tomkeus

Možda bi uštedeo vreme ako bi detetu čitao neku težu literaturu pred spavanje. Kafku npr.

Nisam ni mislio da je to namera. Govorio sam o brzini brocesora a ne o radnom taktu. Ono kako sam ja skapirao je bilo da je ubeđenje na topicu da je dvojezgarni procesor teorijski duplo brži od jednog jezgra. Ono što sam hteo da kažem da je teorijska granica uvek ispod dva i to dosta ispod dva zbog inherentnih ograničenja paralelizacije (što je stvar softvera, a ne hardvera).

Another disaster movie from Roland Emmerich. I'll pass.

Mene ne zanima da li je procesor od blata, silicijuma, koliki mu je L2 keš, latencija ili koliko je dobra optimizacija branchinga. Mene zanimaju programi koji se izvršavaju na njemu. Ako imaš program koji recimo ima određeni broj operacija koje ne možeš da paralelizuješ, tj. da raspodeliš na više jezgara, i ako za izvršavanje tog koda treba npr. 1h, pri čemu ostatak programa možeš da paralelizuješ, i recimo taj deo operacija se izvršava isto 1h na jednom jezgru. Ubacivanjem 10 jezgara ćeš izvršavanje programa skratiti sa 2h na 1h i 6minuta, dakle 10 procesora ti je dalo ubrzanje manje od 50%. Nije to nikakva spejs teorija za koju ti treva doktorat da bi razumeo. Ovo o čemu ti pišeš su hardverske limiticaije koje celu stvar još više usporavaju. A kada smo kod prakse, ona pokazuje da kod dvojezgarnih procesora ubrzanje za dobro optimizovane programe dotiže 50%, a u velikoj većini slučajeva je dosta manje od toga.

Kao što rekoh, kada je paralelizacija u pitanju, isti je đavo. Dva procesora, dva jezgra. Paralelizacija se tiče deljenja problema na više delova koji se konkurentno izvršavaju, bez obzira na hardversku implementaciju (dva jezgra na istom čipu ili dva jezgra na različitim čipovima). Admalov zakon postavlja teorijske maksimume koje ne možeš da probiješ haardverom, bez obzira kakav je on.

Sa stanovišta paralelizacije jesu. Pogledaj Amdalov zakon. Jel se 1.9 odnosi na ubrzanje? Ako jeste, nešto si pomešao. Teorijski maksimum ubrzanja dobijenog paralelizacijom ne zavisi od broja proceseor/jezgara već od toga koliko je moguće paralelizovati problem, a to nema veze sa tehnologijom već sa matematikom. Evo grafika Brojka od 1.9 prosto nije realna, pogotovu ako pričaš o programima koji uopšte nisu pisani za parelelizaciju. Da dodam samo: grafik jasno pokaziue da ako, npr 95% problema na kome radiš možeš da paralelizuješ, maksimalno ubrzanje koje ćeš dobiti je 20 bez obzira koliko procesora/jezgara baciš na problem.

Nažalost, ne baš. Teorijsko ubzranje je uvek manje od dva zato što nikada ne možeš da paralelizuješ ceo problem. Praktično je, naravno, uvek manje od teorijskog tako da u praksi, programi sa veoma dobrom optimizacijom postižu ubrzanje od oko 50%.

Life After People Corporation Journey to the Edge of the Universe Guns, Germs and Steel Da dodam još par: Manufacturing Consent The Century of the Self The Trap

@ Xzibit, voodoo, bolkonski OK narode, vi ste forumski veterani i ja stvarno ne kapiram da li je u pitanju neka "veteranska fora" ili stvarno niste obratili pažnju na to da je Onion u pitanju.

A sada malo matematičko pitanje za forumaše. Znam da volite. Kažite mi zašto ova slika ima topologiju torusa?

