Leaderboard

ДИСКЛЕЈМЕР - У ОВОЈ АНАЛИЗИ СЕ НАЛАЗЕ ХЕВИ СПОЈЛЕРИ. АКО НЕКО НИЈЕ ГЛЕДАО СЕРИЈУ И ХОЋЕ ТО ДА УРАДИ, НЕК НЕ ЧИТА АНАЛИЗУ НИКАКО, НИКАКО. СЕРИЈА ЈЕ САМА ПО СЕБИ ПРИЛИЧНО СПОЈЛЕРСКЕ ПРИРОДЕ, А ЈА ЋУ ОВДЕ ДА ГЊАВИМ И РАЗВЛАЧИМ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ И СПОЈЛЕРЕ КОЈИ СЕ ТИЧУ ЗАПЛЕТА И РАДЊЕ, ШТО, ЈЕЛТЕ, НИКАКО НЕ ВАЉА ЗА СЕРИЈУ ''СПОЈЛЕРСКЕ ПРИРОДЕ''. ДАКЛЕ - НИХТ ЧИТАТИ АКО НИСТЕ ВЕЋ ГЛЕДАЛИ1111111 Ето, коначно да седнем и да се бацим на ово мало. Добро је што то нисам урадио раније, јер сам сигуран да би било срање. Са друге стране, ако бих урадио то касније, то би било доста боље него ово сада, али јебига, некад мора да се пресече:) Такође, ништа ме не спречава да опет обрадим тематику кроз неко време. Пар дисклејмера, као увод: -овде има ствари које су производ искључиво личне контемплације, ствари које су производ туђе контемплације и које сам прихватио, ствари које су хибрид та два и наравно, ствари које потичу из самог ''канона''. -Имао сам ту срећу да гледам ово са тридесет година, тако да сматрам да прилично успешно, чак аутоматски, избегавам било какав облик фанбојизма и антифанбојизма, као и бесомучне анализе у којој се иде у апсурд и придавање разних особина и контекста стварима које их просто немају. Ако нешто и делује као облик овога – није. Серија је комплексна, дубока и има гомилу садржаја и капирам да чак и максимално опрезна и површна анализа исте може изазвати утисак просера. Наравно, томе не помажу ни гомиле правих просера које прате било који урадак који није Емерихов филм катастрофе отприлике. -нисам претерано добар у конструисању већих писаних целина, тако да верујем (иако још нисам почео лол) да неће бити ништа од садржаја, фенси увода, разраде и закључка и дељења на велике смислене целине. Јебига, да ово пишем за неку кинтетину, можда бих се исцимао, али ми сада то свакако није приоритет – приоритет је да бачим анализу на папир, а то што има ''креативног нереда'', јебига:) -бавићу се највише оним аспектима за које сматрам да су најважнији и највише спадају у нешто што се може назвати лајтмотив. После првог гледања, одређена хијерархија ми је била урезана у главу и каснија гледања су то само потврдила. Оно што ме чуди је да сам наилазио на потпуно различита мишљења о томе о чему се заправо ради у серији (нпр. Болетов утисак) што ме је изненадило јер се ја у свом закључку нисам колебао нимало, нити је он био челинџован каснијим гледањима, напротив. Такође, да су ме питали за опкладу да ли мислим да неко на планети може то да скапира другачије или да ли је Ано хтео да прикаже нешто друго, на кеца бих рекао не. Ово ме је навело да се мало више позабавим тим аспектом (шта серија представља, о чему се у њој ради, који нивои су заступљени итд) и мој закључак је остао исти као и после првог гледања, само што је сада, поред утиска, заснован и на анализама и истраживањима. Тако да ћу се осмелити да кажем да је у питању објективна категорија и да је онај ко мисли другачије, нешто побркао:) Кад кажем ''објективна категорија'', то и мислим, исто као што се може рећи да Злочин и казна није мануал за убијање баба секирама иако се то заиста деси у књизи и самим тим представља један део (један ниво) радње. Чиме се враћамо на причу о хијерархији и нивоима, као и о томе шта све представља садржај серије, а шта серија заправо јесте. Поред тога, ићи ћу и у рандом ствари, тематика је обимна тако да нема шансе да ја то лепо уоквирим и напишем књигу од три иљаде страна, него више као неки обимнији сингл-брејнсторминг. Дакле, чиме се заправо бави Евангелион и о чему се ту ради? Серија има више нивоа и аспеката, чак и ако се фокусирамо само на радњу у најужем смислу речи. Када се томе додају и друге ствари, добија се једно врло, врло комплексно дело и не само комплексно већ и компликовано. Ово је мач са неколико оштрица. Са једне стране, наравно, ово је добра ствар, ако је дело квалитетно и још и богато, велико, комплексно, онда ту нема шта да се прича. Са друге стране, ово може и да одбије јер оваква остварења захтевају фокус, по принципу колико пара толико музике. Са треће стране, Евангелион МОЖЕ да се гледа и са фокусом са којим бисмо гледали, нпр. Бетмена, због концепције и изведбе које су питке. Наравно, овим гледалац не би добио ни е од евангелиона, али добро. Најзад, по мени највећи проблем целе ствари је заправо то што, за неко поштено конзумирање, Евангелион захтева јако, јако велики