Jump to content

Pričajte!


Recommended Posts

omg, pesma i ja se u necemu slazemo!

ja nasla isto preko neta (kole, :*), medjutim, tata mi danas kupio knjigu. dushica :))

kakav gotiva smajli :)

btw, sanjala sam moi nocas :))

Idemooo. :)

Koji umor bogte... veceras smo kao trebali da idemo u centar Kusadasija, ali brate minli.. ne mozemo da se pomerimo. Sa cemo da blejimo ovde uz "rivijeru" ;)

facebook.com/speed.rs

Link to comment
Share on other sites

  • Replies 1.9k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Aha, a bices i nuklearni fizicar a muz ce ti biti sin romana abramovicha i penelope kruz

taj rad. pu bre marinice, kakva si ti to domatjica ;D

on topic

koja avantura na lidu danas. kupili shlaufe da se spushtamo do lida od venecije. nikad jachi trip. spushtash se po sred dunava jedno 20 minuta, pa onda napravite invaziju na plazhu sa sve sharenim velikim shlaufima oko struka a ljudi vas gledaju u chudu... i na sve to, ne platjash prelaz do lida. shlauf je 200 dinara, shto znachi da se isplatio za 3-4 takva prelaska!

ali to je tek uvod. dodjemo mi na plazhu, ali djavo ne da mira. sad imamo shlaufe, smor nam da blejimo sa tonom ljudi na lidu. setimo se da ima jedna mala plazha sa kristalno chistim belim peskom, na drugoj strani VRO, na strani koja gleda na kalish. i naravno, deca kakva smo, opet navuchemo shlaufe i pravac puchina!

pushtamo tako da nas nosi dunav na drugu stranu ostrva, povremeno dajemo pravac i uzhivamo u zhivotu shto bi se reklo. kad otprilike na pola puta, chujemo da se dere neko. obrni-okreni, snimimo josh 3 tachkice na puchini iza nas. 3 drugara krenula za nama dvojicom. naravno, zaboravio da spomenem da je bio josh jedan lik samo pored mene. reshili oni da nas stignu pa se deru da usporimo. shto mi i uradismo. malo se odrzhavali u mestu plivajutji uzvodno i voila, formirali party od 5 ljudi. tako pojachani, ustremimo se ka tom drugom shpicu ostrva puni elana i dobre volje.

medjutim, uvek to medjutim... nabasamo na neki mulj i opasnu travurinu. hodash po onome (ne mozhe se plivati jer je mnogo plitko) a tako je gadan osetjaj da ja nemam skila za opisati ga. i sve mislish dal tje da naidje neka pijavica ili kakva druga rechna neman. no dogegamo se nekako do mesta gde je trebalo da bude plazha. kad ono prashuma! ni p od plazhe, shiblje raste direktno iz vode.

mislimo se tako par minuta. gde i kako, i shta nas je nateralo na tu ludost. a ponajvishe, kako nazad. shetamo kroz vodu uz obalu tako, i trazhimo neki najmanji procep u tom shiprazhju da se provuchemo i stanemo na suvo tlo. najdemo ga ubrzo i krenemo da se probijamo kroz prashumu. golim rukama (josh gore, svako po naduvani shlauf nosi). ni traga od bilo kakve staze ili puteljka, samo trava, shiblje, drvetje, granje, koprive, i sve to iznova i iznova. i ta trava nije trava nego razno rastinje koje je na momenta i prelazilo moju visinu. a mi k'o i svi srbi, glavno olichenje nam je sloga, pa se rashtrkali na 3 strane nas 5. svi najbolje znaju put. jedan je krenuo putem kojim se redje krochi, i ushao u dubinu ostrva, nadajutji se civilizaciji. ja sam vodio ostalu trojicu na stabilnom putu, nekih 20-30 metara od vode. stim shto je put bio tezhak, posut trnjem shto bi se reklo, samo bukvalno. pa kad smo pregazili par desetina metara 2 metra visokog "niskog rastinja", i kad smo proshli kroz nekoliko delova nachichkanih mladim vrbama i drugog maloumnog rastinja koje je formiralo skoro nepremostivu barijeru, drugari me napuste i otidu svojim putem. prichali su da tje lakshe stitji ako krenu vodenim putem... uzvodno. dok sam se u sebi divio njihovoj imbecilnosti, chuo sam kako uskachu u vodu.

