Corey

inb4 други Иван "gb"

Ораси и мед Игоре, ораси и мед!!

ахаахахахаха

Који си шмеле Ђусеру, могао би супермена да глумиш опуштено : )

: )

Благословен био Викторе. Песма у знак захвалности:

Не знам колико дуго имам овај проблем, тек малопре сам га извалио јер није ми утицало на перфомансе. Скенирао сам НОДом, урадио чишћење CCleaner-ом, гасио апликације редом да утврдим да није до неке од њих, рестартовао рачунар, и ништа није упалило. Јел има неко идеју шта могу још да пробам? Ево скрина активних процеса, можда неко препозна нешто што не треба ту да буде.

Свакако Mad Men. Морам да станем у одбрану Suitsa, јер по тону Ивановог поста серија испада као заобилазно лоша. Моје мишљење је да јој треба пружити шансу, јер ако кликне са твојим укусом биће ти права посластица. На први поглед Suits изгледа као озбиљна драма, али пошто јој фали пар ствари да то буде, људи је обично одбаце као лош покушај исте. Заправо, она ни нема циљ да то буде, већ из епизоде у епизоду, кроз главне ликове, кроз хиперболисане емоције и готово идеалне ситуације бави се разрешењем великих унутрашњих конфликата својих ликова, а пошто је ово 21. век, одличан полигон за све то је замишљена адвокатска агенција америчког мегалополиса. Адвокати великог калибра, али меког срца, истеравају правду у урбаној џунгли, правда је на њиховој страни, али се деси да и они попусте тамној страни, но оно што их разликује од осталих је да то увиђају и разрешавају. Звучи као нека бајка? Управо, али на модеран начин. Пошто јој је то циљ, а не производ случајности и невештине у писању сценарија и ликова, ко је схвати другачије деловаће му одбојно, вештачки и сувише нереално. Да, ликови су мега цареви, да, брзо увиђају своје недостатке и брзо их исправљају, да, њихова интеракција изгледа сувише калкулисана и промишљена. Само дијалози Харвија и Мајка су довољни да се ово увиди. Сад, најважније, како серија изводи овај концепт? Моје мишљење је да то ради одлично, ко се укопча са њеним намерама биће добро почашћен. Ради се о начину приповедања који је стар вјек вјекова, само је форма модернизована, изместити се из старе форме је кључ.

http://www.prva.rs/web-tv/info/tacno1/11556/tacno-1---23042014/33372/dan-knjige.html

Bus, what are you doing stop it, you're not... you're not... ... oh, fuck it

Пост-рок је један од новијих праваца развоја рока, углавном је инструментална музика, рок инструменти се употребљавају за стварење текстуре, боје звука и онога што се зове "wall of sound" (карактеристично за шугејз), наспрам класичне употребе. Чести су упливи амбијента, краутрока и звукова експерименталног рока. Неки од мени омиљених бендова жанровски су овде класификовани, и генерално јако ми се допада цео тај концепт. За улажење у жанр, препоручио бих деби албум ирског бенда God Is an Astronaut "The End of the Beginning", није тежак за слушање као неки које ћу навести касније. Ако би ишли хронолошки, генезом овог жанра углавном се узимају последња два експериментална албума Talk Talk-а, "Spirit of Eden" и "Laughing Stock", и "Spiderland" од Slint-а, али они захтевају већи ангажман слушаоца. Даље ћу наводити албуме и бендове без неког посебног реда, различитих стилова има толико да не може да се направи топ листа. Врло упечатљив и својствен звук има исландски бенд Sigur Rós, који су измислили посебан језик којим се користе с времена на време. У питању је апстрактан конструкт којим не пишу текстове да имају неког смисла, већ служи да људски глас употреби као још један инструмент, зато тај "језик" нема граматику, значење па чак ни посебне речи, лишен је фиксне синтаксе правих језика. Иако овај бенд често сврставају у пост-рок, он је ипак посебна прича за себе, али дели доста карактеристика са жанром којим се бавимо овде па га наводим. Албуми за слушање: "Ágætis byrjun", "( )", "Takk...". Следећи бенд је један од мојих омиљених генерално, ради се о "Godspeed You! Black Emperor" из Канаде. Јако талентовани и креативни музичари, поред рок инструмената служе се и гласичним. Музика је изузетно синематична и дубока, слике и емоције које покушава да ослика и изазове учвршћују се и конкретизују сваким новим слушањем. О каквом утиску се ради, узмите па слушајте. Права, објекивна уметност је управо таква, она ће код њених уживаоца изазвати, побудити истоветну емоцију, расположење, став. Дискографија овог бенда није велика, и без узузетка препоручујем све, а посебно ћу напоменути да се не избегне ЕП "Slow Riot for New Zerø Kanada E.P.", врхунац жанра и најбољи ЕП свих времена. Њихов деби албум "F♯A♯∞ (1995-1997)" је био мој улаз у жанр, један од ретких шокова оригиналности у музици генерално. Музика им захтева велико ангажовање. Свакако вредан пажње је бенд из Глазгова, Mogwai. Лично, њихови албуми као целина нису ми баш најбоље легли, али због богате дискографије и цене коју имају морам их споменути. Најбоље их је слушати редом, квалитет им опада хронолошки. Албуми за слушање: прва четири. Албуми и бендови без уласка у детаље: Bark Psychosis (оба албума), The Drift - Noumena, Maybeshewill - Sing the Word Hope in Four-Part Harmony, World's End Girlfriend - Hurtbreak Wonderland Има још доста материјала који чекају да их преслушам, ово бих издвојио за сада. Бенд коме једва чекам да се посветим је Swans, али они су прича за себе, спомињем их због пар излета у ове воде, "Soundtracks for the Blind", "The Seer". Има ли још љубитеља овакве музике, шта се вама допада, какви су ваши утисци музике коју сам наводио?

