Lucky Posted July 13, 2013 Report Share Posted July 13, 2013 Da, kad bi bila od stakla :) U tadašnjem dizajnu je već vidim onako sa velikim betonskim žutim blokovima, pravi predstavnik tog doba :) Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted July 13, 2013 Author Report Share Posted July 13, 2013 (edited) Beograd je u istom periodu ostao bez još jednog predratnog nebodera. Na mestu današnje Mitićeve rupe na Slaviji, čuveni beogradski trgovac Vlada Mitić trebao je da gradi svoju poslovnu kulu. Održan je konkurs pred sam rat i ovaj projekat dole je pobedio, ali zbog rata nikada nije izgrađen, a posle rata zemljište je nacionalizovano. Mitić je inače 2009. rehabilitovan, i sad se valjda vlasnici cimaju oko imovine. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/81293/Rehabilitovan-predratni-trgovac-Vlada-Mitic Evo i jednog jako lepog primera moderne koji smo izgubili u bombardovanju, zgrada je sjajna Edited July 13, 2013 by Савовски Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
Lucky Posted July 13, 2013 Report Share Posted July 13, 2013 Ovaj Mitićev soliter deluje kao nešto što su posle uzeli za inspiraciju kad su pravili Hotel Slaviju :) Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted July 13, 2013 Author Report Share Posted July 13, 2013 (edited) Nastavljam sad sa novom turom zdanja 45. Dom vojske ( Ratnički dom) arh: Živojin Piperski 1929. god. 46. Hilandarska 47. "Lekstres" arh: Dušan Babić 1931. god. 48. Pop Lukina arh: Miladin Prljević 49. Zgrada berze, danas Etnografski muzej 1934. arh: M. Borisavljević 50. Ugao Dobračine i Braće Jugović sa sve bahato zastakljenom terasom na prvom spratu i ovim tumorom od favele na krovu iznad najviše terase 51.negde na Dorcolu 52. Kralja Petra 53. Ivan-Begova 54. Francuska ambasada (o ovom remek delu ću posle post-specijal :) ) 55. Pariska 56. Francuski kulturni centar izuzetno lep predstavnik ovog pravca u Knezu 57. Palata "Riunione" jako moderna i gabarinta za ono doba u Beogradu izbliza: 58. Ex- selotejpara :) 59. Knez Mihajlova lepotica u Knezu :) Edited July 13, 2013 by Савовски 1 Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
overkind Posted July 13, 2013 Report Share Posted July 13, 2013 Чавке, селотејпара је зграда на почетку Бранковог моста, Агенција за привредне регистре? Што је тако зовеш? Француска амбасада је мени можда и најлепша зграда у Бг. да ли је тачна прича да су пројекти замењени и да ко днас изграђена зграда планирана за негде другде? Quote ...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака, Да однесе све што имам у дубину у дубоку. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Debeli Posted July 13, 2013 Report Share Posted July 13, 2013 (edited) Чабке, сви ти каблови, климе и остало је почетак сајбер-панка у Београду. ево примера: detalji: видиш како се чак и стилски уклапају ови каблови и репетитори и антена... замисли ту зграду, да је очувана, да је улагано у њу са стилом и укусом, али са технологијом из 2050те... како технологија "једе" нову фасаду... то ми је као у фрпу када имаш голог јунака, а голо тело је најлепше, али га током одисеје накрцаш ајтемима да изгледа као прекрасна сјајна покретна планина, иако кад га скинеш, то је онај исти одрпанац са почетка игре... :) едит: капирам да ће се све ове несносне гилиптерске ствари скинути и/или апгрејдовати (висећи каблови, лимови и буџевине, климе) током времена. али, то ће пре зависити од система, не толико од (укупног) богатства/благостања. Edited July 13, 2013 by Debeli 2 Quote MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVAStyle over subsistenceCrown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One. Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted July 13, 2013 Author Report Share Posted July 13, 2013 (edited) Još samo nam fale gigantski neboderi i hover automobili i takoreći već smo u sajberpanku :D Чавке, селотејпара је зграда на почетку Бранковог моста, Агенција за привредне регистре? Што је тако зовеш? Француска амбасада је мени можда и најлепша зграда у Бг. да ли је тачна прича да су пројекти замењени и да ко днас изграђена зграда планирана за негде другде? Jesto to je selotejpara, to je jedan interni naziv zbog njenog izgleda pre obnove, zaboravio sam da je ne poznaju svi pod tim imenom Što se priče oko zamene tiče, to je na nivou rekla kazala , nije istina: Priča se da ovaj projekat arhitekte Ekspera nije bio namenjen Beogradu! Navodno je jedan službenik francuskog Ministarstva inostranih poslova slučajno zamenio planove. “Naši” su otišli u Tunis, a “njihovi” dospeli na Kalemegdan! Ista legenda prati i francusko poslanstvo na Cetinju; navodno su planovi ovog zdanja bili predvidjeni za Alžir. To je, naravno, legenda…Naprotiv, Francuska je planski i ciljano napravila ovako grandiozno i reprezentativno zdanje u Beogradu, kao simbol odličnih odnosa dve zemlje. Ono je i danas jedno od najlepših beogradskih zdanja i poseban arhitektonski biser modernima na ovim prostorima. Evo sada post o ambasadi, sa jednim velikim ali zanimljivim wot delom ARHITEKTA: Rože-Emil Eksper ZAVRŠETAK IZGRADNJE: 1933. LOKACIJA: http://binged.it/yTwCXL Pogledom uprta na Kalemegdan, na ušće Save u Dunav, francuska ambasada je zdanje koje Beograđani smatraju prirodnim delom svog grada. Omeđena ulicama Gračaničkom i Pariskom, prostrana zgrada francuske ambasade tipičan je izraz francuske modernističke arhitekture između dva rata, obogaćene elementima klasicizma, skladnim proporcijama, elegancijom i bogatstvom detalja. Zdanje iz Pariske ulice sadrži prostor namenjen diplomatskim i konzularnim kancelarijama kao i kancelarijama vojnog atašea. S druge strane, iz Gračaničke ulice, nalazi se ulaz u rezidenciju. Prema planovima koje je uradio 1926. godine arh. Rože-Emil Eksper (Roger-Emile Expert), glavni arhitekta francuske vlade, trebalo je da zdanje izgleda monumentalno. Na neravnomernom, kosom terenu, omeđenom sa dve ulice, Pariskom i Kneza Sime Markovića, arhitekta Eksper je sintetizovao sliku francuske kulture u nekoj vrsti ubrzane retrospektive, gde se istorijski modeli mešaju sa luksuznom mitologijom i modernizmom. Tako cela slika dobija klasičan izgled koji pomalo vuče na neoklasicizam ili paladijanski izraz. Glavno telo zgrade paralelno je sa Pariskom ulicom, a dva krila smeštena su uglom od 45 stepeni kako bi se omogućio što bolji pogled na Savu, Dunav i Kalemegdan. Ovakav teren omogućio je igru nivoa koja je iznedrila razigrane terase, a time i osvetljenost prostorija donjih nivoa. To se naročito vidi u unutrašnjosti same zgrade, gde se nalaze pomoćne prostorije: svaka od njih ima prirodno osvetljenje. Prostrano svečano stepenište obloženo je belim venčačkim mermerom. Tik ispod tavanice a iznad ogromnih ulaznih vrata, ugrađen je veliki medaljon „Marijana“, simbol Francuske. Na samoj tavanici upisana je rimskim brojevima godina otvaranja Poslanstva-XCMXXXIII (1933). Odatle se ulazi u Dvoranu za prijem. Najpre u veliki četvrtasti prostor okrenut unutrašenjem francuskom vrtu, zatim u salon kružnog oblika, nazvan Salonom sa stubovima. Ovaj prostor podeljen je kolonom belih mermernih stubova koji su pri osnovi operveženi bakrom kao i sokle oko zidova. Posao rekonstrukcije prostora od 5 500 m2, podignutog u čistom Art Deko stilu, preduzet je posle 2002. Neke delove rezidencije odmah je trebalo dovesti u prvobitno stanje. Projekat je poveren francuskoj dizajnerki, Elen de Sen-Pjer (Helene de Saint-Pierre), unuci čuvenog generala Franša d’Epere-a, čije ime nosi trg u blizini Autokomande. Preduzevši opsežna istraživanja, tragajući u Francuskoj za papirima u kojima je pisano o ovom zdanju, iz zaborava je izvukla originalne skice, slike i zapise. U prvom četvrtastom delu Dvorane za prijem na zidovima se nalaze veliki medaljoni na kojima su simbolično prikazane četiri velike reke Francuske: Sena, Loara, Garona i Rona. Na tavanici salona izvedena je alegorična predstava - floralna kružna gipsana girlanda u čijem se centru nalazi Golubica Mira. Na podu veliki Goblen