brue

Svaki nemoralan, nenormalan itd cin treba da naidje na osudu pojedinca ili zajednice. Ovaj cin je upravo bio takav, zar ne? I apsolutno je nebitno ko su ucesnici, sta su i u kakvim su odnosima. Razlozi da bi se tako nesto uradilo ne prelaze u opravdanje cina vec samo u (mogucu) olaksavajucu okolnost, u ovom slucaju na sudu. U slucaju da mi kao pojedinci ne osudjujemo ovako nesto, vec na neki nacin opravdavamo, ne razlikuje nas od upravo onih besprizornih ljudi koji su sve to "uzivo" nemo posmatrali, bez ikakve reakcije. Podsmeh na ponizenje koje je neko proziveo je samo jedan od prikaza stanja u kome se nalazi ovo drustvo. Upravo takve "reakcije" tja nedostatak pravih, su nas i doveli do ovde gde jesmo. Zemlja unistenih vrednosti, ekonomije i i drzavnosti.

da, gledaju svoja posla u kutji, ali ne i na javom mestu. Cisto sumnjam da bi u Svabiji prosla i par metara a da neko vec ne pozove muriju.

*(&^^*%%$\ I kao za svo to vreme ni jednog plavog kera na ulici da to spreci? I kao nikoga u tako malom mestu da poznaju oboje da to spreci? I kao taj treci lik mu prijatelj? Da je ovo iole normalna zemlja, gde to ne bi moglo ni da se desi, ali elem: - svim pandurima u to vreme u tom delu grada debeli minus na platu jer ih samo do dotice - tog imbecila u zatvor na par godina i zabranu prilaska doticnoj od par desetina kilometara, bez prava vidjanja deteta - zvanicno saopstenje od njihove opstine da se stide i dogadjaja i svih gradjana/seljaka/kulova koji su to nemo posmatrali i jedino sto su znali je da izvade mobilne da slikaju - njegovog "prijatelja" u zatvor zbog saucesnistva i na vise godina nego doticnog - ponuditi premestaj u zdravstvu toj zeni u neki drugi grad ili BG (ma koliko cudno zvucalo) - debelu kaznu za novine koje su objavile sliku mada licno, to stvarno treba izlomiti ko pi***, a i sve te oko njega ne mozes tako da ocenjujes neciji zivot bez cinjenica. Jedino sto moze da se oceni je sam postupak...u ovom slucaju veoma govnav, ma sta je u pozadini.

Ubedljivo najbolji ali i najpi***stiji nacin ubijanja Big Daddy-ja: 1. naci negde na nivou kameru 2. naci B.D-a i sestricu 3. u slucaju da su doticni dalje od kamere, kite-ovati ga do kamere i izgubiti "agro" u blizini 4. ispaliti moc po kojoj se alarm aktivira na gadjanog moba 5. sacekati min, dva dok odbrandbeni sistem ne izmasakrira BDa, a u slucaju da prezivi alarm od 1 min samo ponoviti postupak 6. uz put slikati sto se vise moze letece zajebancije, BDa i sestricu. Moze 2,3 puta svaki od njih da se fotografise plus dobija se i bonus za combat i multiple targets camera shots 7. loot + harvest/rescue ponovo jos jednom: koristite kameru sto vise mozete, na svaku vrstu mobova. Bonusi su ludilo. Meni najomiljeniji je bonus u vidu skila za stealthovanje dok se stoji u mestu. Keva za slucajno aktiviranje alarma i slikanje. Inace, zadnji bos je shit easy, mogli su da naprave malo jaci fight. i to je to...uspeva na svim nivoima do kraja :P

THE IRON CROSS Tokom ww2 u nemackoj armiji je postojalo 8 vrsta Iron Cross-ova: 1. Great Cross to the Iron Cross. Samo jedan dodeljen, i to Geringu (ne vredi komentarisati) 2. Knights Cross to the Iron Cross with Golden Oak Leaves, Swords and Diamonds. Samo jedan dodeljen, junaku naredne price, Hans-Urlich Rudelu. 3. Knights Cross with Oak Leaves and Swords and Diamonds. 27 dodeljeno. 4. Knights Cross with Oak Leaves and Swords. 154 dodeljeno. 5. Knights Cross with Oak Leaves. 853 dodeljeno. 6. Knights Cross to the Iron Cross. 7,361 dodeljeno. 7. Iron Cross 1st. Class. 6,973 dodeljeno. 8. Iron Cross 2nd. Class. Oko 3 miliona dodeljeno racunajuci i ljudima iz armija nemackih saveznika u ratu. Vazna napomena: Za razliku od saveznika koji su davali medalje za hrabrost za pojedinacne akcije, Nemci su imali doktrinu da ih daju za konstantan ucinak. Top 10 nemackih Tank Killera: 1 Oberst Hans-Ulrich Rudel 519+ tanks 11 Air to air Kills 2 Ofw. Anton Hübsch 120+ 8 kills 3 Hptm. Gerhard Stüdemann 117 4 Ofw. Alois Wosnitza 104 2 kills 5 Lt. Jacob Jenster 100+ 6 Hptm. Hendrik Stahl 100+ 7 Lt. Anton Korol 99 8 Oblt. Wilhelm Joswig 88 9 Oblt. Max Diepold 87 10 Lt. Wilhelm Noller 86 Hans-Ulrich Rudel Ratni pilot sa najvise odlikovanja u Nazi Nemackoj, ali i u dosadasnjoj ratnoj istoriji za bilo koju zemlju. Rudel, sin luteranskog svestenika, rodjen je u Konradswaldau (Silesia), u Nemackoj (kasnije je ta oblast pripala Poljskoj), 2. jula 1916. godine. Los ucenik, ali dobar sportista, nakon zavrsene skole prikljucuje se Luftwaffeu u avgustu 1936. Postaje oficirski kadet i pocinje prvi osnovni trening u "School of Air Warfare", Wildpark-Werder. U junu 1938. prebacen je u I./Stuka-Geschwader 168 kao oficirski senior kadet. Rudel je imao poteskoca da se uklopi u jedinicu koja je vec bila istrenirana, i da nauci nove tehnike vazdusne borbe. Zbog toga biva proglasen za nepogodnog pilota i prebacen za specijalni trening u izvidjackim operacijama u Reconnaissance Flying School,Hildesheim 1. januara 1939. Tada i dobija cin porucnika. Nakon zavrsenog treninga, dobija prekomandu u Fernaufklärungsgruppe 121 (dalekodometni izvidjacki odred) u Prenzlau. Na pocetku WW2, tokom Poljske kampanje leteo je na izvidjackim misijama na nebu Poljske iz Breslau. 11. oktobra dobija prvi Iron Cross Second Class. Nakon dosta zahteva najzad biva prebacen za "dive bombing" (poniruce bombardovanje, simbol stuka) u Aviation Training Regiment u Crailsheim, i nakon zavrsenog treninga prelazi u I./StG 2, stacionirana u Molai. Medjutim, njegova losa reputacija ga je prestigla i celu invaziju Krita je proveo bez borbe. Prve borbene misije izvodi 23. Juna 1941. tokom nemacke invazije na SSSR. Njegove letacke sposobnosti bivaju primecene i dobija Iron Cross 1st Class 18. jula, 1941. 23. septembra iste godine, potopio je jedan cruiser i sovjetski battleship Marat, tokom vazdusnog napada na luku Kronstadt u lenjingradskoj oblasti, sa direktnim pogotkom bombom od 1 tone. "Unistili smo je...mora da si pogodio skladiste naoruzanja... Leti u vazduh!" (Rudelov pozadinski mitraljezac Scharnovski, na intercomu) Do kraja decembra zavrsio je uspesno i 400. misiju i dobija Ritterkreuz (Knight's Cross of the Iron Cross) koju mu licno dodeljuje General Freiherr Wolfram von Richthofen. Pocetkom 1942. dobija Luftwaffe Goblet of Honor i u par navrata povucen sa fronta, jednom kao instruktor a drugi put nakon ranjavanja. Februara 1943. postaje prvi pilot sa zavrsenih 1000 misija i postaje nacionalni heroj. Rudel je dodeljen novoj specijalnoj eskadrili, "Panzerjagdkommando Weiss", jedinici formiranoj u Briansku, gde je testirao i novu verziju tenk-bastera Ju-87 D-3. Modifikovana Stuka naoruzana sa dva Rheinmetall-Borsig 37mm (BK) Flak 18 topa razvijana je u Rechlinu u Nemackoj. Prototipi su prvo korisceni protiv sovjetski desant brodova u Crnom moru, i za 3 nedelje, Rudel je unistio oko 70 takvih brodova. Marta 1943, tokom tenkovske bitke oko Belgoroda unistava svoj prvi tenk sa svojom novom Stukom. 14. aprila dobija i Oakleaves za njegov Knights Cross. Ovu nagradu i dodelu od strane Hitlera uslovio je sa tim da mu ne uskrate mogucnost da nastavi i dalje da leti. Tada vec kapetan, sa svojom eskadrilom od 9 Ju-87 G-1 "Kanonenvogel" prelazi pod komandu 3rd SS Panzer Division "Totenkopf" kao podrska. Prvog dana Operacije Citadel, tokom prve misije, unistava 4 ruska tenka, a do veceri 12. Zbog uspeha njegovog odreda, Nemci formiraju Panzerstaffels (Tank Destroyer Squadrons). Pronasao je i novu taktiku za unistavanje tenkova. Primetio je da se T34 najlakse unistavaju sa ledja ili sa strane, sto je dovelo i do intresantne prednosti da napadacki avion leti prema prijateljskoj teritoriji prilikom napada, sto je veoma zgodno u slucaju da je pogodjen. Kasnije, jos vise Stuka je prepravljeno iz verzije D-3 u G-1 i pocinju da pristizu na front u oktobru 1943. Do septembra Rudel je unistio 100 tenkova u napetim bitkama na Ruskom frontu. Njegov Knights Cross ponovo biva nadogradjen, ovaj put sa Swords. Pocetkom marta '44te zavrsava i svoju 1500tu misiju i dobija cin majora. 13. marta dogadja se legendarni sukob dva asa na nebu iznad ratom zapaljene zemlje. Postoji vise verzija i prica o tome, tako da bih naveo obe: 1. ruska: Lev Shestakov (cuveni ruski pilot i heroj) konacno je uhvatio JU 87 koji je vec dugo pokusavao da unisti. Pogodjen sa rafalom Shestakovog La-5FN sa kratke razdaljine, Ju 87 je eksplodirao u vazduhu nad Proskurovim. Ali Shestakov nije poziveo da bi se radovao pobedi. Po verziji u knjizi o njemu, njegov avion je nakon eksploziji Ju 87 upao u kovitlac, izgubio kontrolu i pao. 2. verzija iz knjige o ruskim i nemackim pilotskim asovima: Verovatno je da je ova fina prica samo izmisljena da porice za cinjenicu da je cuveni pilot lovca poginuo u sukobu sa jednim JU 87, po piscu doticne knjige Rodion Podorozhny. U svojoj autobiografiji, Hans-Ulrich Rudel se priseca da je njegov avion bio napadnut od strane nekog odlicnog pilota Lag-5: " Nikako nisam razumeo kako je uspevao da prati moje ostre zaokrete u svom borbenom lovcu. Sprema sam se za moj kraj kad sam odjednom cuo povike mog mitraljesca, Stabsarzt Ernst Gadermanna, da Lag5 pada. Da li ga je Gadermann pogodio, ili je pao zbog dima iz mog motora ne znam. A nije ni bitno. Slusalice su mi odjednom eksplodirale od povika na ruskom radiju. Rusi su posmatrali sta se dogadja i izgleda da se nesto njima bitno dogodilo. Iz ruskih poruka, saznali smo da se radi o cuvenom ruskom pilotu." Krajem marta odlazi na opasnu misiju iza neprijateljskih linija u pokusaju spasavanja jedne prethodno oborene posade. nakon sletanja utvrdjuju da ne mogu da uzlete zbog snega i blata. Sovjetske trupe koje su se priblizavale, naterali su ih da pokusaju da se spasu peske i plivanjem preko smrtno ledenog Dnjestra. Rudelov prijatelj i clan posade, Erwin Henstchel, udavio se samo nekoliko metara od obale. Leteli su zajedno 1490 misija do tog trenutka. Njegovo telo nikad nije pronadjeno. Rudel je proganjan od strane na hiljade sovjetskih trupa, i to sa velikom stimulacijom. Naime, sam Staljin je nudio nagradu od 100 000 rublja za njegovu glavu. Biva pogodjen u rame tokom potere koja je ukljucivala pse gonice i konjanike. Cvrsto resen, sa izuzetnom hrabroscu i dosta srece, zanemaruje cinjenicu da je bosonog, polunag po cuvenoj ruskoj zimi, bez kompasa ili medicinske pomoci. Pocinje 24casovni mars i stize do nemackih polozaja. Njegovo bekstvo je legendaran primer licne hrabrosti i srece tokom citavog WW2, ali se nikad nije emocionalno oporavio od gubitka prijatelja i osecao licnu krivicu do kraja zivota. 29. marta za hrabrost, majoru Hans-Ulrich Rudelu dodeljeni su Diamonds na njegov Knights Cross with Oakleaves and Swords. Novembra 44te dok je leteo iznad Budimpeste biva pogodjen i nastavlja sledece misije sa nogom u gipsu. Na Novu Godinu, 1945 nagradjen je sa Knights Cross with Golden Oakleaves, Swords and Diamonds, postavsi tako jedini sa tim ordenom u nemackoj vojsci, ponovo licno od strane Hitlera. I, ponovo, insistira da ostane u vazduhu. Uski krugovi su bili iznenadjeni takvim zahtevom, sobzirom na neravnopravne borbe, ali i jos vise cinjenicom da je Hitler pristao na taj zahtev njegovog omiljenog vojnika. kasnije Hitler menja misljenje, i naredjuje Rudelu da prekine sa letenjem. Ruder krisom leti sa svojom jedinicom, pripisujuci unistene mete njima, biva otkriven, uklonjen sa letecih misija, i naravno, ponovo pronalazi put da se vine u vazduh. U tom trenutku vec je imao 460 unistenih neprijateljksih tenkova. Februara 1945. kraj Lebusa njegov avion biva pogodjen sa protiv avionsom vatrom. Prebacen je u Berlin gde mu je noga amputirana ispod kolena. Bez obzira na to, kada je vracen u jedinicu, nastavlja da leti. Do kraja rata, sa vestackom nogom, unistava jos 23 tenka. Dobija i cin pukovnika. Poslednjih dana rata, komanduje najstarijom i najpoznatijom close assault / support Stuka group - Schlachtgeschwader 2 Immelmann na Istocnom frontu. Na kraju rata, hteo je da sa svojim odredom izvede samoubilacku misiju ali nadredjeni mu to ne dozvoljavaju sa objasnjenjem " da ce mozda biti potreban kasnije", sto je mozda i jedini razlog sto to stvarno i nije ucinio. Takodje se prijavio da odleti sa svojom Stukom u maju 1945 u Berlin i da spase Hitlera... Na zadnjoj misiji, resen da ne padne Rusima u ruke, poveo je tri Ju 87 i cetiri FW 190 zapadno od Bohemije i nakon dvocasovnog leta, 8. maja 1945. predao se Amerikancima nakon sletanja na Kitzingen aerodrom. Zbog cuvenosti po hrabrosti i uspesnosti vojnici koji su ga cuvali cak su se i sprijateljili sa njim. Beza obzira na to kratko prijateljstvo, Rudel uspeva da pobegne iz P.O.W kampa malo nakon zavrsetka rata. 1948. odlazi u Argentinu i postaje prijatelj Huana Perona. Iako bez noge, nastavlja da se aktivno bavi sportom i osvaja najvise vrhove Amerika a i drugi po visini vulkan na svetu, Llullay-Yacu u Andima. Ucestvuje i u planovima za izgradnju A-10 aviona. 1953 vraca se u Nemacku, postaje uspesan biznismen i pise nekoliko knjiga. Umro je 18. decembra 1982. godine. Po zvanicnim podatcima Luftwaffe, Rudel je leteo nekih 2530 misija sto je svetski rekord, tokom kojih je unistio 2000 kopnenih ciljeva: 519 tenkova, 70 desantnih i borbenih plovila, 150 samohotki, 4 oklopna voza, 800 drugih vozila, 9 aviona (2 IL-2 i 7 lovaca), battleship, 2 cruisera i jedan destroyer. Bio je pogodjen i prinudno sleteo 32 puta, ali je uvek uspevao da pobegne uprkos nagradi za njegovu glavu na 100 000 rubalja. Najvise misija je leteo u razlicitim verzijama Ju 87, iako je na kraju rata leteo u FW 190 verziji za napad na kopnene ciljeve.