Листа се позива на његове дневнике, ако желиш детаље ту ћеш их наћи. А и питање је колико наслова са тих листа је ту убачена без конкретне потврде да се могу наћи на њима. Ево пар извода: "The Godfather was shown, they say it's being promoted by the Mafia. That could be true." ако је само ово рекао о Куму, ето примера како се исти не може наћи на листи филмова које није волео "Saw an unspeakably revolting film called Possession. An American mixture of horror film, satanism, violence, thriller and anything else you like to name. Monstrous. Money, money, money. . . Nothing real, nothing true. No beauty, no truth, no sincerity, nothing. All that matters is to make a profit. . . It's impossible to watch . . . Anything is possible, anything is allowed, provided that 'anything' can be sold. Saw Bertolucci's La luna. Monstrous, cheap, vulgar rubbish. The Red Desert is the worst of his films after The Cry [iI Grido]. The colour is pretentious, quite unlike Antonioni usually, and the editing is subservient to the idea of colour. It could have been a superb film, tremendously powerful, if only it had been in black-and-white. If The Red Desert had been in black-and-white, Antonioni wouldn't have got high on pictorial aesthetics, he wouldn't have been so concerned with the pictorial side of the film, he wouldn't have shot those beautiful landscapes, or Monica Vitti's red hair against the mists. He would have been concentrating on the action instead of making pretty pictures. In my view the colour has killed the feeling of truth. If you compare The Red Desert with The Night [La Notte] or The Eclipse [L'Eclisse] it's obvious how much less good it is. Read Clarke's Odyssey 2001. It breaks off before the end. There's a postword by I. Yefremov explaining why the end has been 'cut off' —as he puts it. I was so indignant I wrote a letter to the editor. Not that it will lead to anything, of course. Or only to something unpleasant. Went to the cinema with Franco this evening. We saw Zombi 2 —science fiction horror film. Ghastly; repulsive trash." http://letterboxd.com/tarkovskiy/films/reviews/

10 favorite films of Andrei Tarkovsky 30 hateful films of Andrei Tarkovsky

Не знам може ли се то окарактерисати као диксриминација, али свака част Вучићу, за само пар месеци је својим преданим радом...и пожртвовањем допринео да велики број људи осети нешто ново на политичкој сцени..нешто што ће успоставити ред и поштење...у Србији која је била прекорумпирана...

Ово је вероватно из периода када није свако могао да живи у центру, већ ако би се доселио из унутрашњости прво би могао да станује само на периферији, и да полако кроз препоруке комшија и још неким квалификацијама (типа одређено понашање), напредује ка Тргу.

За постављање Лимундо понуда у последњој секунди?

Вау, страва : )

Моји утисци од данашње посете Синеплексу у Ушћу, само ћу рећи најбоље искуство гледања филма икада : ) у питању је сала 3, огромно платно, редови нису дужи од платна, столице су изгледа фиксиране, направили су доста места за пролазак како би то било практично. Удобне столице, чак имају на неколико места по две спојене за парове, квалитет слике и звука сјајан. Гледао сам The Grand Budapest Hotel, брате мили, која перфекција од филма, у сваком смислу. Ово ми је у рангу Pulp Fiction-а, који да није снимљен не бих могао да замислим да тако нешто може да се направи. Прво, визуелно је, па рецимо, прелеп! Заиста очарава, можда најлепши филм који сам до сада видео, сценографија комплексна и пуна детаља, довољна да окупира пажњу током неколико гледања. Боје, сјајан избор и врхунски уклопљене, цео филм изгледа као анимирана слика неког живописног сликара, могао би да се гледа са искљученим тоном и то би било довољно. Сви сјајно глуме, више пута сам се смејао фацама које праве у сценама када и нема дијалога. А прича, ту је онај Pulp Fiction моменат, изузетно хипнотише и увлачи у свој свет, не желите да се филм заврши. Не знам ко је више заслужан, Стефан Цвајг на основу чијих писања је инспирисан сценарио, или Андерсон, у сваком случају без зевајућег момента, не дозвољава да пажња лута и то ради преко шокова, како текстуалних тако и визуелних, а ово може да изведе само онај ко зна тачно шта ради, то се не може десити случајно већ се ради о објективном умећу стварања уметничког дела. Чиста десетка, гледајте га обавезно у биоскопима док га још приказују, јер ако нешто треба видети на великом платну то је ово.

Има и у Ушћу, заборавио сам да сам хтео да га гледам у биоскопу па си ме подсетио : ) ако би неко ишао данас у 16:30 нека јави на пп.

Half Life

Добар Роби и његов мајмун! 8/10

Погледао сам један фани моментс клип са Џенифер, нисам знао да је оволики цар, мени не делује усиљено : ) иначе, Сандра Булок је и мој пик!

Узео опет да преслушам деби албум James Blake-а, овај пут ми се више допао него раније, а није му лош ни следећи албум.

То са иницијалима је врх, јер се не служе њима уопште и онда ти лупе шамар, док у оригиналу често га зову еф-ју.