ангажман, у сваком погледу. Дакле, узмимо неког лика који је левел милион у гледању серија, фокусу, удубљивању, меморији, интелигенцији, образовању, искуству... замислимо и да тај лик има неко предзнање о Евангелиону. Дамо му хас, воду, одмор и дамо му Евангелион да одгледа нпр. 2-3 пута. Тај лик неће знати честито ни радњу да објасни, а камоли аспекте који нису ''оно што се дешава на екрану''. Додатни проблем представља појава да човек често не зна да не зна, тј. мисли да је видео шта је имао да види и да је то то. Отуда и толико различитих анализа серије по нету од стране људи којима се није тригеровало да узму па гледају више пута или да копају по изворима. Са друге стране спектра су ликови који узму па гледају серију по сто пута са све замрзавањем фрејмова, тражењем шифрованих порука у ''е, та кафа ти је ладна'' дијалозима итд. Иронично је то што ово с времена на време заиста открије неки реалан инфо:) Ову варијанту са ''не знам колико не знам'' сам искусио из прве руке. На срећу, психологија ме интересује, па ме је серија прилично брзо купила и испратио сам је са великом пажњом. Онда сам узео да радим титлове и самим тим сам је одгледао још неколико пута, да не помињем да сам уз сваку реченицу провео одређено време преводећи је. После неких, ај да лупим, пет гледања, имао сам утисак да доста знам о серији, како са аспекта саме радње, тако и са аспекта идеје, поруке, психоанализе и сличних ствари. Е, онда сам одгледао још неколико пута, а пловио сам и интравебзима у потрази за неким информацијама (углавном да ухватим вајб за неке ствари, да сконтам како најбоље нешто превести итд) и онда сам дошао до следећег нивоа спознаје, да се тако изразим. Сазнао сам колико не знам:) Онда сам се врло озбиљно заинтересовао и покајнички радио домаћи и тим путем дошао до нивоа на коме сам тренутно. Што се тиче саме радње, сетинга, заплета итд, дакле те врсте инфоа, могу рећи да прилично добро баратам тим областима – релативно речено. Тек кад сам сазнао колико не знам, тада сам научио да код Евангелиона субјективни осећај знања може да се обеси мачку о реп и да треба бити јако опрезан код процене колико си сконтао нешто и да ли си га сконтао. И ово све важи и даље за домен саме радње и заплета, дакле, само за оно ''што се дешава на екрану''. Зато кажем да радњом, заплетом, сетингом итд. баратам добро – релативно. Што се тиче осталих аспеката, то не могу ни да коментаришем јер, за разлику од ових ''екранских'', остали аспекти нису коначни у смислу сазнања и информације, тако да ту нема неке сврхе причати о степену знања. Исто тако, ти аспекти, јелте, трансцендују серију и иду у разне гране. Па ће тако неко ко зна или сазна доста о психоанализи имати потпунију слику о психолошким аспектима серије. Неко ко зна конкретно Фројда, имаће још потпунију слику. Неко ко зна Лакана, имаће још потпунију слику. И тако даље и тако ближе. Наравно, говоримо о реалним аспектима, нећемо да будемо они ликови што замрзавају фрејмове:) Ано је урадио јебено добар домаћи што се тиче психолошког аспекта серије и то толико да ме живо интересује како је то успео, са обзиром на то да контам да није психолог аматер, а камоли професионалац, јелте. Имао је искуство из прве руке (пошто је био у депри док је правио серију и занимао се за психологију, а капирам и да је ишао и јео говна са гомилом психолога), креативац је, вероватно је и прилично бистар и плус га те ствари очигледно интересују, али и кад све то узмем у обзир, толико је то темељно урађено, толико се иде у детаље, толико је аутентично да ту готово да нешто није у реду:) Али нека, то је само позитивно за само дело. Океј, дакле, конкретно, нивои у Евангелиону. -клинци возе роботе јеј – дакле, 101 mecha аниме. -психолошки аспект карактеризације, тј, књижевна разрада ликова пер се, да тако кажем. -психоанализа појединачних ликова. -односи између ликова, опет психолошки аспект, мање социолошки. - идеја, порука, која једном ногом иде у филозофију, али заправо остаје у психологији. Филозофски аспект је секундаран и служи да подржи психолошки аспект на један пренесен начин и исто тако да омогући ткање идеје кроз сетинг. Више о овоме после. -комплексни заплет и закулисна радња -критика екстремне отаку културе (уже) и критика самог концепта везаности за непостојеће и нолајфовања (шире). -цела серија је метафора одрастања главног лика -деконструкција mecha жанра, један од Анових лајт мотива, уско везан са критиком омг