Prvi svetski rat

[Guest]

voleo bih i ja time da se bavim, naći će se valjda i za mene neki poslić :)

[G!!!]

hocete da se kladimo da cete izgubiti entuzijazam cim krene pravo prolecno sunce :P

[Dule_smor]

Sedi u RC, jebo poredavanja, vezbe i ispite, kucaj post! ;o)

jebiga kole, hocu ja, al silos je redovno pun, po 10 ljudi ceka...jebeni klinci:)...i nikad nije funkcionalno vise od 8 kompova

hmm, jedno glupo pitanje. Sad sam neshto blejao po Wikipedia-i i nisam uspeo da nadjem da li taj spomenik koji je August von Mackensen podigao josh postoji? Ako ne gde je uopshte i bio? Stvarno bi bila shteta da se tako neshto nije sacuvalo, a verovatno i nije cim ja ne znam gde je :(. Nadam se da greshim.

edit : malo sam prevrnuo neke sajtove i googlao i mislim da taj spomenik josh uvek postoji negde na Koshutnjaku :). Ako neko zna tacno gde i kojim autobusem se lako dolazi do tamo neka napishe :).

e to sam i ja hteo da potrazim...znaci ipak jos postoji spomenik...

Normalno, nisu pomenute prve saveznicke pobede, tja do kraja Srbija se u bilo kakvom vojnom pogledu i ne pominje.

sta reci, evo recimo na ovom sajtu(prvi koji izbaci gugl kad se otkuca ww1) se uopste ne pominje rat na balkanu, niti ijedna bitka iz istog...

http://www.firstworldwar.com/battles/all.htm

Poenta. Ne treba nikome prebacivati za ovo i ono, jednostavno treba uzeti stvari u svoje ruke. Evo predlog i ideja. Stogodisnjica I sv rata se priblizava, 7 godina nije nista. Mozemo ovde na forumu da se organizujemo, da napravimo projekat koji ce biti dobar. Sve zemlje na svetu ce obradjivati I sv rat iz svog ugla, zasto ne bismo i mi. Treba samo da vidite sta pise na bugarskom zvanicnom sajtu o njihovoj istoriji, ne biste verovali.

Dakle, Dule (kao nas vodja) i ostali, sta mislis, da li mozemo, da li hocemo, da li zelimo, da li moramo!!!

i meni je palo na pamet da ce uskoro stogodisnjica...mogli bi zaista nesto da odradimo...ajde dajte neke predloge pa da razmislimo sta nam je ciniti...

elem, polozih juce smrdljivu epidemiju, tako da se sutra bacam na mojkovacku bitku:)

btw, ekstra slike igi, odakle si ih skenirao?

[bolkonski]

Ma kakve crne ideje na forumu, ovde jedino sto mozemo da se dogovorimo to je da se nadjemo negde i da napravimo konstruktivnu diskusiju o buducem projektu.

Sto se mene tice, da dam predlog. 15. Mart, 17h, Bigz.

Ovde entuzijazam nije presudan koliko disciplina u smislu da se raducka po malo stalno i da se napreduje iz meseca u mesec. Imamo vremena sasvim dovoljno ako ga pametno iskoristimo.

[cali]

evo od mene tekst ultimatuma i srpski odgovor

btw bolke, odgovoricu ti na tvoj raniji stav u vezi etnichkog sastava, samo me mrzi sad

Austria-Hungary's Ultimatum to Serbia

On the 31st of March, 1909, the Serbian Minister in Vienna, on the instructions of the Serbian Government, made the following declaration to the Imperial and Royal Government:

"Serbia recognizes that the fait accompli regarding Bosnia has not affected her rights and consequently she will conform to the decisions that the Powers may take in conformity with Article 25 of the Treaty of Berlin. In deference to the advice of the Great Powers, Serbia undertakes to renounce from now onwards the attitude of protest and opposition which she has adopted with regard to the annexation since last autumn.

She undertakes, moreover, to modify the direction of her policy with regard to Austria-Hungary and to live in future on good neighbourly terms with the latter."

The history of recent years, and in particular the painful events of the 28th of June last, have shown the existence of a subversive movement with the object of detaching a part of the territories of Austria-Hungary from the Monarchy.

The movement, which had its birth under the eye of the Serbian Government, has gone so far as to make itself manifest on both sides of the Serbian frontier in the shape of acts of terrorism and a series of outrages and murders.

Far from carrying out the formal undertakings contained in the declaration of the 31st of March, 1909, the Royal Serbian Government has done nothing to repress these movements. It has permitted the criminal machinations of various societies and associations directed against the Monarchy, and has tolerated unrestrained language on the part of the press, the glorification of the perpetrators of outrages, and the participation of officers and functionaries in subversive agitation.

It has permitted an unwholesome propaganda in public instruction; in short, it has permitted all manifestations of a nature to incite the Serbian population to hatred of the Monarchy and contempt of its institutions.

This culpable tolerance of the Royal Serbian Government had not ceased at the moment when the events of the 28th of June last proved its fatal consequences to the whole world.

It results from the depositions and confessions of the criminal perpetrators of the outrage of the 28th of June that the Serajevo assassinations were planned in Belgrade; that the arms and explosives with which the murderers were provided had been given to them by Serbian officers and functionaries belonging to the Narodna Odbrana; and finally, that the passage into Bosnia of the criminals and their arms was organized and effected by the chiefs of the Serbian frontier service.

The above-mentioned results of the magisterial investigation do not permit the Austro-Hungarian Government to pursue any longer the attitude of expectant forbearance which they have maintained for years in face of the machinations hatched in Belgrade, and thence propagated in the territories of the Monarchy. The results, on the contrary, impose on them the duty of putting an end to the intrigues which form a perpetual menace to the tranquillity of the Monarchy.

To achieve this end the Imperial and Royal Government see themselves compelled to demand from the Royal Serbian Government a formal assurance that they condemn this dangerous propaganda against the Monarchy; in other words the whole series of tendencies, the ultimate aim of which is to detach from the Monarchy territories belonging to it and that they undertake to suppress by every means this criminal and terrorist propaganda.

