Leaderboard

Pozdrav drugarići! Evo da se javim šest meseci kasnije pošto ste me ispratili ko da mi je rođendan :D Pa da krenem hronološki. Put je bio do jaja zanimljiv ali naporan. 1500 km za 13h (+3h spavanja, auto Honda Jazz 1.2l 2005 koju hoću prodam u BGu inače, u aprilu, ako je neko zainteresovan). Išao sam Mađarska - Austrija - Zapadna Nemačka, i svaki od ovih prelaza je bio sve bolji i bolji put i sve zanimljivije okruženje. Autoputem se ne vidi puno, doduše, ali recimo da su mi vetrenjače i Homer Simpson nuklearne termo elektrane ostavile dosta dobar utisak :) Stigao po mraku u selo gde živi ortak, koje je blizu posla, i odma krenulo čuđenje. Sve je naopako, sve je sređeno, gotivno, selo malo i magično. Kuće su šarene, imaju stari izgled, ali na krovovima su solarni paneli, i autobuska stanica ima feed timer za buseve recimo. Prespavao ustao ujutro i zapalio da sređujem papirologiju. Prvi dan najgori, svaki sledeći sve bolji i bolji. Ostavio sam iza sebe svašta nešto i odlučio se za ozbiljnu promenu okruženja, daleko od neke udobne zone, što je uzbudljivo, ali opet: stabilan posao sa super platom (1k eur za srpske uslove je kul), tek sređen stan, minus na računu. Povrh svega toga grižu savesti da sam ostavio kevu, daleko da joj pomognem, devojku da se ne vidimo par meseci, sve ortake i bleju koja ide uz to i prehladu od puta. Upoznajem ljude i završavam papire, ali ne mogu da se otrgnem utisku da je sve naopako, znakovi su druge boje, kuće izgledaju drugačije, ništa nije slično onome na šta sam navikao. Čak je jebena ručka tuša u tuš kabini kod ortaka naopaka. Svaki put kad se tuširam gledam u nju i smejem se koliko je čudna, jer menja boje od plavog do crvenog u zavisnosti od toga koja je temp. vode. Koji kurac ono :) Na ulici i poslu manje više svi pričaju nemački, a kad naletim na nekog ko priča engleski mucam i zastajkujem jer nisam pričao engleski par godina. Ortak je malo opisan od osećaja i organizacije, tu je već deset dana i još nije sredio net. To mi je dodatno loš trip. Bar da imam net mogao bi pošteno da se iskuliram. Svakim danom me sve više pušta loš trip, net overavam u kaficu gde sednem na vopi (koje je vrhunsko) i savkim danom sve više gotivim okruženje i ljude. Prelomna tačka mi je bila prve subote, kad sam seo na bajs i odlučio da napravim krug. Priroda je jebeno do jaja. Podseća na Šumadiju, tu Ripanj - Ralja - Babe, samo što je put ko staklo, i što vozači poštuju bicikliste ko carevi. Nekad mi je neprijatno koliko daleko odu u drugu traku da bi me obišli - navikao sam na ćuške retrovizora. Našao ekipu sa posla koja cepa bajseve isto i to mi je bio ventil za svaku malu krizu koju imam. Nekad mi baš lepo legne izolacija kad krenem u šetnju kroz šumu i nagledam se bambija i zečeva, lisica i divljih mačaka, a nekad mi fali da izađem na klupicu ispred zgrade, popijem pivo i spurnjam džok sa ekipom. Dva meseca kasnije sam našao gajbu, devojka došla da vidimo dal` joj odgovara ta priča. Gajba je kul, mada sam morao da je opremim jer se ovde stanovi iznajmljuju nenamešteni (čak i bez kuhinjskih elemenata), a devojka je u fazonu da hoće da se vrati ovde i da živimo skupa, što je skroz kul. Sa posla me zajebavaju da me baš voli kad hoće da se vrati, pošto je ovaj gradić od 7k stanovnika najgori u Novembru i Decembru, baš kad je ona bila, a svi ostalim mesecima je lep. Ima srba naravno, ima kafana, ima svega, sve je mini, svi se znaju, oni koji su nemci su obavezno rodno povezani sa nekom granom porodičnog drveta. I svi su do jaja fini. Verovatno zbog činjenica što šalterka koja radi u pošti, neće da se drka jer će doći kasnije kod tebe na kasu u marketu. Jugosi se žale na to kako se kafane zatvaraju u 23h i kako nema cirkanja do kasno u noć, kao i na zabranjeno pušenje unutar zatvorenog prostora. A meni sve to odgovara :) Ležem u 22h, ustajem u 6h, odradim šta imam i imam ceo dan za sebe posle. Ruku na srce, trenutno mislim da će mi dosaditi za tipa 2-3 godine, taman dok dobijem neku povišicu i onda zapalim za neki veći grad ... ili u kuću u šumi. Nešto od ta dva :) Posao je priča za sebe. Ja sam mislio da se nemci odvaljuju od posla i da