To da su svi odavno prešli na DC ne da ne stoji, nego, bez uvrede, stvarno nema veze sa stvarnim stanjem. Većina digitalnih sala se nalazi na dalekom istoku i u USA i to su uglavnom bioskopi prve klase koji naplaćuju velike cene ulaznica pa su mogli da izdrže prelazak na novu tehnologiju. Izgradnja bioskopa sa klasičnim projektorom je još uvek isplativija solucija, čak i kada se uzme u obzir potencijalna konverzija kada celo tržište krene da usvaja DCI standard budući da će tada oprema biti mnogo jeftinija nego što je sada. DC nije tehnologija koja je superiorna po pitanju kvaliteta slike već je ekonomski efikasnija po pitanju distribucije, što je čini cost-effective izborom samo ako postoji dobro razrgranat sistem distribucije što u Evropi nije slučaj. DC najviše guraju distributerske kuće pošto mnogo redukuje cene distribucije materijala, ali sa druge strane jako puno košta bioskope. Cene idu do 150,000$ po platnu, a oprema brzo zastareva, kao i sve ostalo u digitalnom svetu. IMO moraće da prođe još jedno 5 godina da se situacija iskristalizuje i tržište stabilizuje pre nego što će većini bioskopskih lanaca postati isplativo da koristi DC. To uostalom pokazuju i podaci pošto prodaja digitalnih sistema stagnira od 2007 godine pošto je, kao što rekoh, većina najekskluzivnijih bioskopskih lanaca prešla na DCI do kraja 2007, dok ostali koji nemaju toliko sredstava čekaju pomeranje tržišta.

Sale su OK. Sedišta su dobra, kosina je dobra (mada nije kao u Delti), platno je zakrivljeno itd. Ja sam, zapravo bio razočaran kvalitetom projekcije.

Ja sam bio juče i imam potpuno suprotne utiske o bioskopu. Možda smo bili u različitim salama i gledali različite kopije filma, ali ona koju sam ja gledao je imala nedopustivo oštećenu filmsku traku sa ogromnim ogrebotinama i mrljama. Zvuk je bio užasno loše izbalansiran tako da kanal sa govorom vrlo često nisam mogao da čujem od muzike i zvučnih efekata. Nisam siguran da ću uskoro ponovo otići u Kolosej. Što se mojih utisaka o filmu tiče, nisam baš nešto zadovoljan (verovatno je i frustracija bioskopskom salom uticala na moj utisak o filmu). Ja inače nisam fan Star Treka, i najveći deo franšize ne mogu da gledam tako da na novi film gledam kao običan fan SF-a i akcionog filma. Upravo, sa te strane, najveći problem mi je akcija u filmu. Neću da kažem da je nema dovoljno, ali da je vrlo loše raspoređena. Poslednji segment mi je nekako bled i ne ostavlja poseban utisak, a glavnog negativca skoro da uopšte i ne upoznajemo u filmu. Nije samo on u pitanju, već i ostatak likova zato što film ne uspeva da izgradi emotivnu vezu između publike i likova. Ja sam jednostavno bio ravnodušan prema svima likovima u filmu i prosto, od sredine filma, nije me više bilo briga šta će se desiti do kraja.

Ako kuburiš sa matematikom evo ti jedan hint. Kada mu daš da ti uradi neki integral npr. http://www29.wolframalpha.com/input/?i=int...%2F(x^3%2B1)+dx imaš, u polju u kome je napisano rešenje u gornjem desnom uglu "show steps" link. Klikni ga i pokazaće ti ceo postupak rešenja.

I Google u poslednje vreme pokušava da daje odgovore na pitanja. Ubacili su konverzije jedinica, podatke o akcijama, ali ako hoće da dostignu W|A po mogućnostima proračunavanja tu imaju grdan problem. W|A će ti rešiti integrale, diferencijalne jednačine, iscrtati grafike i gomilu drugih stvari Parametarski grafik http://www52.wolframalpha.com/input/?i=par...+from+0+to+2+pi Trostruki integral (zapremina sfere) http://www52.wolframalpha.com/input/?i=int...+sin+t+dt+df+dr Rešenje diferencijalne jednačine (prigušeni oscilator) http://www52.wolframalpha.com/input/?i=des...Bw^2+x(t)+%3D+0

Ne. Zato što kada postavite pitanje, tipa prethodnih pitanja, W|A pronalazi odgovarajuće termodinamičke formule, ubacuje parametre koje smo mu dali i proračunava odgovor. Gotov odgovor prosto ne postoji nigde u bazi. Google ne može da ti odgovor koji već nije napisan u nekoj web strani. Evo jоš jednog prostog primera http://www65.wolframalpha.com/input/?i=lim+x-%3E0+sin(x)%2Fx

