Najnovija naučna otkrića

[Astora]

Stjuart Hamerof i ser Rodžer Penrouz došli do zaključka da se duša nalazi u mozgu, koji napušta nakon smrti čoveka i ostaje da živi u univerzumu

FINIKS - Veliki korak za nauku.

Priznati naučnici kvantne fizike uspeli su da daju odgovor na pitanje koje je mučilo sve religije i brojne filozofe: da li postoji ljudska duša? Američki doktor Stjuart Hamerof i britanski psihijatar ser Rodžer Penrouz naučno su dokazali da ona zaista postoji.

Mozak kao računar

Dva stručnjaka su autori nove kvantne teorije svesti, prema kojoj se naše duše nalaze u specifičnim strukturama nazvanim mikrotubule ili mikrocevčice, smeštene u ćelijama mozga, a odatle nakon smrti mogu da izađu i nastave da postoje u univerzumu.

Doktor Hamerof sa univerziteta u Arizoni i Penrouz radili su na toj teoriji od 1996, kad su krenuli od ideje da je mozak biološki kompjuter, sastavljen od gotovo 100 milijardi neurona, odnosno nervnih ćelija, i specijalnih, takozvanih aksonalnih varnica i sinaptičkih veza, koje se ponašaju kao informacione računarske mreže. Oni su želeli da dokažu da je naše svesno iskustvo rezultat procesa koji se odvija u mikrocevčicama, što su nazvali orkestrirana objektivna redukcija (Orch-OR).

Klinička smrt je ključ

Stručnjaci su izučavali slučajeve ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Njihove mikrocevčice iz ćelija mozga gubile su kvantne podatke, ali informacije u njima nisu bile uništene. Time su Hamerof i Penrouz potvrdili da duša ne umire, već odlazi negde u univerzum.

- Ukoliko nakon kliničke smrti lekari uspeju da ožive pacijenta, sve kvantne informacije vraćaju se u mikrocevčice, a osoba koja je bila na samoj ivici života tvrdi da ima osećaj kao da je zamalo umrla. Tako je moguće da, kada osoba zaista umre, njegove kvantne informacije potpuno napuštaju telo u vidu duše i nastavljaju da postoje u vantelesnom obliku negde u univerzumu - objasnio je doktor Hamerof.

Duša u oku

Mnogi naučnici godinama su pokušavali da dođu do teorije kojom bi se moglo objasniti postojanje ljudske duše i otkriti gde se ona zaista nalazi. Tako su psiholozi sa

Univerziteta Jejl tvrdili da je ona smeštena u ljudskom oku ili oko očiju. Oni su sproveli istraživanje u kojem su velikom broju volontera prikazivali fotografije likova iz crtanih filmova, a na svakoj slici nalazio se mali objekat na različitim pozicijama na telu (blizu glave, torza ili nogu), ali uvek na istoj razdaljini.

Hipoteza naučnika bila je da će ljudi doživeti objekte bližim ako se nalaze kod duše. Većina je izdvojila fotografije na kojima je objekat bio kod očiju, pa su istraživači zaključili da se kod čula vida, a ne u mozgu, nalazi duša.

[Demian]

Njihove mikrocevčice iz ćelija mozga gubile su kvantne podatke, ali informacije u njima nisu bile uništene. Time su Hamerof i Penrouz potvrdili da duša ne umire, već odlazi negde u univerzum.

Oni su sproveli istraživanje u kojem su velikom broju volontera prikazivali fotografije likova iz crtanih filmova, a na svakoj slici nalazio se mali objekat na različitim pozicijama na telu (blizu glave, torza ili nogu), ali uvek na istoj razdaljini

Hipoteza naučnika bila je da će ljudi doživeti objekte bližim ako se nalaze kod duše. Većina je izdvojila fotografije na kojima je objekat bio kod očiju, pa su istraživači zaključili da se kod čula vida, a ne u mozgu, nalazi duša.

wat?

Sa kog sajta je ovo?

brate kurir :) http://www.kurir-info.rs/otkrice-veka-dusa-postoji-clanak-488035

kurir i otkrice veka bude najmanje 4x svake godine.

Edited November 1, 2012 by Demian

[Astora]

Internet preplavljen ovom informacijom =)

[Demian]

domaci internet? :) Nije ovo za Nauku, ali lepo od tebe sto se trudis As.

