Мит и уметност

[Doolio]

Ој, ево још вотова:) Наиме, за моју скрнаву социологију за мој скрнави факс треба да се напише семинарски да би се изашло. И ја тако реко дај да пишем нешто што знам и што готивим и што капирам да би неки нормалан човек читао овако и што неће захтевати да идем около и гуглам и википедишем ко магаре и узмем тему ''Митолошки елементи у уметничком делу'' и извотујем то на неких 6-7 страна.

И онда се сетим, па ово може у ове рур вотове о псиџама, религијама и тим триповима.

Има Јунга, Кембела и свашта нечег:)

Иако је за професора, блоковски је колико је то могуће, тј. језик је кул, а интересантно је, тако да оно, ја бих прочито да нисам тај лик који је написао

Мит и уметност су испреплетани и чврсто повезани. Та повезаност обухвата више равни. Мит представља културно наслеђе, на сличан начин као и уметничко дело. Такође, мит сам по себи може бити уметничко дело. Митови су једна од најчешћих инспирација уметницима кроз историју. Најзад, митологија и уметност су повезане фундаменталним узроком и циљем, а то је потрага за вишим смислом, за постојањем ван пуких потреба и нагона.

Да би се схватила природа присуства митолошких елемената у уметничким делима, као и њихова улога, потребно је дефинисати мит и уметничко дело (уметност).

Мит, најопштије речено, представља ''сакралну нарацију'', тј. причу или песму која описује настанак човека, универзума, богове или доживљаје значајних личности дате културе или цивилизације – хероја. Из овога се види да мит обухвата неколико категорија, па тако мит може бити космогонијски, мит о односима и животима богова, херојски мит, или историјски, који говори о пореклу и сеобама племена. Заједничка карактеристика свих митова је да представљају објашњење прошлих догађаја на преднаучном нивоу. Митологија представља митску целину, тј. скуп митова једног народа. Појам митологије такође означава и науку која се бави проучавањем митолошког наслеђа.

Уметност је људска делатност која има за циљ стимулацију људских чула, ума и духа. Циљ уметности је манифестација, преношење емоција или идеја. Уметничко дело је производ уметности, носилац тих идеја и емоција у стварности. Ова дефиниција јесте широка, али је и најадекватнија, без улажења у компликовану елаборацију.

Уметност је свакако шири појам од митологије. Међутим, овде се говори о митолошким елементима у уметничким делима која сама не припадају митологији. Присутност митолошких елемената и референци у уметничким делима делује као производ инспирације и надградње постојећег, што је тачно када се говори о једном моделу манифестације митолошког кроз уметност, а то је када уметник свесно обрађује тематику неког постојећег мита. На пример, сликар који илуструје митолошку сцену (Рубенсова слика ''Адам и Ева'' или Енгрова слика ''Едип и Сфинга''). Ова релација је прилично јасна, али шта ћемо са уметничким делима која показују структуралне или мотивске одлике мита без да свесно обрађују митску тематику? Која је заправо улога мита и да ли је та улога и даље актуелна? На којим нивоима су мит и уметност повезани? Ово захтева посебно објашњење и тиме сам се највише бавио у овом раду.

Ако аутор убаци митолошке елементе у своје дело без свесне намере, намеће се закључак да је то просто резултат интернализације културних вредности и симболике своје цивилизације или културне групе. Овај закључак, иако тачан на једном нивоу, не пружа потпун одговор. У њему се ефективно занемарује природа деловања несвесног, као и чињеница да постоје неки фундаментални принципи у митолошком изразу, који су независни од конкретне културне подлоге.

Овде на сцену ступа Јунгова филозофија архетипова и колективног несвесног. Индивидуално несвесно садржи само лично искуство. Колективно несвесно представља нашу неличну, колективну, универзалну природу и идентично је за сваку јединку. Колективно несвесно се не стиче, већ наслеђује.

Овај појам се доводи у везу са Фројдовим ''архаичким остацима'', менталним формама које се не могу објаснити искуством индивидуе и који представљају урођени део ума. Колективно несвесно се састоји од фундаменталних форми – архетипова. Архетип је ''пратип'', ''праслика'' или ''прасимбол''. Архетип је психолошка категорија, његов физички пандан је инстинкт. Како су архетипови фундаменталне природе, логично је да се нађу и у уметничкој симболици и то сасвим спонатно. Захваљујући њиховој природи, они су неизоставни део свачијег живота, поготово у уметности и у митовима, као манифестацијама тежње за изразом.

На пример, архетип који представља персонификацију колективног несвесног је сенекс – ''мудри старац''. Он има улогу у индивидуацији и сазревању личности и често се појављује у уметности. Формално, он се разликује од културе до културе и од личности до личности, међутим, суштински је увек исти и има исту улогу. Па тако сенекс може бити и женског рода, не мора бити стар, не мора бити ни људско биће, али његова улога и суштина су непромењиве.

