fatboy

bas mi drago sto nisam bio

verovatno cu i za ovo dobiti brdo karata za podeliti.... pa ako bude javljam vam! posto je na sajmu tesko da cu ici, jbg godine....

kao sto sam i rekao ranije nabavio sam karte... a ne trebaju mi ...ajde deco, ko oce da ide?

zato sto je proizvodjac preokupiran problemom nabavke vestackih kolena jer su mu prava polomili neki likovi u mraku...

uzmi bilo koju, gleda po shopovima koji drzhe lapove... a wireless ruter je oko 50 jura

el gresim ili je izasla i epizoda 9 trece sezone? ako jeste imali je neko od vas?

u bizar uvek dolaze te klinke sa tim kartama, prosli put sam uzeo masu za ander i shapeshifterse i sve podelio ako budu doneli za ovo uzecu par komada pa vam javljam ovde posto mene to ne interesira....

nadji nesto kradeno za 2-3 glave i cao... jebes ovo mozganje....

kakav je ovo video clip? muzika je lame-ass! ima neki klip od zombie nationa sto su pre vatha prali?

ako neko nabavi DVD ili DVD rip na divx-u njihovog live nastupa neka urla ovde !!!

AJDE BRE znam da imate 17cu TFT, hitno hitnooooo !!!

Kupujem monito TFT 17" da nije mnogo mator i tako to... Ponude SMS-om na 063-7749504 !!!

citam i plachem..... kako neki ljudi umeju da pametno utroshe svoje vreme/novac/politicke i nauchne kapacitete.... jebo me srbija u prkno kad sam nasho ovde da se rodim!

...u moje vreme kada se jos znao neki red a kultni filmovi jos ne bejahu ukaljani ogavnim nastavcima ta sorta zvashe svase se PREDALIEN !!!

...sta, to je kao DUGA VEZA pa sad ne znas kako da raskinesh?