su zato top što se tiče mašinstva. A ono ustvari obrnuto, takvi blejači, takva opuštena atmosfera u firmi, da sam mislio da se firma raspada i da ćemo svi da ostanemo zbog posla koliko niko ne radi. Posle nekog vremena skontam da je tako bolje, svako ima vremena za svoje zadatke, da lepo razmisli o svemu, sve je lepo organizovano i smileno i sve polako ali sigurno napreduje. Stres ne postoji, Ne znam da li je to samo moja firma, ili zapadna nemačka, ali svejedno me je baš ukenjalo. Non stop imam lol situacije gde ne mogu da se suzdržim da ne puknem od smeha, jer imam PSTD odprilike. Primera radi, pre mesec dana me je šef pozvao na razgovor da popričamo o probnom periodu koji mi je šest meseci inače. Rekao mi je da je to u mom slučaju samo probni period za firmu, tj. da li se meni sviđa firma, pošto su super zadovoljni nama dvojicom. Tu sam već malo izlolovao. Jer kroz tih pet meseci mislim da propuštam nešto do jaja bitno i ne verujem koliko je lagano na poslu. Mislim teški su zadaci da se ne lažemo. Za početak smo bačeni u vatru tako što su nam dali da baratamo geometrijom kanala turbinskog dela turbočardžera, ali za razliku od srpskih firmi, rok ne postoji. Iako je projekat koji kasni debelo. Dobiješ zadatak i menadžer ti kaže: "Prijatelju ti to pravi, pa kad si zadovoljan kako izgleda, javi da pogledamo. To što projekat kasni to je moja greška kao menadžera, ti nemaš veze sa tim." Kasnije kroz priču, pohvali nas šef kako smo se super uklopili, što stvarno nije bilo teško koliko su svi fini i gotivni, i kaže: "Alek, sad si primljen za stalno, možeš da se opustiš. Ali moram da te upozorim, ako se previše opustiš i ne radiš ništa, biće ti MANJE POVEĆANJE plate sledeće godine". I ja puknem i krenem da se smejem ... Posle sam mu objasnio kako izgleda tehnički zahtev u polu-vojnoj firmi u Srbiji: "Da je motor spreman za test sledeće nedelje, inače si MRTAV ČOVEK!" :)))) A pritom svi znamo da je to nerealan zahtev, i ne mogu da ocenim da li je to kao neka motivacija ili je čovek stvarno prso i ozbiljno preti jer je u problemu :) Tako da za šest meseci, jedini povišen glas koji sam čuo je kad neko u kancu prsne od smeha jer je naleteo na neki smešan klip na Youtube-tu. Uhodao sam se lepo, automobilska industrija je mnogo drugačija od vazduhoplovne, ali nije ništa lakše. Iako su prostiji delovi, ideja je da su što jeftiniji, robusniji i fukcionalniji. Što zna da bude dobar izazov. Brzi smo i snalažljivi za njihove standarde, i najveći problem nam je trenutno što imamo previše slobodnog vremena na poslu, što će se nadam promeniti u narednih nekoliko meseci, zajedno sa platom. Navikli smo na brz tempo i odgovornost. A ovde smo lišeni obe stvari. Tako da sve u svemu je kul. Nije toliko skupa Nemačka, namirnice su čak jeftinije, ali sam za 6 meseci uspeo odplatim sve dugove iz Srbije, sredim gajbu ovde, i izigravam lokalnog turistu, sa jednom većom posetom Parizu. Nemački sam propričao osnovno ono, psovke, šta ima, koliko je pivo i to. Prošlo i buduće vreme još ne znam, ali razumem dosta baš. Eto toliko, ako nisam udavio, imam osećaj kao da me je baš ukenjalo. Imam želju da se vrnem, al ono, ne znam kad tačno. Volim BG i moje ljude tamo, to mi nedostaje, ali ne dovoljno. Za sad vaga ide ka ovom odmoru od posla na kom imam 5 nedelja odmora od odmora i svašta nešto da probam i vidim u krugu od 300km. Blizu je BG, nisu preskupe karte, tako da mogu da se vrnem kad god mi je prpa. A od posla tamo, prekovremenog i radnih subota ionako nisam nikog viđao od ekipu po mesec dana. TL;DR Život u Rajnaland-falcu sve bolji danom u dan, ne planiram uskoro se vraćam. Samo da se nadovežem na ovo, ovo mi je bio opasan zajeb. Bio sam prijavljen na manju kintu - jedno 30% prave plate. Šef me je zajebao za poslednju platu i rekao mi da ostanem i pomognem dok ne dobijem vizu koliko mogu, da će mi sve platiti. Dobio sam samo "beli deo" plate :) i kintu na koju sam računao nisam video Ne samo da se ne bi vratio zbog toga, nego ću pre da odem da živim u nekom selu i gajim maline ili nešto nego da se vratim i radim kao inžinjer u toj firmi i završim sa srčkom u 40-toj. Razmazili su me ovde!