Примери појављивања сенекса у разним гранама уметности кроз целу историју су бројни. Они нису ограничени гранама уметности, уметничким стиловима, периодима и сличним. Овде ћу издвојити само неке од њих – Рембрантова слика ''филозоф у медитацији'', Толкинов Гандалф у ''Господару прстенова'', Оби Ван Кеноби и Јода у ''Звезданим ратовима'', чаробњак Мерлин, Абе Фарија у роману ''гроф де Монте Кристо'' Александра Диме оца, добра вила у ''Пепељуги'', Пророчиште у ''Матриксу'' . Ово важи и за примере у митологијама – ментори у грчким еповима, нпр. Нестор у ''Илијади'', већ поменути Мерлин, Утнапиштим у ''Епу о Гилгамешу'', Мимир и Один у нордијској митологији, Аполон у грчкој митологији.

Још неки примери архетипова:

-Пуер етернус (вечни дечак). Он представља антипод сенексу. Пример овог односа даје нам грчка митологија, он је оличен у личностима Аполона (сенекс) и Диониса (пуер етернус). Најпознатија манифестација овог архетипа у популарној култури је свакако Петар Пан.

-Сенка. Овај архетип представља непознату, потиснуту страну личности. Да би особа потпуно упознала себе, она мора упознати и овај део своје личности. По природи ствари, сенка је генерално негативна (јер потискујемо углавном негативне ствари), али снага лежи у томе да човек упозна своју сенку и да постане њен господар. Овај процес је опасан и човек може да подлегне искушењима тог дела своје личности. Без сумње, овај архетип је један од захвалнијих за уметничко стваралаштво, било да га уметник свесно користи или не. У уметности и популарној култури, овај архетип се представља као архи-непријатељ главног јунака у једном или као антихерој у другом случају. Архи-непријатељ није антипод главног јунака, већ симболички представља оно у шта јунак може да се претвори ако се препусти сенки. Међутим, да би комплетирао свој психолошки развој, главни јунак се мора суочити са сенком и изаћи као победник. Неки од познатијих примера су др. Џекил и мистер Хајд у роману Роберта Луиса Стивенсона, Лук Скајвокер и Дарт Вејдер у ''Звезданим ратовима'', Шерлок Холмс и професор Моријарти, као и бројни примери из стрип-литературе. Антихерој је концепт који се добија када се овај поларитет прикаже у једном лику или када је главни јунак подлегао сенки. Примери – ''Доктор Фаустус'' Кристофера Марлоуа, Бетмен, Алекс у ''Пакленој поморанџи'' Ентонија Бурџиса, Рендал Мекмарфи у ''Лету изнад кукавичјег гнезда'' Кена Кесија. Буквално представљен архетип сенке се може видети у филму ''Борилачки клуб'' Дејвида Финчера.

-Анимус и анима. Кратко речено, анимус је мушка страна личности (моћ), док је анима женска страна личности (осећајност). Као и код осталих архетипова, форма може да варира, па тако и анимус и анима могу бити истог пола или могу бити представљени као ентитети који нису ограничени на људе. Овај концепт је сличан јин-јанг концепту, идеја је у међусобној хармонији и различитости. У митологији и уметности, ово је један од чешће сретаних архетипова и његове итерације су постале самодовољне у симболичком смислу. Ово се може видети на безбројним примерима концепта витеза спасиоца и заточене принцезе – витез је принцезин анимус, док је она његова анима. Поготово је ово коришћено на прерафаелитским сликама. У модерној нарацији, ова установљена поставка је често комплекснија. Примера ради, у ''Господару прстенова'' Сем је Фродова анима. У истом делу имамо и пример класично представљеног концепта, у ликовима Арагорна и Аруене. Многи модерни јунаци романа и филмова имају изражене и анимусе и аниме и самодовољни су у изношењу овог архетипа (Лара Крофт у филму ''Томб раидер'').

Јунгова аналитичка психологија је јако битна за разумевање односа између митологије и уметности и показује нам да је ова ''фузија'' много дубља него што то делује на први поглед. Заправо, када се говори о митолошким елементима у уметности, у ствари се говори о архетипним елементима, који су, као фундаментални, присутни и у уметности и у митологији. И митологија и уметност ''вуку грађу'' из магацина колективног несвесног, свака на свој начин и свака са својим циљем. Мит представља израз и упуте веће културне групе, док је уметничко дело лична експресија. Међутим, оба представљају тежњу за манифестацијом и оба су производ инспирације и жеље за саопштавањем. Као такве, неминовно се користе истим ресурсима. Суштински, њихова природа је јако слична, разлика је у форми, социјалној улози, начину настанка...