фанбојизма. -дотицање филозофије кроз егзистенцијалистичка питања и питања о људској природи – то је тај секундарни филозофски аспект. И то је тај део за који доста људи сматра да је заправо окосница и идеја серије. То јесте један, да кажем, део идеје серије, али жестоко у служби психолошког аспекта и жестоко у служби алегорије психолошког сазревања, а присутан више због сетинга и радње него због сопствене важности, као елемента који трансцендује серију и прелази у идеју. Дакле, окосница серије НИЈЕ разматрање егзистенцијалистичких мудровања, нити је филозофски аспект један од главних аспеката серије. Мало подробније о сваком од ових аспеката: -mecha аспект нема ту много шта да се прича. Клинци, који су из неког разлога једини који могу да управљају мековима, представљају наду за спас човечанства, главни лик је клинац који је ужасно талентован за то и у првом фајту већ хвата конце, мека ког вози је направио дистанцирани ћале, један пилот је повучен и ради свој посо, други пилот је прженица... дакле, доста меме ствари је испоштовано. Ово је намерно урађено како гледаоцима још више не би било добро када крене деконструција. -књижевна карактеризација градња и разрада ликова је урађена јако флуидно, кроз обичне и необичне ситуације. Овај аспект је тихо уклопљен у целину, а један је од успешнијих, што се мене тиче, свака част за ово, како за аутентичност, тако и за дубину, темпо и тако те ствари. Међутим, ово је један од аспеката где испливава на површину онај синдром да серија мора да се гледа милион пута са фокусом ласера да се не би изгубило много од саме серије. Једноставно, серија је прекратка за свој садржај. Шта хоћу да кажем конкретно везано за ликове? Па, како ми знамо какву кафу пије наш ортак? Тако што смо пили кафу с њим пар десетина или стотина пута. У серијама се то решава тако што се пије кафа једном или двапут, али се дода неки моменат у режији који нас натера да запамтимо ту информацију. Код Евангелиона овде постоје две потешкоће. Прво, тих ''пијења кафа'' има много, због временског ограничења. Готово сваки дијалог, па и онај најобичнији, служи као додатни инфо, често јако битан, што значи да ми на крају имамо фазон сто битних информација по епизоди, што нико не може да интернализује ни после пет гледања. Друго, те искрице су често стављане у сцене које ни на који начин не делују као сцене тог типа. Ово је у исто време и потешкоћа и маестрална нарација, пошто карактеризација делује природно и флуидно као практично нигде другде и ликови су невероватно животни и аутентични. Са друге стране, ми смо навикли да гледамо нереалне сцене у служби бејбиситовања публике и аутоматски очекујемо сцене а ла ''ИДЕМ ДА ПИШАМ Е ЛОЛ ЛОЛ ИДЕМ ДА ПИШАМ'' десет пута да бисмо сконтали да, не знам, лик има слабу бешикуJ Зато када човек одгледа Евангелион, ништа му није јасно од заплета, а заправо је 90% ствари ту на тацни. -психоанализа ликова ово је један од најбитнијих процеса у серији. Понекад се ради прилично отворено, у разговору између самих ликова или чак, као на крају тв верзије, у форми аутентичног испитивања и интроспекције. Велики део овога је у домену Фројдове психоанализе и поставка код много ликова представља праву фројд-ризницу. Има доста и Лакана (о коме не знам много, па не могу да кењам превише), а залази се и у домен Јунга. Као лајтмотив присутан је централни део сваке психологије личности, а то је сазревање и разрешавање, дат углавном кроз однос са родитељима, где фројдовштина заиста сијаJ -идеја, порука написао сам да идеја иде у филозофију, али остаје у психологији. Тиме хоћу да кажем да су упути гледаоцу, дати у форми херојског епа, заправо психолошке природе и психолошки разрађени и дефинисани. Филозофски део је ограничен на лајтмотив – ''живи у реалности и не једи говна'' и ''од гледања нема селамета'', али тај лајтмотив, иако на први поглед у форми животне филозофије, је заправо психолошки конструкт и своди се просто, на концепт одрастања и психолошког сазревања. -заплет и сетинг део који служи као носач свега онога што је писац хтео да каже, медиј за презентацију. Међутим, Евангелион је и овде специфична творевина, јер је овај део практично самодовољан у својој комплексности и квалитету без проблема би могао да учествује као standalone серија без иједног другог елемента. Сетинг је прилично осмишљен, заплет је замршен у пичку материну и све то изненађујуће ефикасно функционише у серији. Иако, наравно, као и остали делови са