Jump to content

Balkanski i Veliki rat, Srbija 1912 - 1918.


brue

Recommended Posts

to onaj sa bradom...on mi je nekako najsmoreniji bio, stalno je nesto pametovao...al izvukao se kad je pomenuo yamato! :D

Nisam gledao emisiju, ali bre Ković nema bradu, osim ako je nije pustio u međuvremenu :)

Ovo je Ković

milos.jpg

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

http://www.rts.rs/pa...a Možda Ne.html

Тек одгледах емисију. Колико су лоше припремили оне пропратне скринове, а да ни ова није то проверила, а као ради емисију о овој теми. Нпр. кад иде прича о српској униформи и обуци наших војника и генерално спремности, на скрину је црногорска јединица на уласку у Пећ.

Али су добро уболи са невероватним немаром према свим тим јунацима и борцима, који је почео фактички још одмах након рата. Било изгледа битније да се намире жеље и страсти којекаквих Југословена.

Ево вам, чини ми се есклузивно, предговор за књигу М. Шантића из тридесетих година, Витези слободе, коју поседујем, а поносан сам на њу јер ми је и чукундеда представљен у њој:

ПОРУКА ВОЈВОДЕ Г. ПЕТРА БОЈОВИЋА

Четврт века већ је протекло од дана када је српска војска започела изграђивати своју ратну епопеју. Вековни сан остварен је општим прегнућем српског народа уз самопожртвовање свију учесника у овом великом народном делу. Генерације, које су кроз мучне али пуне славе часове рата створиле народно уједињење, полако се губе, изумиру. Наступају нова покољења, која ће моћи једино, по причању преживелих сведока и учесника, створити слику херојства целокупног српског народа, али слику бледу и непотпуну, јер је још два и више пута толико хероја изидало својим костима, расејаним по безбројним бојним пољима, величанствен али неми храм славе и витештва.

Тек када се велики рат посматра са ове временске даљине може се правилно оценити колико је велики наш војник. Нашто замисли најгенијалнијих сгратегијских планова и тактичких потеза, ако су извршиоци - старешине и војници - малодушни и непожртвовани.

Колико пак примера има где је пожртвованост појединаца подигла морал читавих јединица и осигурала успех скоро већ компромитоване борбе. Светли примери српске историје за ослобођење од Турака: бесмртног Танаска Рајића, Стевана Синђелића и безброј других хероја, служили су вазда за углед српскоме војнику, те је он у минулим ратовима изводио чуда од јунаштва, превазилазећи у томе и легендарне јунаке светске историје. Та херојства су толико још упадљивија, јер је ратно оружје постало далеко усавршеније и убиственије.

Тешко је било у такмичењу за време ратова, између војника, подофицира и официра ко ће бити бољи, храбрији и пожртвованији, изабрати најбоље, најхрабрије и најпожртвованије. Краљ и команданти, трудећи се да одликују најистакнутије међу њима, одали су истовремено и највеће признање и самим јединицама, а и целој српској армији Карађорђевом звездом са мачевима.

Подвизи ових најхрабријих међу храбрима остали су до сада за јавност већином мало познати. Време, које нечујно али трајно и неповартно одмиче, однело би собом у вечни заборав те сјајне подвиге, који треба да напајају дух омладине и да служе за поуку нараштајима. Зато нам је ова драгоцена књига дошла у прави час.

Господин Милан Шантић није жалио труда да прикупи, среди и спасе од заборава један део између знаних херојских подвига од којих су многи легендарни. Овај велики труд је за сваку похвалу и он ће уродити очекиваним плодом, јер ће млади нараштаји из ове књиге црпсти примере како треба служити Краља и Отаџбину.

Моја рука написала је многа наређења. Нека допише још и овај савет: Ви, младе старешине, кадгод говорите својим војницима о моралу и војничким врлинама, прочитајте им увек по неку главу из овога сјајног дела. Јаче него ишта увериће војника како треба волети своју земљу и како се треба жртвовати за Краља и Отаџбину.

Октобра 1938 год.

Војвода Петар Бојовић

Београд

Link to comment
Share on other sites

Ја сам је узео преко Купинда, оригинал из тог доба... дал је била 4к дин (или мање).

Биће на сајту електронска верзија, додуше распарчана према учесницима. Цела књига су приче учесника ратова.