In order to give a formal character to this undertaking the Royal Serbian Government shall publish on the front page of their "Official Journal" of the 13-26 of July the following declaration:

"The Royal Government of Serbia condemn the propaganda directed against Austria-Hungary - i.e., the general tendency of which the final aim is to detach from the Austro-Hungarian Monarchy territories belonging to it, and they sincerely deplore the fatal consequences of these criminal proceedings.

The Royal Government regret that Serbian officers and functionaries participated in the above-mentioned propaganda and thus compromised the good neighbourly relations to which the Royal Government were solemnly pledged by their declaration of the 31st of March, 1909.

The Royal Government, who disapprove and repudiate all idea of interfering or attempting to interfere with the destinies of the inhabitants of any part whatsoever of Austria-Hungary, consider it their duty formally to warn officers and functionaries, and the whole population of the Kingdom, that henceforward they will proceed with the utmost rigor against persons who may be guilty of such machinations, which they will use all their efforts to anticipate and suppress."

This declaration shall simultaneously be communicated to the Royal army as an order of the day by His Majesty the King and shall be published in the "Official Bulletin" of the army.

The Royal Serbian Government shall further undertake:

(1) To suppress any publication which incites to hatred and contempt of the Austro-Hungarian Monarchy and the general tendency of which is directed against its territorial integrity;

(2) To dissolve immediately the society styled "Narodna Odbrana," to confiscate all its means of propaganda, and to proceed in the same manner against other societies and their branches in Serbia which engage in propaganda against the Austro-Hungarian Monarchy. The Royal Government shall take the necessary measures to prevent the societies dissolved from continuing their activity under another name and form;

(3) To eliminate without delay from public instruction in Serbia, both as regards the teaching body and also as regards the methods of instruction, everything that serves, or might serve, to foment the propaganda against Austria-Hungary;

(4) To remove from the military service, and from the administration in general, all officers and functionaries guilty of propaganda against the Austro-Hungarian Monarchy whose names and deeds the Austro-Hungarian Government reserve to themselves the right of communicating to the Royal Government;

(5) To accept the collaboration in Serbia of representatives of the Austro-Hungarian Government for the suppression of the subversive movement directed against the territorial integrity of the Monarchy;

(6) To take judicial proceedings against accessories to the plot of the 28th of June who are on Serbian territory; delegates of the Austro-Hungarian Government will take part in the investigation relating thereto;

(7) To proceed without delay to the arrest of Major Voija Tankositch and of the individual named Milan Ciganovitch, a Serbian State employee, who have been compromised by the results of the magisterial inquiry at Serajevo;

(8) To prevent by effective measures the cooperation of the Serbian authorities in the illicit traffic in arms and explosives across the frontier, to dismiss and punish severely the officials of the frontier service at Shabatz Loznica guilty of having assisted the perpetrators of the Serajevo crime by facilitating their passage across the frontier;

(9) To furnish the Imperial and Royal Government with explanations regarding the unjustifiable utterances of high Serbian officials, both in Serbia and abroad, who, notwithstanding their official position, have not hesitated since the crime of the 28th of June to express themselves in interviews in terms of hostility to the Austro-Hungarian Government; and, finally,

(10) To notify the Imperial and Royal Government without delay of the execution of the measures comprised under the preceding heads.

The Austro-Hungarian Government expect the reply of the Royal Government at the latest by 5 o'clock on Saturday evening the 25th of July. (See Note 1)

(Note 1) The Austro-Hungarian Ambassador in a private letter on the 24th of July sent to the French Minister for Foreign Affairs the following correction:

"In the copy of the dispatch which I had the honour to send to your Excellency this morning, it was said that my Government expected an answer from the Cabinet at Belgrade at latest by 5 o'clock on the evening of Saturday the 25th of this month. As our Minister at Belgrade did not deliver his note yesterday until 6 o'clock in the evening, the time allowed for the answer has in consequence been prolonged to 6 o'clock to-morrow, Saturday evening.

I consider it my duty to inform your Excellency of this slight alteration in the termination of the period fixed for the answer to the Serbian Government."

The Serbian Reply

(Preamble) ...[serbia] cannot be held responsible for manifestations of a private character, such as articles in the press and the peaceable work of societies ... [The Serbian government] have been pained and surprised at the statements, according to which members of the Kingdom of Serbia are supposed to have participated in the preparations of the crime...

[However, Serbia is] prepared to hand over for trial any Serbian subject . .of whose complicity in the crime of Sarajevo proofs are forthcoming [as well as officially condemn all propaganda against A-H].

1.

[serbia will] introduce ... a provision into the press law providing for the most severe punishment of incitement to hatred and contempt of the [A-H] Monarchy...

2.

[The Serbian govt.] possesses no proof ... that the Narodna Odbrana and other similar societies have committed up to the present any criminal act of this nature ... Nevertheless, [serbia] will ... dissolve the Narodna Obrana and every other society which...

3.

[serbia will] eliminate without delay from public instruction ... everything that serves or might serve to foment the propaganda against [A-H], whenever [Austria] furnish them with facts and proofs...

4.

[serbia] also agree to remove from the military service all such persons as the judicial inquiry may have proved to be guilty of acts directed against the integrity of the territory of [A-H], and they expect [Austria] to communicate ... the names and acts of these officers for the purpose of the proceedings which are to be taken against them.

5.

[The Serbian govt. does] not clearly grasp the meaning or the scope of the demand ... that Serbia shall undertake to accept the collaboration of the representatives of [A-H], but they declare that they will admit such collaboration as agrees with the principle of international law, with criminal procedure, and with good neighbourly relations.

6.

...As regards the participation in this inquiry [which Serbia intends to hold] of Austro-Hungarian agents... [serbia] cannot accept such an arrangement, as it would be a violation of the Constitution...

7.

[states it has not yet been possible to arrest one of the persons named; request proofs of guilt from Austria]

8.

[agrees to reinforce measures against illegal trafficking of arms and explosives across the frontier with Bosnia-Herzegovina]

9.

[offers explanations of anti-Austrian comments by Serb officials if Austria sends examples of their actually having been made]

10.

[serbia will duly notify the measures taken, but if Austria is not satisfied with the reply] the Serbian government . . are ready . . to accept a pacific understanding, either by referring this question to the decision of the International Tribunal of the Hague [i.e., the World Court], or to the Great Powers...

[bolkonski]

Vazno je samo da procitas dobro sta sam napisao, a ne da odgovaras kao Igz.