(preuzeto sa drugog sajta) "Zovem se Ašin Ven Kovida i imam 24 godine. Zajedno sa 14 drugih sveštenika, i mnogo studenata, organizovao sam proteste u Jangonu. Burmanska vlada sebe naziva Savetom za mir u državi i razvoj. Ali mi smatramo da je to grupa kriminalaca čije su ruke krvave. Morao sam da pobegnem na Tajland zato što su oni vojnicima naredili da pucaju na nas i da nas muče. Sada kažu da sam ja terorista i da je u mojoj sobi pronađen eksploziv. To su čiste laži. Štab Zapadne vojne komande se nalazi u mom rodnom gradu An u zapadnom delu Burme. Moj otac je stolar, a majka prodaje na pijaci. Siromašni smo, ali smo uvek imali dovoljno da jedemo. Od detinjstva sam želeo da postanem sveštenik. Sa 12 godina sam došao u manastir Vanitarama, a sveštenik sam postao sa dvadeset. Kada više nisam šta da naučim u tom manastiru, poslali su me u Jangon. Primili su me u manastir Nian Oo, koji je veoma mali, u njemu živi samo 30 monaha, ali uživa veliki ugled. Mi nemamo nikakvu svojinu i svakog jutra izlazimo na ulicu i prosimo hranu. U poslednje vreme je sve teže zato što mnogi ljudi nemaju dovoljno ni da sebe prehrane. Ponekad sam tokom prošnje nailazio na studente. Sa njima sam mnogo razgovarao. I njima i meni je bilo jasno da se nešto mora promeniti u Burmi. Samo smo čekali smo pravi trenutak. Preko BBC za Burmu i Democratic Voice of Burma (medij koji u Norveškoj drže burmanski disidenti), čuli smo da su 5. septembra u gradu Pakoku posle demonstracija, koje su organizovane u protestu zbog nedavnog povećanja cene goriva, pretučeni sveštenici. U manastiru smo razgovarali šta bi trebalo povodom toga da učinimo. Čuli smo da su sveštenici u Pakoki formirali Savez svih burmanskih sveštenika. Da li treba da pokušamo da sa njima stupimo u kontakt? Naš glavni sveštenik se plašio. Rekao da je da ćemo svi završiti u zatvoru ako budemo izašli na demonstracije. Vi ne znate ništa o brutalnosti vojnika, rekao nam je. Sledećeg jutra sam potražio svoje prijatelje studente. Oni znaju kako da koriste kompjutere i odmah smo počeli da štampamo letke. U tome je učestvovalo samo nekoliko sveštenika iz mog manastira. Letke smo poslali svim manastirima u Jangonu, kao i nekima van grada. Kada su vođe Saveza svih burmanskih sveštenika 18. septembra preko radija pozvali na demonstracije, otišao sam do manastira da uzmem manastirsku zastavu i odmah tog popodneva, sa oko 200 drugih sveštenika, krenuo ka pagodi Botataung. Ne znam koliko nas je tačno bilo zato što sam bio na početku kolone. Pevali smo sutre o velikodušnosti. Ljudi na ulici su nam pljeskali i tom nam je ulivalo samopouzdanje. Narednog dana smo nas 2 000 demonstranata, među kojima je bilo i 500 mladih sveštenika, otišli najpre do pagode Švedagon. Pevali smo i dok smo marširali pridružilo nam se još mnogo braće. Oko četiri popodne smo stigli do Sule. Seli smo na zemlju, ali nismo znali šta dalje da radimo. Problem je bio u tome što nismo imali vođu. Izgovorio sam sebi u bradu kratku molitvu, prikupio hrabrost i ustao. Pred sobom sam video more crvenih haljina. Neko mi je dodao megafon. Da bismo bili sigurni da će demonstracije i nadalje biti mirne potrebno je da imamo vođe, rekao sam. Tražio sam da se javi deset dobrovoljaca. Ustalo je 20, možda 25 sveštenika. Odabrali smo petnaestoricu. Našoj grupi smo dali ima "Sanga predstavnički komitet" – bio je to savez sveštenika. Izabran sam za vođu, a ostali su dobili zadatke da brinu o hrani, donacijama, finansijama i održavanju reda. Onda sam održao govor. Naša zemlja je u velikoj krizi, rekao sam. Ljudi umiru od gladi. Pod vojnom upravom se događaju strašna kršenja ljudskih prava. Zbog toga pozivam sve ljude u Jangonu da marširaju sa nama. Demonstriraćemo sve do pobede, rekao sam. Ovog puta nećemo posustati. Sastajali smo se ujutro, razgovarali o planovima za taj dan, i kretali posle doručka. Jedno od naših pravila je bilo da svaki sveštenik mora da obuče odoru tačno onako kako to predviđaju pravila koja važe za sveštenike. To nam je omogućilo da odmah raspoznamo vladine špijune koji se pretvaraju da su sveštenici. Odlučili smo da tog jutra krenemo ranije na demonstracije. Padala je kiša. Otišli smo na istočnu kapiju Švedagon pagode oko pola dvanaest. Od tog ulaza do same pagode vodi popločan put. To je mesto za susrete i tu je (opozicioni vođa) Aung San Su Ći održala svoj prvi govor na protestima 1988 godine. Tog dana tu je bilo oko 300 sveštenika i monahinja. Želeli smo da krenemo ka centru Jangona. Ali vojnici su se isprečili na putu. Iza leđa nam je bio manastirski zid od cigala. Jedan oficir je rekao: Ne možete da odete do grada, ali ako se popnete na naše kamione, mi ćemo vas odvesti tamo. To je, naravno, bio trik. Seli smo na pod i počeli da pevamo verske pesme. Vojnici nisu znali šta da rade. I onda su napali. Bacili su suzavac, svukli su haljine sa monahinja, i mnoge od nas uhapsili. Ipak, većina je nekako uspela da do pola pet popodne dođe na Tein Đi Zao pijacu u centru Janguna. Tamo je trebalo da održim govor. Ali onda su vojnici počeli da opet bacaju suzavac i da nam se približavaju. Neki od demonstranata su bacili kamenice. Razbežali smo se. Te večeri, kada smo seli da razgovaramo šta dalje da činimo, osećali smo se bespomoćno. Mnogi su bili uplašeni. Bilo nam je jasno da svi možemo izginuti. Ipak, i narednog dana smo otišli da demonstriramo. Tada je bilo oko hiljadu demonstranata i 300 sveštenika. Snage bezbednosti su nas zaustavile na blokadi u blizini pagode Kajik Ka San na obodu Jangona oko pola četiri popodne. Uhapsi ih, vikao je jedan oficir, ali vojnici su stajali kao paralisani. Oficir, kipteći od besa, počeo je da šamara vojnike u prvom redu. I onda su nas ponovo napali. Gomila se razbežala u panici. I ja sam pobegao. Te noći smo održali poslednji sastanak, u manastiru Malekuka. Svi su govori u glas. Čule su se glasine da ima stotine mrtvih, da hapse mnogo ljudi i odvoze ih kamionima. Shvatili smo da se moramo povući. Skinuli smo svešteničke odore. To je bilo strašno tužno. Godinama pre toga nisam obukao lonđi (burmanski odevni predmet, vrsta tunike) i majicu. Krio sam se u mračnoj, praznoj kolibi u blizini Jangona sve do 12. oktobra. U međuvremenu mi je porasla kosa, prijatelji su mi pomogli da je ofarbam u plavo, dali mi lažnu ličnu kartu i krst koji sam stavio oko vrata radi prerušavanja kada sam se ukrcao na autobus. Prošli smo kroz više od osam policijskih punktova na putu do pograničnog grada Mjavadija, ali nisu me otkrili. Tamo sam stigao 17. oktobra uveče. U zoru sam brodom prešao reku Moi do tajlandskog grada Mae Sot. Prijatelji su mi dali adresu jedne burmanske izbegličke organizacije i oni su me sakrili. Tajlandska policija može da me uhapsi i deportuje u svakom trenutku zato što sam ovamo došao nelegalno. Osim toga, ovaj grad je pun špijuna koji rade za burmansku vojsku. Možda je najbolje da se i dalje krijem. Ali mi nećemo tako lako odustati." Represija nad slobodnim gradjanstvom uvek ostaje ista... iste metode, isti ciljevi.... o kojem god delu sveta se radilo...