Link to comment
Share on other sites

procitao sam i drugu knjigu majora lazarevica o kom sam pisao pre koji post.

ova knjiga je o crnoj ruci i njihovoj ulozi u gotovo svemu od ubistva kralja aleksandra obrenovica do prvog svetskog rata.

u knjizi major svedoci ko su zaverenici iz crne ruke, kako su kontrolisali ministarstvo odbrane koje je radilo i postavljalo ljude po njihovim odlukama, cesto daleko nestrucne.

kako su kontrolisali petra karadjordjevica ucenama da su ubili jednog kralja, pa ce ubiti i drugog. kako su oni ti koji nisu dozvolili da djordje karadjordjevic dodje na presto, nego njihov pijun, aleksandar.

kako su odlucivali o svim bitnim unutrasnjim pitanjima, a i spoljnim. kako su obmanjivali narod o pobedama kod jedrena u prvom svetskom ratu i preko medija krojili antibugarsko misljenje. kako su crpeli drzavnu kasu kako su hteli.

pise i da su oni ti koji su odgovorni za sarajevski atentan, jer su ocekivali da ce time izazvati anti austrijske pobune u bosni, backoj i sremu, kako bi ih ujedinili sa srbijom.

najfascinantnije od svega mi je sto se kao razlog drugog balkanskog rata ne navodi ikakva bugarska pretenzija kao makedoniji, i kako su bugari usli u prvi svetski rat na strani osovine kako bi se osvetili sa pljacku i ubistva u dobrudzi u drugom balkanskom ratu.

njihovi clanovi su, pored apisa i damjanovica, bili i nikola pasic, aleksandar karadjordjevic, vojvode putnik i stepanovic.

misic nije bio njihov clan, ali su kontraofanzivu, koja je povedena iskljucivo na njegovu inicijativu, pripisali sebi.

ne znam sta da mislim o svemu tome.

Link to comment
Share on other sites

što je najgore, ništa konkretno. to me i navodi da mislim da je to samo tovarenje sranja na leđa crne ruke jer je lazarević imao ličnog konflikta s njima.

kao razlog rata navodi se puk hir zaverenika, želja za proširenjem teritorije, sve to potpomognuto tapšanjem ramena iz rusije, i opravdavanje nepravično prisvojenih uspeha iz prvog balkanskog rata (da se razumemo, ovde piše samo o bitci kod jedrena. ni u jednom momentu nema nipodaštavanja uspeha naše vojske, ali se navodi i zasluga bugarske vojske koja je dosta uticala na naše uspehe u makedoniji. dakle, samo jedan manji deo vojske koja je opsedala jedrene, i to uglavnom artiljeraca, je bio srpski, a crna ruka je preuzela sve zasluge na sebe).

na kraju knjige su navedeni svi članovi crne ruke, mogu i da ih napišem ako nekoga interesuje.

Link to comment
Share on other sites

Прото... ај сад погледај ко је реиздао. Да није Центар за историјски ревизионизам?

Ма дај, молим те...

ali se navodi i zasluga bugarske vojske koja je dosta uticala na naše uspehe u makedoniji.

7 рилска дивизија, која није јебала два посто нашу команду и отишла источно да би пре стигла до Солуна... пре Грка?

dakle, samo jedan manji deo vojske koja je opsedala jedrene, i to uglavnom artiljeraca, je bio srpski, a crna ruka je preuzela sve zasluge na sebe

tabela9brojnostanjeilis.jpg

Једренска операција:

http://www.prvibalka...4&podlink_id=80

Веома детаљно. Нисам још само убацио слике, поготово мапе положаја и покрета трупа.

najfascinantnije od svega mi je sto se kao razlog drugog balkanskog rata ne navodi ikakva bugarska pretenzija kao makedoniji, i kako su bugari usli u prvi svetski rat na strani osovine kako bi se osvetili sa pljacku i ubistva u dobrudzi u drugom balkanskom ratu.

:fp:

Сјебали су преговоре са Турцима, журили да заврше са офанзивом на истоку и да узму Једрене како би ослободили војску за напад на Србију, прекршили уговор о распореду јединица и деловању ("заборавили" да пошаљу 100.000 трупа ка Македонији) итд итд...

Link to comment
Share on other sites

Мало је компликовано. Нису одмах ни смели ни хтели да како ваља заузму Једрене. Уз то им ЈЕСТЕ фалило артиљерије, и ЈЕСУ молили за помоћ. Зинуло им дупе за Цариградом, па су се сјебали. Нешто су их сјебали Турци, али највише колера.