[iguana]

ja tebi nisam ni odgovarao uopste, nego sam odgovorio na opstu temu...pogotovo jer je tvoj post uletao dok sam ja optimizivao slike i podizao ih na server. oladi malo

[Dule_smor]

Elem, doslo je vreme da se prica o mojkovackoj bici.Kao sto sam rekao ovo mi je jedna od omiljenih bitaka u ratu.Necu se baviti spekulacijama i politickim spletkama o tome da li je bitka bila zaista neophodna, samo par recenica.Naime neki istoricari tvde da bitka nije bila neophodna s obzirom da se vecina srpske vojske do kraja 1915. godine vec povukla do Skadra.Ali tri stvari govore protiv ovoga.Delovi srpske vojske su jos uvek bili u povlacenju.Zatim srpska vojska je tek krajem januara 1916. pocela sa evakuacijom iz albanskih luka, to bi austrougarima dalo sasvim dovoljno vremena da stignu do nje.I na kraju crnogorska vojska je branila ne samo odstupnicu srpskoj vojsci vec i svoja vekovna ognjista.Pa spremite se za malo poduzi tekst.

i da, nemoj da sam video bilo kakav hejt prema crnogorcima na ovom topicu u bilo kom kontekstu, odmah dobijate warn na 90...

[Dule_smor]

E pa da nastavimo.Prvo malo o istoriji Crne Gore pre pocetka rata.Crna Gora je medjunarodno priznata 1878. na Berlinskom kongresu.Svoju nezavisnost je izvojevala u ratovima sa Turskom 1876-1878. godine, u cuvenoj Vucedolskoj bici.Njen vladar od 1860. je bio Nikola I Petrovic koji je presto nasledio od svog strica, kneza Danila Petrovica.Crna Gora je postala kraljevina 1910. kada se knez Nikola na Cetinju krunisao za kralja.Ona je ucestvovala i u Balkanskim ratovima zajedno sa Srbijom.Posle Prvog balkanskog rata kraljevina Crna Gora se dosta prosirila podelivsi Sandzak sa Srbijom i dobivsi deo Metohije ukljucujuci i Prizren, prestonicu cara Dusana.Ali crnogorci nisu dobili Skadar, koji je pripao novostvorenoj drzavi Albaniji 1913. godine.Ovo je veoma smetalo Crnoj Gori, posto je pri osvajanju tog grada imala ogromne zrtve.Posebno krvave borbe vodjene su za tvrdjavu pored Skadra, Tarabosh, koja se uzdize na skoro 600m nadmorske visine tik uz obalu Skadarskog jezera.Ovde je poginulo 10000 crnogoraca.

Kada je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914. Crna Gora je odmah objavila rat Austrougarskoj i mobilisala svoje trupe.Crnogorska sandzacka vojska pod komandom serdara Janka Vukotica brojala je svega 30000 vojnika.Ali ona je kontrolisala front u duzini od skoro 400 km, od Boko-kotorskog zaliva pa sve do Uzica.Posle uspeha srpske vojske na Ceru i kontranapada preko Drine i Save i crnogorska vojska je presla u ofanzivu i stigla do Sarajeva i Pala ugrozivsi bok austrougraske armije.Za vreme Kolubarske bitke Sandzacka vojska je takodje drzala ovaj deo fronta i nije dozvolila austrougarima neko vece napredovanje.Onda dolazi 1915. godina i napad Austrougarske, Nemacke i Bugarske na Srbiju.Crna Gora odmah objavljuje rat Nemackoj i Bugarskoj.Srpske trupe suocene sa teskom situacijom primorane su na povlacenje.Posto je juzni pravac dolinom Vardara odsecen bugarskim napadom jedini moguci pravac za povlacenje vodi preko Crne Gore i Albanije.Nikola Pasic i Radomir Putnik apeluju na crnogorskog kralja Nikolu i traze pomoc.Crnogorska vrhovna komanda odgovara da “ako crnogorska sandzacka vojska uspe da spreci prodor neprijatelja na mojkovackom pravcu, ona ce se time oduziti srpstvu”.Treba napomenuti da su vecinu oficirskog kadra u crnogorskoj vojsci cinili srpski oficiri.To je bilo zbog manjka skolovanih oficira u Crnoj Gori.Tako da je nacelnik crnogorske vrhovne komande bio srpski pukovnik Pesic.Njemu se zameraju mnoge stvari u organizovanju odbrane Crne Gore, ali ja cu to preskociti jer nemam nameru da se upustam u politicke diskusije vec da opisem jednu od najslavnijih bitaka u istoriji.

Mojkovacka bitka predstavlja samo zavrsnu fazu mnogo vece vojne kampanje poznate kao Mojkovacka operacija.Taj termin se odnosi na delovanja crnogorske Sandzacke vojske na frontu od Boke do Uzica od 7. oktobra 1915. do 7. januara 1916.Kao sto sam vec pomenuo taj front je branilo oko 30000 crnogorskih vojnika koji su imali svega nekoliko desetina topova i bili veoma lose opremljeni i naoruzani.Naspram njih se nalazilo preko 100000 odlicno opremljenih austrougarskih vojnika.Komanda nad crnogorskom vojskom je poverena serdaru Janku Vukoticu.Komandanti trece austrougarske armije bili su general Kevis i general Rajner.Crnogorci skoro 3 meseca zadrzavaju nadmocne austrougarske trupe.U pocetku borbe nisu bile toliko ogorcene, ali kada je neprijatelj shvatio da je pravac preko Crne Gore kljucni za povlacenje srpske vojske i da bi zauzimanjem istog mogao da presece odstupnicu on ulaze sve raspolozive snage na tom frontu.

26. decembra Crna Gora je napadnuta duz cele granice sa Austrougarskom i to sa preko 60000 vojnika u Sandzaku i preko 70000 iz Hercegovine.Kljucni pravac su bila Mojkovacka vrata naravno, najbrzi put do srpske vojske u povlacenju.Ali o tome malo kasnije.Prvo da pomenemo jedan fantastican primer, mozda jedini u istoriji koji se moze porediti sa legendarnom odbranom Termopilskog klanca.Na nekih dvadesetak kilometara od Cetinja nalazi se prevoj Krstac.Na pravcu Kuk-Krstac napadalo je nekih 25000 vojnika Austrougarske monarhije.Ovaj polozaj branilo je svega 700(sedam stotina!!!) crnogorskih vojnika.Oni su ove polozaje branili 3 dana i dve noci.Glavnina trupa bila je povucena za odbranu povlacenja srpske vojske, tako da je ceo Lovcenski odred koji je branio crnogorsku prestonicu Cetinje brojao svega 7000 vojnika.Njegove polozaje napadalo je 45000 neprijateljskih vojnika.Cetinje je palo 1. januara 1916.