^fixed. :P

Извињавам се Мохи, неће се поновити! Молим Вас нађите мало места у вашем срцу за опрост. Стварно је било непромишљено са моје стране да окачим тако глуп албум за који сам требао да предпоставим да није у складу са Вашим истанчаним укусом, а самим тим и са уксом свих осталих корисника овог форума. Још једном се извињавам и обећавам да ћу се у будућности, како ближој тако и даљој, увек запитати: "Да ли би Мохићанин ово постовао?", пре него ли окачим неки линк,слику, видео клип или шта год.

Ja za početak skromno

Nema šta, mohijeva dedukcija strikes again. Opet si kao Aleksandar Makedonski doneo zaključak da sam ja batica kojem su kul trule fore i da sam nepismeni retard, o Mohi, Hegelu, kralju teze antiteze i sinteze. Šta ćemo sad, i da merimo pišice ko ima prefinjeniji humor?:) Ja na forum nikoga nisam dovukao, ortaci koji lurkuju forum su samo gledali klinke, pa sam im ja rekao da otvore naloge kako mi ne bi sjebavali new content. Oni su svesni šta je za mene rur i koliko je on za mene kultno mesto, pa me ni ne čudi što je neko od njih zapravo poželeo i da postuje, a ne samo da drka kurac na klinke. Kada je Koča počeo to da čini znao sam da će imati problem da se adaptira i prihvati rur kodeks, jer vrlo dobro znam šta je rur. To da li je on retard na forumu ili ne, mene to ne interesuje, niti idem okolo i govorim da nije, sam sebi mora da izgradi status i izbori se za mestom pod suncem. Ono što je meni čudno što su svi naprasno zaboravili svoje prve korake na ruru (pa opet, ne idem okolo i ne zameram se nikome iako za svakog ima materijala koliko hoćeš). I to u vreme kada je rur bio više juzer frendli, kada je poimanje retarda bilo mnogo niže. Mislio sam da su stariji forumaši prevazišli witch huntove još od Mare (including myself) i stvarno me je sramota tog perioda i što sam učestvovao u pišanju uz vetar koliko god me nervirala Mara, Marmen ili neko treći. Na to se odnosio moj post, koji nisi propustio da prokomentarišeš i potkačiš me stoti put u poslednjih pet godina, jer ja od retarda ne očekujem da budu normalni, ali očekujem od osoba koje gotivim. Ne znam, nekako mi je sa godinama u kojima smo logičan napredak od internet napaljenih konana do asertivnog vida komunikacije. Tvoj sud je tvoj sud, i on je samo lični, i svakako da imaš pravo na njega, nemam ja problem sa njim. Imam problem kada neko iznosi neistine o meni, ničim izazvane. Pošto pomno pratiš moje postove kao gospodar Univerzuma, ne znam ni odakle izvlačiš te tvoje zaključke koje iznosiš jer vrlo dobro znaš koliko ulažem u sebe. I ta nepismenost na koju se pozivaš, vrlo dobro znaš da nije istinita, ali je uporno potenciraš, a ako