Survival - DayZ, Rust, ARK, H1Z1...
59 topics in this forum
-
- 4 replies
- 1.7k views
-
- 3 replies
- 20k views
-
- 3 replies
- 773 views
-
- 3 replies
- 1.1k views
-
- 3 replies
- 15.1k views
-
- 3 replies
- 1.4k views
-
- 2 replies
- 821 views
-
- 2 replies
- 13k views
-
- 2 replies
- 1.3k views
-
- 2 replies
- 1.6k views
-
- 2 replies
- 15k views
-
- 1 reply
- 961 views
-
- 1 reply
- 789 views
-
- 1 reply
- 847 views
-
- 1 reply
- 5.2k views
-
- 1 reply
- 1.5k views
-
- 1 reply
- 1k views
-
- 1 reply
- 14k views
-
- 1 reply
- 1.1k views
-
- 1 reply
- 1.3k views
-
- 1 reply
- 3.5k views
-
- 1 reply
- 887 views
-
- 1 reply
- 999 views
-
- 0 replies
- 784 views
-
- 0 replies
- 671 views
-
Topics
-
-
Posts
-
tih 1500 konja ima samo u određenom modu, koji je ili launch ili track svakako je brz ionako, al stvarno je pitanje dal je to prosto ludost -
ono što je neka mazda 6 trebala da bude čak nije ni full EV nego PHEV
-
ja iskreno ne znam ni koji je realistični "limit konja" u nekoj svakodnevnoj vožnji a ne da ga voziš na navak svakog vikenda 🙂 ludačko ubrzanje u vožnji po gradu (pa i na otvorenom) ima svoje veoma ograničene domete, svakako sigurnosno-zdravstvene a da ne pričamo tehnično-logističke 🙂 -
By SolidChief · Posted
Ako mene pitate, dobra postavka igre je pola posla. Grafika može da škripi, priča da vrišti, atmosfera da guši, ali igra ne može da bude za ocenu manju od 5! Dobro, siguran sam da bi neki razvojni tim s lakoćom mogao da opovrgne moju teoriju, tako da bežimo dalje dok nisu ovo pročitali. Elem, PRAGMATA je upravo primer igre sa dobrom postavkom. Zalutali svemirski inženjer stupa u kontakt sa čovekolikom i maksimalno simpatičnom robotskom devojčicom. Zajedno pokušavaju da se izbave iz okova svemirske stanice, reše kataklizmu koja preti Zemlji a usput izgrade i jedan od najsimpatičnijih odnosa dva lika iz igre – ikad. Zvuči poznato? Nego kako! Promenite samo ambijent i to su Džoel i Eli, to su Kratos i Atreus, to su Buker i Ana. Dobro osmišljena dva lika automatski grade hemiju između sebe. Protagonisti ove igre su Hju i Diana. Pa dok je Hju sasvim solidan lik, Diana je toliko simpatična da podiže auru ovom dvojcu za 200%. Za početak mogu reći da mi se nije dopala glasovna gluma na engleskom jeziku, tako da sam promenio na japanski, što je za mene bio pravi izbor. Ali ne bi me čudilo da ljudima i na engleskom jeziku bude odlično iskustvo. Samo ne može da bude toliko „kawaii“, ha! Vizuelna prezentacija sugeriše ono što se ne može sakriti. PRAGMATA je najavljena bukvalno na prezentaciji na kojoj je predstavljen PlayStation 5 (pre skoro šest godina!) i zapravo je pretposlednja igru sa tog događaja koja još nije objavljena (Little Devil Inside, oborio si sve rekorde, čestitamo). Višestruka odlaganja učinila su ne samo da igra odstupi od inicijalne vizije koju je promovisao prvi trejler, već i da u 2026. miriše na nekoliko godina star naslov. Ovo ne znači da igra izgleda loše. Ako pogledamo realno, neke igre stare i po 20 godina mogu da izgledaju dobro za današnje standarde. Ali istovremeno se može primetiti i da je šasija ipak počela da se pravi na preseku poslednjih igračkih generacija, a da je većina moderne lepote sadržana u naknadno nanetoj šminki. Ta činjenica srećom odmah povlači odlične performanse, jer na osnovnoj PlayStation petici u quality modu, frejmrejt gotovo da ne pada ispod 30. A rekao bih i da radi na solidnih 40+ kroz veći deo igre. Nažalost, razočaravajuća je interna rezolucija renderovanja, jer se golim okom može videti da nije u pitanju nativni 4K već „upscale“ verovatno sa 1440p. Uprkos svemu, PRAGMATA po mom ličnom mišljenju izgleda odlično. Dizajn protivnika i okruženja, maštovit je i raznovrsan. Modeli naoružanja, opreme i generalni efekti, više su nego solidni. A protagonista i naravno njegova ljupka saputnica tu izgledaju najbolje. Dopada mi se i činjenica da je očito porađeno na Dianinoj kosi u poslednjih par godina, tako da ona konstantno leprša u krajnje simpatičnom maniru. Srž igre jeste gejmplej, a on je predstavljen u akcionom maniru pucačine iz trećeg lica, sa odličnim preokretom. Dok se