великим садржајем, доприноси томе да одгледамо серијал сто пута и да смо и даље у фазону ''а што је онај лик урадио оно'' и то за ствари за које постоји директно објашњење у самој изведби серије. -критика нолајфовања битан елемент и призвук. Један од делова који носи главну идеју. Један од директних циљева творца серије. Као такав лик, који је стиго до жешће депре, Ано Евангелион схвата као лични вентил да се не би рокно и улива у њу своје искуство и закључке. Конкретно, као упозорење и критика екстремних отаку ликова, а апликабл на било коју форму непродуктивног бежања од стварности и болесног везивања за виртуелно услед психолошке незрелости и избегавања притиска. Међутим, генералније, ово је само фолдер у парент фолдеру главне поруке серије, који се односи на концепт психолошког одрастања генерално. -метафора одрастања цела серија представља метафоричан процес одрастања, дакле ментални процес приказан у пренесеној форми. Оно што је овде прецарски изведено је не само то што је овај процес приказан као тежак и зајебан пут који се састоји од много етапа од којих је свака следећа заправо зајебанија од претходне (дакле, нема сањивог трипа ''јој грунуло ме једно царско искуство и истригеровала ми се одраслост и сад сам цар) него и то што до краја серије овај процес није завршен – него тек почиње, што додаје још једну црту на скали тежине овог подухвата. Исто тако, износи се и сјајна поставка, као мали парадокс који то заправо није (!), а то је да мораш да почнеш процес одрастања да би схватио поенту и вредност процеса одрастања и обрнуто:) Да, знам како звучи, али преведимо то као ''бити спреман да се одрасте''. Овај аспект серије је можда једини који је апсолутно одвојен од онога што видимо на екрану, дакле цео је метафоричан и пренесен. Окружење, радња, ликови, еве, догађаји, процеси, све је то медијска обланда за овај аспект и ниједан од тих елемената се не може узети у разматрање такав какав је, ако се ради о анализи метафоре одрастања. -деконструкција жанра деконструкција представља разбијање или тестирање неких установљених образаца кроз примере или кроз изазове. У филму и књижевности, ово практично значи да се ти успостављени обрасци стављају на једну врсту reality checka и ''шта би било кад би се ти обрасци стварно применили''. Деконструкција може бити позитивна и негативна, све зависи од тока мисли аутора и онога што је писац хтео да каже. На пример, на једном сајту као пример за ово дају особину одређених класа у ДнД сетингу да могу од неког петог нивоа или ког већ да стварају храну и воду. Наравно, ово постоји као такво и не дира се и тако функционише. Ако бисмо деконструисали ову поставку, могли бисмо да дођемо до разних ствари као што је масовно поробљавање клерика у циљу економског монопола и елиминација клерика који нису под контролом тог неког, држање клерика по самицама где служе као живи апарати за воду и храну, лимитирање развоја клерика до ''петог нивоа'' итд. Или бисмо могли да одемо у позитиван трип и да представимо тај њихов скил као нешто што омогућава да цела планета буде у благостању. Као што можемо да наслутимо, Евангелион даје изузетно мрачну слику, условно речено, свог жанра. Сви битни елементи жанра су ту, али буквално ниједан није цвеће и пролеће, напротив. Овај део је такође феноменално приказан, јер се у малтене свим ситуацијама паралелно дају и регуларни елемент жанра и деконструктивни елемент у исто време, што је јак ефекат, а да не помињем ауторски подухват. Најпроминентнији елемент је свакако то какве последице има пилотирање џиновским роботом и фајт за спас човечанства са џиновским противницима на психу клинаца од четрнаест година. Одговор је, наравно, катастрофалне. Деконструкција је приметна у сваком елементу жанра. Чак је ту и углавном безазлено или позитивно представљена поставка да главни лик има одсутног ћалета који ради на пројекту мекова, а онда зове сина да буде пилот. Углавном ово изгледа као ''мој тата је научник и нисам га видео сто година, види зове ме да возим робота, екстра матори, возићу робота и видећу ћалета и јебаћу кеве около'', али кад се ова поставка нападне, врло брзо се распадне и добијамо дезоријентисано дете без родитеља са хиљаду и једним менталним поремећајем, које у очајничком покушају да га отац прихвати, ради ствари које су му одвратне и мучне, док је отац, опседнут и сјебан, лик који се плаши сопственог детета и родитељства и зато га гура од себе, што опет има катастрофалне