sry Dule, ali cini mi se da negde procitah da je to fake story. Naime, Poljaci su do ww2 imali u sluzbi samo jednu manju konjicku jedinicu i ona je sluzila iskljucivo za paradne svrhe, tako da je tesko da je ista bila bas 1. septembra na frontu. No, provericu jos jedared.

Konjička regimenta Savoy Obično se misli da je poslednji juriš konjice bio u Sudanu, u bici za Omdurman 1898, od strane britanske konjice, međutim... Do početka Drugog svetskog rata, italijanska armija je imala 6 konjičkih regimenti, uključujući Savoia-u. U punom sastavu, svaka regimenta je brojala 872 ljudi, 818 konja, 39 bicikala, 6 motora i 17 motornih vozila. Na Ruskom frontu, od leta 1941, Italijani su imali 61000 trupa u sastavu Itaian Expeditionary Cops-a. Savoia je bila jedna od njih, sa plemićkim oficirima, konjima preke naravi i antičkim ritualima. Inače, konja na Ruskom frontu je bilo svugde. Čak npr 90% nemačke armije se pokretalo pomoću konjske vuče. Leta 1942. Musolini povećava broj italijanskih vojnika na 229 000. Do proleća 1943. 90 000 ih je umrlo a 60 000 zarobljeno (od njih nekih 10 000 nije oslobodjeno sve do 1954.) Pukovnici, komandiri ovih konjičkih regimenti, tretirani su kao božanstva. Lt-General Giovanni Messe, komandujući Itaian Expeditionary Cops-a, svedoči o tom vremenu: "Okruženi smo sa najvećim imenima među italijanskim a pogotovo rimskim plemstvom. Od 900 mladih ljudi koji se prijave kao oficirski kadeti samo 30 prolazi dalje... Konji su se đipali, udarali, namerno zaustavljali ispred prepreka, česali se od drvece i zidove, pokusavajući da slome jahačevu nogu. Oni su kao ljudi, zahtevaju dominaciju bez dvoumljenja... Poenta svega je bilo napravimo od 1000 ljudi i 1000 konja jednu jaku i homogenu šok-silu, herojsku po sebi, sa pokornošću svih volji jednoga". U leto 1942, Grof Alessandro Bettoni, komandir Savoia-e, inače nosilac 2 olimpijske zlatne medalje, postavio je regimentu južno od Dona, na nekih 125 milja severozapadno od Staljingrada. U sumrak 23. avgusta Savoia je bila na izvidjačkom patroliranju kada je naletela na jake ruske snage kraj sela Isbushenski. Bilo je već kasno, i pukovnik Bettoni je naredio da se siđe sa konja i napravi defanzivni kvadrat. Regimenta se ulogorila, što je izmedju ostalog značilo i večeru. Kao što su uvek radili, oficiri su seli za sto pokriven čistim belim stolnjakom, večeru su im sluzili adjutanti, a jeli su sa srebrnim priborom. Kada je svanulo, postalo je jasno da su tokom noći čak 3 bataljona ruske pešadije, potpomognuta sa mitraljezima i artiljerijom. prišla položajima Savoia-e. Rusi su imali mnogo više trupa i vatrene moći. Bez obzira na sve to, Bettoni, za doručkom, odlučuje da je istorijski momenat njegove regimente došao. Neprijatelj je bio na svega par stotina metara, a teren je bio idealan za juriš - ravan i sa poljem žutih suncokreta. Tu, u ruskoj stepi, Savoia će u ime italijanske vojske oživeti "dobre, stare dane" prvi i jedini put za vreme Drugog svetskog rata. Kao sto im tradicija nalaže, pukovnik i njegovi oficiri navukli su bele rukavice a onda zajahali. Regimentu je sačinjavalo 4 konjička odreda po 150 ljudi i jedan mitraljeski odred. Prvi za napad bio je Drugi odred. Njegovi ljudi i oficiri su prošli kao na paradi, izašli iz defanzivnog kvadranta, izvukli sablje i pošli ka neprijatelju. Prvo, polako, pa sve brze do konačnog galopa, urlajući regimentin borbeni poklič: " Savoy!!" Nisu uskliknuli Duče, jer njihova lojalnost je počivala na njihovom Kralju, glavešini kuće Savoy. Entuzijazam je još više narastao kada se jurišu priljučio i veteran Major Manusardi sa njegovim adjutantom. On je bio bivši komadant tog odreda i nije mogao samo da posmatra kako njegov odred ide u bitku bez njega i da propusti takav veličanstveni trenutak. Rusi su se nalazili u dve linije kada se prolomio urlik: "Sablje.. U ruku.. Juriš!". Bio je to poklič koji se dugo čekao, koji je svako od njih od detinjstva sanjao. Stvarnost je došla u buci borbe, eksplozija i štekanja mitraljeza. Drugi bataljon je napao rusko levo krilo, gazeći neprijatelja prvo sa preda a onda ponovo sa leđa, završavajući posao sa ručnim bombama. Pukovnik Bettoni, ocenivši da je neprijatelj već dovoljno uplašen, naredjuje Četvrtom odredu frontalni napad na Ruse, koji su nakon toga počeli da se polako povlače. Konačno, naredjuje Trecem odredu da stupi u akciju što je totalno razbilo redove Rusa. Pobeda je bila kompletna. Savoia je zarobila 500 ruskih vojnika a ostatak je pobegao. Izgubili su 29 ljudi i 3 oficira, a Rusi 150. Za ovu pobedu dodeljeno im je čak 54 srebrnih i 2 zlatne Medalje za Hrabrost. "Bili ste veličanstveni, mi više ne znamo kako da uradimo takve stvari" rekao je jedan nemački oficir Bettoniju posle bitke. Tokom Drugog svetskog rata, a i do današnjih dana, Italijanska Armija je imala lošu, kukavičku reputaciju. Takva reputacija nije zaslužena. Razlog italijanske neuspešnosti nije ležao u kukavičluku već u lošem rukovodstvu, lošoj opremi i ljudstva koje se osećalo loše što se bori na strani Nemaca. Bilo je dosta primera hrabrosti Italijana tokom rata. Italijani koji su učestvovali u istorijskom, poslednjem napadu konjice 24. Avgusta 1942. na poljima suncokreta kraj reke Don, posedovali su izuzetnu hrabrost, i kao što Giovene kaze: "Do tačke kada su prikazali punu svest plemstva: apsolutna dominacija, ali i apsolutna podređenost sebe prisustvu svih, u momentu velikog rizika."

Predjoh i na hardu, sa kompletnim harvestovanjem maleckih i stvarno je zeznuto kad te gledaju sa onim krupnim ocima :( Malo sam se razocarao sto se toka radnje tice. Osim samog zavrsnog filma nista drugo se ne menja u celoj igri, harvestovao ili spasavao, sve jedno. Da su makar i na tome malo poradili, eh... No, u svakom slucaju, prijatno osvezenje sto se tice ovakve vrste igara.