Дакле, мит и уметничко дело су повезани фундаменталним језиком и зато садрже бројне заједничке елементе. Међутим, да ли постоји још категорија повезаности између мита и уметничког дела? Јасно је да, структурно, не могу увек бити повучене линије између мита и уметничких дела која припадају различитим гранама уметности, али постоје гране уметности у којима се јасно види структурална повезаност између митолошких концепата и неких уметничких дела. Ово је јасно видљиво у књижевности, позоришту, филму. Дакле, сличност се не завршава на коришћењу архетипова, већ се ради о паралелама у структури уметничког дела и мита. Јунг је показао да сличности у мотивима и концептима нису случајне, међутим, шта је са структуром? И да ли сличности у структури говоре о сличности у улози мита и уметничког дела?

На ово питање, одговор је покушао да да Џозеф Кембел, амерички митолог, познат по свом истраживању у домену компаративне митологије.

Свакако највећи Кембелов допринос је пласман теорије о мономиту, која се базира на поставци да сваки мит прати исту фундаменталну структуру и садржи исте фундаменталне идеје. На Кембела је, између осталог, доста утицао рад Адолфа Бастијана, етнолога из деветнаестог века. Бастијаново проучавање је изродило два појма – појам елементарне идеје, који представља сличности између светских митологија и појам етничке идеје, који представља манифестације елементарних идеја у различитим културама.

Узмимо ову религијску фигуру као пример:

-дошао на свет безгрешним зачећем

-спроводио ритуале као што су очишћење тела водом, испијање вина, ломљење хлеба

-његов симбол је крст

-родио се на дан на који пада Божић

Ако кажемо да овај опис представља Исуса Христа, бићемо у праву. Али исто тако, овај опис у потпуности одговара и Митри, староперсијском божанству, као и неким другим религијским личностима. Наравно, намеће се закључак да је то продукт мешања културних и верских утицаја између народа и цивилизација. Међутим, елементарне идеје постоје и у сасвим неповезаним културама.

На пример, безгрешно зачеће је једна од елементарних идеја. Буда је исто настао безгрешним зачећем, као и Деганавида, Велики миротворац из митологије северноамеричких ирокеза.

Међутим, ово нам и даље не говори ништа о фундаменталној структури мита и повезаности те структуре са уметничким делом. Зато ћу детаљније описати појам мономита.

Мономит представља Кембелову идеју о причама које су различите по културној основи, али су идентичне када се посматрају са духовног, структурног, суштинског аспекта, тако да се у ствари ради о једној причи. Ту причу Кембел је назвао мономит. Оно што је важно за ово излагање је то да термин мономит представља одредницу којом се могу окарактерисати не само митови, већ и велики број уметничких дела. Дакле, повезаност између митологије и уметности се не завршава само на манифестацији архетипова и елементарних идеја, већ се може говорити и о идентичности њихове организације у целини коју представља мит или одређено уметничко дело.

Структура мономита се назива ''херојско путовање''. Кембел је у ову сврху проширио термин ''херој'' на ниво јунака у најширем смислу, односно главног актера.

Како изгледа херојско путовање? Оно је подељено у три фазе: одвајање, иницијација и повратак. Ове три фазе су подељене у кораке.

Фаза одвајања: зов авантуре, одбијање позива, натприродна помоћ, прелазак првог прага

Фаза иницијације: китова утроба, стаза тестова, сусрет са богињом, искушење, измирење са оцем, апостаза, ултимативно благо, одбијање повратка

Фаза повратка: магични бег, спасавање хероја, прелазак повратног прага, господар два света, слобода живљења

Неопходан је кратак опис сваког од ових корака, да би се лакше видела њихова манифестација у митовима и уметничким делима:

Зов авантуре – херој се налази у свакодневној, нормалној ситуацији. Он је навикао на сигурност свог живота, мада му је често досадно. Тада се појављује нека информација која служи као окидач да би се херој одважио да крене у непознато.

Одбијање позива – херој често бира да се не одазове овом позиву. Разлог је осећај дужности према познатом окружењу (породици, пријатељима), страх, несигурност, осећај неадекватности за задатак итд.

Натприродна помоћ – када херој најзад, свесно или несвесно, прихвати позив, откривамо његовог водича, тј. магичног помагача.

Прелазак првог прага – ово је тачка где херој закорачи у непознато, он оставља себи познату стварност и одлази у непознат и опасан свет са њему непознатим правилима и односима.

Китова утроба – ово представља коначну сепарацију хероја и познатог света. Улазећи у ову фазу, херој показује вољу за започињањем личне трансформације.

Стаза тестова – ово представља серију тестова и задатака које херој мора да извршава да би започео трансформацију. Често херој падне на једном или више тестова, а они обично долазе у тројкама.

