Ostale Single player igre
1,124 topics in this forum
-
- 6 replies
- 2.5k views
-
- 3 replies
- 1.3k views
-
- 3 replies
- 1.4k views
-
- 4 replies
- 1.8k views
-
- 22 replies
- 4.7k views
-
- 2 replies
- 9.5k views
-
- 1 reply
- 3k views
-
- 0 replies
- 1k views
-
- 5 replies
- 1.5k views
-
- 9 replies
- 2.9k views
-
- 10 replies
- 2.8k views
-
- 8 replies
- 2.9k views
-
- 5 replies
- 1.8k views
-
- 9 replies
- 3.4k views
-
- 0 replies
- 733 views
-
- 3 replies
- 1.3k views
-
- 6 replies
- 2.6k views
-
- 27 replies
- 4k views
-
- 1 reply
- 795 views
-
- 2 replies
- 1.2k views
-
- 4 replies
- 1.9k views
-
- 4 replies
- 1.3k views
-
- 21 replies
- 3.1k views
-
- 16 replies
- 4.9k views
-
- 0 replies
- 881 views
-
Topics
-
-
Posts
-
By SolidChief · Posted
Pre nego što kažem bilo šta u vezi igre pred nama, moram se osvrnuti na jedan drag naslov. Lost in Random je igra za koju je zaslužna nekolicina istih glava koje stoje i iza ove koja je danas pred nama. Pa iako sem čudnovatog stila značajno različita, Lost in Random deli jednu suštinsku karakteristiku sa The Midnight Walk – sposobnost da u određenoj meri podbaci. Iako ovo instant zvuči kao ogromna mana, gledajte na to ovako… Sigurno vam se u životu više puta dogodilo da imate dobru ideju, međutim kada je sprovedete u delo budete razočarani rezultatima. E pa upravo takve su ove dve igre. Suvi potencijal i jedno neispunjeno obećanje. Pa dok je Lost in Random uprkos obećanjima koja su podbacila uspeo da bude izuzetno zabavna igra od početka do kraja, ovde je to nešto drugačiji slučaj. Kako naslov igre sugeriše, u pitanju je simulacija šetnje kroz noć. I to čak sa toliko intenzivnim akcentom na to, da sam se jedva osećao kao da igram igru. Narativom i vizuelnim utiscima vođena priča, bajkovito ali nevešto ispričana, pogodiće u srca publiku do koje uspe da dopre. Što nažalost, neće biti tako velik broj igrača. Priča iz prvog lica prati misterioznog “Izgorelog” na putu kroz Ponoćnu šetnju. Društvo mu prave samo narator koji sugeriše dešavanja koja predstoje i maleni “Pot boy”, da ne kažem Grnčarko. Ovo malo Ćupče je vaša zvezda vodilja kroz noć i sredstvo kojim donosite svetlost do najmračnijih delova sveta igre. Šetnjom kroz ponoć, nailazićete na nekolicinu sporednih priča koje boje ovaj svet svojim depresivnim tonovima. A način na koji ćete doživeti i primiti svaku od njih, nesumnjivo zavisi od vašeg trenutnog raspoloženja. Za sebe mogu slobodno da kažem da mi je raspoloženje variralo od slabog do nikakvog za ovakvu vrstu narativa, tako da osim na par momenata, i nisam najviše uživao u priči koju je igra tako ponosito predstavljala. Iskustvu nije pomogla ni činjenica da kroz većinu igre samo koračate i otvarate put dalje. Retki su momenti kada ćete se skrivati od neprijatelja ili ispaljivati šibice u smeru dalekih sveća, ne biste li rešili zagonetku ili dve. Pa bez obzira što ovi momenti razbijaju monotoniju, opet uspevaju da deluju nekako suvišno i nespretno. Činjenica da je u pitanju kratka igra, ovde na neki način predstavlja i plus. Duži naslov ovog tipa, nesumnjivo bi prerastao u agoniju, osim ukoliko se apsolutno ne zaljubite u njegov sadržaj. Pa iako je tako nešto teško postići, nije kao da ovde ne postoji i par stvari koje su zaista sjajne. Kao prvo, dizajn zvuka je odličan. Iako polovina