tepih specijalno (ručno) rađen u periodu 1946-48, za ambasadu. Na ivici tepiha, kao i na svim kvakama i mnogim zidovima mogu se videti utisnuti znakovi „RF“-„Republique Française“. Gospođa de Sen Pjer je boje tepiha odredila kao polaznu tačku za korišćenje nijansi u ovom prostoru. Tako su stolice presvučene crvenom kožom, zavese na visokim prozorima su zelene; čak su i nijanse kićanki za zavese, koje se na francuskom jeziku zovu ambras (franc.obgrliti, poljubiti) u odgovarajućoj nijansi! Dva elegantna okrugla stola ispred prozora koji gledaju na unutrašnje dvorište sa fontanama, nova su i ručno rađena u Art deko stilu. U sredini ploča stolova inkrustriran je šestougaonikheksagon, kako iz milošte Francuzi tepaju obliku svoje zemlje. U Francuskoj još uvek ima kvalitetnih zanatlija koje na starinski način rade po porudžbini! Moćna kolonada i visoka tavanica daju ovom prostoru grandiozan izgled. U delu prema Kalemegdanu Rotonda akcentuje monumentalnost prostora. Visoka je 9, dok su prozori visine 8 metara. Pogled kroz ovako visoke prozore može da „privuče“ Kalemegdan - zato izgleda kao da Kalemegdan „pripada“ ambasadi!“ Plitki reljefi koji okružuju vrata i kružni deo Rotonde sa ogledalom slave blagostanje, plodnost i kulturu Francuske: Ples i Muzika, Pax („Mir“), životinje, gušter, drvo, girlande, forum, maske, kuće, grožđe, lira, merdevine, klasje, mač, bik, vojnik sa štitom; godina velike francuske revolucije, 1789. takođe je utisnuta u zid. Ceo ovaj ansambl plitkih reljefa delo je vajara Karla Sarabezola (Carlo Sarabezolles), inače prijatelja arhitekte Ekspera. Ovaj vajar je postao poznat u prvoj polovini XX veka kada je počeo da izrađuje skulpture u betonu, tada još novom materijalu. Pokazao je da ovako “neplemenit” materijal - po kvalitetu i boji - beton materijal koji može da iznedri savršene oblike. Jedno od njegovih poznatih dela je kuća u američkoj državi Severnoj Karolini, podignuta za bogatog industrijalca Di Pon Nemura (Du Pont Nemour). Reljefi Rotonde izvedeni su u Francuskoj, kao i sama vuta, dok je celokupna drvenarija izrađena od hrastovine iz Srbije. Na gredi kamina u Rotondi može se videti friz sa plitkim reljefima zodijačkih znakova! Veliki kristalni luster se lako može spustiti uz pomoć kuke da se opere ili zameni sijalica. Zanimljivo je da nigde nema radijatora. Arhitekta je grejanje spustio u suteren a na podovima pored prozora postavio ukrasnu mesinganu mrežu kroz koju teče toplota. Detalj neizmerno prijatan za oko! Takođe nema klima uređaja. Možda je toplo samo mesec dana u godini, a ima i toliko visokih prozora! Krošnje kalemegdanskog drveća pomažu da temperatura bude prijatna, kao i svežiji vazduh koji dolazi sa Save i Dunava. U prilog ide i debljina spoljnih zidova: spoljni 35cm, zatim vazdušna izolacija 24cm i unutrašnji 11cm-ukupno 80cm! Prava bastida! Unutrašnjost zdanja izdržava temperaturu od -30 do +40 stepeni! Sa obe strane Dvorane za prijem nalaze se prostorije koje je arhitekta označio kao Salon de Madame (danas - Mali salon) i velika trpezarija u desnom, i Salon d’ambassadeur (danas ambasadorova kancelarija) i kabinet Prvog sekretara ambasade (danas kancelarija Prvog savetnika), u levom krilu. Trpezarija i Kancelarija ambasadora postavljeni su, može se primetiti iz vizure Pariske ulice, pod uglom od 45 stepeni, što omogućava fantastičan pogled na beogradsku tvrđavu i dve reke. “Zahvaljujući gospođi Sen-Pjer mogli smo da vratimo zidove velike trpezarije u prvobitno, izuzetno zanimljivo, stanje. Zidove smo zatekli premazane grubom belom bojom. Nismo ni sanjali da se ispod nje nalazi geometrijska šara širine 10 cm,“ zadovoljni su u ambasadi. „Elen je „iskopala“ crno-bele fotografije na kojima su se na zidovima videle horizontalne i vertikalne štrafte od stucco mermera. Njena saradnica, restauratorka Mariliz de Kastelbažak (Marilyse de Castelbajac), rođaka slavnog modnog kreatora, zajedno sa grupom beogradskih studenata sa likovne akademije, otpočela je mukotrpan posao. Pažljivo i