Leaderboard

Medieval Avengers http://imgur.com/a/UcIfm

Ludi rusi http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=MGEiA80ZL08

Korisceni nekoliko dana Cena 3k dinara Kontakt PM

Sry ako je bilo, nisam pratio, malo je matoriji klip: http://www.youtube.com/watch?v=9tGO8EjeGg8

Rol virsla...

1500 poslednja cena

Doca gej, nema drugo objasnjenje :D :D

Ja sam isto ocekivao isto sto i Lepybre u spojleru !... alo onda kad bolje razmislim, ni jedan lik nije crn ili beo u seriji pa zasto bi Ted bio takav. odlicna epizoda

Meni moze...

relano, ja ocekivao neki photoshon:)

koji dezavu

ovaj je joris pustio na exitu pre par godina: http://youtu.be/WspWb5Hu7GY

Wigan nadam se

dobro, srecom psg nije posustao u failovanju

Село Крнић

menjali su nesto prosle preprosle nedelje. Ja sam izbrisao proxy u apn i bio sam ok. Takodje, treba da budes na gprswap apn. Zapravo, izbrisi apn, napravi novi gde ces od podataka uneti samo ime i sam apn (gprswap) i sve ce biti ok.

Ево један портрет

srbija od kucica do macica!

izadjite malo iz kuce a da nije na pivo

pre ce biti da je napravio sprdnju jer se razbio

jel bila ova bese?

izgleda da cu puci na feyenoord gg3+ za 300e na 15 :<

ali ipak treba napomenuti, neko nepiše kad dobro, a informacija mu nerazumljiva, a trudiš se da razumeš, i nejasno ti bude, da možda treba reći mu da se potrudi oko toga da pravopis malo

Broken gifs: http://weird-gif.livejournal.com/2294632.html

ima još slika, kad dođem kući okačiću :D

Мокра Гора, првомајска

ima my home za internet explorer, kapiram da je to potpuno dovoljno :D bump 2k din cena