sam retard zbog toga što ne lupam spejs na forumu iz nekog bunta, istog kao što neko piše ćirilicom, onda jebiga :) O mom stavu prema učenju, ne želim ni da diskutujem jer je i to jedna velika neistina. Jer ja, Mohi, životu, pa i forumu, pristupam sokratovskim dijalogom, što je za tebe misaona imenica. Svestan sam koliko znam i koliko ne znam, i nemam problem da priznam da sam pogrešio, zato i volim da znam. Mogu da potpišem da sam u životu pročitao više knjiga od tebe, iako si dosta stariji od mene, pa ne idem okolo po forumu i govorim "lol Mohi, kome ti nešto pričaš kada je poslednja knjiga koju si pročitao 'Bela griva', i to zato što je lektira u petom razredu pre nego što si postao rebel i počeo da odbijaš poslušnost". Jer cenim tvoj evidentni intelekt. Kažeš da si mi direktno govorio šta si imao, što nije tačno, jer se tvoje obraćanje meni zasniva na "to je taj kladža-batica-šank guy" već sto godina, nikada mi nisi ništa konstruktivno rekao, pa čak i to da je šankeraj sranje, jer znam da bih to prihvatio. I taj šankeraj, za koji me toliko prozivaš, samo je jedna epizoda u mom životu jer sam tada napustio faks i bilo me je sramota da tražim pare od mojih. Pre toga sam čak čistio cigle (!) i utovarivao kamione balama sena, a nisam morao, mogao sam da sedim gajbi i drkam kurac. Čak i da sam izabrao da mi to bude životni poziv, to me ne čini ništa lošijim, na kraju krajeva, dok su ostali zarađivali 300-400e u istom lokalu, ja sam zarađivao znatno više, što opet govori o meni i mojim sposobnostima, pa makar i u mrtvom šanku. Isto tako, nisam budući novinar, nego sam novinar već četiri godine i imao sam najboljeg na svetu tutora, uzora, starijeg brata kojeg nikada nisam imao. Kada sam dao otkaz u blicu, odmah sam mogao da biram novu redakciju. Ni novinarstvo, u ovom obliku, i u Srbiji, nije to što me ispunjuje, tako da ću da pomeram i ispitujem granice jer kukavica nisam. Nametljiv i napadan kakav jesi, i sada mi namećeš da ja zapravo nešto ne kapiram, iako ja na tu temu nijednog trenutka nisam progovorio, da barem jesam, pa i da razumem. Ja se ne stidim toga ni ko sam ni šta sam, ni toga što sam se šišao na tarzanku, što sam trenirao fudbal, radio u šanku, igram poker, ne lupam spejs posle zareza, što sam ljakse iz Pančeva, insert random line here - poenta je da mi intelektualni kapacitet zbog toga nije manji. Svestan sam da lako mogu biti etiketiran, baš zato i nemam problem sa tim. I sada, kada sam izlupao spejsove nakon znakova interpunkcije, nadam se da sam konačno ispunio uslove "mohi interakcije". Možda ćeš moći da pročitaš šta sam zapravo napisao, možda je to i sve vreme bio problem naše rur interakcije.