Сусрет са богињом – овде херој искуси љубав која има моћ и важност оне свемоћне, свеприсутне, безграничне љубави коју срећно дете искуси са мајком. Богиња заправо представља ''душу света'', ''богињу Земљу''.

Искушење – овде се појављују материјална искушења која покушавају да скрену хероја са његовог пута.

Измирење са оцем – херој мора да се суочи са оним ко има ултимативну моћ над херојевим животом. У великом броју митова, ово је отац или очинска фигура, која има моћ над животом и смрћу. Ово је централна тачка путовања.

Апостаза – нека врста умирања ''прошлог'' у хероју, духовна реинкарнација. Херој се пење изнад стварности ''парова супротности'' на ниво божанског знања, љубави, саосећања и блаженства.

Ултимативно благо – ово представља циљ путовања, тачније, оно због чега је херој отишао у авантуру. Сви прошли кораци заправо припремају хероја за овај.

Одбијање повратка – нашавши блаженство и просветљење у новом свету, понекад се дешава да херој не жели да се врати у обичан свет и подели ултимативно благо са људима.

Магични бег – херој мора да побегне са благом.

Спасавање хероја – често хероја спасавају моћни водичи и враћају га у обичан живот, поготово ако је херој рањен или ослабљен путовањем.

Прелазак повратног прага – херој се враћа у обичан свет, али овога пута обогаћен искуством, које сада може да интегрише у свакодневни живот и подели са људима.

Господар два света – херој постиже равнотежу између материјалног и духовног (унутрашњег и спољашњег) света. Превазишавши све тешкоће другог света, он се сада лако креће и у једној и у другој стварности.

Слобода живљења – херој се ослобађа страха од смрти, што представља слободу живљења. Понекад се ово назива ''живот у садашњости'', када особа не стрепи од будућности и не жали за прошлошћу.

Не садрже сви митови све кораке, међутим, фундаментална структура свих митова је идентична. Где се овде огледа повезаност са уметничким делима? Једина разлика између митова и уметничких дела која су овако структурирана је у начину настанка и, наравно, социјалној ниши. По Кембелу, митови представљају упуте будућим генерацијама. Упуте за самоактуализацију и психичко и духовно сазревање. Мит заправо представља архетипно манифестоване инструкције младом човеку који је спреман за иницијацију у свет одраслих. Он се мора одважити за скок у непознато (у свој унутрашњи свет), превазићи разна искушења, наћи смисао љубави, одвојити се психолошки од родитеља, постати свој господар и слободно живети. Мит носи универзалну поруку одрастања и живота, упаковану у форму приче. Ако издвојимо струтктуралне, суштинске карактеристике мита, видећемо да огроман проценат уметничких дела спада у ову категорију.

Навешћу само неке од примера мономитова, што из митологије, што из области уметности и популарне културе:

Енеја, Алиса у земљи чуда, Бетмен, Аватар, Гаутама Буда, Казабланка, Гроф де Монте Кристо, И-Ти, Еп о Гилгамешу, Хари Потер, Хобит, Хамлет, Херкулес, Индијана Џонс, Илијада, Јасон и аргонаути, краљ Артур, Кришна, Кунг фу панда, Последњи самурај, Краљ лавова, Господар прстенова, Матрикс (трилогија), сага о Одину, Одисеја, Озирис, Посејдон, Моћни ренџери, Принцеза Мононоке, Прометеј, Квецалкоатл, Рамајана, Роки, Соломон, Спајдермен, Звездане стазе, Супермен, Тезеј, Том Сојер, Вол-и, Зороастер...

Чињеница да Соломон, Нео у Матриксу, Симба у Краљу лавова и Јасон деле исто путовање је фасцинантна, али, на крају крајева, сасвим природна. Да ли је структура мономита праћена свесно (Звездани ратови) или несвесно (Гроф де Монте Кристо), да ли је нешто класификовано као мит, роман, филм, стрип, музички албум или представа је од мање важности, оно што је битно је човекова константна тежња за изразом, за манифестацијом колективног несвесног, за трагањем ка ономе што имамо, само треба да га откријемо и схватимо.

Битно је обратити пажњу на то да су уметнички, митолошки, религијски, колективни, индивидуални... изрази повезани много јачом и много дубљом везом него што се то чини на први поглед, као и да је њихова вредност много већа и свеобухватнија од етичке, естетске или духовне. Такође, поруке се шаљу и примају без обзира на то да ли смо их свесни (било као уметници или као публика).

Ето, толко:) Иако није толико блоковски ко други вотови, ипак јесте онолико колико је то могуће. Мени лично је ово све јако занимљиво (лол зато и знам ово духхх), а мислим да је и сваком другом, тако да се немојте плашити величине вота, брзо се чита - на нашем је и није геј написано.

[Trooper]

ETO VIDIŠ DA MOŽE BRE!