"Veza čuvenog glumca Roberta De Nira sa Srbijom često je pominjana prethodnih godina. Prava potvrda da su pretpostavke bile osnovane je činjenica da je legendarni Amerikanac u meču polufinala Ju Es Opena sedeo u loži Novaka Đokovića. Ne samo da je bio u istom redu sa roditeljima srpskog tenisera već je prihvatio ideju da se obuče u belo i tako učestvuje u formiranju boja koje čine srpsku zastavu!" Naime, u gornjem redu svi su nosili crvene majice, u srednjem plave a u donjem, gde je sedeo i De Niro sa suprugom svi su nosili bele majice! De Nirova ćerka se zove Drina a dobila je ime po reci opisanoj u knjizi Na Drini ćuprija Iva Andrića za koju je dobio Nobelovu nagradu. Dvostruki dobitnik Oskara, za filmove Kum drugi deo i Razjareni bik, je kao mladić i još nepoznat glumac boravio u Srbiji. Postoji još nekoliko urbanih legendi u vezi sa De Nirom od kojih je jedna da je za bejbi siterke uvek angažovao žene iz Srbije. *preuzeto sa B92*

Znaci igrao sam je sinoc od mozda 8 sati i evo sad je predjoh, na medium dodushe Igrao sam sa spasavanjem dece, ako je drugacije sa "harvestom" doticnih, onda stvarno ne kontam kad tacno mora da se promeni prica, ali definitno nije na kraju. tip: cim dodjete do fotoaparata slikajte sto vise mozete i monstere, i decu+big daddies i AI defence (kamere, turete ). Poboljsanja su u vidu +dmg ili dobijanje skillova, vise hp/powera tip 2: istrazite svaku mapu iako prica "preskace" delove, mogu da se nadju skriveni skillovi itd itd tip 3: nisam gledao gde jos ima, ali odete da snimite poziciju, pokazuje vam koliko na tom lvlu moze da se spasi/harvestuje devojcica, pa bi bilo pozeljno sve da ih odradite normalno, tip-ovi za one koji tek pocinju, ili nisu provalili itd itd, nemo' odma' sad vi pro da skacete ;)

Nadam se da ovo malo povezuje pricu o BEFu i Torchu. Jedinice BEFa su te koje su stigle kao pojacanje Wavellu protiv Italijana. Italijani su tad zaustavljeni. Kasnije dolaze Nemci i ludi Rommel, i kontra saveznika u vidu Torcha. Ajmo obrnuto, nema BEFa, nema dovoljno jedinica za popunu Wavellovih trupa u Egiptu. Italijani zauzimaju Suec i Egipat. Otvoren put dalje ka Bliskom Istoku i naftnim poljima. Nemci na Balkanu, i otvoren put da odatle preko Palestine prodru dublje u Bliski istok. Romel i ne mora u pustinju, osim ako bi bio neki Torch 2 u Zapadnoj Africi, kao kotra mera. Samo sto sad ima na raspolaganju neizmerne zalihe nafte iz Arabije. Naravno, sve ovo stbbkbb. I....eto veze sa BEFom i Torchom :) Mada, obojica ste u pravu, i ima i nema tolike veze. :)