Crna Gora je bila u rasulu, kralj Nikola je bezao za Italiju, vlada je raspustena, cak je i dato naredjenje crnogorskoj vojsci da polozi oruzje.Ali jedini koji nije gubio glavu u toj situaciji je bio serdar Janko Vukotic.On organizuje ostatak crnogorske vojske za kljucnu odbranu Mojkovackih vrata.Dva najkrvavija dana bitke padaju na pravoslavni Bozic i Badnje Vece 6. i 7. januara 1916.

Posle tri meseca neprekidnog ratovanja crnogorska sandzacka vojska je 5. januara na polozajima kod Mojkovca i na Tari imala zadatak da do poslednjeg coveka brani nadiranje austrougarske vojske i omoguci povlacenje srpske vojske po planu vojvode Putnika.Zima 1916. je bila izuzatno hladna, temperatura tih dana je bila oko minus 25 stepeni Celzijusa.Snezni pokrivac je iznosio vise od jednog metra.Crnogorska vojska je bila slabo opremljena, hranu skoro uopste nisu ni dobijali.Vojska se uglavnom sastojala od prekaljenih ratnika koji su preziveli mnoge ratove.Medju njima je bilo i starih Vucedolaca, ucesnika cuvene Vucedolske bitke iz 1876.Ali sa njima su bila i 2 regrutska bataljona koje su sacinjavali mladici od 18 godina.

Napredovanje austrougarske vojske je zaustavljeno nadomak Mojkovca, pa je austrougarska vrhovna komanda odlucila da pregrupise trupe za odsudan napad na crnogorce.Napad je bio planiran za decembar 1915. ali je zbog losheg vremena odlozen za januar 1916.Teziste napada austrougraske trece armije na mojkovackom pravcu ce preuzeti crnogorska sandzacka vojska.Na tom delu fronta ona je raspolagala sa svega 6000 vojnika.Naspram nje je bilo preko 20000 vojnika pod komandom generala Rajnera.

Planinska kosa koja se od Bjelasice preko Medjenog Gumna, Razvrsja i Ulosevine vezuje za ogranke Buren planine cini polozaje crnogorske vojske, koji zatvaraju pravac prema Mojkovcu i Kolasinu.Za zatvaranje najosetljivije tacke na frontu, mojkovacke kapije, serdar Janko Vukotic postavlja prvu sandacku brigadu kojom komanduje brigadir Petar Martinovic.Prilaze Mojkovcu brane i Kolasinska brigada, brigadira Milosa Medenice, Bjelopoljska brigada, kapetana Grujice Grdinica, Drobnjacko-uskocki odred komandira Jovana Zizica, izvidjacki odred, kapetana Krsta Popovica i prvi i treci regrutski bataljon, kapetana Marka Samardzica i porucnika Pera Djuraskovica.Vojska je uglavnom naoruzana puskama “moskovkama” kalibra 7.62mm.Topova ima samo 25, a mitraljeza svega 8.Municije je malo, oko 300 metaka po puski i oko 50 granata po topu.

Raspored austrougarske vojske bio je sledeci:17. brigada pukovnika Karpelusa bila je okrenuta prema izvidjackom odredu, brigada generala Shvarca bila je na polozaju severno od Razvrshja, brigada generala Rajnera bila je okrenuta ka Bojnoj njivi i Uloshevini, a brigada pukovnika Shpidlera bila je naspram Bjelopoljske brigade.

Pouceni ranijim sukobima sa crnogorcima austrougari su prvo pokusali da pregovaraju.Major Shtajcer se sastao sa porucnikom Radojem Cetkovicem, ali kako je zahtev austrougarske vojske glasio da crnogorska vojska potpise bezuslovnu kapitulaciju odgovor je bio izricito ne.

6. januara 1916. rano ujutro general Rajner izdaje naredbu za napad, racunajuci na to da su crnogorski vojnici otisli kucama da proslave praznik.Ali kada je zapocela artiljerijska priprema i kad su se culi prvi plotuni na kljucnim polozajima na Razvrsju, Bojnoj njivi i Ulosevini videlo se da nije bilo nijednog odsutnog crnogorskog vojnika.6. madjarski kraljevski husarski puk u 7 sati ujutro napada polozaje na Razvrsju i Bojnoj njivi koje brani Kolasinska brigada.Njene prve linije drzi Donjomorachki bataljon porucnika Mihaila Rakochevica.Smenjuju se jurisi i protiv-jurisi, ali Donjomorachani uspevaju da zadrze polozanje do 2 sata popodne.Medjutim pod stalnim jurisima neprijatelja Donjomorachki bataljon je prinudjen na povlacenje i austrougari zauzimaju Bojnu njivu.Ali polozaji Kolasinske brigade na Razvrsju i Ulosevini ostaju u rukama crnogoraca.Ovo su kljucne strateske tacke, cije bi osvajanje znacilo prodor austrougarske vojske kroz mojkovacka vrata.Znajuci to napad na Razvrsje predvodi licno general Rajner.Borbe su krvave i nastavljaju se tokom celog dana.Uprkos velikim gubicima general Rajner ipak uspeva da zauzme Ulosevinu.Noc prekida dejstva na obe strane.Austrougari su uspeli da zauzmu Bojnu njivu i Ulosevinu, dok su crnogorci zadrzali Razvrsje.Nijedna strana nije postigla potpuni uspeh.

Neki od ucesnika bitke se kasnije secaju tog krvavog Badnjeg Dana na Razvrsju i Bojnoj njivi.Evo nekih od njihovih svedocenja:

“Bojna Njiva izgledala je stravično. Kroz ugaženi i okrvavljeni snijeg svuda su ležali jezivi svjedoci surove borbe. Mrtvi vojnici mogli su se vidjeti na svakom koraku tog krvlju nalivenog terena. Oprema, puške, rančevi, fišeklije... bili su razasuti svuda unaokolo. Po koji ranjenik, krvav, promrznut davao je posljednje znake života!”