Ne. Google indeksira stranice, zatim odrađuje metasearch i prema tome ti strukturiše rezultate pretrage. Dakle Google Squared je samo novi način organizacije rezultata pretrage. On ne može da ti da nešto što ne postoji već na nekoj web strani na netu. Prosto rečeno, razlika je što je GS search engine a W|A je answer engine. Već sam dao u pretprošlom postu primer pitanja koje možeš da postaviš u W|A na koje će ti on proračunati odgovor http://www44.wolframalpha.com/input/?i=spe...mp;equal=Submit što Google Squared ne može. Ili na primer, možeš da ga pitaš koja je temperatura ključanja vode na 0.5atm http://www65.wolframalpha.com/input/?i=boi...water+at+0.5atm edit: Napravio sam zajeb, pitanje je u stvari bilo za 0.5 atm a ne za 8000m (uvek možete da pitate W|A za vazdušni pritisak na određenoj visini)

To ti je velika baza podataka +Mathematica +semantički endžin

Ne. Google Squared i Wolfram|Alpga nemaju isto ciljno tržište. Google Squared je namenjen opštoj populaciji za razliku od W|A koji je namenjen ozbiljnijoj upotrebi. W|A je osim što ima mnogo bolju bazu po pitanju prirodnih nauka (ono što je meni bitno) u stanju da radi sve što je u stanju da radi i Mathematica, a to su simbolički i numerički proračuni skoro neograničene kompleksnosti (a to je nešto što Google ekipa nije u stanju da postigne u narednoj deceniji - osim ako ne kupi Wolfram Research), plus što je moguće skinuti stranu sa rezultatima i uvesti je u Mathematicu odakle možeš da nastaviš sa proračunima. Već sam se malo igrao sa simulacijom molekularne dinamike pomoću W|A i mogu ti reći da sam oduševljen automatizacijom prikupljanja podataka, simulacijom i prezentacijom rezultata proračuna. Evo da dodam, malo lepše formulisano, razliku između Google Squared i W|A. Citiraću jednu lepu rečenicu koju sam našao na webu: Google Squared služi za pronalaženje stvari koje mi kao civilizacija kolektivno objavljujemo, dok W|A služi za proračunavanje odgovora na pitanja o stvarima koje mi kao civilizacija kolektivno znamo. W|A nikada neće moći da zameni Google kao genral purpose engine, ali ako te zanima npr, kolika je brzina zvuka u vodi na pritisku od 100 atmosfera i temperaturi od 10C W|A će ti proračunati odgovor: http://www44.wolframalpha.com/input/?i=spe...mp;equal=Submit

Flesh Gordon Meets The Cosmic Cheerleaders (1989)

They Live (1988) Obavezno štivo za sve fanove Džona Karpentera. Film je odlična satira na temu pohlepe i konzumerizma u modernom društvu.

Njihova baza je još uvek na početku i uzimajući u obzir prirodu posla kojim se bavi Wolfram trenutno je dominantna nauka i finansije i naravno, od lokal-specific podataka trenutno dominiraju oni vezani za USA.

Da, svi su provalili kako da uđu na zadnja vrata. Doduše, samo mali broj baza podataka im je trenutno online. http://www.wolframalpha.com/input/?i=integ...ty+exp(-x^2)+dx

Pre svega, Wolfram nema nameru da bude general purpose pretraživač kao Google, već pretraživač usmeren ka data miningu i analizi podataka. Ako bi Google hteo da konkuriše u tom polju ima neverovatno težak zadatak. Wolfram|Alpha se bazira na Mathematici koja je najveća kolekcija numeričkih i apstraktnih simboličkih algoritama na planeti i koja je u razvoju više od 20 godina uz saradnju sa naučnom zajednicom. Ako ste ikada radili sa Mathematicom format inputa i outputa koji ste mogli da vidite u demonstraciji će vam biti poznat zato što vam Alpha kao rezultat vraća Mathematica Notebook koji možete preuzeti i onda uraditi neka jako moćne stvari ako posedujete kopiju Mathematice. Prosto, ako niste nikada koristili Mathematicu, teško je predstaviti vam koliko je to moćan softver, mada u krajnjoj liniji njegove interpretativne mogućnosti ste mogli da vidite na demou, pošto analizu i interpretaciju upita rade Mathematicini algoritmi. Jednostavno, Googlu se ovde uopšte ne isplati da pokušava da bude konkurencija pošto bi morao da uđe u oblast kojom se nije puno bavio.