Edited November 29, 2012 by trooper

[spo(ghost)]

Sjajan vot...

No, licimeran si:

Уметност је људска делатност која има за циљ стимулацију људских чула, ума и духа. Циљ уметности је манифестација, преношење емоција или идеја. Уметничко дело је производ уметности, носилац тих идеја и емоција у стварности. Ова дефиниција јесте широка, али је и најадекватнија, без улажења у компликовану елаборацију.

Mene si pljuvao da nije toliko: "leptirici i letenje"... Mada, verovatno sam ja opet bezobrazan, a ne retardiran, da skapiram tvoje pisanje.

[Trooper]

zasto si ovo poredjao alfabetski koristeci engleske verzije naslova

Енеја, Алиса у земљи чуда, Бетмен, Аватар, Гаутама Буда, Казабланка, Гроф де Монте Кристо, И-Ти, Еп о Гилгамешу, Хари Потер, Хобит, Хамлет, Херкулес, Индијана Џонс, Илијада, Јасон и аргонаути, краљ Артур, Кришна, Кунг фу панда, Последњи самурај, Краљ лавова, Господар прстенова, Матрикс (трилогија), сага о Одину, Одисеја, Озирис, Посејдон, Моћни ренџери, Принцеза Мононоке, Прометеј, Квецалкоатл, Рамајана, Роки, Соломон, Спајдермен, Звездане стазе, Супермен, Тезеј, Том Сојер, Вол-и, Зороастер

?

[mohican]

Sjajan vot...

No, licimeran si:

Уметност је људска делатност која има за циљ стимулацију људских чула, ума и духа. Циљ уметности је манифестација, преношење емоција или идеја. Уметничко дело је производ уметности, носилац тих идеја и емоција у стварности. Ова дефиниција јесте широка, али је и најадекватнија, без улажења у компликовану елаборацију.

Mene si pljuvao da nije toliko: "leptirici i letenje"... Mada, verovatno sam ja opet bezobrazan, a ne retardiran, da skapiram tvoje pisanje.

Joj jebote ....

Pa i programiranje je prenosenje neke ideje ali moras da znas da programiras.

[zytherius]

Ajde nemojte i ovde.

[Doolio]

zasto si ovo poredjao alfabetski koristeci engleske verzije naslova

?

Па изгугло сам неку листу, мрзело ме да копам по глави:) Овако је ефектније, да сам ја сам писо, набројо бих пола, де знам шта се дешава са Квецалкоатлом или у Рамајани:) Ма де пола, док се ја сетим Лајон кинга, оде воз, сетио бих се стар ворса, грофа де монте кристоа (ето, он није по реду, њега сам убацио јер сам се после сетио:) ) и још нечег, а онда то не би деловало толико царски колико заправо јесте јер је мономит цар:)

[Trooper]

oprosticemo ti ovaj put

sad znas sta ti je sledece ciniti - Quickly to the bookpublishingmobile! :)

[Doolio]

Да, капирам да влада јагма за ''архетиповима за блокемоне''

Овај Марко опет о школама (мохијев квоут), капирам да је то зато што је читао моје постове у оној расправи у којима сам писао како је гомила факсева срање и како на мом нисам ништа научио, што сам му напоменуо педесет пута у тој истој расправи када сам причао да не мораш имати институционализовано знање.

Но, ово није место за то.

[Ребел]

Браво, Дуљо, браво!

Само нисам те разумео за паралелу Соломона и Неа, не сећам се догађаја из Краља лавова, па не могу да кажем за Симбу.

[Doolio]

То је овако пјеснички, узео сам најретардираније различите примере, да изнесем поенту.

Иначе, мономит се највише види у стар ворсу (4-5-6) из простог разлога што је Лукас свесно пратио структуру мономита, чак је смарао и Кембела. Тако да ту најлакше може да се иде по тачкама. И да, не садрже сви митови све кораке, али је пут увек такав и заокружен.

Ево рецимо овде је то сликовито представљено, са све попкултурним референцама

[Ребел]

Е, да и оно што је још занимљиво, а што ми је чудно да ниси обрадио, какво би поставио карактере по том анима/анимус или евентуално сенка трипу у Фантому из опере. То је једно од дела које пуца од симболике свега овога о чему си писао.

И сенка трип, школски пример - Слика Доријана Греја (инб4 Даријана Геја).

Ово ако већ ниси предао и ако хоћеш да допуниш. :)

Edited November 30, 2012 by Ребел

[Kotru]

Спасавање хероја – често хероја спасавају моћни водичи и враћају га у обичан живот, поготово ако је херој рањен или ослабљен путовањем.

mnogo dobro uradjeno u how to train your dragon. vec sam spamovao svuda za ovaj crtani kako sabija lol

kul je tekst. volim wot koji ti nakon citanja daje +lvl na razumevanje gospodara prstenova!