[Astora]

Pa ovo je naučno otkriće zar ne ? :)

Domaći i Svetski :)

Hvala :)

[Demian]

Hipoteza naučnika bila je da će ljudi doživeti objekte bližim ako se nalaze kod duše. Većina je izdvojila fotografije na kojima je objekat bio kod očiju, pa su istraživači zaključili da se kod čula vida, a ne u mozgu, nalazi duša.

jako mi je dosadno na poslu :) Svi mrtvi ili tako nesto, nema zive dushe, lol. Aj procitaj jos jednom molim te, znam da znas sta je dokaz.

Moja hipoteza je da je nebo plavo, pitao sam masu ljudi, vecina se slaze, ergo to je neoborivi dokaz da je nebo plavo. :)

[Astora]

Meni je sve ovo jos uvek u domenu "nemogućeg"

[cali]

[Dule_smor]

kad cete vise nauciti da ne mogu da se linkuju slike sa funnyjunka

astora, ovo nije nikakvo naucno otkrice, vac samo jedna teorija i to veoma klimava, te svakako ne zasluzuje poseban topik na nauci...ali dobro, ne moras uvek da otvaras nove topike za ovakve stvari, vec ovde kaci ono sto ti smatras zanimljivim:)

[Astora]

Ja sam samo prekopirao clanak sa jednog sajta.. U naslovu tog sajta je stajalo Naucno otkrice, vodio sam se tim naslovom pa sam zato ovde samo dodao "najnovije" ..Ipak mislim da jeste domen nauke, ali okej. :)

[kruko]

Priznati naučnici kvantne fizike

[Debeli]

naravno da postoji duša, masa joj je tačno 21 gram.

[Astora]

Naučnici sve bliži odgovoru na pitanje kada su zasijale prve zvezde?

Novo otkriće nas približava razumevanju tamnog perioda ranog univerzuma i nastajanja prvih zvezda…

Četiri miliona godina posle Velikog praska, univerzum je bio u potpunom mraku. A onda bi svetlo.

Novo istraživanje Nasinog svemirskog teleskopa Fermi sada je bliže nego ikada pre potpunom razumevanju kada je prva zvezda zasijala na mračnom nebu kosmosa.

Zasnovano na podacima prikupljenim iz mlazeva visoko energetske radijacije emitovane pre mnogo vremena, istraživanje je došlo do pouzdanog zaključka da su zvezde nastale najranije 500 miliona godina posle Velikog praska, iz koga je nastao univerzum pre oko 13.75 milijardi godina.

Otkriće takođe postavlja gornju i donju granicu količine svetlosti prisutne u periodu nastanka prvih zvezda, kao i veličinu i broj prvih zvezda. Njihov broj je, potvrđuje studija, bio prilično mali.

„Nismo još uvek uspeli da utvrdimo kada je tačno prva zvezda počela da sija, ali smo odredili epohu razvoja univerzuma u kojoj se to dogodilo“, kaže koautor studije Marko Ahelo, astrofizičar sa Stenford univerziteta.

Otkrića do kojih je došao Fermi, približavaju nas odgovoru na pitanje kada je u univerzumu prvi put upaljeno svetlo. Dalja istraživanja bi trebalo da rasvetle mračni period koji je prethodio nastanku zvezda, kao sam Veliki prasak je sve to pokrenuo.

Maglovito obrazloženje

Novi podaci koje je prikupio teleskop potiču od prvog ikada obavljenog direktnog merenja „ekstragalaktičkog pozadinskog svetla“, o kome se do sada samo teoretisalo, navodi se u studiji koja je obavljena u časopisu Science.

Noseći informaciju o svom poreklu, „optičko i ultraljubičasto svetlo sa zvezda nastavlja da putuje univerzumom čak i pošto su zvezde prestale da sijaju, a to stvara fosilno polje radijacije“, objašnjava Aleho.

Da bi izmerio ovu svetlost, tim je poučavao blazare – antičke galaksije koje izgledaju super svetlo zbog visokoenergetskog mlaza svetlosti koji izbija iz njihove crne rupe i putuje pravo prema Zemlji.

Gama zraci – visoko frekventna elektromagnetna radijacija – iz blazara svetle poput svetionika pribijajući se kroz maglu kosmičke pozadinske svetlosti, kažu istraživači.

Jureći kroz svemir, gama zraci se sudaraju sa ostacima svetlosti zvezda koje slabe deo njihove energije - zraci koji su ostali bez većeg dela gama radijacije, tako moraju poticati iz najstarijih blazara.

Upravo su ti stari zraci ono što je Fermi satelit upotrebio kako bi odredio „gustinu“ kosmičke svetlosne magle u periodu od 500 miliona godina posle Velikog praska – što predstavlja zamenu za merenje samih zvezda, koje je trenutno nemoguće.

[kruko]

jedva cekam da saznam kada su zasijale prve zvezde.