“Bojište je bilo prekriveno poginulima. Neprijatelj nije imao vremena da svoje sahrani, a mi smo samo manji broj sahranili. Nesahranjene vuci su rastrzali.”

“Naši junaci, vitezovi jurišaju na neprijatelje, natrag neće i da mogu. Pravac znaju, on je jedan - samo naprijed protiv zlog tuđina. Padaju mrtve i ranjene glave, jedni padaju drugi na mjesto njih pritrčavaju. Ginu i tako redom. Trebalo se boriti i ginuti. A sa svojih nepunih 16 godina želio sam živjeti. Ali, rat ne pita ko si, ni koliko ti je godina? I kao vjetar te nosi.”

Sa dolaskom veceri borbe se smiruju.I jedni i drugi su iscrpljeni i potreban im je predah.Posle zalaganja Badnjaka serdar Janko Vukotic odlazi na sastanak sa svojim oficirima.Posto serdar nije imao muskog potomka njega je u svim pohodima pratila njegova cerka Vasilija.Tako je i sada.Znajuci da je sutrasnji dan odlucujuci i da je polozaj na Bojnoj njivi kljucan serdar Janko Vukotic je u stabu komandanta prve sandzacke divizije, Petra Martinovica, izmedju ostalog rekao i ovo:

“Moji sokolovi, Badnji dan i Božić su stara slava naše junačke Vojske! Znaju to oni i zato će sjutra žešće nego danas, navaliti da nas unište, zajedno sa tim svetinjama. Zato, Petre, moraš ih odbaciti i povratiti naše izgubljene položaje na Bojnoj Njivi i Uloševini po svaku cijenu. Druge nam nema.”

Plan za napad crnogorske vojske na Bozic 7. januara 1916. je izgledao ovako:

Uskocki bataljon porucnika Ljubomira Aleksica ima zadatak da od sela Rakite napadne u levi bok i pozadinu neprijatelja i tako olaksa napad Kolasinskoj brigadi koja ce napadati frontalno.

Kolasinska brigada brigadira Milosa Medenice sa svojih polozaja na Razvrsju napada neprijatelja koji se pred njom nalazi.

Treci i prvi regrutski bataljon napadaju Bojnu njivu.

Izvidjacki odred kapetana Krsta Popovica napada na pravcu od Slijepac-mosta do Brzave.

Bataljoni Bjelopoljske brigade kapetana Grujice Grdinica brane prilaze na Tari.

Drobnjacki bataljon kapetana Nikole Ruzica ostaje kao jedina rezerva.

Austrougarski polozaji su sledeci:brigada generala Rajnera je na Bojnoj njivi i Ulosevini, brigada generala Shvarca je na padinama Razvrsja, brigada pukovnika Shpindlera je u Proscenju, a brigada pukovnika Karpelusa je prema Izvidjackom odredu.Austrougari su nameravali da nastave uspehe od proslog dana i zauzmu Razvrsje cime bi okoncali bitku.

Serdar Janko Vukotic je noc izmedju 6. i 7. januara proveo u stabu prve sandzacke divizije dugo razgledajuci planove za sutrasnji napad.Znajuci da je crnogorski vojnik mnogo bolji za napad nego za odbranu on se opredelio za kontranapad bez obzira na veoma tezak polozaj crnogorske vojske.

U 6 sati ujutro, na Bozic 7. januara 1916. Uskocki bataljon otpocinje napad sa boka austrougarske vojske.Porucnik Ljubomir Aleksic izdaje komandu:”Juris ko je crnogorac!”Uskocki bataljon je poleteo po snegom okovanim mojkovackim gorama i dolazi do borbe prsa u prsa dve vojske.Porucnik Aleksic je kasnije zapisao:

“Borba Uskočkog bataljona, nije ništa drugo nego jedan niz krvavih juriša i protivjuriša.Svi smo u pokretu, i mi i neprijatelj, snijeg je dvometarski, napadao je noću i stalno pada. Mećava ga razvijava i pravi velike namete i smetove. Bojište, vri, ključa - neprijatelj napada, naši ne uzmiču.Artiljerija bezobzirno tuče po nama: granate riju, eksplodiraju, dižu uvis hrabre Uskoke, komadaju ih u vazduhu. Nastaje opšta klanica - padaju mrtve glave, ranjenih je mnogo. Pruža se pomoć i previjaju rane onima kojima još ima spasa, a mrtve snijeg zatrpava”.

Uprkos tome sto su elitne jedinice austrougarske vojske na tom delu fronta bile cetiri puta brojnije Uskoci su tokom citavog dana uspevali da se odrze.Pri kraju dana uvodi se poslednja bataljonska rezerva zbog ogromnog broja zrtava.Na kraju dana od 400 vojnika Uskockog bataljona samo 70 je ostalo na bojistu, od koji su skoro svi bili ranjeni.Uskoci su hrabroscu kojoj tesko da ima premca vezali veliki deo neprijatelja i time olaksali udar Kolasinske brigade na Bojnu njivu.

Za to vreme Kolasinska brigada sa svojim bataljonima, Gornjomorackim, Kolasinskim, Lipovskim i Rovackim u 7 ujutro napada na glavnom pravcu fronta, Bojnoj njivi.Kolasinci su jedva presli nekoliko stotina metara kada su naisli na neprijatelja koji je takodje krenuo u napad sa namerom da zauzme Razvrsje.U prvom naletu Kolasinska brigada probija neprijateljske linije i odbacuje ga prema Ulosevini.Ovime su stvoreni povoljni uslovi za oipsti protivnapad na citavom frontu.Jurisi i protivjurisi se redjaju citavog dana.Kolasinska brigada uspeva da se poveze sa Uskockim bataljonom koji se borio levo od njih.Komandant Kolasinskog bataljona hrabri svoje vojnike:”Držite se, Kolašinci! Uskoci su pored vas, oni neće popustiti dok ijednog od njih traje.”Glavni udar je na liniji Razvrsje-Bojna njiva, gde je napadao Rovacki bataljon pod komandom Milenka Vlahovica.Rovcani su u snaznom protivjurisu uspeli da zavladaju kljucnim polozajem na Bojnoj njivi.Bataljon je pretrpeo ogromne gubitke.