последице на ум клинца и тако у круг. Има ту још доста елемената, као што је органска и душевна компонента код Ева, која им даје извесну дозу аутономије и злокобности, поставка синхронизације са Евама, која уводи трип да пилот пати са својим роботом у фајту итд итд итд. Види се да је Ано овоме поклонио доста пажње и да се брижљиво и минуциозно позабавио детаљима. -филозофски аспект Неколико поставки глобалне, егзистенцијалистичке филозофије је дато у серији, конкретно кроз ЕоЕ, а кроз серију кроз нека питања, концепт АТ поља и сличне ствари. Међутим, ово је, ајде баш да не кажем нужно зло (јер није), али просто један носач и греда који је ''ин гејм'', а служи да боље изгура идеје и концепте на које се циља. Другим речима, док психологија, деконструкција, идеја, упути за одрастање, сви ти елементи трансцендују серију као медиј и представљају реалне идеје, што директно, што метафорички. Са друге стране, цела инструментализација, АТ поље, концепт божанског бића, ЛЦЛ итд, све то представља само потпору за изношење поменутих идеја. Потпору која је убачена у сетинг серије да би нешто изнела и не излази из њега. Дакле, аутор се заправо и не бави филозофијом ван граница саме радње у универзуму Евангелиона. Зашто ово овако упорно понављам? Зато што се филозофски аспект на прву лопту намеће као нека идеја серије, вероватно зато што је упечатљив, зато што је дат на тацни и зато што заузима један велики и битан део серије (ЕоЕ). Међутим, ова наметљивост чини да човек регресира у тумачењу и примању серије у површни аспект саме радње и сетинга, чији део је и ова филозофска поставка. Тиме ефективно одсеца себе од слојевитости јер се укопава у филозофском елементу. Са те стране, директнију слику онога што писац говори даје крај тв серије (епизоде 25 и 26) у односу на ЕоЕ. Наравно, оба краја се своде на исто, али због поменутих фактора, углавном упечатљивости, ЕоЕ вуче гледаоца на пуко гледање серије и онога ''шта се дешава на екрану'' и ту долази често до аутохендикепираности гледаоца у перцепцији. Доста пута сам ово виђао по нету, Кант, Јунг, инструменталити, филозофија, човечанство итд. – НЕ, серија није о томе, то је само носач. Као што је убијање бабе у Злочину и казни и цео сетинг заправо носач за психоанализу и менталне процесе самог лика. Филозофија као таква у Евангелиону је прилично популарна и мршуљава и представља паприкаш згодних и популарних теорија – што је ОКЕЈ и треба да буде тако, када се у обзир узме њена улога. Оно где то постаје контрапродуктивно је када гледалац замени то за нешто друго и ефективно сјебе 99% вредности серије, одлучујући се за секундарни елемент као главни и оцењујући серију на основу тога. Кажем, видео сам ово много пута, па реко да разјасним, јер сматрам да је јако битно за извлачење максимума из серије (а она има да понуди МНОГО). Океј, ајде да издвојимо неке од главних аспеката. ОДРАСТАЊЕ Слично херојским еповима, серија представља процес одрастања, психолошког сазревања главног лика, а самим тим и сваког човека. У овом аспекту, серија је јако успешна у смислу да ефикасно следи конструкцију епа и држи се тога да је елемент одрастања, иако можда најважнији, дат у пренесеном облику. Исто тако, серија представља упут и инфо о одрастању, не само причу. Оно где је Евангелион другачији, то је донекле оквир који заузима. Еп као такав иде од почетка ''зова одраслости'', па до краја процеса, где наш јунак излази као формирана јединка и господар свог универзума. У Евангелиону је то померено ''на лево'' и серија почиње пре него што је главни лик ''зрео за сазревање'', а завршава се онда када је главни лик тек почео тај процес и још заправо не знамо да ли ће га завршити. Оно што ово постиже, то сам већ поменуо, је да ставља акценат на величину подухвата одрастања и на то да ту постоје етапе, а да није ван шат тригер догађај. Исто тако, тај процес углавном не иде уназад, али може да иде, а и ако не иде, има грозне сетбекове где човеку није добро. Зато је битно да је човек спреман за сазревање и да му је тесно у рођеној кожи јер у супротном изостаје мотивација за даљим напредовањем – из простог разлога што човек који не жели промену не види ништа позитивно у корацима који доводе до те промене, а ни ти кораци нису искрени и заправо представљају регресију. Живот је све тежи и тежи како одмиче и то објективно, али све што смо ''одраслији'' ми смо већи цареви, тако да на крају рачуница показује да, иако је живот све