Океј, идемо даље:) ПСИХОАНАЛИЗА, ЛИКОВИ ЕНД СТАФ Океј, ови елементи су једни од доминантнијих, како у серији, тако и као трансцендентални, пренесени део. Ликови бивају сецирани од стране аутора прилично немилосрдно и прилично експлицитно и све се то одвија пред гледаоцем. Шта тиме хоћу да кажем? Прво, ликови показују своју комплексност врло постепено. Ово је нормалан процес, међутим, у Евангелиону је дотеран до максимума јер серија делује као мање више обична ''серија са карактерном поставом'' јако дуго (ајде да кажем, кроз целу прву половину серије). И тада је карактеризација маестрална као таква, али онда рапидно креће немилосрдно роварење по психи свих битнијих актера, на све могуће начине. Притом се у томе примењују, математички и болно адекватно и прецизно, разне психологије личности и, што је најфасцинантније, то је fo real. Дакле, не говоримо о томе како је аутор ''јако добар наратор'' или како ''има фантастичну социјалну перцепцију'' или да ''има дар за презентовање људских личности'' итд. Говорим о конкретној презентацији и примени постојећих психолошких приступа и теорија у циљу комплексније и аутентичније карактеризације, бољег изношења идеје и конструкције реалних међукаратерних односа. Поменуо сам да је Ано урадио јебен домаћи што се тиче практичне примене, очигледно екстензивног знања психологије личности, у наративном делу. Ово не могу довољно пута да истакнем. Ја имам тридесет и једну годину, од тога ме псиџа занима неких петнаестак и ту сам прилично добро утемељен, у истом смислу у ком је катана готивна јер је кована милион пута од милион листова метала или шта већ. У преводу, имам знање, имам искуство и то је све слегнуто и чак примењиво у пракси. Ово звучи као курчење неко, али заправо није из једног сасвим простог разлога: ако сам толико јак у тој области, можда сам слабији од просечног лика у педесет других. Тако да ово што причам има везе са распоредом и пуњењем слотова, више него са истицањем не знам ни ја каквих квалитета. Као илустрација тога може послужити чињеница да вероватно никада нећу знати о цртању онолико колико сада знам о псиџатању. Зашто ово причам? Зато што ме ништа друго није толико фасцинирало у свом психолошком аспекту као Евангелион за ове три банке колко сам жив. А пола тог живота се бавим том тематиком, условно речено. И природно је да сам тражио и конзумирао велики број ствари из тог универзума. Сама та чињеница је мени довољно фасцинантна да наставим да истражујем феномен Евангелиона, неки би рекли, потпуно неконструктивно. Међутим, мени лично представља изузетно вредно искуство да сецирам једно такво остварење које је на мене дупло више утицало од било чега другог те врсте, које би се нашло на месту број два. Овај епик просер има сврху да наведе неког ко одгледа Евангелион и не нађе у његовом психолошком аспекту ништа посебно, да покуша поново, ако ништа друго. Дакле, псиџа енд ликови. Прво, наравно, имамо Шинђија. Најразрађенији лик, природно, као носилац серије, централна личност и главни актер. Шинђи показује један импозантан сет неуроза и анксиозности. То не треба да чуди јер је у класичном фројдовском маниру сјебан од малена. Мајка му је умрла кад је био јако мали, а емотивно затворен и ауторитативни отац га одбија недуго затим. Ово од њега прави сервилног несигурног дечка коме недостаје љубав. Ово је недвосмислена поставка за несигурну особу која ће имати ВЕЛИКИХ тешкоћа да се развије у емотивно и психолошки зрелу, независну и функционалну особу. Оваква особа погон и сигурност налази у спољашњости, а не у унутрашњости и то се јако тешко мења, из простог разлога што је код такве особе недостатак разрешења директно везан са неповратном прошлошћу, са једне стране и садашњом спољашњошћу на коју не може да утиче, са друге стране. Овако је код сваког, наравно, али Шинђијев психички апарат се развио у ''погрешну страну'' тј. све дубље и дубље иде у све већу спољашњост и куповину љубави. Куповина љубави је централна особина Шинђијеве личности. Ово је код њега развијено до те мере да он то чак не покушава ни да замаскира у нешто друго (као Асука нпр) већ отворено сматра да је то нешто што је крајње нормално. Као што му Мисато једном приликом каже, ''ти превише гледаш у лица других'', Шинђи има смртни страх од тога да не буде одбачен и невољен. Овде ступа на сцену фамозна Фројдова ''јежева дилема'', која је један од лајтмотива серије. Јежева дилема је термин којим се указује на једну страну динамике међуљудских односа, кроз метафору са јежевима. Наиме, зими, када је хладно, јежеви теже да се збију једни уз друге да би им било топлије. Међутим, што су ближи један другом, то се више боду својим бодљама. Ту настаје проблем односа топлоте и бола који даје најбоље резултате. Дакле, треба наћи најбољу близину, где нас мало боцка, а довољно нам је топло. Шинђи ово не уме, тј. због тога што му је центар у спољашњости, њему и релативно мало боцкање задаје огроман и трагичан бол. Зато он фактички бира ''да му буде стално хладно''. У преводу, не јебе се, да му не би ушло. Ово његов ум решава на најдиректнији могући начин – бежањем. Док је сам, хладно је, али је у исто време миљама од нечијих бодљи, а исто тако, и његове бодље су миљама од неког другог. Наравно, ово кад се упари са чињеницом да је гладан љубави и признања од стране других, даје један конструкт личности који је прилично лабилан и тежак за функционисање. То бежање се такође манифестује у одбијању апсолутно било какве мрве одговорности. Дакле, Шинђи неће никад направити одлуку, Шинђи неће никад изнети став, неће никад ући у