[mohican]

Да, капирам да влада јагма за ''архетиповима за блокемоне''

Овај Марко опет о школама (мохијев квоут), капирам да је то зато што је читао моје постове у оној расправи у којима сам писао како је гомила факсева срање и како на мом нисам ништа научио, што сам му напоменуо педесет пута у тој истој расправи када сам причао да не мораш имати институционализовано знање.

Но, ово није место за то.

Pre nego si odgovorio sam mu odgovorio na pm koji mi je poslao i rekoh mu isto to :P

Ne moras da zavrsis skolu ali moras da ucis. Neophodno je znanje za svaku profesiju, nebitno odakle ti.

Moze svako da slika isto kao sto moze svako da programira, zato danas imas lose napisan softver. Sve je to ista kategorija samo je pitanje koliko si upucen da vidis u dubinu.

I stvarno me ne zanima da se raspravljam, poenta je bila da ono sto je napisao nije nikako u suprotnosti sa onime sto ti je ranije objasnjavao.

[Doolio]

Е, да и оно што је још занимљиво, а што ми је чудно да ниси обрадио, какво би поставио карактере по том анима/анимус или евентуално сенка трипу у Фантому из опере. То је једно од дела које пуца од симболике свега овога о чему си писао.

И сенка трип, школски пример - Слика Доријана Греја (инб4 Даријана Геја).

Ово ако већ ниси предао и ако хоћеш да допуниш. :)

Па фазон је што стварно постоје хиљаде тих трипова, ја сам углавном ставио тако по пар примера, чисто да се сконта како то изгледа у пракси и терај даље. Ал фала на примерима, ако нађем за сходно, додаћу.

mnogo dobro uradjeno u how to train your dragon. vec sam spamovao svuda za ovaj crtani kako sabija lol

kul je tekst. volim wot koji ti nakon citanja daje +lvl na razumevanje gospodara prstenova!

Да, сваки популарни дугометражни цртани је прилично чист мономит:)

Те нестандардне аниме/анимуси су интересантни, у модерном стваралаштву их има много више него у класичном (због еманципације жена и због погејавања мушкараца). Пада ми сад на памет Андерврлд, ту се меша улога аниме и анимуса, зависно од сцене до сцене - другим речима, обоје врше функцију и аниме и анимуса у филму, само се то свичује с времена на време - зато што она свакако мора да има јак анимус, због саме поставке филма, а опет, мора да има и аниму је је заљубљена чка. И у оба случаја јој је потребно ово друго, а то провајдује онај њен лик, кад шта затреба.

Специфично је то и у Пиратима са Кариба рецимо. Ту је исто свичовање присутно понекад, али је доминантније то што су улоге обрнуте - риба је анимус, лик је анима.

[Corey]

Дуљо господар.

На пример, безгрешно зачеће је једна од елементарних идеја. Буда је исто настао безгрешним зачећем...

Навешћу само неке од примера мономитова, што из митологије, што из области уметности и популарне културе:

Енеја, Алиса у земљи чуда, Бетмен, Аватар, Гаутама Буда, Казабланка, Гроф де Монте Кристо, И-Ти, Еп о Гилгамешу, Хари Потер, Хобит, Хамлет, Херкулес, Индијана Џонс, Илијада, Јасон и аргонаути, краљ Артур, Кришна, Кунг фу панда, Последњи самурај, Краљ лавова, Господар прстенова, Матрикс (трилогија), сага о Одину, Одисеја, Озирис, Посејдон, Моћни ренџери, Принцеза Мононоке, Прометеј, Квецалкоатл, Рамајана, Роки, Соломон, Спајдермен, Звездане стазе, Супермен, Тезеј, Том Сојер, Вол-и, Зороастер...

Па изгугло сам неку листу, мрзело ме да копам по глави:)

Извршио бих малу интервенцију, ради се о великом пропусту код онога ко је листу састављао, а вероватно је извор и за први цитат.

О Буди познајемо изузетно много биографских детаља, што можемо захвалити првенствено културној традицији очувања и преношења знања на истоку, као и њиховој одвојености од западних утицаја "добронамерног" клера, који је уништавао духовно наслеђе поробљених народа, или остатке већ ишчезлих(Маје нпр). Буда није зачет безгрешно, води порекло из племена Шакје, из племићке породице, од краља Судодане и мајке Маје. Мајка није преживела порођај са њим, па је подигнут од стране њене млађе сестре која ће касније бити прва жена која је примљена у његов ред(Сангху). Једна занимљивост је приступање у ред жене његове и сина му, приликом његовог повратка у родно место, које је напустио у потрази за просветљењем, што се десило непосредно након рођења његовог сина, чији лик није ни видео све до момента његовог ступања у ред, неких седам година доцније.