зајебанији, ми смо исто све зајебанији и у једном тренутку се однос мења и ми постајемо зајебанији од тога колико је живот тежак – оно кад кажу прешо лик живот:) Другим речима, како каже courage wolf – “when life gets harder it means you have just leveled up” и то је тачно. Незрео човек, међутим, нема ту компоненту и њему само постаје теже, зато и не иде даље, осим у годинама, што на крају ствара велике проблеме. Шинђи представља епитом незрелог детета пред кога се ставља изазов одрастања за који он практично није још спреман. Овде се може дебатовати да ли је човек икада спреман или одрастање представља само реакцију на – живот. Тј. да ли би човек икада одрастао ако то не би било потребно? Ова дискусија би представљала велику дигресију, тако да је нећу дотицати. Елем, Шинђи бива позван од стране ''живота'' да буде измалтретиран, што би требало да резултује одрастањем, као одговором на тај малтрет. Међутим, Шинђи, као апсолутно неразрешен лик, је миљама далеко од тога, што резултује тиме да он кроз целу серију заправо само регресира и бежи од одрастања. На крају, има одређену врсту просветљења, али у прилично пасивном облику (па није ми баш лагодно овако кад смо сви у инструменталитију лол), што се може тумачити као ефективни ЗАЧЕТАК ПОЧЕТКА процеса одрастања и интеграције, што је у серији приказано и као буквално давање друге шансе – кроз избор да се исплива из ЛЦЛ-а и да се настави живот на Земљи као индивидуа. Овде имамо и моменат комплетне деструкције света главног јунака, који је комплементаран почетку процеса одрастања јер ''дечак мора да умре да би се човек родио'', како каже максима око које се слажу све гране психологије. Шинђи, исто тако, да би постао ''елиџибл'' за одрастање, мора да разреши трип са родитељима, тј. да убије ћалета (и/или да постане моћнији од њега), да се помири са њим, као и да разреши Едипов комплекс. Он успешно ово обавља на самом крају, док је у инструментализацији. Ово је чак и буквално приказано у 26. епизоди (ћао мама, ћао тата). Али, о овоме ћу више писати кад се будем дотакао аспекта психоанализе јер му је тамо место и овде би то представљало дигресију. Код аспекта одрастања, типично је за цео сетинг и заплет да представљају унутрашњи свет главног јунака. То важи и за све остале ликове у делу. Када се посматра овај аспект серије, узимамо у обзир да су сви ликови у серији рефлексије и делови личности главног јунака у његовом унутрашњем свету (иако и тада имају двојаку функцију и представљају у исто време и засебне ликове, када ситуација то захтева). Они заједно граде личност и гурају је ка зрелости (или од зрелости). Овај елемент подразумева употребу архетипова. Па тако имамо Сенку, наравно, у облику Шинђијевог ћалета, као и у облику Јединице 01. Ту је и Сенекс, у облику Кађија. Интересантно је да скоро сви главни женски ликови имају приличну дозу анимуса, док је Шинђи малтене чиста анима. Нпр. Асука је директно миророван Шинђи само са израженим анимусом. О тим стварима сам више писао у оном воту ''митологија у уметности'', па ако неко оће да се подсећа и да примењује то на Евангелион, слободан је да то и уради:) Интересантно код аспекта одрастања је да сви клинци заправо гину, свако на свој начин. Можда мало натегнуто, али свака од тих смрти може представљати сликовиту презентацију психолошког умирања детета: Шинђи умире тако што сви умиру, јелте, јер је он заправо цео сетинг, да би испливао (лол испливао) као лик спреман за метаморфозу. Асука умире у фајту када се коначно мири са кевом, тј. разрешава недостатак кевине љубави прихватањем онога што постоји и екстремно добром функционалношћу. У том тренутку гине, спремна за ''реинкарнацију''. Слично се дешава и са Реи (Реи 2 јелте, као главном), где гине непосредно после неке врсте социо-емотивног сазревања. Карактеристично је то да се исте ствари не дешавају одраслима у серији. Они гину тако што гину, често разочарани, издани итд. Што је сасвим океј, јер они углавном и треба просто да згину, тј. немају другу улогу. Нпр. у фази одрастања, убијање ћалета је елемент који је прилично високо на листи маст ду трипова. Зато госн Гендо умире без неког трипа, док то није случај са Асуком или Реи. Исто се може рећи и за Кађија, Мисато, Ритсуко итд. Толико за сада, мислио сам да напишем све, па да окачим, али онда сам се предомислио и капирам да је боље овако, ко оће да чита, лакше му је да жваће у наставцима, а и мени је лакше да избацујем парцијално. Живели:)