расправу и конфликт са неким својим инпутом и, што је најбитније, неће никад одбити наметнуту дужност. Ово је окосница његовог понашања кроз целу серију и заправо разлог зашто он уопште управља Евом. Његова моћ својевољног одлучивања је толико слаба да он неколико пута ради оно што најбоље уме – бежи. Али, као шлаг на торти, он се увек враћа јер су његова тежња да буде вољен и спољашњи центар остваривања јачи чак и од његовог страха од патње. Другим речима, све што Шинђи ради, ради зато што му је тако речено. То правда немањем избора или тиме што чини ''исправну ствар''. Међутим, он ту греши јер избор увек постоји и какав год да је, треба га направити. Али, то је доношење одлуке и то је механизам стран Шинђију јер потиче изнутра. Тако да Шинђи и кад мисли да доноси одлуку, он то не ради. До самог краја серије када започиње и прекида инструментализацију. Са фројдовске стране, као и код свих, код Шинђија има доста материјала. Пошто му је мајка мртва и практично је се не сећа, можемо прескочити Едипов комплекс. Овде, уместо Фројда, ту д рескју ускаче Лакан са својом психоанализом. Наиме, едиповац жели мајку само за себе, отац му ту смета, а истовремено га се плаши, као маминог моћног јебача. Отац губи ту улогу ако мајке нема, што је код Шинђија случај. Код Лакана, међутим, централни део односа са оцем не мора да се заснива на едипалном трипу. Отац, сам по себи, држи застрашујућу моћ живота и смрти према сину, мислим да Лакан овде говори конкретно о ''моћи кастрације''. Ова поставка савршено одговара Шинђијевом моделу, јер је резултат такве поставке двојак – под један, ту имамо мржњу према оцу као према тлачитељу и господару наше судбине, а под два, имамо потребу да умилостивимо оца и онда ћемо да му пушимо курац да нас не би разјебо, јер може. Ово је јасно као сунце у Шинђијевом односу са оцем. Он свог оца мрзи из, можемо рећи, реалних разлога, а у исто време чини буквално све што је у његовој моћи да би добио признање од њега. Ово оставља Шинђија у једном лимбу сервилности и анксиозности, док сам Шинђи постаје све лабилнији јер му отац даје све више повода да га Шинђи отера у пичку материну и grow a pair. Међутим, то се, јелте, не дешава и та неравнотежа игра прилично велику улогу у довођењу Шинђија до нервног слома. Шинђи замену за мајку налази у Еви која, маестралном игром аутора, заправо и јесте његова мајка у једном врло стварном смислу. Такође, цео трип је подређен томе: -улазна капсула са пилотом унутра пенетрира Еву. -сама капсула по концепту подсећа на материцу -шинђију је унутра јако удобно и сигурно, а ''не зна зашто'' -пилот плови у ЛЦЛ-у, паралела са фетусом -пилот се синхронизује са Евом -Шинђијева Ева је јако протективна према Шинђију и увек када Шинђи фејлује, она се буди, полуди и среди ствар. -Шинђи се уз помоћ Еве бори против огромних агресивних бића, које сјебава често сама Ева у берзерк моду. Да додамо трип на све то, Шамсиел нпр. је буквално један огроман курац. Дакле, Шинђи уз помоћ Еве разјебава моћне курчеве који прете да му јебу матер (у сваком смислу). Хм, симбол чега би ти курчеви могли да буду лол. Како изгледа Шинђијев пут кроз серију? Имамо једну линију, која иде мало на горе, па онда нагло немилосрдно пада доле пред крај серије, где се дешава потпуни крах и спремност за одрастање. Шинђи на почетку је ''дефаулт Шинђи''. Кроз вожњу Еве, повремено тапшање по рамену и неку врсту пријатељства и љубавних интереса, и поред ужасне патње кроз коју пролази због свог ''занимања'', он показује мали психолошки напредак. Међутим, у свега пар догађаја, ово све крахира, што је за особу ''спољашњег типа'' као што је Шинђи, катастрофално. Прво, његов отац Евом тешко рањава његовог другара Тођија. Затим, Реи гине и Шинђи сконтава да је (једна од, али заправо једина генуина) његова симпатија заправо клон и то други по реду. Онда, следи издаја од стране јединог бића које му је пружило безусловну љубав, Каоруа, а као шлаг на торту, долази још једно испуњење дужности од стране Шинђија, у виду гибовања дотичног Каоруа. На све то додајемо и апсолутну неспособност у преузимању акције, међуљудским односима и изражавању, која доводи до фамозне сцене дркања на комирану Асуку, као круне Шинђијеве негативне спирале. Ово све доводи до тога да Шинђи доживи крах и практично регресира на пренатални ниво, на неку врсту кататоничне дисфункционалности. Он некако профункционише и у таквом стању се пред њега ставља моћ управљања инструментализацијом, где он започиње трећи удар из апсолутно незрелих и себичних разлога изјавом ''нек сви умру'', уз невероватно адекватну нумеру ''komm susser tod” која је највећи цар икад. Ово је уједно и врхунац његовог бежања и глумљења јежа. Међутим, у исто време, иако је ово класичан Шинђи, то је и одлука коју Шинђи доноси, каква год она била. Међутим, у интрументализацији, Шинђи ипак конта да је живот – живот и да је он сам себи сврха и да је такав вредан и да је поента живота у – живљењу. Он ту прекида инструментализацију и испливава на Земљу (претпоставља се) спреман за хватање у коштац са животом. Написао сам да је Реи једина генуина Шинђијева симпатија. Заправо, то није тешко скапирати. Шинђи реагује развијањем нежних осећања на сваку женску особу која му поклони било какву пажњу. Природно за његов ментални склоп. На крају то ради чак и са Каоруом, који је лик, јер је тада већ толико сјебан и толико очајно жељан љубави да тај геј елемент више нема никакве везе. Овде морам мало да дигресирам и да кажем да Шинђи није геј, нити је би, нити је заправо уопште сексуално формиран, али се може