vi napucavate sa kojekakvim robotskim kreacijama onako kako je to žanr već ustalio, Diana simultano hakuje protivnike čime im razotkriva slabosti i čini ih pet puta slabijim na vaše olovo. Mogu vam reći da mi se ova vrsta multitaskovanja jako dopala jer em što konstantno drži pažnju, em čini svaki okršaj napetijim ali i otvorenim za više opcija. Mislim da je igra bila objavljena pre samo nekoliko godina, ova mehanika bi bila apsolutni hit. Ali kako smo u međuvremenu videli dosta eksperimenata žanrova i gejmpleja, mislim da sada nažalost neće zaseniti svakoga. No kako bilo, PRAGMATA verovatno neće inovacijama pokupiti brojne nagrade, ali budite sigurni da je u pitanju vraški zabavan naslov. Način prezentacije, ma koliko linearan bio, odlično ide pod ruku sa mehanikama koje će vas držati investiranim od početka pa do samog kraja. Nekolicina motiva pozajmljeni su i iz drugih žanrova, pa je tako dizajn nivoa prožet tajnama, nevidljivim zidovima i potrebom da se vratite na prethodne lokacije kako biste konačno dosegnuli onaj propušteni „power up“. A sadržaja u vidu otključavanja naoružanja ali i odeće koju protagonisti mogu da obuku, ni u jednom trenutku ne manjka. Šta reći kada i sam prelazak igre otključava motivaciju da u potpunosti očistite sve nivoe i dodatne izazove kako biste dobili „ultimativnu nagradu“. Ono što igru čini naslovom koji sigurno neću zaboraviti u skorije vreme, jeste količina emotivnog naboja. Malo je reći da mi je PRAGMATA u par navrata slomila srce svojim pripovedanjem. Bez namere da vam nešto spojlujem, imajte na umu da koliko se investirate u priču, toliko rizikujete da budete bocnuti u nekim trenucima. „Srećom“, priča nije najkvalitetnije štivo ikada napisano pa je moguće da ćete je više shvatiti kao prolaznu limunadu oko koje se ne vredi mnogo tangirati. No ako dopustite sebi da se investirate u nekolicinu njenih likova, siguran sam da ćete i vi igru pamtiti duže nego što se to prvobitno može činiti. Na kraju kada se sve sabere, kompletna igra je bila stihija utisaka. Inicijalni motivi i vizuelni identitet, podsetili su me na davno zaboravljeni dragulj Vanquish. Gejmplej je nesumnjivo odisao prepoznatljivim Capcom aromama a atmosfera me je na momente vratila čak tako daleko, da sam imao flešbekove jedne od mojih omiljenih igara – Dino Crisis 2. Inovativne mehanike i pregršt sadržaja koji ne prestaje da zasipa, sigurno je bio jedan od jačih utisaka. I konačno, povezanost dva simpatična karaktera koja je neizbežno stvorila nezaboravan odnos, bila je više od trešnje na vrhu sjajne torte. Igra je mogla izgledati malo modernije, to jeste. Prostranstva su mogla malo šire da puknu, i to stoji. Priča je svakako mogla biti impresivnija a kompletno iskustvo nešto duže (da bukvalno sve otključate, biće vam potrebno oko 25 sati). Ali uprkos svemu, PRAGMATA je jedno jako šarmantno iskustvo čija gejmplej suština uspeva da ne bude dosadna tokom trajanja kompletne igre. Čak mislim da ni New Game+ ne bi mogao da savlada izuzetno zarazan i kvalitetan gejmplej ovog naslova. S tim na umu, možda ova igra objektivno zaslužuje nešto nižu ocenu, ali ja sebi prosto ne mogu da dozvolim a da ne zaokružim sve na jednu sjajnu devetku. Kada sagledam bukvalno sve mane koje igra sa sobom nosi, najviše joj mogu zameriti samo za jedno. To što nije izašla koju godinu ranije… Ali hej, bolje ikad nego nikad! Zar ne? PRAGMATA je dostupna za PC, PS5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch 2 Autor: Milan Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Na kojoj dubini čelika se krije ljudsko srce? – PRAGMATA recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
Sve to stoji, ali ako pričamo o nekome ko se loži na performanse a ne na to da svi znaju koji auto vozi onda je ovo ozbiljno povoljno rešenje. Jer kao prvi sledeći takmac je Tesla S Plaid koji se više i ne proizvodi i koji je verovatno bar duplo, slično i sa Taycanom, a osim toga imamo Neveru, Ferrari SF90 ili Bugatti Chiron koji koštaju pet do dvadeset puta više 🙂 Mislim da je povoljan i da se ljudi "okreću za njime" bio bi pun Beograd tih, ovako pričamo o jednom 🙂
-