sunce ti jebem

Videh, pa rekoh da podelim sa svima, retke slike iz Prvog Velikog rata: 1. Vojvoda Radomir Putnik, slikano 1914. godine 2. Kalemegdan - pogled bash na ushce, odnosno nash strazar koji motri. 3. Bugarski kralj Ferdinand I i nemachki car VIlhelm II u okupiranoj Srbiji, slikano 5. januara 1916. u Nishu. 4. Vilhelm II, Ferdinand I i August Fon Mekenzen u Nishu, smotra vojske, takodje 5. januar 1916. godine. 5. Kralj Petar I Karadjordjevic, zaista ne znam gde je slikano, ali po uniformama gospode iza (francuske shapke), rekao bih u Grchkoj, narochito jer je fotografija iz 1916. godine.

Sry za politicku nekorektnost. ^^

каснили јутрос на посо, па мало брже возили

Gotovo je braco moja. Odigrah poslednju kosarkasku utakmicu u koledz a i celokupnoj karijeri. Secam se k'o juce da je bilo. 1997 je bila godina kada je Rajko Klisaric, nastavnik fizickog u OS Desanka Maksimovic u Futogu dosao kod nas u drugoj skoli da regrutuje decake 2. razreda da treniraju kosarku. Od cele generacije (oko 150 decaka) 120 se pojavilo na prvom treningu. Posle nedelju dana selekcije ostalo je nas 20tak odabranih, vecinom zbog visine i gradje. Jedan od njih sam bio ja, mrsavi smotlja kome su nogde isle u iks. I tako je sve pocelo. I sto bi rekao Bdat Dzutim "Secanja naviru, secam se svega". Prvi trening, prvi kos u 5 na 5 igri, prve poteskoce oko placanja clanarine za koju je cale uvek nalazio resenje. Prve duboke patike, plave addidas, ne znam kako se zove model ali se secam kako su izgledale. Secam se da nisam mogao da spavam od uzbudjenja kada sam ih dobio. Pa onda prvo kucanje leta 2003. na Masincu u NS. Pa onda odlazak u Ameriku 2011. Promenih 4 skole, 4 ekipe, 4 totalno drugaciji ambijeniti, ljudi i mentalitet. Proputovah dobar deo iste. Gomile fenomenalnih ljudi koji su ucinili mnogo za mene. Hiljade prica i dozivljaja koje cu pamtiti do kraja zivota. I da budem iskren 70% karijere sam proveo na klupi. Da sam mnogo bolje, mogao sam. Kad saberem i oduzmem sve, cale je bio u pravu kada mi je ko klinca terao da treniram individualno. Volim kosarku ali nikada nisam bio zaljubljen u nju tolkio da bi visio u sali po ceo dan sto je i preduslov za uspesnu pro karijeru. Ali ne kajem se, kosarka mi je odplatila skolovnje u inostranstvu i tome sam veoma zahvala. Zavrsih poslednju utakmicu reverse layup om i suzom u oku. Kada se oglasila poslednja sirena na kraju meca kontrolisao sam se da ne placem. Drugi saigrac koji je isto 4. godina ko ja nije uspeo da se iskontrolise (za ne upuceno, koledz kosarku mozes da igras max 4 godine po pravilima). Ostao mi je jos jedan semestar skole tako da se vracam ovde u septembru i ako sve bude islo kako treba diplomiracu u decembru. Zahvalan sam svemu sto mi je ovaj sport pruzio. 18 godina aktivnog treniranja. Dosta je bilo, treba sacuvati ovo malo kolena sto je ostalo. Za vas sa klincima, saljite ih na bilo koji sport obavezno. Jednog dana ce vam biti zahvalni zbog toga. ""