претпоставити са великом сигурношћу да ће се формирати као стрејт лик. Ово кажем зато што постоје теорије по нету да је Шинђи заправо геј, али да то још није открио и отуд толико амбивалентан однос према својим женским симпатијама. По мени, ово је ноторна глупост и ово објашњење које сам ја дао много више коегзистира са самим вајбом целе поставке и Шинђијевог развојног пута. Елем, стао сам код његових љубавних интереса. Иако је Шинђи вероватно на гајби дрко и на Мисато и на Реи и на Асуку, Реи се издваја из простог разлога што је представља нешто најближе концепту слободног избора симпатије. Да погледамо како се ту котирају Мисато и Асука. Мисато представља класичан милф фаперски објекат пожуде. Ту има елемената љубавне привлачности, али у основи свега тога је да је Шинђи тинејџ лик коме није добро од сперме и жеље за љубављу и блискошћу, а Мисато је еманципована пичкетина и по која иде по гајби у ћегама. Два и два није тешко сабрати. Асука јесте права симпатија у једном смислу. Међутим, овај концепт јебе то што је Асука – други избор. Ово је чак и експлицитно речено у инструментализацији, када Асука управо тим речима одбија Шинђија, после чега он креће да је дави и фрустриран и сјебан, започиње трећи удар. Остаје нам Реи. Реи је специфична по томе што Шинђи развија симпатије према њој не као одговор на њено одашиљање истих, већ својевољно, на самом почетку серије. Исто тако, Реи, будући да је клон његове мајке, а поседује Лилитину душу, поседује одређене ''мајчинске'' квалитете, који су и поред тога што је Реи асоцијални ретард, прилично женски. Реи, такође, даје Шинђију да јој се приближи и показује вољу да учи од њега и полако почиње да усваја неке концепте међуљудских односа. Наравно, то траје таман до тренутка када она долази до одређеног просветљења и превазилази проблем личног идентитета и сконтава да је особа – и у истом тренутку гине, жртвујући се (Ано тролфејс смајли). Наравно, није пропуштено да се ово искористи као један од тежих тасова на ваги Шинђијевог пршњавања. Међутим, Реи је клон Шинђијеве мајке. Као таква, она ипак, у фројдовском смислу, представља један незрели љубавни интерес, иако прави. То је разлог због кога после инструментализације на обалу са Шинђијем испливава Асука, као један зрели објекат жеље и љубави. Велика подршка и сурогат за оца Шинђију је – Кађи. Иако се не појављује често, све Кађијеве интеракције са Шинђијем су битне и, што је још важније, мали Шинђи гута Кађијеве лекције са великом пажњом. Од првог тренутка, Шинђи прихвата Кађија као ментора и позитивног старијег мушкарца на кога ће се угледати и кога ће да слуша и риспектује. Ово је директни ''шаут аут'' одређеним психологијама личности које кажу да у животу мушкарца МОРА постојати старији мушкарац који НИЈЕ отац тог мушкарца, а који игра улогу ментора. Прва сцена са Кађијем и Шинђијем је на броду када Кађи пита Шинђија да ли је Мисато и даље онако дивља у кревету. Сви се згражавају, једино се Шинђи смеје и то ''лол фора'' осмехом, што је прилично нестандардно за њега. Овде настаје аутоматски бондинг са Шинђијеве стране, а и Кађи не остаје дужан и често се труди да Шинђију да разне животне лекције. Интересантно за лик Шинђија је то што он даје другачију слику у зависности од тога који аспект серије посматрамо. Ако гледамо радњу, заплет, карактеризацију, Шинђи је без конкуренције у ретардираној себичности код ствари које су круцијалне за судбину човечанства (најбуквалније могуће). Практично га је немогуће схватати, навијати за њега, бодрити итд. Ово је у исто време и добар наративни елемент, пошто је Шинђи само неспособан - он није антихерој, а фала богу, није ни херој. Ано нам показује да је могуће направити успешно дело овог типа, а да главни јунак не спада ни у један од ова два архетипа. У исто време, Шинђију је дата велика, претерана моћ, што резултује брутално катастрофичним догађајима и онда нам није добро кад гледамо, јелте. Шинђи није и не може бити позитиван лик. Овде лежи можда и најупечатљивији ефекат Евангелиона, а који је у вези са идејом критике отаку културе и дејдримерског животарења у целини. Наиме, Евангелион тако епски и катастрофично представља како не треба, да представља својеврсни wake up call ономе коме је упућен. Ја нисам отаку лик, а нисам ни неки мали емо амер који гради неки мали свијет на гајби и у глави, али идентификовао сам се са доста са неким концептима који су изнесени у серији и на мене је овај трип јако утицао и то тренутно, као тригер. Кад кажем тренутно, то и мислим и то у практичном смислу. А ја сам маторо говедо од три банке. Тако да, можда је ово мало субјективна тврдња, али свакако сматрам да је овај, ај да кажем, принцип обрнуте психологије, брутално сирово и упечатљиво одрађен у Евангелиону. Наравно, испоставило се да је ово било прилично неуспешно, чак и обрнуто у отаку царству, тј. да је Ано практично потценио тврдокорност и несвесност отаку ликова, тако да смо добили ствари као што су реи фетишизам, невиђен merchandise трип са Евангелионом и генерално болесно одушевљење серијом, управо онакво какво је Ано напао и критиковао. И то је напао и критиковао без милости, отворено и подругљиво. Али добро, јебига, како кажу ''ако моје дело допре до бар једног лика онако како треба, ја сам хепи'':) Са друге стране, ако Евангелион посматрамо као својеврстан еп, који прати структуру епа, Шинђи не одступа много од хероја у класичном смислу, заправо, савршено функционише у тој улози. Катастрофа као таква не постоји јер се ради о Шинђијевом унутрашњем свету и трансформацији истог. to be continued...

