Jump to content

zanimljive slike


Guest

Recommended Posts

Ovih dana je takođe i 200 godina od početka kraja prvog srpskog ustanka, koji se sporadično završavao krajem leta 1813. godine (otpor je pružan negde duže,  negde kraće) , nije ni to godišnjica za zanemarivanje.

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

mogao sam i na nauka forumu, al ajde ovde kad smo vec poceli pricu, a i videce vise ljudi:)...evo jedne zanimljive price iz ww1, ciji koreni sezu jos u daleku srpsku srednjevekovnu proslost...prvi put cujem za ovo, ne znam da li je potpuno tacno, ali najezio sam se kad sam procitao

 

1175551_726354817380025_820595248_n.jpg

 

Мистерија златног прстена Краљице Теодоре, мајке Цара Душана, траје готово цео век, откад је ископан у манастиру Бањска крај Звечана. Изузетни примерак немањићког накита заобишле су безбројне турске похаре током 600 година док је почивао у тмини краљевске гробнице, а игром судбине поново је заблистао на светлу дана 1915. усред пакла Првог светског рата.
Прстен су пре 700 година, ковали најбољи златари тог времена, а злато од којег је израђен топљено је у Новом брду и Трепчи где је ктитор Бањске, Краљ Милутин, Теодорин свекар, имао своје чувене топионице и златне ризнице. Теодорин прстен сматра се најлепшим комадом средњовековног накита. Посебан значај прстену даје хералдички симбол двоглавог орла и јединствена урезана формула „Кто га носи помози му Бог“.
У историјским документима пише да се на ископавањима у Бањској радило врло журно, да је највероватније тражено злато Kраља Милутина и да је "истраживање" прекинуто због приближавања непријатељске војске. Само два-три дана пред повлачење "копача", у припрати је нађен гроб Kраљице Теодоре чије су кости, након што је са руке скинут њен ретки и вредни прстен, највероватније поново сахрањене у олтару манастира.
Није никаква тајна да је Теодорин прстен, за који се веровало да ће, супротно добронамерном натпису на њему, новом власнику донети несрећу, завршио у колекцији тадашњег регента и каснијег краља, Александра Карађорђевића, чак се сумња да је престолонаследник лично присуствовао ископавањима и дао налог да се она започну.
Забележено је и то да је Краљ Александар једно време прстен носио на руци, а потом као привезак на златном ланцу за сат, сматрао га је амајлијом, међутим, када су и до њега стигле приче да је реч о светињи и да је, чим је одвојен од особе за коју је специјално кован, прстен уклет и да доноси несрећу, краљ је пожурио да га се што пре отараси, па га је поклонио свом пријатељу, тадашњем адвокату Благоју Барловцу који се такође бојао проклетства, па је Теодорин прстен 1926. године у тајности предао Народном музеју у Београду, где се и данас чува. Да ли је овај комад накита био кобан за краља нико не зна, међутим, после Александрове трагичне погибије у Марсељу сумње су постале још веће. И адвокат Барловац је преминуо непосредно након што је прстен предао Народном музеју.
Нема сумње да је Краљ Милутин копао и топио злато, од њега је прављена смеса бањско злато, којом су облагане позадине фресака у најпознатијим српским манастирима, кован је и изузетно леп и вредан накит, а злато је служило и за трговину.
Ризница Краља Милутина, за коју се веровало да је сакривена у подрумима Бањске и да је пуна злата, никада, упркос бројним прекопавањима у време Турака и касније, није пронађена, али је легенда о бањском злату и благу Краља Милутина остала да живи до данашњих дана.

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

Ono što se već godinama dešava sa Narodnim muzejom ide na ruku priči o prokletstvu :)

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

TJw3u6G.gif

How long will this last, this delicious feeling of being alive, of having penetrated the veil which hides beauty and the wonders of celestial vistas?
It doesn't matter, as there can be nothing but gratitude for even a glimpse of what exists for those who can become open to it.
Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...