Specijane vojne jedinice imale su siroku upotrebu tokom WW2, a njihovi lideri ovih malih "komarac" trupa, cesto su bili heroji u ovom ratu sirokih razmera. Ord Windgate i njegovi Chindits u Burmi, Evans Carlson i Marine Raiders u Pacifiku, Mountbattensovi komandosi, "Phantom Major" David Stirling i Special Air Services u Severnoj Africi, Otto Skorzeny itd, samo su neki od tih junaka. Lista je predugacka, i cak i danas budi secanja na dane velikih avantura i piraterije. Jedan od njih je i vojnik-naucnik, Ralph Bagnold. Bagnold je odigrao kljucnu ulogu na strani saveznika kroz par vojnih kriza u kojima su se nasli saveznici nakon ulaska Italije u rat. Gubitak citavog Bliskog Istoka je bio skoro neizbezan. Ovaj text ce vam predstaviti kako je on to uspeo da spreci. Bagnoldov Blef Profesionalni vojnik, koji je zavrsio Kraljevsku Vojnu akademiju u Woolwichu, Bagnold je sluzio u rovovima WW1. nakon rata, prebacen je u Egipat kao oficir za signalizaciju. Tamo se zatekao medju sebi slicnim ljudima, zeljnih avantura, u Royal Tank Corps. Zapoceo je istrazivanje pustinje i pogotovo Model T Forda i njegovu izdrzljivost u ovim negostoljubivim uslovima. Dok su drugi oficiri bancili po Aleksandriji i Kairu, Bagnold i njegovi prijatelji su iskoriscavali slobodno vreme i vikende u avanturistickim putovanjima do Sinala, Palestine i Jordana. Verovatno bi ostavljali zacudjene poglede na one koje bi sreli uz put, a pogotovo na njihove raskalasne kolege oficire u Egiptu. Bili su inteligentni, obrzovani ljudi sa zajednickom ljubavlju prema pustinji. Njihov broj se cesto menjao, ali standardnu ekipu, pored Bagnolda, su cinili dva mlada oficira, Guy Prendergast i Ruper Harding-Newman. Oba su bili izvrsni vozaci, a Prendergast je bio cak i pilot, sto je ipak bila retkost u to vreme. Sa povecanjem iskustva i sa upotrebom opreme koju je bagnold sam izmislio, uskoro su se okrenuli ka zapadu i najsuvljem i najnegostoljubivljijem delu planete - Libijskoj Pustinji. Velicini skoro kao Indijsko poluostrvo, to je cudno podrucje, pusto kao sama meseceva povrsina, a u to doba je bilo tesko naci ikakvu mapu za to podrucje. Ovakvo pusto i gluvo podrucje predstavljalo je pravi izazov za avanturiste poput Bagnoldove ekipe. Da li je ova mala grupica od 6 ljudi, koja se samofinansirala, u 3 nova Model A Forda da prodje kroz libijsku Pustinju i to dalje nego prethodne ekspedicije? Tada, zadnja ekspedicija koja je istrazivala tu oblast bila je organizovana od strane milionera Princa Kemal el Dina, i sadrzala je flotilu vozila zajedno sa karavanom kamila za snadbevanje. Tri Model A Forda je smesno u odnosu na te brojke, ali sam Bagnold je smatra da broj ne utice na kranji rezultat i uspeh ekspedicija. Da li bi mozda ta mala ekspedicija mogla da predje veliko more peska koje je razdvajalo Egipat i Libiju na preko 500 milja od severa ka jugu? Princ Kemal je procenio da je ta pustinja potpuno neprohodna. I pored ovakve ocene, Bagnold odlucuje 1930. da ipak okusa svoju srecu i znanje i pokori pustinjsku barijeru. U ekspediciju su upali i jos dva britanska oficira otpustena iz Sudanske civilne sluzbe: Douglas Newbold i Bill kennedy Shaw, arheolog i botanist. Obojica su poznavali arapski i imali iskustva u putovanjima sa kamilama, i oba su zarko zeleli da istraze misterije Libijske pustinje, legende jos iz starog Egipta i Arapske literature. Bagnoldovo iskustvo, vestina i izvrsno snalazenje u prostoru dovele su do uspeha. Hrabra grupa je pronasla put za laka kola preko neizmernog broja dina. u njihovim Model A Fordovima presli su preko 4000 milja pustinje, kroz nepoznato podrucje i vratili se trijumfalno u Kairo. Ova ruta je mapirana kasnije od strane patricka Claytona, Irca, eksperta u kartografiji zaposlenog u Egyptian Desert Survay. Ubzo su on i Bagnold postali prijatelji sa uzajamin postovanjem. Nakon njegovog uspeha, i otpusta iz armije, Bagnold se posvetio potpuno proucavanju pustinje i posebno malo istrazenom i gotovo nepoznatom efektu kretanja dina. napisao je i knjigu "Fizika oduvanog peska" sto mu je donelo kartu za ulazak u elitno drustvo Royal Society of London. Zaokupio se i sa poslom u komunikacijama, hidraulici i temama vezanim za pesak kao pescane formacije, sve do izbijanja rata u septembru 39te. Nakon izbijanja rata, istog momenta je ponovo pozvan u armiju. Ignorisuci njegova stvarno neuobicajena znanja i vestine, Britanska Armija ga je poslala transportnim brodom trupa u Keniju , o kojoj nije znao nista. Iako je znao da je to pogresno, morao je da se povinuje naredjenjima. Ipak, sudbina je intervenisala, i nakon borbi u Sredozemlju, njegov brod je bio tesko ostecen a putnici iskrcani u Port Saidu. Tamo su trrebali da cekaju sedam dana na novi brod sto je Bagnold iskoristio da sedne na voz za Kairo i poseti svoje stare prijatelje u Egiptu. U Shepheard Hotelu, nalece na novinara Egyptian Gazette koji je znao za Bagnoldove podvige pre rata, i daje intervju. Text izlazi u novinama pod naslovom "Day in, Day Out", a novinar ga zavrsava sa recima: "Prisustvo majora Bagnolda u Egiptu u ovo vreme, pokazuje indiciju da se kardinalne greske iz WW1 nece ponoviti. Tokom tog rata, ako je covek bio expert za Egipatsku Pustinju, skoro je sigurno bio prebacen na Jamajku da raportira o mogucnostima za povecanje proizvodnje ruma, ili pak zaposlen da kopa tunele ispod Messina Ridge-a. Danas, sve se radi mnogo bolje." Ovaj text i pogotovo sarkasticni zavrsetak procitao je General Sir Archibald Wavell i saznao za prisustvo ovog eksperta u Egiptu. Ovaj general u to vreme nije imao oficijalni status na Bliskom istoku, jer je u to vreme jos uvek trajao tzv "Phony War" u Evropu, nakon nemackog osvajanja Poljske. Francuska jos nije bila na udaru, a Italija jos uvek van rata. Ipak, njegov zadatak je bio da radi iza scene, jer bi njegova otvorena prekomanda bila provokacija i poziv Musoliniju da udje u rat, i pripremi i ovo moguce ratiste. Radio je na planu odbrane u situaciji ako Italija udje u rat, ili Nemci prodru preko Balkana, ili cak u obe situacije zajedno. Bio je skromno i nezapazeno smesten u HQ u Kairu, pod komandom Generala Sir Henry Maitland "Jumbo" Wilsona. Naravno, Bagnold je bio potpuno nesvestan tih radnji, i otisao je samo u posteu starom drustvu. Dok je bio kod svog prijatelja Pukovnika Micky Millera, stigao je poziv od Wavella. "Wavell? Sta on ovde trazi? Mislio sam da je Jumbo Wilson komandujuci?". Miler je stavio prste u polozaj za cutanje i poveljivo mu odgovorio: " Wavell ne bi trebalo da je ovde. Jumbo jeste nas sef. Wavel nema ovlascenja da se mesa, ali zna sve sta se dogadja okolo i pamti sve i svakoga. Planira nesto krupno i prikuplja ljude, ljude koje znaju znanje. Bices sigurno prebacen ovde Ralphe, hajde sa mnom gore". kad su se popeli na sledeci sprat, do kancelarije Wavella, Miller mu je rekao: " On ima jedno stakleno oko, tako da pazi da ga gledas u ono pravo". Interjvu je bio kratak. jedno sjajno oko, postavljeno u vremenom "istucenom" licu, posmatralo je Bagnolda. General je tiho pricao. "Dobro jutro, Bagnolde. Znam sve o tebi. Prebacen si za Keniju. Znas li ista o toj zemlji?" "Ne, gospodine." "Bio bi mnogo korisniji ovde, zar ne?" "Da, gospodine" "Dobro. To je sve za sada." Dva dana kasnije Bagnold je prebacen u Egipat i postavljen u signalnu jedinicu Oklopne Divizije Majora Generala Hobarta u Matruhu, na egipatskoj obali Sredozemnog mora. Tadasnja vojna situacija u Egiptu nije bila ni malo vesela za Britance. Jedna jedina britanska oklopna divizija, skoro fornirana i slaba sa transportnim mogucnostima, morala bi da odbrani 60 milja dug pojas tzv Zapadne Pustinje, oblast izmedju Sredozemnog mora i severne granice velike pustinje. Ocekivani italijanski napad sigurno bi dosao iz pravca Libije. 500 milja juznije, Italijani su posedovali garnizon u Uweinatu na granici Sudana. Dobro opremeljna i brzo manervisane jedinice mogle su da za dva dana zauzmu Aswan Dam, i izoluju Sudan. Zbog ovoga, misli majora Bagnolda su se okrenule njegovom protivniku na italijanskoj strani, Pukovniku Lorenziniju, koja je upoznao par godina pre toga u otvorenoj pustinji, i koji je ostavio snazan utisak na njega. Ako italijasnka komanda drzi Lorenzinija u Libiji, onda sigurno slusaju njegove savete. Komikujuci situaciju jos vise, Britanci nisu imali u tom trenutku dovoljno izvidjackih aviona u Egiptu, i nisu mogli da provere italijanske namere i polozaje. U svom izvestaju, navodeci probleme izvidjanja, Bagnold predlaze da se upotrebe komercijalna transportna sredstva. M. General Hobart, zvani Hobo, koji je bio pionir mobilne taktike u Britanskoj Armiji, i sa tim rizikovao svoj polozaj, procitao je izvestaj i potpuno se slozio sa predlozima. "Potpuno se slazem. Prosledicu ovaj izvestaj u Kairo, ali znam sta ce se dogoditi. Odbice ga." Hobart je bio u pravu. General Wavell jos uvek nije preuzeo komandu, a stab je bio uspavan u mirnodobske rutine ogranicene na unutrasnje bezbednosne poslove jos od 1870te. Atmosfera ubistvena za predloge koje je izneo Bagnold. Stav kaira je bio da se sa malo vojnika, i slabom odbranom ne izaziva Musolini koji je vec u tom trenutku u Libiji imao stacioniranih cetvrt miliona trupa. Patrole koje Bagnold sugestira, iako su bile opravdane, mogle bi samo da uvuku Musolinija u rat. Ali ovo je bio samo zvanican stav. Pravi razlog za odbijanje njegovog plana je strah od pustinje. jedan od oficira iz staba, upozorio je Bagnolda da ako uzme trupe i odvede ih u pustinju, samo ce dovesti do toga da se izgube. na mapi okacenoj u stabu, iz 1916te, nije bilo ni jednog ucrtanog puta kroz pustinju i sa natpisom "granice pescanih dina - nepoznate". Komentari o Bagnoldovim sugestijama o patrolama po 150 milja sirokoj pustinji varilali su od "smesno" do "suludo". Bagnold ne odustaje. Hoboa smenjuju, tja bukvalno su ga sutnuli sa polozaja, i postavili novog komadanta. On ponovo salje novi izvestaj novom komandujucem. Izvestaj ponovo biva odobren i poslat u Kairo, i odbacen sa stavom "sta hoce taj prokleti Major iz Matruha". Ubrzo nakon toga, Bagnold odlazi u izvidjacku misiju u civilnoj odeci u Tursku, na misiji provere stanja te zemlje i predvidjanju kako ce reagovati u slucaju opsteg rata. kada se vratio, zatekao je promenu situacije. Wavell je izasao iz senke i postao glavnokomandujuci za Bliski Istok, warlord koji je bio odgovoran za situaciju od granica Burme pa do Zapadne Afrike, i od Balkana do Juzne Afrike. Osnovan je novi GHQ Middle East, sa novim ljudima, i u novom, cistijem delu Kaira. Atmosfera je najzad bila osvezujuce ziva. Bagnold je dodeljen kao ispomoc Generalu Barkeru, novom Singal-Officer-in-Chief-u. Upleten u urgentnu uspostavu komunikacija za Wavellov gigantsku i kompleksnu komandu, zaboravlja na pustinju do juna 1940te i krize koja je tad nastala. Francuska je pala. Italija usla u rat. Mediteran i Suetski Zaliv su bili blokirani, a Bliski Istok bukvalno izolovan od same Britanije sa flotama nemackih podmornica i Luftwaffeom. Opasnost koju je Bagnold predvideo bila je sada stvarnost. Marshal Grazianijevih 250 hiljada trupa ce se uskoro pokrenuti istocno ka Eigptu i Suecu. Vojvoda od Aoste u Etiopiji poseduje skoro identicnu armiju, uperenu ka Sudanu i Egipatskim juznim granicama. Pojacanja stizu, ali sa blokiranim Mediteranom, njihov dolazak se moze otegnuti mesecima. Nije bilo dovoljno rezervi oruzja i opreme. Situacija je izgledala vise nego ocajna. Bagnold odma stupa u akciju. Iskopava svoj stari izvestaj i ubedjuje svog zapovednika da ga licno stavi Wavellu na sto. Za manje od sata, biva ponovo nasamo sa Wavellom. Ovog puta, generalova kancelarija nije bila "otrcana" sa nedostatkom autoriteta ili sa sumnjom na predstojeci konflikt. Ponovo ga je posmatralo jedno blestavo oko. Pozdravio je Bagnolda sa nekom lakocom, kao skroman covek koji pozdravlja prijatelja pri nekom opustenom cavrljanju. "Recite mi Bagnold, kako mislite da upadnete u Libiju?" Bagnold je prisao sada modernoj mapi Zapadnog Egipta okacenoj na zidu, i prstom pokazivao rutu. "Pravo kroz sredinu Pescanog Mora, gospodine. Prolaz je ovde, zapadno od Ain Dallae. Bio sam tamo ranije, i siguran sam da ce sve dobro proci. I put je dobar na drugoj strani, kako ga je Clayton video tad." Generalovo lice je ostalo nepromenjeno. " A sta bi ste radili sa te druge strane?" "Isli bi smo dovoljno na zapad do Kufra Oaze i Uweinata. Proucavajuci tragove na toj ruti mogli bi smo proceniti gustocu saobracaja, vrste vozila koje su prosle i pravce u koje su se uputili." Wavell je i dalje ostao bezizrazajan. "Koji su rizici?" "Dva, gospodine. Prvo, vreme. Nijedan Evropljanin nije bio u pustinji tokom leta. Na jugu dizu se veoma topli vetrovi. Koliko topli, niko ne zna, Drugo, ova vasa mapa, gospodine. Vidite da je prolaz nacrtan na njoj a u prodaji je u Kairu vec godinama." Wavell je sa razumevanjem klimnuo glavom. "Mislis da bi mogli da vas cekaju sa druge strane Claytonovog prolaza? "Da, gospodine. Ali, to je i za Italijane tesko podrucje, bezivotno, bez vode, bez sklonista i daleko od bilo cega. Prihvatljiv je rizik za pretpostaviti da oni nece biti tamo." "A sta sa vasim sopstvenim tragovima od vozila, Bagnold?" "Po zemljistu, da, mogu da se spaze iz aviona ali veoma tesko, jer je avion prebrz. Ako se spusti dovoljno nisko, mogu da se spaze ali ubrzo i da se izgube. nasi tragovi, preko dina naravno, izgubili bi se sa prvim vetrom." General se malo nagnuo, sada vec malo zaintresovan za ideju. "Dobro, i sta ako saznate da tamo ima malo ili skoro ni malo aktivnosti? Sta