Brzina veća od svetlosti i njen status gornje granice je vrlo klizav pojam.
Kao prvo, termin "brzina svetlosti" je malo nesretno izabran i stoji iz istorijskih granica. Konstanta c u teoriji relativnosti se odnosi na bezmasene čestice i apriori nema nikakve veze sa fotonima.
Specijalnu teoriju relativnosti je moguće izvesti bez ikakvog pozivanja na svetlost, koristeći samo postulat relativnosti i postulat kauzalnosti (Ajnštajn je STR izveo pretpostavljajući postulat relativnosti i invarijantnost brzine svetlosti što je znatno slabija pretpostavka od kauzalnosti). U teoriji tada figuriše konstanta "c" koja predstavlja invarijantnu brzinu i gornju brzinu kretanja pri kojoj je kauzalnost očuvana (tj. pri koordinatnim transformacijama vremensko uređenje ostaje očuvano, iliti redosled događaja se ne može promeniti ukoliko promenimo referentni sistem). Ukoliko imate bezmasene čestice, relativističke jednačine kretanja vam onda govore da će se one kretati brzinom "c". Koliko znamo za sada iz eksperimenata, fotoni su bezmasene čestice (gornja granica utvrđena eksperimentom je 1e-18ev).
Kada se opšta teorija relativnosti pojavila stvari su se zakomplikovale. Kada imate ravan prostor, brzina "c" je globalna gornja granica, međutim takvo tvrđenje u zakrivljenom prostoru nema nikakvog smisla. U OTR, prostor-vreme nije više obična 4D ravan sa malčice neobičnom metrikom, već je 4D mnogostrukost. Glavni problem je ovde, što za mnogostrukosti ne postoji globalni koordinatni sistem, već je moguće konstruisati samo lokalne koordinatne sisteme, koji pokrivaju samo okolinu određene tačke mnogostrukosti. Kada to uradite, imate nešto što se zove tangentni prostor, i najjednostavnije rečeno, tangentni prostor je ravna aproksimacija mnogostrukosti u tački (zamislite sferu i ravan koja je dodiruje u jednoj tački; ravan je dobra aproksimacija malog dela sfere oko tačke dodire, alo što se više udaljavamo, aproksimacija postaje sve lošija). STR tada važi samo u tangentnom prostoru u datoj tački. Posledica ovoga je da kada imate dve tačke na zakrivljenom prostor-vremenu, STR vam ne može ništa reći o njima, zato što u pitanju različiti tangentni prostori, a veličine u dva različita koordinatna sistema nije moguće direktno porediti. Dakle, ograničenje brzine u OTR je dosta relaksirano i samo je lokalno. Zato su u OTR poznata određena rešenja Ajnštajnove jednačine koja dozvoljavaju kretanje brzinom koja je globalno veća od c (npr. Krasnikova cev ili Alcubierre-ova metrika).
Ukoliko se ispostavi da postoji više od 3 prostorne dimenzije, stvari se dodatno komplikuju pošto čestice mogu da prave prečice kroz dodatne dimenzije i da se na taj način prividno kreću brže od svetlosti.
Tako da, uzimajući sve u obzir, najizglednije su sledeće mogućnosti u vezi ovog eksperimenta:
- Sistematska greška u eksperimentu čije poreklo niko do sada nije uspeo da utvrdi (95% verovatno pošto bi ovo sigurno bilo uočeno u MINOS eksperimentu u Fermilabu i u supernovama)
- Fotoni imaju malu masu (vrlo malo verovatno uzimajući u obzir eksperimentalne podatke koji nalažu suprotno)
- Neutrini su visokoenergetski tahioni (dosta matora teorija). (takođe vrlo malo verovatno, pošto teorija ima puno problema)
- Postoji više od 3 prostorne dimenzije i neutrini su tunelovali kroz dodatne dimenzije