Ovde moram da napravim jednu malu digresiju licne prirode.Kao sto znate crnogorski narod je bio podeljen u plemena, koja su pak bila podeljena na bratstva.Neka od poznatijih plemena su Uskoci, Vasojevici, Drobnjaci, Piperi, Njegusi, Kuchi, Rovci.Svaki rat koji je Crna Gora vodila bio je opstenarodni.Na plemenskim skupovima su se skoro svi muskarci dobrovoljno prijavljivali za rat, od najmladjeg do najstarijeg.Ako bi glava porodice bio neko ko je veoma star i nesposoban za borbu uvek je morao da se nadje neko ko ce da ga odmeni.To je bilo pitanje casti i visevekovnog obicaja.

Kao sto sam ranije pominjao moj pradeda sa majcine strane, Mitar Bulatovic, je rodom iz plemena Rovaca, iz sela Velje Duboko koje se nalazi na preko 1000 metara nadmorske visine blizu izvora Morache.Rovci su bili podeljeni na tri bratstva, Vlahovice, Shcepanovice i Bulatovice.Moj deda je rodjen 1908. u Baru posto se pradeda tu doselio, i bio je dosta stariji od moje babe.Ali deda je bio najmladje dete i imao je troje starije brace od kojih je jedan bio barkjaktar u gardi kralja Nikole, a jedan je poginuo u Mojkovackoj bici.Ali to je samo deo bratstva Bulatovica koji se preselio u Bar.Ukupno je iz kuce Bulatovica u Mojkovackoj bici poginulo devet ljudi.

Da se vratimo na samu bitku.Desno od Rovackog bataljona su napadali prvi i treci regrutski bataljon koji su se sastojali od najmladjih vojnika.Regruti su naisli na ojacane neprijateljske rovove sa tri reda bodljikave zice.Prvi juris nije uspeo.Drugi juris nije uspeo.Treci juris nije uspeo.Prema podacima Vojno-istorijskog muzeja u Beogradu brojno stanje regrutskih bataljona u borbama 6. i 7. januara svedeno je na po 150 od po 716 koliko ih je prema popisima bilo.

Da situacija bude jos gora austrougari posle podneva u bitku na Bojnoj njivi uvode poslednje reserve iz 205. brigade.Rovacki bataljon ih docekuje snaznim otporom, ali je pred visestruko brojnijim neprijateljem primoran da se povuce.Uvidevsi ozbiljnost situacije i da crnogorci gube kljucne polozaje na Bojnoj njivi, serdar Janko Vukotic uvodi u borbu svoju poslednju rezervu, Drobnjacki bataljon.On naredjuje komandantu bataljona, porucniku Jevti Ruzhicu, da zauzme Bojnu njivu i da mu se u najkracem mogucem roku javi odatle.Oslabljeni Drobnjacki bataljon sa nesto manje od 300 vojnika stize na Bojnu njivu posle podneva i odmah krece u juris.Snaznom vatrom i ludackom hrabroscu Drobnjaci zauzimaju prvu liniju rovova, ali ne i drugu.Posle neuspelog pokusaja porucnik Ruzic je vojnicima ponovio naredjenje serdara Janka Vukotica da bataljon mora po svaku cenu zauzeti Bojnu njivu i rekao sledece:

“Drobnjaci, sokolovi sivi, pri polasku obećasmo komandantu divizije da ćemo osvojiti Bojnu Njivu. Pogledajte desno, Rovački bataljon kako krvari - hoćemo li ga izdati? Prošli juriš nije uspio što ga složno ne poduzesmo, a sada ćemo moji junaci, svi zajedno i moramo uspjeti”.

U silovitom napadu Drobnjaci zauzimaju obe linije rovova i proteruju neprijatelja sa kljucnih polozaja na Bojnoj njivi.Nakon zauzimanja Bojne njive od strane Drobnjaka i Gole kose od strane Rovackog bataljona nastupa zatisje na frontu.Za vreme predaha na bojiste dolaze crnogorske zene da donesu odelo i hranu ratnicima.U dnevniku prve sandzacke divizije zapisano je:

“Dolaze majke i sestre ili žene sa torbama na pogrbljenim i umornim leđima, sa ponudama. Mnoge od njih ne stigoše da ih uruče onima kojim su namijenjene: sinovima, braći, muževima... Sa suzama i bolnim jaukom daju ih drugima, drugoj nečijoj djeci, govoreći: `Uzmi sine trebaće ti!` A onda oni kapu skidaju i, zajedno sa njima, posljednji pomen čine poginulima. Poslije kratkih opela, žene, majke i sestre mrtvih junaka odlaze sa bojišta, sa `Srećno putnici`. Borci polaze dalje, opet u juriš, sad i za njih, i za nas. Na ovoj ciči i zimi od mraza puca drvo i kamen čudnim nekim zvukom, ka da ispaljuje počasni plotun, mrtvim ratnicima, herojima Bojne njive.”

Kratko zatisje na frontu brzo je prekinuo napad austrougarske vojske.General Rajner se nije mogao pomiriti sa gubitkom tako vaznog polozaja kao sto je Bojna njiva pa je naredio opsti napad.Posle snazne artiljerijske pripreme austrougari napadaju na polozaje Drobnjackog i Rovackog bataljona.Ali snazna odbrana crnogoraca je pokolebala neprijatelja i prvi napad nije uspeo.Kada je to uvideo general Rajner licno staje na celo svojih poslednjih rezervi i sa isukanom sabljom krece u poslednji juris.Ali Drobnjaci i Rovci ostaju na svojim polozajima i uspevaju da sacuvaju Bojnu njivu.General Rajner je za pokazanu hrabrost tokom bitke odlikovan viteskim krstom Marije Terezije prvog stepena.Borbe su prekinute sa padom noci.Svako je zadrzao svoje polozaje, ali je crnogorska vojska ipak dobila boj na Mojkovcu, jer je uspela da zadrzi napredovanje neprijatelja u kljucnim trenucima.To priznaje i Austrougarska vojska u svojim izvestajima.Sandžačka vojska je zaustavila neprijatelja na Mojkovcu i Tari, nije mu dozvolila da pređe mojkovačka vrata i time obezbedila odtupnicu i poslednjim delovima srpske vojske kroz Crnu Goru, i u potpunosti ispunila svoj zadatak.