tada Bagnold?" "Pa, kako bi zvucalo malo piraterije po pustinji?" Wavellovo lice se naglo izmenilo. Za trenutak, Bagnold se uplasio da je ipak otisao predaleko. Bio je previse opusten sa Glavnokomadujucim. Ali sa tim vestackim okom i izbrazdanom licu, Wavell je stvarno licio na nekog piratskog kapetana. "Mozete li da budete spremni za 6 nedelja?" "Da, gospodine." "Imate li pitanja?" "Dobrovoljci i oprema, gospodine." "Dobrovoljci su posao za British Troops Egypt. Pobrinucu se da vam General Wilson pruzi svu potrebnu pomoc. Oprema? Hmmm, da. Tu cete naici na prepreke." Wavell pritisnu dugme. Bagnold je ocekivao uobicajenog adjutanta i zapanjio se kad je u sobu usao ni manje ni vise nego Lieutenant General Sir Arthur Smith, Wavellov zapovednik staba. "Arthur, Bagnoldu treba talisman. Otkucajte ovo da potpisem. Sad." Tada je glavnokomandujuci izdiktirao najneverovatnije naredjenje koje je Bagnold ikada cuo u svojoj karijeri. "Strogo poverljivo. Za sve Heads of branches i Directorates. Zelim da svaki zahtev upucen od strane Majora Bagnolda bude ispunjen, hinto i bez ikakvog pitanja." Wavell se onda okrenuo ka Bagnoldu. "Ni rec od ovoga ne sme procureti. U Egiptu postoji nekih 60 000 "subjekata" svih klasa. Uzmi neku dobru pricu za "pokrivanje" od mog DMIa (Director of Military Intelligence). kada budete spremni za pocetak, napisite svoja vlastita naredjenja za operaciju i donesite direktno meni." Ovo je bio definitivno blanko cek, bez obzira na nedostatak opreme koji je bio sveprisutan. Napustajuci kancelariju, i dalje ne verujuci sopstvenim usima, Bagnold je razmisljao o iznenadnoj reakciji i brzom reagovanju na njegov predlog o pirateriji. Zasto je ta rec pokrenula akciju? Premotao je u sebi sve price koje je znao o Wavellu. Brilijantan strategist, Wavell je bio poznavalac stranih armija i mentaliteta njihovih lidera. Clan Allenbyjevog staba za vreme WW1 i uspesne Palestinske kampanje. I Wavell je bio dobar u sagledavanju strateske situacije. Od toga je napravi nauku. To mora da je to. Starac planira blaf da kupi vreme za pojacanja! Sledecih 6 nedelja su bile najnapornije i najzahtevnije u celom Bagnodovom zivotu. Nove i neisprobane oklopne jedinice su trebale biti napravljene iz nicega, iztrenirane za zadatke i operacije nikad pre uradjene ili pokusane. Uspeh je zavisio na kombinaciji Wavellovog "talismana" sa pametnim i dobro pripremljnim planom i znanjem koje dugme "pritisnuti" u velikoj HQ masini. Bagnold je stavio svu svoju energiju na ovaj zadatak. Trebala mu je pomoc bivsih saputnika. Rupert Harding-Newman je jedini bio prisutan u Kairu, Guy Prendergast nedostupan u Britaniji, arheolog Bill Kennedy Shaw kurator u jerusalemskom Muzeju, Pat Clayton na izvidjackom zadatku u divljinama Tanganyike. Shawov otpust je dobijen od Palestinske uprave, vlasti Tanganyike su locirale Claytona i ubacile na avion za Kairo. Shaw i Clayton su bili u Kairu i dodeljni im cinovi i uniforme u roku od tri dana od podnosenja Bagnoldovog zahteva. Bagnold i Harding-Newman su u medjuvremenu otisli u shoping po Kairu kod prodavaca vozila. Nakon isprobavanja nekoliko tipova vozila, odlucili su se za 1.5 tona tezak komercijani Chevrolet sa pogonom na dva tocka. Svi dileri u Kairu su mogli da isporuce ukupno 14 ovakvih vozila. Harding-Newman je ubedio armiju da u jednoj armijskoj radionici zaustave sve poslove i izvrse modifikacije vozila po specifikacijama nacrtanim od strane Bagnolda i Harding-Newmana, zarad boljih karakteristika vozila i potrosnje goriva. Zamisao je bila da postoje 3 patrole, svako po 2 oficira i 28 vojnika, prevoz u neoklopnim vozilima sa patrolnim vozilom za komandira. Svaka patrola bi imala dvocevni top, i u svakom vozilu protivtenkovske puske i montirani teski mitraljez za dejstvo u svim pravcima. Posade su opremljene sa pistoljima i puskama. Bagnold je dao specifikacija tada nepojmljive u vojnoj istoriji. Njegove male snage su trebale da operisu potpuno samostalno, daleko od dometa za ikakvu pomoc ili dotok zaliha. Svaka patrola je trebala da bude sposobna za samostalnu dopunu goriva, vode, hrane, municije, rezervnih delova i radija, za operacije na daljini od 1500 milja po losem terenu, sto je ekvivalent za 2800 milja na putu, i to u periodu na dve nedelje. Daljina dejstva bi mogla biti duplirana izvrsavajuci duple odlaske i formiranje zaliha na udaljenim mestima. Svaki kilogram tereta je bio znacajan. Samo najosnovnije je moralo da se ponese. Iz ovog razloga, Bagnold je i odabrao bas proste kamione sa pogonom na dva tocka. Oni sa pognom na cetri tocka samo bi dodali nepotrebnu tezinu i potrosnju goriva. Sve inovacije u proslim godinama na njegovim ekspedicijama sada su usle u potpunu upotrebu. Svako vozilo je bilo opremljeno sa parom nosivih celicnih kanala za izvlacenje vozila iz peska. Ovi kanali su bili postavljani ispod zadnjih tockova vozila koja bi se zaglavila u pesku, i pruzala siguran nacin za izvlacenje i najtezih vozila. Bagnold je pronasao i nacin kako da konzervira vodu. Sa ovom inovacijom vozila nisu trebala dodatnu vodu za hiljade milja voznje po pustinji. Do kraja 20tog veka gotovo sva putnicka vozila se isporucuju sa hladnjacima koji koriste verziju koju je Bagnold smislio 20tih godina 20tog veka. Navigacija je zadugo predstavljala problem u pustinji, pogotovo sto je kompas bio neupotrebljiv u kolima u pokretu. 1928me bagnold je smislio prost, suncev kompas kucne proizvodnje, sa kojim bi rukovaoc mogao brzo i precizno da odredi polozaj cak i u vozilu u pokretu, pa makar islo i preko rupa i neravnog terena. Britanska Armija nikad nije ubacila u upotrebu ovu vrstu kompasa, medjutim Egipatska Armija je uvidela na vreme njegove mogucnosti i odavno narucila kompase od prozivodjaca iz Londona. Tako je Bagnold bio u mogucnosti da pozajmi svoj sopstveni pronalazak od Egipcana. Svaka patrola je morala da ima teodolit, instrument za odredjivanja pozicije pomocu zvezda, koje su vrsili na kraju svakog dana. Britanska Armija je mogla da napravi samo jedan na teritoriji celog Bliskog Istoka. Drugi je pozajmljen od Bagnoldovog starog prijatelja George Murraya, direktora Egyptian Desert Surveya i Pat Claytonovog bivseg sefa. Treci je pronadjen u Najrobiju u Keniji i prebacen je avionom za Kairo. Murray je pomogao i u izradi mapa za Unutrasnju Libiju sa istom razmerom od 1:500 000 kao i njegove mape Egipta. Iako, uglanom prazne, ove mape su bile znacajne za odredjevanje ruta i belezenje informacija tokom putovanja. Britanska Armija jos nije napravila racionalan metod za prenosenje velikog broja mapa ako je to bilo potrebno, stavljajuci ih sve u rolne koje bi mogle da popune kamion od tri tone. Bagnoldove prethodne ekspedicije savladale su ovaj problem, posto su mape morale da budu u skucenom prostoru Model A ili Model T Fordove. Zdravstvene potrebe vojnika su takodje morale da se uzmu u obzir. Ljudi su morali da budu izlozeni dugotrajnoj toploti sa limitiranim zalihama vode tokom dana. Nocu bi dolazilo do naglog i velikog pada temperature. Bagnold i njegovi prijatelji sa proslih ekspedicija, odlucili su se na specijalnu ishranu. Clayton je iskopao devet godina staru dietu koju je Bagnold objavio u Geographical Journal-u. Sa Wavellovim "talismanom", izbegnuta su svaka protivljenja, i nove patrolne jedinice su imale specijalne obroke, sto je ukljucivalo i dnevnu kolicinu ruma, zabranjenu za ostatak armije jos od WW1. Obicne armijske cizme nisu bile za upotrebu u pustinji, jer bi se napunile peskom. Zato je Bagnold narucio za svoje ljude sandale koje su nosili Indian frontier tribesmeni, i to po specijalnoj porudzbini. Za protekciju od sunca, suncevog udara i vetra, obicne uniforme nisu zadovoljavale potrebe, pa je narucena tradicionalna beduinska nosnja, a da bi se sacuvala tajnost, to je izvrsila palestinska policija. Sve ovo je donosilo zgrazavanje i cudjenje pojedinih oficira. Svakoj patroli je bio potreban i radio, Bagnold je odabrao laki No.11 poljski armijski radio. Svakom je bio domet od 70 milja, ali tokom kratkog perioda u toku 24 casa, ovaj domet bi naglo "skocio" zavisno od godisnjeg doba itd. No11 je bio daleko od idealnog ali ipak nista bolje nije bilo na raspolaganju. kada su Bagnoldove patrole opremljene, zadnji No11 radio na Bliskom Istoku je bio za njegovu trecu, zadnju patrolu. A kada je uzeo svoje puskomitraljeze, samo tri su ostali u rezervi na citavom Bliskom istoku. Wavell je stvarno bio zavisan od uspeha njegovog blefa. Sa njegovim univerzalnim znanjem i beskonacnom energijom, Bagnold je prebrodio svaki problem koji bi nastao. Njegov prijatelj, Shaw, kaze za ovaj period: "Bagnoldovo tajno oruzje je bilo njegovo poznavanje pustinje ali i poznavanje vojske". Sin pukovnika, njegov drugi dom je bila armija a pustinja prva ljubav. Ovo se pokazalo kao pobednicka kombinacija, pogotovo kada je morao da se okrene od opreme ka ljudima. major sa neobicnim idejama znao je dovoljno o armiji da ne trazi dobrovoljce medju regularnim trupama. Bio je realista. Nije bilo vremena da se ljudi odviknu od njihovih rutinskih nacina zivljenja. Bili su potrebni hrabri, dobro obuceni ljudi za razna dejstva, u negostoljubivim uslovima, veoma veliki zahtevi za obicnog vojnika. General "Jumbo" Wilson, sugerisao je Bagnoldu da potrazi takve ljude u New Zeland Diviziji. Naoruzan sa svojim zahtevima, Bagnold je otisao do New Zeland kampa blizu Kaira. General "Tiny" Freyberg, heroj iz WW1, bio je u pocetku veoma odbojan i neprijateljski raspolozen prema ideji da izgubi svoje najbolje ljude. Sudbina je opet pomogla, jer je General bio zaljubljenik u ideje o mobilnosti Bagnoldovog bivseg sefa Hobarta, tako da su mu se predlozi o patrolama na kraju svideli, i konacno je odustao od protivljenja. Freyberg je isao po svojoj diviziji pozivajuci ljude sa "potrebni dobrovoljci za izuzetno opasnu misiju" sto je prouzrokovalo prijave vise od hiljadu dobrovoljaca. Odabrao je dva oficira, kapetana Bruce Ballantina i porucnika Steelea, i naredio im da odaberu svoje sopstvene timove. Kada je mala armija stigla u Kairo, modifikovani kamioni su tek izlazili iz radionica. Novozelandjani su bili jos vise sumnjicavi kada su ih primili major i dva kapetana koju su izgledali vise kao stariji, posedeli engleski dzentlmeni. Ubrzo je ovo zamenio entuzijazam saznavsi sta im je zadatak, videvsi opremu i kako je i najsitniji detalj operacije precizno zamisljen. Pod Shawovim instrukcijama, sest navigatora je obuceno kako da koriste suncev kompas u pokretu, odrede kurs i podese poziciju tokom noci pomocu zvezda. Neocekivana pomoc je dosla od strane jednog od dobrovoljaca, Dick Crouchera, koji je priznao da je bio oficir Trgovacke mornarice. kao i mnogi Novozelandjani sakrio je svoje kvalifikacije iz straha da ne bi morao da provede ceo rat na "busman's holiday". U sest nedelja, limitirano od strane Wavella, Major Bagnold je bio spreman sa tri patrole. Mesta za zalihe su napravljena u Ain Dallai, blizu Pescanog Mora, dok je drugo napravljeno u Siwa Oazi. Wavell je licno dosao da se pozdravi za patrolama. Veliki general je ocigledno voleo avanture, i zadovoljno je gledao u njegove "mosquito columns" kako je voleo da ih naziva. "Stari izgleda kao da umire da i sam podje sa nama" prokomentarisao je jedan od Novozelandjana. 5. spetembra 1940. patrole su se tajno iskrale iz grada. Dve patrole, Claytonova i Steeleova su se odvezle u Siwa Oazu. napravile su dupli put juzno preko Claytonove nove rute da bi napravile mesto za zalihe na neprijateljskoj strani Claytonovog puta, na markeru napravljenom deset godina ranije. Treca patrola, komandovana od strane kapetana Mifforda, zajedno sa Bagnoldom, Shawom i adjutantom Ballantineom odvezla se do Ain Dallae, da bi presla Pescano more direktno od istoka ka zapadu. Grazianova ogromna italijanska armija je vec napredovala duz obalnih puteva ka Egiptu. Siwa Oaza i njen depo bi ubrzo pala u neprijateljske ruke koji su napredovali novom rutom ka Unutrasnjoj Libiji sa severa. Tako da su buduce operacije zavisile od prakticnosti Ain Dalla rute. Tako je opet sav teret pao na Bagnoldova ledja. Ako on ne bi uspeo, Wavelov blaf koji je mogao da imao efekat kao 50 000 vojnika na polju koje nije imao, bi propao. Patrola je ubrzo stigla do Ain Dallae, dvesta milja od Kaira. Depo je bio netaknut. Nepostojanje bilo kakvih tragova okolo, pokazalo je da je njegovo postojanje i dalje ostalo tajna. Nakon kraceg odmora, popune goriva i zaliha, patrola je nastavila ka dinama udaljenim nekoliko milja. Kada su videli velicinu dina Novozelandjani su se zabrinuli za daljni progres. Samoveren, sa ogromnim znanjem po pitanju kretanja u pustinji, Bagnold je preuzeo vodjstvo sa njegovim vozilom, i pokazao umetnost voznje po dinama. Zaustavio je ostatak kolone, a onda poterao teski kamion 70 km na sat uz dinu. Motor je grmeo. Vojnik pored njega, groznicavo pritiskajuci pod uzviknuo je: "Isuse...neces uspeti da.." Odjednom, kamion je nastavio put sa lakocom uzbrdo. "Samo prvih stotinu metara je bitno, ako to znas na koji nacin da predjes, onda si ok" nadjacao je Bagnoldov glas riku motora. Kada se skoro popeo na vrh, bagnold je naglo zaokrenuo. Vojnici sa njim, videli su i zasto. Lavina peska pala je za njima. Usporavajuci nezno, zaustavio je najzad kamion. Uspeo je. Poklici odusevljenja dopirali su od kolone dalkeo ispod njih. Na Shawu je bilo da sledeci pokaze svoje umece. Alarm se pretvorio u sigurnost medju Novozelandjanima kada su videli da ovi Englezi znaju sta rade. Da bi naucili ostale vozace, morali su da im