salio sam se da cu ti naci kupca btw ;)

to je opasno cabke, ne smes da radis krosee sa tom kilazom,iskocice ti rame ili neka druga povreda, ne smes da cimas sa toliko kg. Ja dajem to ovako da rade - bucice od 2kg pa vremenom dizes , imas 6 vezbi po 30 sekundi (3 minuta ukupno, kao runda), 3 takve serije sa minut pauzom izmedju,vremenom povecavas serije ili kilazu sve vreme skakuces sa noge na nogu, cupkas 1. vezba - ispravljene ruke ispred sebe, naizmenicno ruke, ides dole da pipnes butine, gore do visine ramena, 30 sec 2. vezba - ispravljene ruke, ista vezba samo sa strane, pipas malo ispod kukova i ispravljas u visini ramena, obe ruke istovremeno(rasirene ruke, kao ona davincijeva slika kvadratura kruga :D ), 30 sec 3. vezba - direkti u visini brade naizmenicno 30 sec 4. vezba - aperkati 30 sec 5. vezba - naizmenicno udaras vertikalno vazduh (direkti u vis) iznad glave 30 sec 6. vezba - obe ruke u isto vreme, drzis ruke iznad glave, spustas ih u laktovima u pravcu ledja, klasicna vezba za triceps 30 sec ovo je tesko objasniti preko foruma, al jebiga bolje ne umem.

ne kradem ti posao preprodavanja, nemas cega da se plasis

^ a mnogo su mi nesto u Dota2 fazonu :D Osim ovog feget americkog shielda :D

jebote, koliko nepotrebnih dijaloga i scena, bas umeju da smore