ja mog psa, micu koju jasu deca i vuku za brkove, nikad ne bi odveo u park medju decu koja se igraju, ja znam da je car i da nece nista al ne znaju roditelji te dece i plus od desetoro dece ima bar jedno dete koje se plasi, pa nesto ne planiram da traumiram decu, naravno kad deca pridju dajem im da se igraju sa njim(kad je bio stene bio je dosta vremena sa malom decom i tad je zgotivio igru sa njima), ali nikad ne bi pustio psa samog sa malom decom iako znam da nece nista da se desi, moram biti tu iz predostroznosti.Takodje kad ga setam kroz ljude, drzim ga uz sebe, i kad prolaze ljudi dajem im prednost jer mi pas izgleda kao djavo i mnogi se plase, ja ga sklanjam od svakog jer ne mogu da gledam u pasulj dal se tripuju ili ne. Pored svega ovoga, ne planiram da psu stavljam brnjicu dok ga setam, zato sto je to mucenje za psa a nikad nije pokazao ni najmanji znak agresivnosti prema ljudima. Ako nekim slucajem u buducnosti pokaze bilo koji vid agresivnosti, stavljam mu korpu naravno i to bez ijedne jedine dileme.

KURAC ZA VITJU

Nemoguće, pa tek si ga kupio

jes' kurac nismo

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=R9_OsfvjLQ8

baš smešno

steampunk custom pc http://imgur.com/a/RaBXi

konacno jedan crnja da valja u zvezdinom dresu odlican dauda

može taj andol ili nešto za cirkulaciju tipa ginko plus beviplex, trebalo bi da pomogne budo, ne liči mi taj tvoj trip na ovaj link što si okačio, idi kod neuropsihijatra ipak

ovaj fulam... kolko je to bedna ekipa, znaci oni protiv ncastla igraju bunkercinu kao da igraju finale cl protiv barse ( a ja igrao iz keca), hajduk kula 0-2 ono 3 gola na poluvremenu itd itd danas totalni fail u kladionici