Могу да разумем његово појављивање на листи, али само са аспекта мономитне структуре, у митолошким случајевима који представљају упуте за духовно пробуђење, јер иако је сваки човек непоновљива и јединствена јединка, неки основни путокази се морају следити за његово остварење, то су сирове и чврсте структуре, а на њима почива лично искуства уникатно за сваког човека понаособ, јер је свако јединствена и непоновљива јединка јелте. Овај процес и његову структуру је Буда приказао преко четири племените истине, и осмоструке племените стазе. Дакле, мономитну структуру, у њеној целини или већим деловима, можемо издвојити из живота сваког духовно оствареног човека, а недостатак биографских детаља нас навести на митологизацију, што се овде десило са случајем Буде, само што се ту ради о непознавању материје а не њеној одсутности.

Онај ко је пажљиво читао, приметиће да сам издвојио митове који представљају упуте за духовно сазревање, дакле да сматрам како нису сви такве природе. Један од типова тог скупа су и погрешне мистификације које сам управо описао, друге су злонамерне мистификације са циљем сужавања свести човека о природи стварности и правој историји човечанства. Окрњио сам то на другој теми, па да се не понављам правац овде. "Идите" на исток и видећете колико се њихово поимање тих ствари драстично разликује на нашег, наравно говорим о њиховим класичним текстовима као што су Рамајана, Махабхарата, Веде... (Веде на пример изричито наглашавају да представљају опис стварности са забраном тумачења, ако се нешто не разуме, не тумачи се, већ се поново враћа на тај део када се стекне довољна зрелост да се исти разуме.) Да све ово стоји на чврстим ногама, сведочи нам архитектура старог света, но о томе опширније и конкретније неком другом приликом.

[Doolio]

Наравно да Буда није настао безгрешним зачећем, али је то трип који је после настао око њега и говори о тенденцији људи да трпају то у разне трипове. Дакле, не ради се о чињеницама, ради се управо о тој мистификацији која сама по себи даје неки инфо о - самој себи. Буди се приписују још неке фантастичне ствари, а не само безгрешно зачеће.

Могу да разумем његово појављивање на листи, али само са аспекта мономитне структуре

Ово не разумем, па листа и представља листу мономитних структура.

Дакле, мономитну структуру, у њеној целини или већим деловима, можемо издвојити из живота сваког духовно оствареног човека, а недостатак биографских детаља нас навести на митологизацију

У томе је и поента. Мит је или пут замишљеног хероја или избајковисани и изархетиписани пут историјског хероја. Капираш, ја могу сада да будем фасциниран Вудуом и да напишем Вудуову биографију где је он безгрешно зачет и бије се са змај-комповима витлајући моћним мачем који му је дао његов професор информатике у средњој и то ће бити пример за мономит и моћи ће да се стави на листу.

Сама тенденција да се то ради је самодовољна за поенту.

јер иако је сваки човек непоновљива и јединствена јединка, неки основни путокази се морају следити за његово остварење, то су сирове и чврсте структуре, а на њима почива лично искуства уникатно за сваког човека понаособ, јер је свако јединствена и непоновљива јединка јелте

То је и поента мономита, он је написан архетипски, а често је и аутор несвестан да пише мономит, из тог разлога што упут мора бити апликабл на све људе, а ипак написан некако конкретизовано - стога архетипови и елементарне идеје у њему.

Нисам сигуран да сам те разумео, јер мени све ово што си написао некако нити оспорава нити се чеше о ово што си квотово, у смислу у коме је то квотовано наведено. Можда си хтео да кажеш како је та митологизација Буде производ минглања, а није ''чиста''? То је јасно, он није пример за независност елементарних идеја, само за распрострањеност, пример за независност је Деганавида јер минглања ту није било.

Само минглање, твиковање и митологизација тог Буде је заправо поента, да елементарних идеја нема, то твиковање не би ни настало већ би се инфо о Буди примао ез-из.

Просто, да сад у америци постоји верзија Будиног живота коју фурају црнци у гету, а састоји се од буде који на чоперу мономитује около, била би врло валидна за пример мономита.

Онај ко је пажљиво читао, приметиће да сам издвојио митове који представљају упуте за духовно сазревање, дакле да сматрам како нису сви такве природе.

Ово је сасвим океј, ти митови просто не спадају у мономит већ представљају нешто друго (лупам, историју племена или како је настао свет или зашто јелен има рогове). Мада и ти митови могу бити мономитни, али не морају. Фора је заправо само у дефиницији, да ли се мит одређује културно или структурно или га одређује његова намена итд.