Za svoje držanje i hrabrost ispoljenu u borbi Drobnjački i Uskočki bataljon su od komandanta, serdara Janka Vukotica, dobili pohvalu: “Blagodarim vam, moji Drobnjaci i Uskoci, na junaštvu koje ste i ovom prilikom kao i uvijek pokazali. Blagodarim vam na žrtvama koje ste položili za otadžbinu. Hvala vam na mukama, koje ste goli, bosi i gladni sa lakoćom podnosili. Izginulim slava, a vama živim hvala, junaci moji!”.

Borbe na mojkovackom ratistu vodjene su jos nekoliko dana.Ali to nisu bile onako krvave borbe kao 6. i 7. januara.Zvanicni podaci navode da je sandzacka armija pruzala otpor sve do 18. januara.Tada je stiglo naredjenje crnogorske vlade da vojska u odsustvu kralja mora da polozi oruzje.Mnogi vojnici se nisu mirili sa ovime, ali su na kraju morali da poslusaju naredjenja.Ostaje pitanje zasto se delovi crnogorske vojske nisu povukli sa srpskom.U svakom slucaju crnogorska vojska je ostala nepobedjena.Jedan austrougarski general je rekao:”Hrabrost crnogorskog vojnika je bez premca u istoriji ratovanja.”

Pre same bitke, sredinom decembra, princ Aleksandar Karadjordjevic je dosao na Cetinje da se zahvali kralju Nikoli i serdaru Janku Vukoticu.Tom prilikom on je rekao serdaru:”Vojvodo, vi ste se više nego odužili Srpstvu i zato mi je milo što mi se dala prilika da vama lično predam, zasad, ova moja mala priznanja.”Na grudima Janka Vukotica se zasijala Karadjordjeva zvezda sa macevima, Beli orao sa macevima i Zlatna medalja Obilica.Sandžačka vojska je bila veoma ponosna na ova serdarova odlikovanja. Znajući za to, on im je uzvratio:“Da mi Sandžačka vojska ima jedne grudi, ja bi ih okitio zlatnom medaljom Obilića sa lovorovim vijencima”.Serdara Janka Vukotica su za njegove zasluge u ratu odlikovale i Francuska, Engleska, Rusija, Grcka i Italija.I ovde opet dolazimo do mozda jedinstvenog primera u istoriji ratovanja-odlikovala ga je i Austrougarska monarhija, i to sa svoja dva najvisa ordena, ordenom Franje Josifa prvog stepena i Gvozdenim Krstom prvog stepena.Ali on nije smatrao casnim da primi odlikovanja od neprijatelja pa ih je vratio.Zbog svega ovoga serdar Janko Vukotic je sebi obezbedio mesto u istoriji kao jedan od najslavnijih vojnih komandanata svih vremena.

I da zavrsim na kraju, mada mislim da je ovde svaki zakljucak suvisan.Slavna mojkovacka epopeja se kao jedinstven primer nesebicnog zrtvovanja istice u modernoj istoriji.Kao takva ona se duboko urezala u pamcenje svih nas.Da nije bilo crnogorskog Bozica na Mojkovcu, ne bi bilo ni srpskog Vaskrsa na Kajmakcalanu.Mojkovacki junaci su zasluzili da ih zauvek pominjemo sa ponosom i postovanjem.

[bolkonski]

Ovim postom se samo javljam, posto drugih reci nemam.

[Atomic]

^

Takodje. Mislim da su rechi suvishne...

Samo nastavi da nas hranish podacima, legendo :)

Edited March 3, 2007 by Atomic

[Sting]

Neka od poznatijih plemena su Uskoci, Vasojevici, Drobnjaci, Piperi, Njegusi, Kuchi, Rovci.

Ja sam od ovih podebljanih, cale mi je rodjen na brdu u porodicnoj kuci koja tu stoji decenijama u mestu u kojem su mi rodjeni svi preci. Vecinu ovoga sam vec znao, ali mi je bilo veoma milo da procitam to i ovde.

Ovo su neke stvari koje covek ne moze objasniti. Reci koje mogu da opishu ono shto je ucinjeno u toku ta 2 dana je teshko naci.

[Kole]

dal zbog filma sinotj, ali ovaj predivan post me je strashno rastuzhio...

koliko god da je impresivno chitati sta radi vojska u kojoj su jedinice mahom familija, toliko je vishe puta tragichno kad chovek pogleda gubitke, chak i kad je rezultat ovakav kakav jeste

kao uvek, masivni respekt i naklon duletu

[spo(ghost)]

Dule, svaka ti cast, steta sto ovakva lektira ne ide u nashe skole, mozda bi se nash sistem vrednosti vratio u normalu i mozda bi novije generacije shvatile sta je ponos, bratstvo, gnev prema neprijatelju i shta je biti jugosloven.

Ovo su neke stvari koje covek ne moze objasniti. Reci koje mogu da opishu ono shto je ucinjeno u toku ta 2 dana je teshko naci.

Skupilo se stinge, skupulo i jebacki je puklo.

Bilo bi lepo da krenemo da translejtujemo ovakve postove i stavimo na sajt, mogu da pomognem oko spanskog, a engleska gramatika mi nije bash savrshena.

[Shekk]

Nemam komentar, samo castujem vote da se Dule proglasi za MVP-a foruma

edit: imao sam problem sa igijevim slikama pa sam kukao... do mene/sezama je bilo...

Edited March 4, 2007 by Nemanja

[De1Rekt0n]

Dule svaka cast na tekstovima, stvarno lepo, iscrpno, sazeto i razumljivo, thumbs up :)

Edited March 4, 2007 by Sasa_Matic(BlindProphet)

[Force]

Sada sam sve procitao od pocetka pa do ovoga zadnjeg i samo mogu da kazem " SVAKA CAST COVEKU TJ TEBI DULE STO SI OVO SACINIO I NAPISAO "

Prosto sam ponosan sto sam polu Srbin , polu Crnogorac .

[Pekarman]

Svaka cast, krivo mi sto tek sad uvidjam koliko je materijala propusteno u skoli a sa ovim bi makar bilo interesantno. Da su svake lekcije na ovaj nacin predocene ucenicima, mislim da bi veci deo zapamtio ako ne i zainteresovao sam da nadje vise o tome.