to prakticno pokazu. Medjutim, vozaci su napravili zacuddjujuce smesan propust, i izgubili momentum smanjujuci brzinu na pocetku uspona. Ovo je rezultiralo da se kamioni zaglave i izgubljene sate na suncu za njihovo izvlacenje iz peska. Sunce je vec bilo na zalasku kada je i zadnji kamion bio na vrhu dine. Pogledali su zapadno i videli fantastican svet beskrajnih vijugavih linija. Tvrdo tol se nije moglo videti, osim red za redom gigantskih dina dodirivalo je unedogled do horizonta. Veliko More Peska. Ni jedan bolji izraz nije dodeljen bilo kom delu prirode. Cak i Bagnoldovi bliski prijatelji iz proslih dana su osecali strahopostovanje prema tom prizoru. Daljina od Dallae 10 milja, daljina do kraja puta, sa druge strane, 140 milja neskrajnog peska i 40 i vise ogromnih linija dina. Kamioni su to mogli da odrade, iako preoptereceni kao sto su bili. Bagnold i Shaw su vec to dokazali. Novozelandjani ce uskoro nauciti. Lako su se prilagodjavali i bili su inteligentni. Glavni strah koji je Bagnold imao je od vremena. Za sada je bilo dobro. Vetra za sad nije bilo ali ako bi ih pustinjski vetar "gibli" dohvatio ovde, rezultat bi bio katastrofalan. Sada, ove dine su nepokretne, ali bi brda peska tekle, ako ni gibli poceo svoju muziku. Morali su da nastave da se krecu u takvim uslovima, iako ne bi videli nista oko sebe niti znali poziciju. Samo je Shaw medju njima znao kakva opasnost lezi u vremenu, ali je to zadrzao za sebe. Bagnold je zapoceo sledeci dan sa novim prakticnim lekcijama. "kada jednom predjete jednu od ovih linija dina, i shvatite ih, shvaticete ih sve. Sve su one jedna porodica. Pogledajte nase kamione...par centimetara su potonuli u pesak. Pesak ovde ce podneti veliki pritisak i tezinu, ali to je opet samo privid. Mozete provuci prste kroz njega." Pokazao je ka obliznjem predelu. "Vidite drugacije sare i malu promenu u boji? Taj pesak je nabacan nasumice, mozda i vek ranije, slivajuci se kao lavina sa dine na kojoj smo sad. Porsetajte tamo i probajte." Dva vojnika su otisla do tog mesta i propali u pesak skoro do kolena. Jos jednom, osedeli Englez je govorio istinu. "Mnogi putevi i mesta su takva, poput tankog leda preko vode. Tako da odrzavajte brzinu, u nadi da ce momentum da vas odrzi na njemu. Ali obratite paznju na mesta kao ovo. Ako ikada upadnete u tako nesto, nikad, al bas nikad, ne pokusavajte da se izvucete pre nego stavite kanale ispod zadnjih tockova. Ponasajte se prema tome kao prema ledu i budite nezni na kocnici i davanju gasa" Ove lekcije su se odmah isplatile. Patrola je ostavila za sobom 40 milja pustinje tog drugog dana. Samopouzdanje je raslo sa vestinom. Do podneva treceg dana stigli su do cvrstog zemljista. Presli su dine! Gledajuci iza sebe, ljudi su razmisljali kako je neko mogao da nadje pravi put medju tim bezbrojnim dinama sa nestabilnim peskom. Kako moze neko da zapamti pravi put bez ikakvog vidljivog markera? Bagnold je cuo neke od njihovih komentara i zapitao se kako je uspeo da to izvede sa razmakom od deset godina. Ovde, na Libijskoj strani peska stoji Clayton's Cairn, istazivacev pilar od kamenja. Ni covek ni zivotinja nisu posetili ranije ovo mesto od Boga zaboravljeno gde sada oni stoje. jedini tragovi koje su nasli su Claytonovi od pre deset godina, i dalje vidljivi na zemljistu. Bagnoldov tajni prolaz u Libiju je tajna za neprijatelja. Dok su cekali druge dve patrole da im se pridruze sa severa, Bagnold je izveo povratni put do Dallae za zalihe. Ljudi su pokazali njihovo novosteceno znanje i za oba pravca im je sad bilo potrebno samo po sedam sati. kada je Clayton stigao imali su zavidan depo na Clayton's Cairnu, i kompletna "Mosquito army" stajala je spremna na akciju. Vojne snage su mogle da predju Veliko More Peska, i ova nova cinjenica pokazala je svoje strategisjke mogucnosti. Unutrasnja pustinja nije vise pruzala zastitu neprijatelju koji je napadao duz obale, nego bila otvorena za napad Bagnoldovih malih snaga. Komunikacije od Mediteranske obale do Grazianijevih baza u Kufri i Uweinatu daleko na jugu mogle su biti napadane po izboru. 13. septembra 1940te Grazianijeva Libijska Armija presla je egipatsku granicu i zapocela istocno napredovanje ka Kairu i Suecu. Istog dana, Bagnold je pokrenuo par napada zapadno, u srce Libije. Mitfordova patrola je otisla zapadno, i spalila zalihe goriva duz aero Kufra rute. Pronasli su tragove vozila koji su vodili na jug, presreli konvoj i oteli kompletno sva vozila, zalihe i zvanicne poruke. Clayton je napao jugozapadno, prolazeci izmedju Kufre i Uweinat planina, preko jugoistocne Libije, da bi uspostavio kontakt sa francuskom ispostavom u Chad provinciji Francuske Ekvatorijalne Afrike. Izbegavajuci neprijateljske patrole u Uweinatu, patrole su se sastale u pustinji i vratile se preko Ain Dalle do Kaira. Zarobljenici i zarobljena dokumenta su predati obavestajnoj sluzbi i posluzila kao rudnik za Genearala Wavella. Od Clayton's Cairn do Dallae, patrole su presle 1300 milja kompletno samo sa sopstvenim zalihama. 150 000 milja su predjene bez ijednog ozbiljnog kvara. I ovo je bio samo pocetak. Naredni, agresivniji potezi su preduzeti. Neprijateljska pustinjska ispostava na severu je bila bombardovana i unistena, ljudstvo garnizona naterano u bekstvo ili zarobljeno. Simultano, garnizon u Uweinatu je napadnut, nekih 500 milja juzno. Odredjen broj aviona je unisten na zemlji, i velika zaliha bombi i municije dignuta u vazduh. Napadaci su izgledali kao da dolaze iz cetvrte dimenzije da napdanu a potom nestanu kao duhovi. Pojavljivali su se, napadali i nestajali i to na veoma udaljenim mestima jedno od drugih i to u roku od sata. Britanski radio prisluskivaci u Kairu i drugde presreli su gomilu neprijateljskih poruka za trazenje pomoci od Grazianijevog staba po citavoj istocnoj Libiji. Svi Grazianovi planovi temeljili su se na podatku obavestajne sluzbe da se suocava sa slabim odbrandbenim snagama. Brza pobeda i okupacija Delte Nila je bila predvidjena u roku od par nedelja. Ipak, vec nakon prvih dana po prelasku egipatske granice poceo je da prima ove zabrinjavajuce vesti o napadima i to sa strane gde je mislio da je potpuno siguran. Britanci su izgleda bili svugde, operisuci na neverovatnim daljinama od njihove baze. Ovi napadi su dali ratnoj situaciji novu dimenziju. Ove dalekometne jedinice su mogle da napadnu njegovu vitalnu pozadinu i linije komunikacija. Iako mnogobrojnija, masivna italijanska armija je usporila napredovanje. Wavellov blef je poceo da radi. Iskoriscavajuci situaciju do maksimuma, Wavell je naredio da se broj patrola udvostruci. Duplo vise patrola moglo bi da uradi duplo vise iznenadnih napada i piraterije po italijanskoj pozadini. Od Long Range Patrols, jedinica je dobila novo ime Long Range Desert Group (LRDG). Dobili su i novi znak, skorpion koji jase tocak, a vojnici koji su nosili ovaj znak su bili najpostovaniji na citavom Bliskom Istoku. Dobrovoljci iz Brigade of Guards, Yeomanry regiments, the Rhodesian Army i Indian Army pridruzili su se Novozelandjanima. Sa dupliranjem patrola, stigao je i drugi blanko cek od Wavella: napravite frku bilo gde u Libiji i iksoristite svaku situaciju gde neprijatelj moze da se maltretira, napadne ili potrese. Bagnold je propisno izvrsio naredjenje. Isplanirao je napad na Murzuk, 1400 milja daleko od Kaira. Murzuk i okolina su bile izvan domasaja zaliha patrola, ali uz pomoc snadbevanja iz Francuske ispostave u Chadu pod komandom Lieutenant-Colonel d'Ornanoa, produzili su zonu delovanja. Ornanova "cena" je bila da i sam ucestvuje u napadu, ali je nazalost, tamo i poginuo. Brilijantni Free French vojni komadant Leclerc, stimulisan onim sot je cuo o britanskim patrolama, odlucio je da zauzme italijansko utvrdjenje u Kufra Oazi. Kufra je bila suvise jaka za Bagnoldove male trupe da bi je sami zauzeli. Improvizujuci, Leclerc je preuredio i opremio lokalne transportne kamione da mogu da prevezu bataljon Chad trupa, Afrikanaca, i dva 75mm poljska topa, zajedno sa zalihama za put od 1000 milja i natrag. Napad na Kufru, podrzan od Bagnoldovih patrola, najzad je ocistio neprijatelja uz cele istocne Libije. Napadi na Murzuk i Kufru su podeseni u isto vreme sa kontra ofanzivom Wavella u Zapadnoj Pustinji. U vreme kada su Bagnoldove trupe pobedile, Wavell je dobio dugo ocekivana pojacanja, i 5. februara 1941 smrskao Italijansku Armiju. Do kraja rata u Severnoj Africi, makar jedna patrola LRDGa je bila iza neprijateljskih linija. Jedinica je ponovo duplirana. LRDG "private air force" je dodan, u vidu dva WACO aviona porucena od egipatskog pase, zarad komunikacije sa stabom ili izvlacenje ranjenih. Sa njihovim nedostiznim manevarskim i navigacijskim sposobnostima, LRDG je mogao da izvrsava spijunske zadatke na pragu bilo kog neprijateljskog utvrdjenja, bilo gde u Severnoj Africi. LRDG patrole su napadale aerodrome, unistavajuci stotine aviona na zemlji izmedju 40te i 43ce. Napadi na Axis konvoje i miniranje puteva hiljade milja iza linije fronta bili su njihovi rutinski zadatci. Postavljali su i izvidnice puteva, uobicajeno skriveni na puskomet od neprijatelja, izvestavajuci o svakom vozilu, oruzju i tenku koji bi prosli. Precizni obavestajni podatci Rommelovih ruta za snadbevanje bile su jedno od najznacajnijih orudja u Montgomeryevoj pobedi nad Desert Foxom. Kada je Ritter von Thoma, Rommelov zamenik, zarobljen u Bitci za Alam Halfa, bas pre El Alamein, nemacki general je bio sokiran da Monty zna vise o nemackim linijama snadbevanja Afrika Korps-a od njega samog. Vecina ovih podataka je stigla do Montyja bas preko LRDG patrola. Patrole su i dalje upadale u neprijateljsku teritoriju kad god su htele. U beskraju pustinje njihova vozila su retko otkrivena. Bagnoldov pocetni koncept, njegovo detalno planiranje, i njegova dalekorocna organizacija promenila je unutrasnju pustinju iz "defanzivnog boka" u ozbiljni napad na neprijatelja. U akcijama protiv snaga Osovine u Severnoj Africi, od prve do zadnje, LRDG su pokazali da su najoriginalnija i brilijantno organizovana "privatna armija" rata. Uspeh Bagnoldovih patrola pomoglo je u razbijanju cvrstog stava i protivljenja o komando jedinicama, specijalnim jedinicama i "privatnim armijama" koje su ispunile uloge koje obicne konvencionalne trupe nisu mogle, nisu bile trenirane niti su bile opremljene da izvrse. Srecom po Saveznike, i verovatno po ceo svet, Wavell je bio zapovednik koji je znao kako i hteo da rizikuje. Bez uspeha koje je postigao Bagnold, tesko da bi sledece "privatne armije" dobile odobrenja. Na nesrecu za Ralph Bagnolda, modernizatora ovog nacina ratovanja, modus operandi je bio da se skrivaju svake informacije od neprijatelja u vezi LRDG. Obezbedjenje je blokiralo svake detalje o velicini i sposobnostima jedinice. Pisanje o LRDG je prvobitno bilo totalno zabranjeno i kasnije tesko cenzurisano. Zbog svega ovoga, LRDG su tokom rata su bili mnogo manje poznati od Carlson's Raiders, Wingate's Chindits, Stirling's Parashots pa cak i nemackih Colonel Otto Skorzeny-jevih jedrilicarskih i padobranskih komandosa. Bagnold je delio anonimnost sa LRDG u vreme rata. Napustio je jedinicu u leto 1941. i postao Inspector of Desert Troops, i ubrzo zamenik signal-officer-in-chief. Bio je dekorisan za formiranje LRDGa sa Order of the British Empire, skromnom nagradom za njegov doprinos bezbednosti Bliskog Istoka i pobedom nad armijama Osovine u Severnoj Africi. Nakon sto se povukao iz LRDGa, 41ve, njegovo ime se vise nije vezivalo za ovu jedinicu, i cesto je bilo zaboravljeno od kasnijih pisaca, kao da su LRDG trupe iskocile iz zbunja a ne rodjene idejom jednog brilijantnog coveka. U Marethu u Tunisu, gde je Rommel napravio zadnju liniju odbrane, levo krilo je inistilo nemacke snage i okoncalo nade Osovine u Severnoj Africi zauvek. Ovaj konacni razorni udarac je dosao iz pravca koji je bio obelezen na mapi kao neprohodan. Komandujuci ovim trupama bio je Major-General Sir Bernard "Tiny" Freyberg, koji je dao trupe za prve Bagnoldove patrole. Freyberg je sledio rutu korz "neprhodnu" teritoriju koju mu je markirala jedna od patrola LRDGa. Nakon rata, zauvek je napustio armiju, i kao clan British scientific community-a, bio konsultant za kretanje sedimenta, obalskih formacija i sl. Iako nepoznato u USA, osim u profesionalnim krugovima, Brigadier Ralph Bagnoldu je dodeljena 1969 G.K. Warren Prize, od strane National Academy of Sciences of the USA., za zasluge na polju geologije. 1970te dodeljena mu je Penrose Medal of the Geological Society of America, 1971. Wallaston Medal od Geological Society of London i 1978. Sorby Medal od International Association of Sedimentologists. Bagnold je umro u Londonu 28. maja 1990te. Bagnold je zaboravljen cak i u rodnoj Engleskoj, ciji gradjani poznaju neke druge heroje WW2. Mogao bi lako biti proglasen za Saveznickog skrivenog heroja, a bez njegovih "mosquito columns-a" dogadjaji tokom 1940. i '41. su mogli da budu totalno drugaciji. Italijani, Grazianijeva Armija su mogli lako da zauzmu te 1940 Suecki kanal. Romelova armija, dve godine kasnije, tek je bila treca po velicini u Severnoj Africi, a zamalo nije zauzela Egipat i Suec. Sa ogranicenim sredstvima, Bagnold i Wavell, svaki vizionar na svoj nacin, zaustavili su katastrofu u Egiptu i Bliskom Istoku koji su mogli biti izgubljeni 1940. U modernoj ratnoj istoriji, retko a mozda nikad nije ni bilo blefa te velicine. Ovo samo pokazuje da i najmanje i na prvi pogled nevazne sitnice, male jedinice i pojedinci, mogu da uticu na sam ishod rata.

