tomkeus

To mi nešto mnogo jeftino zvuči. Kakvog je to uopšte kvaliteta? Solidan kreatin je ovde u Nemačkoj 20-30€ za mesec.

U principu ne bi smeo da budeš bez 30min kardio vežbe dnevno. To je mnogo važnije nego teretana.

U principu, za prosečnu osobu, dovoljno je da se dobro hrani i redovno vežba i odmara. Dok sam živeo u Loli posećivao nas je jedan cimerov kolega sa faksa koji je baš ozbiljno radio teretanu i išao je na takmičenja. Čini mi se da je jedanput osvojio i neku nagradu na prvenstvu Srbije. Kada sam tražio savet o preparatima Arsa mi je samo reakao da nikada u životu nije uzeo nikakav preparat i da samo treba malo da pazim šta jedem. Svi ovi suplementi imaju minimalan efekat koji prosečnom gym-dwelleru ne znači puno, ali tih par procenata razlike može puno značiti nekom sportisti pošto je tih par procenata razlika između prvog i poslednjeg na takmičenju.

U principu treba ti oko 150g mesečno. Ne znam sada koliko to košta. Uglavnom se prodaju kapsule, a nisam siguran koliko kreatina one sadrže.

Evo nekih studija koje nalaze statistički značajno dejstvo (ne značajno u smislu mnogo, nego značajno u smislu da se rezultat ne može pripisati slučajnim uzrocima). M. A. Tarnopolsky, Ann Nutr Metab 2010;57(suppl 2):1 S. W. Stevenson, G. A. Dudley, Med. Sci. Sports Exerc., Vol. 33, No. 8, 2001, pp. 1304 M. D. Becque, J. D. Lochmann, D. R. Melrose, Med. Sci. Sports Exerc., Vol. 32, No. 3, pp. 654, 2000. Generalno, od studija koje nalaze dejstvo kreatina, učinak na vežbe je uvećanje maksimalne snage i rada tokom maskimalne mišićne kontrakcije od 5-15%, kao i uvećanje fat-free mase, mada najveći deo ovog uvećanja otpada na vodu, pri čemu više studija naginje ka nižem procentu. Naravno, uz sve ovo postoji i gomila studija koje ne nalaze statistički značajno dejstvo kreatina. Ako misliš da povećanje serije za jedno ponavljanje u najboljem slučaju vredi para, onda izvoli. Naravno, ako će ti psihološki pomoći, onda samo navali.

Glavni efekat kreatina je retencija vode, ali efekti u vežbanju visokog intenziteta su mali.

Uf, trebaće mi malo vremena da iskopam ponovo one radove. Inače, gledao sam za proteinske suplemente, aminokiseline i kreatin.

Meh... Odlaganje preuzimanja odgovornosti za svoj život bavljenjem relativno neobavezujućim poslom u atmosferi popunjenoj izuzetno nezanimljivim ljudima (da znate samo kakvog frika imam u susednoj kancelariji). Svetla tačka u celoj priči je što mi jedanput nedeljno mlade švabice dolaze na vežbe

Završio sam ja moje studije, nažalost :(. Završio sam fiziku. Sada radim phD.

Naravno, postoji gomila faktora koji utiču na snagu: dužina udova, mesto veze mišića sa skeletom, godine itd, ali ako vidiš nabildovanog tipa sa disproporcionalno malom snagom, onda je u pitanju neko sa velikim disbalansom sarkoplazmične i miofibrilne hipertrofije. Inače, ako ti nisi zadovoljan veličinom bicepsa, savetujem ti da probaš da svaki drugi trening povećaš serije i smanjiš težine ili već neku drugu kombinaciju. Vidi sa trenerom, postoji gomila načina i ni za jedan ne može da se kaže da je najbolji.

Lepo ti je Exile odgovorio. Ako imate sličnu građu i sličan metabolizam, verovatno biste slično i napredovali ako identično vežbate. Međutim, to verovatno nije slučaj, tako da se to verovatno neće desiti. Glikozomi su jednostavno granule glikogena. Glikogen je šećer, polimer glukoze koja je primarni izvor energije za ćelije. Glikogen se koristi kao izvor kada je mišiću potrebna velika količina energije u kratkom vremenu. Kada mišiću ne treba toliko energije, koriste se i masne naslage - proces dobijanja energije iz masti je znatno sporiji pa se zato ne koristi za velike napore - ovo je razlog zbog kojeg se za skidanje kilaže preporučuju lagane aktivnosti tipa hodanja ili brzog hodanja umesto trčanja ili teretane. Što se linkova tiče, potraži malo neku fiziologiju po netu. Naći ćeš dosta ovih opštih stvari. Za fiziološke i anatomske stvari konkretno vezane za vežbu pogledaj neke od onih knjiga koje sam postavio u prošlom postu. Mogu se naći na netu. I još jedna napomena oko ovog gainera: Svojevremeno sam hteo da počnem da koristim neke preparate pa sam hteo da saznam šta najbolje radi pre nego što dam pare. Pošto zbog prirode svog posla imam pristup svim velikim akademskim bazama, krenuo sam da tražim istraživanja (dakle prava nauka, ne marketinški BS) koja su ispitivala efekat raznoraznih preparata. Pregledao sam gomilu studija i jednostavno, indicija da ovi preparati imaju neki efekat je vrlo malo, a i u studijama gde su efekti uočeni, ti efekti su bili minimalni - reda par procenata. Moj savet vam je zato da ne bacate pare na ove preparate. Inače, ceo taj posao sa suplementima za ishranu, wellness, bodybuilding i sl. je običan BS koji se zasniva na 1% nauke i 99% marketinga, zato bolje pričuvajte svoj novac i samo počnite da jedete manje smeća, malo više zdrave hrane i to je to.