Svratio sam bio do redakcije, pa uzeo da probam onaj PT teaser demo za novi Silent Hills, a Rade i Filip su uzeli (krišom) da me snimaju pošto su već igrali, pa su znali kad će da se desi prvi susret sa glavnom antagonistiknjom :D

U 3. osnovne mi je ucitelj u petak popodne zadao da za vikend naucim "Sveti Sava" od Vojislava Ilica, da bi u ponedeljak to recitovao pred celom skolom... Sve je to proslo kul, uspeo da naucim, odrecitovao, super... A moj cale, pa evo prethodnih 10 godina (bar se ja secam toliko, ali verovatno je i celih 15) me zove svakog 27.01. i to rano ujutru, kaze "pocni", ja mu odrecitujem, on kaze "hvala" i spusti slusalicu. :D Iako me kao smara da svaki put to radim, ali opet mi je sa druge strane bas kul ta "tradicija". :)

Jebo ga, već skoro četiri i po godine je prošlo od poslednjeg Šlica

nhf De1 ali ovo mi je bila prva asocijacija

Dakle, ko zeli neke od sledecih igara, neka mi se javi na PM, dajem mu free aktivacioni kod, na njemu je samo da ga aktivira. U pitanju su sledece igrice : 1. Dead Space 2. Crysis 2 Maximum Edition 3. Mirror's Edge 4. Burnout Paradise 5. Medal Of Honor

http://imgur.com/a/N3lBF

Moji verni fanovi :D

све је под контролом

kad se mora

also "vudu geto scena.jpg"

Pozdrav svima. Prvo, srecna nova godina svima i da vam ova bude bolja od prethodne. Nije me bilo duze vreme jer sam se zaposlio u Samsungu u Slovackoj. Posle 2 meseca rada od klasicnog crnca, dosao sam do pozicije koordinatora-poslovodje, dobio sam ugovor na godinu dana i trenutno se rade papiri da bih mogao ostati duze u Slovackoj. Radio sam u Galanti, tu je zavrsna provera, pakovanje i distribucija svih velicina LCD televizora. Satnica nije losa ali shodno tome da je EU, ocekivao sam malo bolje. Trenutno od Kanade nema nista dok ne skupim dovoljno para da resim papire i kredit u banci. Sto se tice cena u marketima u Slovackoj, isto je kao i u Srbiji. Garderoba i obuca se moze naci i po jeftinijim cenama, hrana i pice takodje je jeftinije nego ovde. Cim rese papire za mene , obecali su da ce i moju porodicu prebaciti tamo. Iskreno, krajnji cilj mi je da mi se ostvari zacrtani plan i da se preselim sa porodicom u Kanadu, makar to bilo i za 2 godine, cekacu ali ce se ostvariti. Kad sam dosao tamo, u pocetku su mi govorili da se klonim Slovaka jer ne vole Srbe ali vremenom sam upoznao dosta njih i krajnje su drugarski nastrojeni. Opusteni su likovi ali se useravaju od alkohola i trave preterano mnogo. Nocni izlasci su im takodje heavy sh*t. Dosta njih ne zna Engleski jezik pa sam se u pocetku sa njima sporazumevao nogama i rukama i uz pomoc google translate. Sada ih dosta vise razumem, pogotovo kada pricaju sporije. Jezik im je slican nasem. Krenuo sam preko agencije ali posle 2 meseca crnackog rada (ostajao sam i po 16-17 sati na poslu, radio svaku subotu i nedelju kada je bilo potrebno) zvali su me u kancelariju i ponudili su mi da postanem Samsungov radnik ali su mi napomenuli da zbog toga sto nemam pasos EU, moram da se vratim par dana pre isteka 3 meseca i obecali su mi da ce me kontaktirati cim rese papire. Danas su me zvali da mi kazu sta moram da im posaljem i sutra treba da krenem sa prikupljanjem papira. Smestaj mi je bio u Trnavi (nekih pola sata od Bratislave). Grad lep, smestaj solidan. Klopa, prevoz, smestaj njihovo. Klopa u Samsungu vrhunska. 5 razlicitih vrsta kuhinja (Vijetnamska, Mekdonalds, Italijanska, Srpska i Slovacka), mozes birati i sam kombinovati, takodje imaju i besplatne sokove i bezalkoholno pivo (Dule, jbg). Praznici su im ful placeni i za svaki problem se trude da ti izadju u susret i rese. Sto se tice njihovog mobilnog interneta, ekstra je. Ja imam T-mobile karticu i na svaka 24 sata skida po 50 centi ali je internet ekstra brz i bez prekida radi 24 sata. Za sada toliko, ako vas nesto zanima, pitajte. :)