Кад су већ кренули преговори, онда им дошло из дупета у главу те су најзад, уз повећу помоћ наших трупа, најзад заузели тврђаву.

Ово је у тренутку финалног обрачуна:

Општи однос снага је био следећи; у пешадији 1, 8:1, тј. 99 савезничких према 55 турских батаљона, у митраљеским четама 2.3:1 (23:10), у артиљерији 1:1,08 (424:459 оруђа), у коњичким ескадронима 5:1 (9,5:2). На источном сектору бугарске трупе су такође имале надмоћност у живој сили: 3,50:1 (50:14 батаљона), али и у артиљерији (226:149 оруђа), с тим што је на правцу главног удара, тј. на одсеку пробоја (северни део источног сектора) бугарска артиљерија била четвороструко јача од турске.

Слично су фејловали и Црногорци. Понајвише због краља Николе, који је хтео да погура сина, да му ђетић буде иоле јак ко престолонаследник Александар...

У бити, сјебали смо се сви. Да ми нисмо имали килаву коњицу, да Бугари нису били алави, да су Црногорци били мање наивни, и генерално да смо сви били бржи, границе би биле потпуно другачије, Турска би била на пола Мале Азије, а ми никад не би ратовали са Бугарима.

Link to comment
Share on other sites

zabrnjakpogledkabrdu.jpg

прилаз ка Зебрњаку

zabrnjakbaza.jpg

Сачувани и сада реновирани део.

zabrnjakkrst.jpg

Пронађени крст са врха споменика.

zabrnjakskice.jpg

Скице за изградњу

zabrnjakizgradnja.jpg

Изградња

zabrnjakmaketa.jpg

макета, како је у ствари то изгледало, са топовима итд...

zabrnjakpogledsakule1.jpg

Поглед са врха (постојећег дела)

zabrnjakpogledkaseveru.jpg

Поље одакле је наступала Дринска дивизија I позива.

Link to comment
Share on other sites

На челу са Петром Бојовићем, на данашњи дан, Прва српска армија је ослободила Београд. Нешто мало јаче од четврт века касније, млади скојевци претукли су га на смрт у његовој 87. години.

Link to comment
Share on other sites

Bila juce mnogo interesantna emisija na kablovskoj, Francuz, istoricar prica o Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Uglavnom je potencirao glupost i alavost Kralja i kreaciju SHSa, trebalo je da dobijemo 13mil odstetu a zbog ulaska sa porazenima u drzavu smo dobili pola milke. Kaze da su Francuzi i Rusi bili protiv i ispali veci zastupnici nasih interesa od nas, pa cak i Englezi.Nisam pratio sta se pisalo ovde o tome niti sam do sad citao o ovome ali su me neke stvari iznenadile, tako da sry ako se ponavlja.

Bas me zanima kolika bi privredna sila bili da smo bili manje gramzivi za tom Velikom Srbijom. Koliko nas je ratova pohvatalo u zadnjih 100 godina, neki totalno nepotrebno, uzas jebeni. I sta bi bilo sa Kroatima to me jos vise kopka.

~~

Link to comment
Share on other sites

Ја мислим да је управо осујећен план Велике Србије. Црна рука и њени чланови су били југословенски настројени, те након Балканских ратова, али и Првог светског рата није дошло до проширења српске територије на велики део данашње БиХ, део Славоније, већ је српска влада желела уједињење са пораженима и јужнословенским народима.

Link to comment
Share on other sites

O tome i pricam kao gresci. Da smo uzeli nudjene teritorije i odstetu mislim da bismo dalje dogurali, daleko dalje nego u SHSu. Ne vidim svrhu sto smo oslobodili Hrvate i Slovence kada su kasnije izvojevali oslobodjenje. Ta pohlepa da bude kralj Srba, Hrvata i Slovenaca nas je realno kostala mnogo. Lako bismo asimilovali deo Hr i Slo da smo dizali ekonomiju kako nam je predlagano.

~~

Link to comment
Share on other sites

не знате довољно, а Протос изводи неосноване закључке.

Србија је морала да се одрекне Македоније и изласка на море после Првог светског рата, или да бира Југославију. није све тако једноставно, никада.

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

не знате довољно, а Протос изводи неосноване закључке.

Србија је морала да се одрекне Македоније и изласка на море после Првог светског рата, или да бира Југославију. није све тако једноставно, никада.

А где је то Србија уопште изашла на море после Балканских ратова?

Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...