strpljivo strugali su zidove sve dok se jednog dana nisu pojavile linije: na videlo su izašli vodoravni i vertikalne geometrijske linije, urađeni tehnikom stucco mermera, roze i bele boje, čime je zaokružena ideja čistog Art Deko stila! Četiri originalne trpezarijske stolice, koliko ih je nađeno u rezidenciji, poslato je u Pariz, u radionicu zanatlije Deveša i prema njima su napravljene nove. Presvučene su najmekšom ševro kožom u tonu sa geometrijskim linijama na zidu. Store na prozorima visokim šest metara takođe su u istoj nijansi. Tepih je u potpunosti napravljen prema originalu, kao i luminarije na zidovima i centralni luster jednostavnih linija, koje je jedan pariski zanatlija uradio prema postojećim dokumentima. Nekog od prethodnih stanara francuske rezidencije nije mrzelo da odvuče 550kg tešku konzolu u vrt! Ona je 2004. vraćena tamo gde je i njena svrha - u trpezariju. Na konzoli se danas nalaze dva barokna svećnjaka, kao i dve statue, porcelan iz Sevra: jedna predstavlja Amfitriona, kralja Tebe. Prema legendi, dok je bio odsutan, Zevs prerušen u njegovo obličje obljubi njegovu ženu Alkmenu i ona rodi dvoje dece: Herkula, Zevsog sina I Ifikla, Amfitrionovog sina. Druga porcelanska statua predstavlja Posejdona, boga mora i zaštitnika moreplovaca. Tu su i nekoliko figura koje nisu u istom stilu. Ipak, našle su svoje mesto u ovoj simfoniji Art deko stila. Iznad konzole se nalazi veliko platno francuskog slikara Ežena Babulena sa temem ribarenja. Između Rotonde i velike trpezarije nalazi se Mali salon. Originalni nameštaj je bio na restauraciji u Parizu. Nalaze se četvrtasti kartaški sto koji na svakom uglu ima klizne podmetače za čašu i pepeljeru. Francuzi estete baš znaju da uživaju! Od dva paravana, jedan je takođe u Parizu na doterivanju. Na sredini je sto hiper modernih linija. Francuska ima običaj da svim svojim ambasadama raštrkanim po svetu šalje nameštaj i umetnička dela mladih umetnika kako bi predstavila svoje aktuelne trendove! U maloj intimnoj trpezariji, na jednoj od komoda nalaze se dve lampe u stilu „Rilman“. Emil-Žak Rilman, nazvan „genije Art Dekoa“, radio je elegantan nameštaj, lampe, tapete, unoseći glamur u francuski stil dvadesetih godina prošlog veka. Dekoraterka de Sen-Pjer je, smatrajući da njegov stil upravo odgovara čistototi Art Deko stila koga se arhitekta Eksper držao projektujući francusko Poslanstvo, odlučila je da napravi dve lampe u potpuno istom, „Rilmanovom“ stilu. Takođe je ubacila nekoliko novih komada za koje je smatrala da se odlično slažu sa već postojećim. Kada je porinut u more, čuveni parobrod „Normandija“ bio je prava „slika i prilika“ umetničkog Atr Deko enterijera na kome su radili poznati i nepoznati umetnici, a uživali mnogi ljudi od ukusa. Upravo je dekoraterka uzela dezen sa broda kao motiv za rukom rađene trpezarijske zavese. Kuhinja, prema principima projektovanja prve polovine XX veka nalazi se u suterenu; s južne strane vezana je za veliki vrt i koristi se za komunikaciju prilikom velikih primanja, kao što je 14. juli, nacionalni praznik Francuske. Na suprotnom kraju zdanja nalazi se kabinet ambasadora čiji su zidovi presvučeni drvetom. Izuzetno topla prostorija sa pogledom na reke čuva dve stolice u stilu Frenk Lojd Rajta, fotelje i stočić u stilu Art deko. Bela lepotica je okružena velikim vrtom po čijem obodu stoji ogromna katalpa, tri platana, bele breze, nekoliko zimzelenog drveća, dva kestena, čempres, grupe cveća i veliki plavi bazen. Unutrašnji vrt je izdeljen naizmenično postavljenim površinama kamena - presvučenim mermerom, i zelenila, sa fontanom u sredini - vrt je u francuskom stilu. Možda je g. Eksper mislio da će Francuska uvek biti bogata da može da izdržava tolike francuske vrtove rasute po svetu, u kojima se neprestano troši voda! Na fasadi okrenutoj prema ovom vrtu, nalaze se plitki reljefi, delo Korčulanina Petra Palavičinija (Petar Pallavicini, čiji se radovi nalaze na biforama hrama Svetog Save). Izveo ih je naš čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi (Giuzeppe Pino Grassi), koji je u Beogradu imao radionicu za obradu kamena. Eksper je u plan uneo i prostor za cisternu s vodom i dve štale za konje! Zanimljivo je da je ovaj projektant starog kova, „najengleskiji od francuskih arhitekata njegove generacije, Rože-Anri Eksper bio dobitnik čuvene arhitektonske nagrade Rima, i to u 26. godini! Površina svih fasada obložena je venčačkoim mermerom. Arhitekta je upotrebio tesanike po ugledu na skulpturalnu konstrukciju kraljevskog zdanja u Topoli. Čistota mermera podvučena je uokviravanjem venca roza mermerom, iz istog majdana. Gornji venac oplemenjen je poznatim simbolom Francuske: tri statue urađene u bronzi, koje predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke 2,80m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo su Karla Sarabezola. Ograde i kapije uradio je Rejmon Sib (Raymond Cibes), prema planu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu. Jelena Kaličanin Foto: Dragan Babović Edited July 13, 2013 by Савовски 2 Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
Lucky Posted July 14, 2013 Report Share Posted July 14, 2013 Šteta što nema više slika dvorišta ovog, baš me zanima kako izgleda detaljnije. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
overkind Posted July 14, 2013 Report Share Posted July 14, 2013 То двориште, са базеном чини и се, ја као мала скриѕвена оаза ту у строгом центру. Ја сам тражио неке слике пре пар година, али нисам нашао сем једне или две можда. Крију французи свој мирни кутак од нас обичних :) Quote ...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака, Да однесе све што имам у дубину у дубоку. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Lucky Posted July 14, 2013 Report Share Posted July 14, 2013 Ma što je najcrnje ja sam svojevremeno naleteo na neki link kad su pre godinu ili dve francuzi tu organizovali neke dane nečega, dal' bastilja dal' neka nauka ili neki moderni ovi praznici, i bile su fotke, doduše ne iz aviJona ali nisu bile loše, međutim ja bio na fazon ajd' pogledaću kasnije i eto :( :) Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted July 18, 2013 Author Report Share Posted July 18, 2013 (edited) Malo sam zapustio temu, da nastavim :) 60. Ugao Braće Jugovića i Kapetan Mišine 61. Braće Jugovića 62. Kneginje Ljubice 63. Francuska arh: Momčilo Belobrk 64. Deligradska 65. Ugao Kosovska/Vlajkovićeva 66. Kraljice Natalije na zgradi desno možete videti zaostavštine od uličnih borbi iz ww2 , dal je više smešno ili žalosno 67. Kraljice Natalije modernizovana varijanta neoklasicizma, meni se jako dopada, a za divno čudo zgrada je pošteđena klima i drugih sličnih zahvata 68. zgrada "Opel"-a arh: Milan Zloković detalj; 69. Kneza Miloša/Birčaninova Edited July 18, 2013 by Савовски Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted August 19, 2013 Author Report Share Posted August 19, 2013 (edited) Da malo nastavim sa ovim topikom. 70. Sarajevska ova zgrada je posebno odličan primeram tog međuratnog šmeka, posebno volim ovaj izduženi deo levo u pozadini, šteta što je zapuštena, i što se u njoj nalazi šta se nalazi.. 71. Beogradska 72. Njegoševa 73. Prote Mateje 74. Prote Mateje 75. Ulica pored Makenzijeve 76. Njegoševa 77. Njegoseva 78. Njegoseva 79. Njegoševa 80. Gosvolrdijeva 81. Bulevar 82. Bulevar 83. Bulevar 84. Bulevar 85. Kosovska Edited August 19, 2013 by Савовски 2 Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
prota_ Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 reci nam koja je ono zgrada u zanimljivim slikama. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Trooper Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 Šteta što nema više slika dvorišta ovog, baš me zanima kako izgleda detaljnije. http://binged.it/18F5YJC :P Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ZerBah Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 Bazen je prazan :((( Quote А в чем сила, брат? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Guest Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 srezali im budžet jer su u nebitnoj zemlji a ambasadu su gradili u bitnoj zemlji Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