па што кропова слику....

I DE MO http://imgur.com/a/Eqfja

плс...

stanko postao brejkdenser, svaka čast

ne pada. rominja...

http://imgur.com/a/Y9yn1

skromnost.

http://imgur.com/a/IgaAq

ssi

e'o da se pohvalim, postajem veverica lagano -

kao sto sam i obecao http://www.youtube.com/watch?v=MSdB_3cFoes&feature=youtu.be

aj nek neko napravi fleš igricu u kojoj istoka gađamo govnima pa da imamo legitimitet da ga pljujemo kao gejming forum.

Štroki aj na fudbal bre! i naravno

Slika koju je napravio orbiter Cassini sa udaljenosti od 1.5 milijarde kilometara. Zemlja je najsvetlija tackica... Drejkov prolaz, Antarktik Alpi, Svajcarska Jos jednom Svajcarska Milford Sound, Novi Zeland Opet Novi Zeland Erupcija Reventadora, Andi Hamnøy, Norveska Belgija Vulkan Karimski, Rusija Zimbabve I za kraj, Srbija. Reka Uvac Stara Planina Drina

Da se javim i ja jer 99% da ću da šturam ... Danas predao sve papire i očekujem za koju nedelju radnu dozvolu za Nemačku. Našli nas preko Linkedin-a, kontaktirali nas, bili na intervjuu ortak i ja iz firme, oni bili zadovoljni i ponudili nam ugovor koji nismo mogli da odbijemo ... Mašinstvo je u pitanju, turbočardžeri za automobile, prosečna nemačka plata za mašinskog inžinjera, al 6 nedelja odmora, penzija njihova, ugovor za stalno. Neki mali dićgra al gotivan baš, ima aerodrom u blizini za skakanje i brda za bajs tako da sam ja hepi čoek. Doduše ne znam šta ću sa curom i stanom, al' dobro, otom potom!

Nece. Bices u grupi sa 3 najjace ekipe, koja se ukrsta sa grupom gde su 4 najjace ekipe. Satnica se ne zna, ali tebi ce biti najgora, tacno kad tebi ne odgovara. Svi ce igrati meceve jedan za drugim, dok ces ti izmedju svakog cekati po 5 sati. Monitori su inace 870Hz, ali ce tvoj, i SAMO TVOJ biti na 60Hz. Nagrade su sjajne, ali ako ti osvojis, sve ide u dobrotvorne svrhe. I naravno, demoa i slika ce biti, dok ces ti sa istih biti izbrisan photoshopom ili nekim drugim programom (nekim koji najmanje volis). GL burazeru moj!

pozdrav iz Valve HQa! Bilo je neplanirano inace bih ispostovao priliku i odenuo se kako treba (u RUR maji jelte) http://imgur.com/a/Y2hLD

Bonus scene sa DVD izdanja