WORD prodavci najnovijih PC komponenti i promoteri istih mogu da mi PUSHU !!!

...a s obzirom da je i kec djubre.... ovaj topic postaje nezanimljiv a jos manje koristan...

50 jura je minimum za pristojan wireless ruter...

well, kako ste se proveri u plastiki fegeti? meni bilo do jaja, gramofonjeri oru samo tako, ovaj electro-jackin ubiva vijuge! \o/

realno najbolje sto sam video od domacih reklama na TVu je ona za bambijeve proizvode, sve redom.... kad se redjaju onako uz sjajan song koji izvodi mislim ona crna sestra kovach... sjajna umetnicka celina!

i vecheras i u subotu vrtim u bizaru, ko oce da izbleji malo eto da zna... inache ne kachim najave jer vrtim tamo sad skoro svake nedelje...

^ mogo bi da mi rechesh tog paranoia agenta? koliko zauzimaju sve epizode?

bio.... video... nista posebno.... obican usrani trzhni centar... vidi se da sam objekat jos nije gotov, parking je ok ali ulazi iz parkinga u sam shoping mol su lose organizovani... u fazonu "sorry, ovuda se sad SAMO IZLAZI!" WTF? Morao sam okolo da udjem... naravno kad smo tuda izlazili ljudi su mogli nesmetano u oba smera da se krecu... smejurija... sami lokali u centru su ok, nisam ni ocekivao nista spektakularno... krpice, malo tech opreme i giga market gde cete kupiti sve ono sto ste oduvek zeleli i ono sto niste nikako planirali ali ste bili u potrosackom hajpu pa ste umesto jednih izgurali 2 kolica kojekakvih sranja... food court na vrhu centra je onako... par fast food brendova sa svojim standardnim sranjima... duff sa burgerima... uglavnom merkator ih POWNUJE BIG TIME sa onom svojom kuhinjom i klopom u istoj... Kad podvucemo crtu imamo trzni centar lepsi i za dlaku bolje opremljeniji od ostalih koji je namenjen stanovnicima NOVOG BEOGRADA koji za ista sranja ne moraju vise da prelaze most i dolaze u centar... sto je ok jer se izbegavaju saobracajne guzhve donekle... Kapiram da ce sledece godine doneti jos nekoliko slicnih centara na NBGD-u koji polako preuzima primat kada je su biznis lokacije u pitanju...

^ nije valjda da je tako strashno? jbt, pa bolje onda od domacih da furaju samo one iz 70tih i 80tih