prota_ Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 pa kako je onda završila kod nas Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zwerko Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 (edited) Bazen se inace koristi, ne znam kad je ovo slikano (u smislu perioda godine, deluje neko prolece), ali sam ja jednom bio na prijemu kod njih povodom onog njihovog najbitnijeg praznika, valjda Dan Bastilje ili tako nesto sto je u julu i bazen je bio regularno pun (naravno fensi je prilika pa se niko nije kupao, ali delovalo je da se inace koristi). Inace samo dvoriste je takva perverzija kad blejis u njemu da je od toga bolja samo unutrasnjost zgrade koja je ful u mermeru sa plafonom od fazon 5 metara, sa ogromnim prozorima koji izlaze na terasu koja gleda na Kalemegdan. Dakle vecu perverziju od zgrade ja realno dosad nisam video, pogotovu ne u Beogradu :) reci nam koja je ono zgrada u zanimljivim slikama. Pa nista ne odgovori on tamo, ja mislim da je to tamo gde je Crveni petao, tacnije ubedjen sam u to. Edited August 19, 2013 by Zwerko Quote Heghlu'meH QaQ jajvam Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted August 19, 2013 Author Report Share Posted August 19, 2013 (edited) Odgovorio vam je već Šek, doduše suptilno, a Zwerko je uz trupijevu pomoć dao tačan i slikovit odgovor na zanimiljivim slikama :D Račvanje gračaničke i cara lazara je lokacija zgrade Ja sam poprilicno siguran da je to zgrada u kojoj je (bila?) kafana Crveni petao, ovo: Edited August 19, 2013 by Савовски Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zwerko Posted August 19, 2013 Report Share Posted August 19, 2013 Glupi smo mi za te njegove suptilnosti :) Quote Heghlu'meH QaQ jajvam Link to comment Share on other sites More sharing options...
grdja Posted August 20, 2013 Report Share Posted August 20, 2013 Prodjoh skoro celu prvu stranu i bas se spremam da pitam gde je dom avijaticara kad ono. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Lucky Posted August 25, 2013 Report Share Posted August 25, 2013 http://binged.it/18F5YJC :P haha, realno, jedna od kul stvari kod binga su ove mape, to se slažem :) inače, ne mogu da izvalim najbolje period kad je fotkano, ali deluje da ima više od dve godine ovaj snimak? edit: možda ipak leto 2012 godine, ako je ceo grad sniman u istom periodu. Odgovorio vam je već Šek, doduše suptilno, a Zwerko je uz trupijevu pomoć dao tačan i slikovit odgovor na zanimiljivim slikama :D Račvanje gračaničke i cara lazara je lokacija zgrade Nikad ne bih provalio, drveće zaklanja tu zgradu tako da uopšte nemam u glavi kako ona izgleda spolja. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted August 27, 2013 Author Report Share Posted August 27, 2013 (edited) Vlajkovićeva 16 Kuća Josifa Šojata, Braća Krstić, 1928-1929 Lep primerak obnove, nigde klima, nigde promene, da ne poveruje čovek Kapela na jevrejskom groblju ing. Josif Albala i ing. Marsel Nahman, 1934. Mali, ali simpatičan primerak moderne u Ivankovačkoj :) Edited August 27, 2013 by Савовски Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
Guest Posted August 27, 2013 Report Share Posted August 27, 2013 sedeo sam danas naspram ove zgrade. stvarno je užasno koliko su joj jebali kevu sa zastakljivanjem i nadgradnjom. što me podseti, na prvom spratu dunavskog parobrodarskog društva su postavili PVC prozore i jebenu tendu :((( Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
SavKe Posted August 30, 2013 Author Report Share Posted August 30, 2013 (edited) Jedna jako lepa zgrada u stilu neo-klasicizma sa lepim vitražima A onda skontaš da je neko u direkciji dozvolio da je nadograde 15 puta u 16 različitih stilova koji nemaju veze sa životom. Edited August 30, 2013 by Савовски Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.