zar treba troshiti rechi na to da sam ja izdrzhao na svom pravcu? 1 probijanje kroz zavesu od granja, 2 prolaska kroz visoko "nisko rastinje", 2 preskochena debla, i 1 uspinjanje uz drvo da bi se preskochila prepreka, i eto ga. put kakav se samo pozheleti mozhe. dobro sad, nije bash magistrala, vishe je pola koraka shiroka staza. stim shto sam bio darezhljiv sa pojmom "staza". trebalo se i tu probijati i lomiti granje, i razmishljati o daljem pravcu. ali u odnosu na park iz doba jure koji je prethodio, ovo je bila shetnja parkom. ubrzo sam pocheo nailaziti na prve obrise civilizacije. chamce privezane uz obalu, ostatke nekakvih roshtilja i raznih orgija... pa chak i pokoji vremeshni par koji se tu zatekao na pecanju. za njima su ishli neshto mladji ljudi, zabaljajutji se igrajutji karte ili shah. mestimichno je dopirala i muzika iz radio prijemnika okolnih kampera. da, kampera, naidjoh i na njih. shta vishe, poshto me je cela ta zhivopisna ekipa ljudi posmatrala kako sam u vodi na shlaufu putovao nizvodno, a sa nekima sam i razmenio pozdrav ili dva, sada su me josh chudnije gledali dok sam izlazio iz gustisha kao kakav robinson. sav izgreban, ali sa spokojnim izrazom pravednika na licu. dobio sam i 2 tjevapa u krishki hleba i sa parchetom paprike od nekih finih ljudi. a nije da mi nije falila koja kalorija za sagorevanje vishe.

tako svezhe opskrbljen i sa orelom samozadovoljstva sam izashao iz kamperskog dela, i ushetao pravo na plazhu. ishao sam samom obalom dok su mi stopala zapljuskivali talasi milog dunava koji je shvatao svu ozbiljnost mog iskustva. ishao sam tako obalom, ravno do drugog kraja plazhe gde se, malo dalje od same vode, nalazio nash bazni kamp. posle rutinskog klimanja glave u znak pozdrava okupljenim chlanovima prvobitne druzhine, koja se nije odvazhila na put u samom pochetku, zauzeo sam svoje mesto medju njima na svom peshkiru. samo to vishe nije bio isti vule, to je bio vule, kralj dzungle.

nekih 25 minuta docnije, pocheli su da pristizhu jedan po jedan i ostali chlanovi ekspedicije. nisu mi nishta rekli. u vazduhu se osetjao pretjutni izraz poshtvanja. ostatak dana smo proveli mirno, ne prichajutji o onom shto se upravo desilo. stvari koje su se desile u toj dzungli, i stvari koje smo videli... mozhda je bolje da ostanu tajna.

p.s. preskochite penal za gej hejt

p.p.s. ne pishem post tolko dugo bash, nego sam ishao i u shetnju i imao jedan stresan razgovor preko telefona i tako :]

Link to comment
Share on other sites

Wailing caverns is sooo 2006.

Moje dzungla-katakomba iniscijacije su se ipak desavale kad sam imao 13 godina ;)

You may have gone to Cambridge, but I'm an honorary graduate of Starfleet Academy

Link to comment
Share on other sites

imenjache zomg jes' ti dobro i jel' se retardirani davaoc organa propisno skrshio?

riba mu ok, malo se ugruvala, a on ima posekotinu na ruci (odmah sam ga oterao u DZ koji je 50 metara nize da mu previju ruku, pa sam onda zvao pandure) :)

draganče sudar - pusti, barem su ti radkapne ostale čitave!!!12

m'da, ionako su shitty... :/

ukratko, pricha ide ovako:

On me preticao na punoj, zato se i zakucao u mene. 2 trake, po jedna u suprotnom smeru. Tu gde sam ja skretao na parking je puna, al' tu dnevno 500 ljudi uradi isto. Vozio sam 40km/h, dao migavac, usporio na 20, nikoga iz suprotnog smera. Lika nisam video u retrovizorima, skrenuo levo, prednji tockovi na ivicnjaku, i bam.

Uglavnom, lik hteo da zovemo pandure, ja reko nema problema. napisao izjavu, itd.

Za 7 dana kopija zapisnika blabla. btw nema tragova kocenja, on se zakucao u moj zadnji deo direktno, dok on pokusava da dokaze da me je preticao u mojoj traci. To je moguce samo ako sam vozio hovercraft perpendikularno ulici :D

Link to comment
Share on other sites

bio do grada, nalizao se piva ko stoca... napravio neke dogovore (zomg 5?!?!), koje cu naravno ispostovati..

osim toga, doslo vreme nekih preispitivanja, i tako toga, pa ono, sta bude bice, viidecemo..

elem, sad odo na kunt, laku noc [:D]

Ko je nub ne budi mu drug.

I mean you harm.

Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.



×
×
  • Create New...