Pavarotu & James Brown Video Ne vidoh prebaceni topic... sry, ali evo makar link za fin video

E sad kad bi jos neko biJo ljubazan da posalje DVD u UE, eh :( Jbga, poljski radovi, zetva, nema se kade eto i lokalni pirati otisli da beru sljive...

Ma rek'o da ti pomognem sa par pitanja, na koje bi ovde dao odgovore, a ne svakom od "mnogobrojnih" pojedinacno. No, ti isqlira :P

1. ? 2. nadam se da to samo prodajes stari da bi kupio novi? 3. bez monitora ili? 4. verovatno nema vise garanciju ili imaju neki delovi (memorija itd)? 5. kolika je "pocetna" cena? :) 6. ima instalacija EQ2 i LOTROa na HDD? :) 7. postujem cisto da ti ne "ostari" oglas ;) Poz i sa srecom u prodaji :)

Otto Skorzeny - Najopasniji covek u Evropi Rodjen je 12. juna 1908. u Becu u porodici srednje klase, ali sa dugom vojnom istorijom. Savrseno je govorio, pored nemackog i engleski i francuski jezik. Jos za vreme studija pokazao je svoj borilacki karakter i ucestvovao je u cak 15 dvoboja. Deseti je rezultovao oziljkom koji mu je ostao do kraja zivota kao prepoznatljivi "amblem". Prikljucio se Nazi partiji 1931. i uskoro postao i clan SA. U toku aneksije Austrije, Marta 1938me, spasio je austrijskog predsednika Wilhelm Miklasa od nazi nastrojenih Austrijanaca. Nakon invazije na Poljsku, Skorzeny koji je radio u civilnoj sluzbi, prijavljuje se dobrovoljno za rad u Luftwaffe-u, ali ga odbijaju zato sto je bio stariji od 30 god. naravno, ne bi bio to sto jeste da nije potrazio "posao" na drugom mestu i to ni manje ni vise nego u Waffen-SSu, i to u najpoznatijoj jedinici Leibstandarte SS Adolf Hitler. U okviru ove jedinice borio se na Ruskom Frontu tokom 1941. i 42. gde biva ranjen. Vracen je u Nemacku i dobija "Iron Cross for bravery under fire". Na predlog prijatelja, postaje Glavnokomandujuci za sve trenutne ali i naredne komando jedinice u nemackoj vojsci. Nakon kapitulacije Italije, Italijani su prebacivali Musolinija po zemlji, menjajuci lokacije da bi sprecili njegovo moguce oslobadjanje. Hitler bira izmedju 6 Luftwaffe i Armijskih specijalnih agenata upravo Skorzenya. Skorzeny presrece radio poruku Italijana i saznaje da se Musolini nalazi zatvoren u hotelu Campo Imperatore, skijasko odmaralistu Gran Sasso, visoko u Alpima. 12. septembra 1943 komandosi upotrebljavaju jedrilice i slecu na obliznju planinu. Zatim su savladali Musolinijeve strazare bez ispaljenog metka, a sam Skorzeny je savladao radio operatera i pozdravio Musolinija sa recima: "Duce, Firer me je poslao da vas oslobodim". Musolini je prebacen zatim u Bec gde je dobio herojski docek i smestaj u Hotelu Imperial, sve vreme uz pratnju Skorzenya i kamera. Inace, samu operaciju za oslobodjenje iz Alpa vodio je Lieutenant Count Otto von Berlepsch, a izplanirao Major Harald Mors. Upotrebljene su jedinice Fallschirmjägera (padobranci). Naravno, Skorzeny je bio taj koji se pojavio pred kamerama i za to dobio cin majora i Knight's Cross. 25. maja 1944 pocinje operacija Operation Rösselsprung (Drvar) koju je upravo Skorzeny trebao da vodi. Medjutim, kada je posetio Zagreb i video koliko cure informacije iz NDH staba, i koliko im je NDHa partner nesposoban, odustaje od zapovednistva. 20 Jula 1944, pomaze u gusenju pobune protiv Hitlera u Berlinu, kada je celih 36 sati neprekidno rukovodio komandnim centrom nemacke Armije. Oktobra 1944 Nemci saznaju da madjarski regent, Miklós Horthy, vodi tajne pregovore za predaju Madjarske Rusima. ova predaja bi bila veoma nezgodna za Nemce, jer bi to odseklo milion nemackih trupa koje su se borile na Balkanu. U Operaciji Panzerfaust, Skorzeny kidnapuje regentovog sina Nikolasa, sto dovodi do abdiciranja. Pro-nemacka vlada se formira nakon toga, i Madjarska se bori do kraja, aprila 1945, na strani nacista. Inace, u Operaciji je ucestvovalo 35 King Tigera koji su pruzili podrsku specijalnim i SS trupama u napadu na kraljevski zamak na jednom brdu. Odbrana je izdrzala nekih 30tak minuta a onda se predala. U toku Battle of the Bulge, Skorzeny planira i izvodi Operaciju greif. Sacica nemackih vojnika, obucena u americke uniforme i u americkim dzipovima, prolazi neprijateljske polozaje i pravi totalnu pometnju u pozadini. Najvecu dezinformaciju cine kada njih par dozvoljava da bude uhvacena i "priznaju" da Skorzenyjeva operacija ima za cilj da se probiju do Pariza i otmu generala Ajzenhauvera, sto je dovelo da general narednih nedelja bude prikovan za stab u potpunom strahu. To Skorzeny u tom trenutku i donosi titulu "Najpoasniji covek u Evropi". Par nedelja pocetkom 1945, komanduje obicnim trupama u Pomeranii kao general-major i zbog odlucne odbrane dobija Oak Leaves to the Knight's Cross. Posto je pad Nemacke bio neizbezan, Skorzeny radi na obuci Werwolves, nacista koji su trebali da nastave borbu (uglavnom gerilsku) i nakon zavrsetka rata protiv saveznika. uvidevsi da Werwolves nemaju veliku vojnu moc, Skorzeny planira tu organizaciju kao osnovu ODESSA "pacovskih" kanala, za izbavljanje poznatih nacista iz Evrope. Jos u to vreme je takodje bio uposlen od industrijalaca i visokih oficira za prebacivanje novca i vrednih predmeta iz Nemacke u Svajcarsku i dalje, dok su nesto zakopali u brdima Bavarije. 16. maja 1945. u sumama kraj Salzburga predaje se Amerikancima. Oni ga drze dve godine u zatvoru, sve do pocetka sudjenja u Dahaou, za zlocin koriscenja neprijateljskih vojnih oznaka. Optuzba nije dokazana jer su cak i saveznicki oficiri svedocili da su i oni koristili isti "trik" u odredjenim slucajevima. 27. Jula 1948. u komando stilu bezi iz zarobljenickog kampa i nestaje u nepoznatom pravcu. Nakon nekog vremena, pojavljuje se u Argentini, gde postaje bliski prijatelj Evi i Huanu Peronu, koji su bili veoma zaintresovani za zlato iz Naci Nemacke. Tamo organizuje argetinsku policiju, kao najbrutalniju u Juznoj Americi, a i radi kao licno obezbedjenje Evi Peron. Sprecava makar jedanput atentat na Evu. Jedno vreme nakon rata radi i kao savetnik Gamal Nassera, egipatskog diktatora. Tamo je cak regrutovan od strane Mosada da spijunira egipatski raketni program. Na kraju, najzad se skrasio u Frankovoj Spaniji. tamo je osnovao najvecu bazu Odesse. Ucestvovao je u izvlacenju i Aribert Heima (Doktor Smrt) i Adolf Eichmanna. 1970. osniva i Paladin grupu, neofasisticku organizaciju, od pripadnika OASa, SACa (obe militaristicke francuske grupe) i drugih, zarad borbe protiv komunizma. Organizacija se finansirala preko Skorzenyjeve kompanije Atlantico (trgovina oruzjem) ali i od stranih sluzbi, CIAe, Francuske tajne sluzbe, juzno Vijetnamaca itd itd. 1970. saznaje da ima rak kicme i odlazi u Hamburg gde ima 2 teske operacije. Iako je rezultat da je bio paralisan od pojasa na dole, on ipak ne odustaje, i posle 6 meseci provedenog na terapijama, ponovo prohodava. Medjutim, rak i dalje ostaje sa njim, sve do smrti 7. jula 1975. nekoliko meseci pre Franka.

Dogadja se i dalje, no na biciklu ne mozes da "pokrijes" ni ceo BG a kamoli Srbiju. Ne vracaju se devedesete, vec nikad nisu ni prosle, sto se tice dripaca. Jedina razlika je sto sad trenutno nismo ni sa kim u otvorenom ratu i sto kao nema sankcija. A to da li je Velja krimos ili nije, da li je sitniji ili krupniji..nemam komentara. A da lepo svi upalimo ObiviJon i da nam svima bude super?