Nije psiha. Različiti su vam mišići. Evo malo Gym 101, da razjasnim (a možda nekoga i zanima sa strane) Cilj odlaska u teretanu je obično uvećanje mišićne mase, tj. mišićna hipertrofija. Postoje dva tipa hipertrofije mišića, sarkoplazmična i miofibrilna. Kod sarkoplazmične hipertrofije, uvećava se zapremina sarkoplazme, tj, tečnog okruženja mišićnih vlakana. Ovo uvećanje može da bude dosta veliko, i relativno brzo i to je ono što se obično cilja kada je potrebno uvećati mišiće veoma brzo (na ovaj način se mlohavi glumci u roku od par meseci napumpaju za uloge). Međutim, sarkoplazmičnom hipertrofijom se ne može uvećati snaga. Doduše, na ovaj način se povećava izdržljivost pošto, sarkoplazma sadrži glikozome i mioglobin. Glikozomi služe za skladištenje glikogena, koji je izvor energije za mišić, dok je mioglobin protein koji vezuje kisenik za sebe. Povećanjem zapremine sarkoplazme, povećava se i broj glikozoma kao i količina mioglobina što zajedno stavlja mišiću na raspolaganje veće količine energije. Kod mifibrilne hipertrofije, dolazi do povećanja mišićnih vlakana na konto uvećanja količine kontraktilnih proteina, što sve zajedno dovodi do povećanja poprečnog preseka mišićnih vlakana što je glavni faktor koji određuje mehaničku snagu mišića tako da je rezultat uvećanje snage i mali porast veličine mišića. Dakle razlog zašto ti imaš mnogo veći pektoralis od Nikite, ali si slabiji je to što veći deo zapremine tvog mišića otpada na sarkoplazmu. Doduše, verovatno si izdržljiviji, tj. ako uzmete obojica da radite sa po 60kg, ti bi trebalo da izvučeš više ponavljanja. Ove dve vrste hipertrofije uvek prate jedna drugu, ali u različitom odnosu. Miofibrilna hipertrofija se favorizuje velikim težinama i malim brojem ponavljanja (obično do 6-7 ponavljanja u seriji) , dok se sarkoplazmična hipertrofija favorizuje manjim težinama i većim brojem ponavljanja (12 i više). Dobar program treninga mora da balansira obe vrste. Koga zanimaju ove teme, neka pogledaju sledeće: Vladimir M. Zatsiorsky - Science and Practice of Strength Training Yuri Verkhoshansky, Mel Siff - Supertraining National Strength and Conditioning Association - Essentials of Strength Training and Conditioning

Implozija vagona-cisterne vakuumom

Time-lapsed mosquito bite

The Daily Show rulez!!! Wyatt Cenac travels to Sweden to wake up their hauntingly thin citizens from their socialist nightmare. http://www.thedailyshow.com/watch/tue-april-21-2009/the-stockholm-syndrome-pt--1 The Swedes simply will not apologize to Wyatt Cenac for socialism. http://www.thedailyshow.com/watch/wed-april-22-2009/the-stockholm-syndrome-pt--2

Meanwhile in Russia Meanwhile in Japan Give-a-Fuck-o-Meter Rotacija 4D kocke (projekcija na 2D ravan) 2.5 Men

Zašto da ne? U opštoj teoriji relativnosti i fizici visokih energija se koristi sistem jedinica u kome je brzina svetlosti c=1 tako da se energija meri u jedinicama mase. Ako konvertujemo nazad u SI sistem imamo da je E=97.9g*c2=8.8 TJ ili oko 2 MT TNTa, što je jedna solidna H-bomba.

Star Trek: The Next Generation: A XXX Parody (SFW trailer) http://www.youtube.com/watch?v=4VkZwV1v5ZE Čak su se potrudili i oko kontinuiteta sa serijom - priča je smeštena negde u šestu sezonu valjda.

Ovo je manje više standardno na svim radarima u poslednjih 20-30 godina. Zapravo, radar na PAK FA je najmanje zanimljiva stvar: standardan AESA radar poput gomile drugih koji se proizvode u mnogim zemljama. Mnogo će biti zanimljivije videti optoelektroniku, što je nešto o čemu se do sada nije pričalo, kao i kakav će biti konačan 5th gen motor i kako će biti rešeno pitanje redukcije IC potpisa motora.

To je zato što ništa novo nije isplivalo o L band radaru od MAKS 2009, ali na osnovu još tada dostupnih informacija bilo moguće napraviti sasvim kredibilan model i dati analizu. Vrlo malo je verovatno da će biti neki velikih promena.

Nije Wikipedija. Vidi: http://ausairpower.net/APA-2010-01.html http://ausairpower.net/APA-Flanker-Radars.html http://ausairpower.net/APA-2009-06.html I te kako imaju, doduše trenutno je projekat na nivou tehnološkog demonstratora. Nisu ludi da sede skrštenih ruku dok Kina, Rusija i Indija nabavljaju lovce 5th gen lovce: Inženjerska maketa: Tekst: http://en.wikipedia.org/wiki/Mitsubishi_ATD-X BTW. iz istog razloga i Južna Koreja ima program 5th gen lovca