likova zvuči kao ja dok sam pre 30 godina glumio gremlina, audio efekti su odlični. Da, gluma je neujednačena i štrči na sve strane, ali ukoliko zatvorite oči i stavite slušalice, “binauralni” zvuk će vas instant teleportovati u svet igre. A vredi napomenuti i da je ovo naslov koji podržava VR tehnologiju koju nažalost ovom prilikom nisam mogao da isprobam. Sigurno najveći adut igre jeste vizuelna prezentacija. Kompletan svet je maštovito osmišljen i dočaran kroz “stop motion” animacije i izvajane figure. Dok u nekim naslovima ova vrsta tehnike može da deluje kao da vam grafička kartica trokira, ovde to nije bio slučaj. Igra je zaista lepa, a kada se oslikana pozadina, osvetljenje i prisutni likovi uklope na pravi način, posvedočićete jednoj od najlepših igara “timbartonovskog” tipa. Pa i priče koje su glavno štivo ponoćne šetnje, prezentovane su pomalo usiljeno. Kao da je sav taj teatralni ton naratora i škripavi glasovi ostatka postave tu samo da bi vas prevarili da je pred vama jedna prava bajka. Nekako sve deluje naopako. Kao kada želite da napišete tužnu pesmu. Poezija ne funkcioniše tako. Iz tuge proizilazi tužna pesma, a ne obrnuto. Tako ne funkcionišu ni video igre. No evidentno je da je u stvaranje ovog naslova uloženo dosta truda i ljubavi. Najviše po pitanju vizuelne prezentacije koja je trebalo da ispriča dublju priču. Međutim, kada se glasovi trapavo potiru, priča prekida ili počinje prerano, skreće pažnju sa ostalog toka igre ili još gore – smara! To su momenti kada je najbolje prekinuti igranje i dati igri drugu šansu nekog drugog dana. Potrefiti raspoloženje i momenat kada je zaigrati, jedina je dobitna kombinacija. Nemam sumnje da će neki igrači u ovom naslovu videti remek-delo. Ali prosečan igrač, a prosek je zakon, sigurno neće uvideti viziju onako kako je razvojni tim naumio. Stvarno šteta, jer ispod trapavog izvođenja stoji ipak nešto što ne viđamo tako često. Jedan poseban naslov koji će ostati neshvaćen, sem nekolicini srećnih pojedinaca kojima ću početi da zavidim na tri, četiri… sad. The Midnight Walk je dostupan za PC i PS5 Autor: Milan Živković Igru ustupio: Fast Travel Games Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Vizuelna gozba, narativna dijeta: The Midnight Walk recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
-
-
prosto ne rade ništa 🙂 znači pre godinu ili tako nešto bila mini poplava po kraju i onda kad su došli i očistili te odvode tu više nije bila, što će reći da jedan deo stvari može da se reši ali nema redovnog održavanja nego svi bleje na poslu i zabole ih dok se nešto ne desi pa onda kao srede. da idu redovno i čiste ne bi se desilo. ima kod mene ovde mala "stanica" gradske čistoće ili kako se to zove, likovi su ceo dan tu i gledaju tv piju kafu zezaju se, mogu da zamisli da je verovatno isto i u gradskoj kanalizaciji. ako ti se pokvari u zgradi zoveš oni pošalju rastošnicu koja pod ugovorom uzima pare i to je to 🙂 a oko gradnje, ne vidim kako se razlikuju "planska" i "neplanska". u mojoj maloj ulici su sve bile prizemne kuće i onda su došli investitori i napravili zgrade i sad tim istim nekim cevima i kanalizacijom ispod ulice ide 20 puta više "sadržaja". nesam školovala možda su te cevi takve da i pre i sad mogu da isprate ful kapacitet bez problema, ali mi ne deluje 🙂
-
-