Cisto podatka radi, sa majkine strane njen pradeda a moj cukundeda jelte je poginuo u istoj borbi. Tomas Tomasevic.

[G!!!]

pitanjce za igija, imaju li negde hi-res fotke da se nadju?

ja nemam nista od fotki iz WWI :( ali imam iz WW2, one partizanske prave :)

eh da, dule sta nam je sledeca istorijska poslastica koju nam pripremas? :)

[Force]

Kada ce nastavak ?

[Dule_smor]

strpljenja drugari, strpljenja:)...elem ovaj vikend imam dosta obaveza i bez kompa sam, tako da verovatno tek za sledeci vikend...a sledeci deo ce biti krf, solun i proboj solunskog fronta...a posle toga mala pauza pa pricamo o drugim ratistima u ww1...

[Jack-O-Lantern]

uchili prvi svetski rat u US History.

strashno, nisu nas ni spomenuli :\

[Force]

Pa buni se :D

[dzontra.volta]

uchili prvi svetski rat u US History.

strashno, nisu nas ni spomenuli :\

o da spominju se srbi i crna ruka i gavrilo princip

[Dule_smor]

Elem, nije me bilo dugo vremena, ali evo nastavka.Ovoga puta se govori o Krfu i Solunskom frontu.

Pa da nastavimo.Pricali smo o povlacenju srpske vojske preko Albanije i Mojkovackoj bici.Srpska vojska i narod su krajem 1915. i pocetkom 1916. polako pristizali na jadransku obalu Albanije.Ali tu nije bio kraj njihove golgote.Ne samo da na obali nije bilo obecanih saveznickih brodova za evakuaciju, nego se italijanska vojska u Albaniji ponasala kao neprijateljska, iako je bila na strani Antante.Italijani su srpskoj vojsci rekli da ne prelazi reku Shkumbu ili ce biti tretirana kao neprijatelj.Medjutim ruske diplomate u Rimu su izdejsvovale da Italija dozvoli prolazak srpskim trupama.Nikola Pasic salje pismo ruskom caru Nikolaju 15. januara 1916. trazeci pomoc.Nikolaj salje telegrame u Francusku i Veliku Britaniju i zahteva da saveznicki brodovi evakuisu Srbe, inace ce Rusija raskinuti saveznistvo.28. januara francuska mornarica naredjuje da njeni brodovi obustave sve druge akcije dok srpska vojska ne bude prebacena iz Albanije.Za svega 2 nedelje prevezeno je preko 150000 ljudi iz albanske luke Valone i to uglavnom na Krf.Manji deo je prebacen u francusku luku Bizertu u Tunisu(moj pradeda je bio medju njima).

Medjutim ni dolazak na Krf(koga su Srbi zvali ostrvo spasa) nije predstavljao kraj muka za izmucenu srpsku vojsku i narod.Ljudi su bili izgladneli, promrzli i bolesni.Saveznici nisu imali dovoljno hrane, odece i opreme.Srpski vojnici su masovno umirali na ostrvu.U pocetku su sahranjivani na grobljima, ali kada vise nije bilo mesta poceli su da ih spustaju u more u blizini malog ostrva Vida.Ovaj deo mora je poznat kao plava grobnica i o njoj je pesnik Milutin Bojic napisao svoju cuvenu pesmu.Tu pocivaju kosti skoro 20000 srpskih vojnika.

Плава гробница

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

Да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

Да побожност расте врх вода просута

И ваздухом игра чудна питомина?

То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће моје

Завите црним трубе.

Стражари у свечаном опело нек отпоје

Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к'о пена

Што пролази морем и умре без знака,

И доћи ће нова и велика смена,

Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена

огромна и страшна тајна епопеје,

Колевка ће бити бајке за времена,

Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци

И пролазна радост целог једног рода,

Зато гроб тај лежи у таласа сенци

Измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,

Веслање умре хујно,

А кад опело свршим, клизите у ноћ црну

побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина

И да мртви чују хук борбене лаве,

Како врућим кључем крв пенуша њина

У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари

Овом истом крвљу што овде почива:

Овде изнад оца покој господари,

Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

без речи, без суза и уздаха меких,

Да мирис тамјана и дах праха здружим

Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.

Опело држим, какво не виде небо јоште

Над овом светом водом!

Ali vremenom su se ljudi polako oporavljali.Zivot Srba na Krfu je bio dobro organizovan.Imali su cak i svoje skole, crkve, isli na pozorisne predstave i fudbalske utakmice.Srpska vlada je boravila na Krfu jos od ranije.U maju 1916. vec pocinju da se prebacuju prve srpske trupe u Solun.Tamo se vec nalaze francuska i britanska vojska.Ali politicka situacija u Grckoj je prilicno komplikovana.Naime grcki kralj Konstantin je naklonjen Nemackoj, dok je premijer Venizelos okrenut Francuskoj.Ali malobrojne grcke trupe ne cine nista da bi sprecile iskrcavanje saveznika u Solunu 1915.Takva pat situacija ostaje sve do 1917. kada Venizelos organizuje puc, kralj abdicira i Grcka ulazi u rat na strani Antante.

Za to vreme na Solunskom frontu se ne desava bas mnogo toga.Britanske i francuske trupe nisu bas zeljne borbe, sto su i pokazale krajem 1915. kada nisu uspele da sacuvaju odstupnicu srpskoj vojsci u dolini Vardara.Solunski front vazi za zabacen i oficiri nisu srecni kada budu rasporedjeni tamo.Solunski front se smatra uzaludnim trosenjem ljudstva i resursa.Ali sve ce se to promeniti sa dolaskom srpske vojske.Pokazace se da ce upravo ovaj front biti kljucan za okoncanje rata.

Krece se ladja francuska

Silno je more duboko,

Duboko,plavo siroko.

Nigde mu kraja videti,

Ne mogu misli podneti.

Kreće se lađa francuska,

Sa pristanista solunska,

Transport se kreće Srbadi,

Ratnici, braća bolesni.

Svaki se vojnik borio,

U rovu slavu slavio,

Srećan se Bogu molio,

Da bi se kući vratio.

Radosti nema ni za tren,

Naiđe