Jebeni Anzhi , danima ne mogu da sastavim dobitni tiket koliko god parova stavljao na isti

Botom lajn je da je brnjica preterivanje ali svaki pas mora biti na povodcu, a ako ces da ga pustas imas usca kosutnjake i sl. Da imam dinar za svaki put kad je lik sa pustenim kerom bio u fazonu NECE ON, a onda nastalo sranje imao bi mnogo dinara.

btw igrao sa rusom koji ceo meč piše "fuck amerikans, war for oil".

domaci titlovi animea se kace na sajt anime-overdose btw ako imas neke nedoumice, napisi ovde kako kazu na japanskom a kako na engleskom pa mozda mogu da ti pomognem. naucila sam bas dosta japanskih reci gledajuci anime (ne verujem da sada mogu da stignem da gledam evu sa prevodom)

http://www.youtube.com/watch?v=WOMdl7P2DX0 malo preglasno bude na pola klipa

to pricas iz visegodisnjeg iskusva koje si stekao na planeti kerova? :)

Dao sam Celi plus samo zbog analogije sa ciganima i satovima.

ja se izvinjavam al nemoj vise moju pisicu da uzimas u usta ako nije problem, pricamo ko ljudi, bar se trudimo, al ti nesto argumentacija ne ide. Niko nije rekao da maltretiras pse, vec da pse drugih ljudi izlazes riziku setanjem pita bez povodca. I tako dok sam ja drkao tu moju pisicu, ti si prodavao pitove cuvarkuce, i postao si veliki znalac o pitovima. Do sad sve sto si rekao a da nije prebacivanje meni da pricam gluposti, su naucno dokazane osobine koje pit bull nema urodjene u sebi. I jos jedna stvar, cigani na pijaci prodaju satove a da opet ne znaju da gledaju na njih posto su nepismeni, da li ih to cini znalcima ? jel ti uopste citas svoj post pre nego sto ga objavis ?

Ok je 300 evra za to.

meni je i dalje gadan

vecita dilema, polovnjak ili nov auto za iste pare...moze polovnjak ako je lancer evo HEEE

aj' ubij se

Meni argumentacija ide savrseno od ruke a tvoje teze i tvrdnje se zasnivaju na tome iskljucivo o ocrnjivanju pasmine i nista drugo i eventualno neki pozitivan komentar i to je to. To sto ja setam psa bez povodca je dokaz da je pas socijalizovan i da imam apsolutno poverenje u svoje pse. Naravno da nisam veliki znalac ali znam mnogo vise od tebe. Pit Bull nema nista urodjeno u sebi, jedini pas koji ce bez ikakviih upozorenja krenuti na drugog psa je rot i to je neosporna tvrdnja.

minja subota na esidu istripovao da je kristofer riv...

El ide mo večeras u 9? El ima neki dobar stream il nešto? da, da, fejlovao sam opasno.... jebiga, euforija

Napravio ja sinoć pijanku na babinoj gajbi (baba je u makedoniji već duže vreme) za par ortaka, izbacio sam dva litra rakije, a oni donosili piva/špricere da ladimo tu rakiju. I budim se danas oko 14h premamuran (još mi ništa nije dobro) kod babe sam spavao, i gore nemam ništa,a dole mi pantalone sve nešto baš mokre u predelu pojasa (dupe, prepone.). Gledam nisam valjda toliko mrtav bio da sam se upišao u gaće, međutim nije smredlo na pišaću, tako da sam zaključio da sam se verovatno mnogo preznojio, pošto je stvarno vrućina bila u toj sobi, ali mi nije to delovalo kao odgovor. Posle se probudio ortak što je noćio tu kod babe i pita da l' stvarno ne znam zašto sam mokar i zašto nemam ništa gore, ja naravno pojma nemam, i on mi kaže da me našli u jednom trenutku u wcu u kadi kako ležim unutra i spavam sa puštenom vodom Verovatno sam pokušao da se umijem iznad kade i prevrnuo se unutra i zaspao