The Brandenburg Commandos Regiment: Lehr und Bau Kompanie z.b.V. 800 ili Bataillon Brandenburg motto: "Hie Gut Brandenburg Alle Wege" Tokom WW1 General Paul von Lettow-Vorbeck, komandant Istocno Africke zone vojnih dejstava je imao odlicne uspehe protiv Britanskih kolonijalnih trupa, dok je slicnu taktiku koristio Lonens od Arabije sa njegovim Arapima protiv Turaka. Sve ovo je usadilo ideju Hauptmann Theodor von Hippel-u, jednom od komandira Generala Vorbecka, o elitnim trupama, kvalitetno treniranim u oblasti sabotaza i sa tecnim govorom stranih jezika, koji bi bili korisceni iza neprijateljskih linija i donosili pometnju medju neprijateljskim linijama, unistavali logisticka i komandna mesta. Sredinom 30tih Hippel je predlozio svoju ideju nemackoj Nacionalnoj Odbrani "Reichswehr" (kasnije preinacena u "Wehrmacht") ali je bio glatko odbijen od tradicionalista u vidu Pruskih oficira, koji su ovakav cin ratovanja smatrali odvratnim i podlim, i "necasnim" u njihovim oficirskim ocima. Hippel ne odustaje i odlazi kod Admirala Wilhelm Canaris, sefa nemacke obavestajne sluzbe, kome se ideja svidela i koji daje Hippelu odresene ruke da svoju ideju sprovede u delo. Na pocetku, formirana je od Nemaca koji su ziveli van Nemacke, zbog poznavanja stranih jezika. Tokom rata je dozivela razne promene u ljudstvu i komandi, da bi na kraju zavrsila kao deo Panzer trupa. Zanimljivo je da su jedinice iz ove regimente prosle sva ratista, od Poljske i Franscuske, Balkana, Rusije pa do Bliskog Istoka itd. Jos jedna zanimljivost je u vezi ljudstva. Bila je u potpunom komtrastu u odnosu na Himlerove SS trupe, i nije bila sacinjena od Nemaca ispranih mozgova sa Arijevskim idealima itd, vec uglavnom od Slovena i ostalih naroda koji su zeleli da se bore za Nemacku. Ideja je bila da oni ne budu superiorniji od neprijatelja, vec da poznavanjem obicaja i jezika, budu neprijatelj. Originalni bataljon su sacinjavale 4 jedinice od po 75 do 200 vojnika i to: 1. Kompanie – ljudstvo iz Batickih i Ruskih oblasti 2. Kompanie – ljudstvo koje je zivelo u zemljama sa upotrebom engleskog jezika i Afrike 3. Kompanie – ljudstvo iz Jugoslavije 4. Kompanie – Nemci koji su ziveli van Nemacke, poput Poljske itd Ratista: Poljska U to vreme sacinjena uglavnom od Nemaca iz Poljske, imali su vitalnu ulogu u Operaciji Fall Weiss. napravili su konfuziju u Poljskoj pozadini, zauzimali ili pak unistavali glavna transportna cvorista i obezbdjivali siguran prolaz udarnim nemackim jednicima. Francuska i "Low Countries" Dva dana pre nego li je pocela ofanziva, manje grupe komandosa su noseci holandske uniforme prelazile na neprijateljsku teritoriju. Porucnik Wilhelm Walther, vodeci tim od 8 ljudi imao je zadatak da zauzme i sacuva most na reci Meuse u gradicu Gennep. Pretvarajuci se da su holandski vojnici koji vode nemacke zarobljenike, uspeli su da zauzmu 2 strazare. Medjutim, bili su blokirani neprijateljskom vatrom iz trece strazare, sa druge strane mosta. Walther tada krece preko mosta, noseci holandsku uniformu, i zauzima strazaru. Holandski vojnici nisu zeleli da pucaju u njega i oklevali su, bas zbog uniforme. Ovakvih primera je bilo jos dosta u tim danima, ali je bilo i slucajeva kada im prevara nije uspevala te su kompletne grupe uhvacene i streljane kao spijuni. Nakon kapitulacije Francuske, jedinice se spremaju za Operaciju Seelowe, tja napad na Britaniju, ali nakon otkazivanja operacije, prebacene su na jug gde su se spremale za Operaciju Felix - planirani napad na Gibraltar. Jugoslavija Posto je Musolini totalno zabrljao sa napadom na Grcku, Hitler odlaze napad na Rusiju i napada Jugoslaviju a zatim i Grcku. 5. aprila, dan pre napada, Brenderbuzi odlaze i zauzimaju znacajno brodogradiliste i luku na Dunavu, Orsovu. Tokom rata, na Balkanu, ucestvovali su u kontra-partizanskim akcijama, a najpoznatija je Operacija Rösselsprung, nama poznata pod nazivom Desant na Drvar. Sad, sto se tice podataka o ovom napadu, malo se ne podudaraju. Zvanicna verzija "pobednika" je da napad nije uspeo, a to smo mogli i da gledamo u nasem ratnom filmu. No, npr. u knjizi jednog od ministara u Vladi u izbeglistvu (ne mogu da se setim imena coveka, ali nije napisana tipa crno-belo) kaze se da je partizanski pokret u tom trenutku prestao da postoji. Tita nije spasao nikakav kucni ljubimac, vec je bio tesko ranjen i prebacen na Vis, tada pod britanskom kontrolom. Status Tita na Visu je bio skoro zarobljenicki, i nije mogao da napusti ostrvo. Jedan ruski pilot (najverovatnije NKVD agent), pod izgovorom snadbevanja ili popravke, slece na ostrvo i "pomaze" Titu da odleti za Rusiju kada mu se na kratko gubi svaki trag. Price o indentitetu Tita koji se vratio iz Rusije i obnovio partizanski pokret su ipak stvari za drugu temu. Severna Afrika Kada se Romelov Africki Korpus iskrcao u Libiji, sa njim su bili i Branderburzi. Svi clanovi su znali engleski i arapski. Romel se u pocetku ustucavao od upotrebe ovih jedinica, medjutim, kada je video kolikog uspeha imaju britanski SAS i LRDG (Long Range Desert Group) ubacio je i njih u funkciju. Imali su klasicne diverzanstke zadatke, medjutim zbog otezanog snadbevanja i prevoza nisu imale velikog uspeha. Rusija Operacija Barbarossa - prve nemacke trupe koje su presle granicu bili su upravo Branderburzi. Zauzeli su raskrsnice i zeleznicka cvorista i pravili pometnju u sovjetskim komunikacijama. Delovi jedinice su zauzeli most na Daugava u Dünaburg (Latvia) i tako omogucili dalje napredovanje trupama ka Lenjingradu. Küstenjäger-Abteilung su vrsili amfibijske napade duz Crnog mora i Baltika. U Ukrajni su delovali zajedno sa ukrajnskim dobrovljcima ("Ukrainische Gruppe Nachtigall") i imali velikih uspeha. Prica iz tog doba je da su uspeli da se probiju dublje u neprijateljsku teritoriju do NKVD zatvora gde su nasli gomilu leseva Ukrajinaca koje su streljali/ubili pripadnici NKVDa. Samo u tom zatvoru je pronadjeno 3500 leseva sa odsecenim usima i jezicima u zatvorskim celijama. Ovo je izazvalo mrznju i osvetu Ukrajinaca koji su bili sa njima, i prica se da su u tom gradu pobili sve Sovjete koje su zatekli. Tokom 1941, izvode akciju po kojoj su i najvise poznati. Avgusta 1942 grupa pod vodjstvom Freiherr Adrian von Fölkersama, dobila je zadatak da zauzme Maikop naftna polja. obuceni u uniforma NKVDa i vozeci ruska vozila, prodrli su duboko iza linija fronta. Tamo nalecu naa grupu sovjetskih dezertera, koje Adrian, kao NKVD oficir, ubedjuje ih da se vrate sa de bore za sovjetsku stvar. Sa njima odlaze do baze u Maikopu, i predstavljajuci se kao NKVD major Truchin, zadobija potpuno poverenje komadanta baze. Ovaj mu sutradan cak pokazuje i linije odbrane, olaksavajuci Folkersamu da brizljivo pripremi napad. Do 8. avgusta, nemacke udarne trupe su bile na 20tak kilometara od grada. Branderbuzi postaljaju granatu u vojni komunikacioni centar, i simuliraju artiljerijski napad. Adrain zatim odlazi do sovjetskih branioca i naredjuje im povlacenje, a posto nije bilo komunikacija a Adriana su videli pre toga sa svojim komadantom, sovjeti se povlace. 9. avgusta, nemacke udarne trupe su usle u grad bez ispaljenog metka. Nakon pokusaja atentata na Hitlera, u kojima su podosta ucestvovali oficiri iz sastava ovih jedinica, Brandenburzi padaju u nemilost i dozivljavaju par reformacija. Iako su prebacene u regularne trupe, i dalje zadrzavaju svoju efikasnost, koju pokazuju prilikom povlacenja iz Rusije i u borbama u Pruskoj. Srednja Azija Operacija Bajadere je trebala da bude nastavak operacija nakon zauzimanja Kavkaza. Zahvaljujuci Staljingradu do ovoga nikada nije doslo. Plan je bio da se rat prebaci na unosne britanske kolonije na Srednjem Istoku, pogotovo Indiji. Ipak, 100 ljudi u tzv Free India Legion 1942. se padobranima "iskrcalo" u Persiju, i inflitiralo u Indiju. Zadatak im je bio pomoc pobuni Indijaca protiv britanske uprave. kasniji izvestaji nemackog atasea u Kabulu, pokazuje da je jedinica imala velikog uspeha. Dodecanese ostrva Nakon sloma Italije, italijanske trupe i baze su preko noci postale saveznicke. U Dodecanese lancu ostrva u Grckoj, ostrvo Kos je imalo veliki znacaj zbog ogromne aerodromske piste, i trebalo je biti ponovno zauzeto. Ostrvo su cuvale kombinovane britanske i italijanske trupe. u toku septembra, trupe Branderburga se iskrcavaju i savladjuju italijanske branioce. U toku operacije nailaze na ogromno skladiste alkohola, i napijaju se da bi proslavili pobedu. Videvsi da su mu vojnici od alkohola postali neoprezni i nespremni za borbu, porucnik Langbein (komadant jedinica) nabavlja zalihu pervitina, stimulansa koji u kombinaciji sa alkoholom dovodi do kontrolisanog besa. Kada su italijanske i britanske trupe pokusale kontra napad, Brenderburzi ih sa lakocom savladavaju i spajaju se sa Fallschirmjägers (nemacke padobranske jedinice). Kraj rata i period nakon toga Krajem 44te, Branderburzi u okviru obicnih trupa ucestvuju u teskim borbama oko Memela, i uspevaju da se povuku Pillau. U maju delovi jedinice se predaju Britancima, ali, zahvaljujuci svoj vestini inflitracije, vecina pripadnika jedinice je jednostavno iscezla. nakon rata, dosta pripadnika i obicne nemacke vojske a i specijalnih jedinica zavrsila je u Legiji Stranaca. Neki su zavrsili i kao savetnici u sovjetskoj obavestajnoj sluzbi kao savetnici. Dosta ih odlazi u Afriku, Aziju i Juznu Ameriku. U Indoneziji glavni covek bezbednosti pod vladavinom Sukarnoa (prvog predsednika te zemlje nakon oslobodjenja od kolonijalne uprave) je bio opet ex-branderburg, kao i savetnici kineskog komunistickog vodje Mao Cetunga, separatiste iz Kongoa Moise Tshombea i egipatskog predsednika Muhammad Naguiba, a neki su se cak i borili za novostvorenu drzavu Izrael. ********** Sad se ja ne slazem sa tobom :) Nije poenta samo broja vojnika, vec i morala u GB. Da je kompletan BEF iz Francuske zarobljen/ubijen, to bi se umnogome odrazilo na dalji tok rata. A ako bi se to spojilo sa propalim iskrcavanjem u Norveskoj, mozda je moglo i dovesti do separatnog mira, ali to je opet sbbkbb. Uostalom, dosta jedinica iz BEFa (koje su se racunale kao veteranske) su prebacene na druge frontove, pa i bas u tu Afriku. Tako da, na tok rata bi definitivno uticalo, na kraj, verovatno ne. Sto se tice Luftwaffe, ona je u odnosu na Ruse i Amerikance, ali i Britance bila osudjena na propast. Da, imali su stvarno savrsena dizajnerska resenja, ali glavni problem im je bio proizvodnja i ljudstvo. Iako je A. Spir uspeo da udvostruci ukupnu ratnu proizvodnju Nemacke, nakon sto je postao Ministar naoruzanja, to nije bilo ni prici saveznickim ekonomijama. Jednostavno, nemacka ekonomija nije mogla da izdrzi duzi rat. Ovde opet mali dodatak. Nasi predratni avio strucnjaci su napravili plan aviona za Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo, i to sa naprednijim nacinom upravljanja u odnosu na bilo koji svetski avion. Planovi za proizvodnju su predati Cesima, gde je trebalo da se napravi odredjen broj, medjutim te godine Nemacka je aneksirala Cesku. Taj novi nacin upravljanja je ugradjen u avione koji su par god kasnije bombardovali, izmedju ostalih, i Jugoslaviju...

Neka, mani se tog, "makar ima smisla" Ono oko znakova je zbog cinjenice da necu da pretpstavljam nista, pa ni gde ce biti stavljeni opisi. Sta ako je za TV emisiju npr? Ili samo Rush? Ili za neki novi deo KlanRura? To treba zvanicno, na papir ;) :P

dve osobe? da li je to podeljeno po zanrovima, ili ono tipa djuture? da li ukljucuje i naslove koji tek stizu, ali se ipak zna dosta informacija o njima, tipa preview-a? ako i njih, da li se dobijaju preview ili beta verzije doticnih itd? koliko je "tesko" to placanje? kolike velicine je uobicajen text, broj znakova jel'te?

Valjda smo se ogranicili na 2002 pa na ovamo? Max Payne jeste kultna al je izasla pre toga. Dvojka je izasla u ovom periodu. Doom 3 je ocekivan godinama, i ma koliko su je neki popljuvali, drugi se kunu u nju ko mi u FO :P WoW hm, inoventnost nula, ali broj igraca? Broj napaljenih do maximuma? Vise nego dovoljno za status "kultnog". Sto se tice igara kod nas, i koje se igraju i koliko, lep primer je Sudden Strike. Igralo ga je na Zapadu, a i dalje igra, dosta ljudi (ne mislim na samo par stotina nekih zaljubljenika), a kod nas znam samo 2-3 coveka da su probali u multyplayeru. Modove nekih FPS igara ne bih ni pominjao, ali se vidi ocigledna ogranicenost naseg igrackog tela na CS. Cini mi se da je razlika u "ukusu" vise u dostupnosti internetu nego u nekoj razlici poimanja kvaliteta, i cini mi se da ce ta razlika biti sve manja i manja sa vremenom. Sve u svemu, stvar licnih ukusa. WoW je za mene smece, ali to je subjektivno misljenje, objektivno je totalno suprotno. Sa prethodnim spiskom, pokusao sam da se ogradim od tog subjektivnog.

Po meni, a ovde ne ukljucujem igre koje ja licno volim, vec cisto igre koje su ostavile neki utisak na gaming scenu i donele mozda nesto novo u navedenom periodu, ili bile dugo ocekivane i nisu razocarale, ili napravile boom u svom zanru itd itd (preskocio sam nastavke koji su izasli kasnije): 2002: Warcraft 3: RoC Medieval: Total War Battlefield 1942 Grand Theft Auto III Mafia: The City of Lost Heaven 2003: C&C: generals Prince of Persia: Sands of Time Call of Duty Need for Speed: Underground 2004: Rome Total War Warhammer 40000: DoW Far Cry World Of Warcraft Everquest 2 Doom 3 2005: Guild Wars 2006: Company Of Heroes The Elder Scrolls 4: Oblivion Ma koliko volim Fallout, ali, ako je on pod "kultna", onda su definitivno i sve ove gore navedene. To sto ga mi volimo, obozavamo itd, ne znaci da su ga neki cak i igrali. A da uporedjujem broj igraca svake sa FO2, ne vredi niti zelim. Licno, cini mi se za period 2002-2007, na celokupnu scenu, bez obzira na zanr, najvise je uticaj i status kultnog ostvarilo djubre od WoWa.

Nemci su dobili Francusku jer su izgubili kontrolu nad trupama. Guderian i Romel su rizikovali do maximuma, par puta bili pod kontranapadom, rastegli nemacke supply rute do maximuma, al na kraju uspeli. Nemacki generalstab je zajebao stvar sa British exp. forces, jer su mogli sve da ih zarobe, i tek su tad sputali Guderiana i Romela. Da su ova dva tad uspeli da odrade sto su hteli, rat bi u Evropi verovatno bio gotov. Btw, Wikipedia je uglavnom shitara :)

Voodoo, jedini nacin da ocenim dal neko misli ozbiljno ili se zeza, a da nije bas ocigledno, jesu smajliji itd. Sad uoci i ti razliku izmedju ovo dvoje: Kontas? Licno, meni ono prvo uopste ne lici na zezanje vec u tipa: "aj seljak koji qrac ti uopste i pises ista ovde kad nisi iz "grada" ko ja. i koga zabole za tvoje misljenje debilchino tupava." A opet za drugo mislim da si pokusao da se iskupis za preteske reci, sto ipak cenim. Apsolutno mi nije jasno kakve to veze ima sa licnim stavovima, kulturom i ponasanjem. Ako si zakopan u 1 sredini, bez mogucnosti ili volje da vidis neke druge stvari, narode, gradove, drzave ili makar da na normalan i civilizovan nacin komuniciras sa ljudima van tvog licnog okruzenja, onda nema razlike u coveku koji se nije udaljio dalje od 5 km od svog zaseoka i nekog ko je ceo zivot zakopan u svom kvartu "velikog grada". Sad, sto je Beograd magnet za ljude u citavoj Srbiji, to daje vecu prednost bas onima "sa strane". Jer posle toga vise nisu "zabiti" u tu istu njivu, il pak kvart. Ovde ne mislim na voodoo-a, vec na gomilu onih kulova koju svaka gradska (veca ili manja) sredina ima. Ipak, cini mi se da je bolje da ne idemo ovim putem, inace ode topic u neku skroz levu stranu :)