Нису повезани први квот и листа. Иначе, Буда је један од ''виђенијих'' мономитова, са све нећкањем да се врати у нормалан свет, карактеристичним за хероја који је открио блаженство, па му је смарање да се врати и прича са људима. То што је прича о Буди биографска не ремети ту чињеницу, мономит и представља пут хероја по етапама, где херој представља било коју особу, а пут представља психолошко сазревање. Зашто се рил лајф примери мономита митологишу? Управо због тога што је сазревање индивидуална ствар. Па тако ја Вудуов мономит не могу да напишем онако како се десио, јер он такав важи само за Вудуа. Али ако га напишем архетипно, са прасимболима и праструктурама, онда је то већ нешто.

Поента целе приче је у митолошким елементима у уметничким делима и ја сам ту просто узео да трошим мономитове и Јунгове јер је згодно за тему, а за то не морам превише да гуглам и ето џабе семинарског:) Ти си то могуће схватио као би ол енд енд ол причу о митовима, па ти зато можда боду очи неке ствари које у суштини и нису релевантне за ову причу. Што се елементарних идеја тиче, оне су битне и када се не дође до њих елементарним путем - сама чињеница да се елементарна идеја негде уфурава, па и намерно, је битна. Тако да ако ти мени дођеш са пријавом о лику из блока који је цар, а ја онда то препричам другару уз петсто додатака а ла безгрешно зачеће или борба са змајевима, опет добијамо мономит и добијамо потврду једне тенденције кроз ту моју интервенцију.

У сваком случају, имам осећај да се негде машимо, тј. да неко неког није схватио што се поенте тиче, или нико никог лол:) Ја сам прилично сигуран да ја тебе нисам разумео, јер ми је нејасна твоја интервенција, тако да је могуће да сам овај цео пост писао безвезе:)

[bolkonski]

Bravo Duljo bezgrešno začeti momče!

[Doolio]

То не знамо, морао бих да питам кеву и ћалета:

''кево, ћале, јесам ја безгрешно зачет?''

''јеси сине, није било грешке никакве''

[bolkonski]

misliš

"jesi sine, nije bilo greške nikakve da mi znamo!"

[Doolio]

[Corey]

Па наравно да Буда није настао безгрешним зачећем, али је то трип који је после настао око њега и говори о тенденцији људи да трпају то у разне трипове. Дакле, не ради се о чињеницама, ради се управо о тој мистификацији која сама по себи даје неки инфо о - самој себи. Буди се приписују још неке фантастичне ствари, а не само безгрешно зачеће.

Ахам. Улетео сам јер нисам знао да ли знаш да постоји добра историјска подлога која може расточити те мистификације, што ваља нагласити како други не би изашли са теме погрешних уверења, а и скретањем пажње на то сама тенденција ка мистификацији добија још лепшу потпору. Делом и због тога што је нисам видео као пуко набрајање свих појава које су прошле кроз њу, без обзира какво историјско залеђе имају.

Оно фазон за пет векова крену приче о Ничеовом чудесном зачећу.

Ово не разумем, па листа и представља листу мономитних структура.

...

То је и поента мономита, он је написан архетипски, а често је и аутор несвестан да пише мономит, из тог разлога што упут мора бити апликабл на све људе, а ипак написан некако конкретизовано - стога архетипови и елементарне идеје у њему.

Нисам сигуран да сам те разумео, јер мени све ово што си написао некако нити оспорава нити се чеше о ово што си квотово, у смислу у коме је то квотовано наведено. Можда си хтео да кажеш како је та митологизација Буде производ минглања, а није ''чиста''? То је јасно, он није пример за независност елементарних идеја, само за распрострањеност, пример за независност је Деганавида јер минглања ту није било.

Нисам видео листу као последицу човекове тенденције ка њиховом трпању у разне трипове, па ми је пар кандидата упало у очи као непримерене да се нађу међу осталима. Ухватио сам се за једног и распалио по њему, користећи га као пример због чега је та структура стабилна, дакле на свој начин сам вршио допуну(непотребно јер си кристално јасан, али другачије не бих могао лепо да обрадим пример) па зато не видиш оспоравање или чешање јер га нема. Дакле, не ради се о минглању.

Ти си то могуће схватио као би ол енд енд ол причу о митовима, па ти зато можда боду очи неке ствари које у суштини и нису релевантне за ову причу.

Зато сам се нећкао да ли да ускачем или не, јер сам знао да ће тако да одише одговор, као да је тема заправо само о миту, нисам ставио дисклејмер на крају јер сам мислио да ће то сви схватити као благу дигресију и тема ће наставити у свом духу.

Надам се да је сада моја интервенција јаснија? : )

[Doolio]

Да, да, јасно је, заправо ја нисам био довољно јасан у ''излагању''. Наиме, пошто је то заправо семинарски, идем и на те ''пјесничке речен'це'' и понегде на бомбастичност, у фазону видите што ја пишем те ствари које се читају... па онда не напишем ''буда је митологизован јер блабла'' него одем мало на вау фактор, па се вратим итд.