Debeli

појма немате, ви критичари националиѕма. почнимо од дефиниције, која национализам одређује као ЉУБАВ према свом народу. како љубав може да буде лоша? искривљења национализма, као шовинизам, ксенофобија или нацизам су лоши, а национализам сам по себи није. национализам је и предворје интернационализма, зашто то стално превиђате? заправо то је једини пут ка интернационализму и глобализму, никако не антинационализам... ви, који се залажете за грађанско друштво, да сте мало учили историју, знали бисте, као што не знате, да је грађанско друштво уједно и узрок и последица национализма. знате ли шта сте ви? ви сте обични лелемуди, без знања, без изграђеног мишљења, само са ставом да треба серендати по национализму, јер: а) тако су вас учили комунистичкој доктрини родитељи, школа... б) то вам усађују у главу политичке опције које тврде да нема демократије са национализмом, в) а) и б) значе да не мислите својом главом. за све оне који ће да кажу да сам надобудан, нека им буде. ја ЗНАМ да сам у праву, јер знам на основу колико научених чињеница, коликог размишљања и коликих сучељавања мишљења и са ким све, сам дошао до овог става. неко ко је покупио пар лоше срочених шупљих крилатица са неког памфлета или митинга заиста и нема шта да ми каже сем тога да сам надобудан, а ја заиста са таквим и немам рашта о овоме да разговарам...

Чуанзра или Чједанзра

pa sta ako necemo ziveti vecno? ima nesto vrednije od tebe i mene pojedinacno. bilo je Srba i pre nas i bice ih i posle nas. jebeno je sebicno, matori, gledati samo svoju guzicu, jedan zivot imamo, Srbiji se zuri i sl. nismo nasledili Srbiju od oceva, pozajmili smo je od sinova. tvoja je stvar kako ces da gledas na zivot, da li ima nekog na svetu osim mene i mojih interesa... tu se i razlikujemo ti i ja. mene boli tudja patnja, boli me sto neko strada jer je Srbin, jer i ja sam Srbin, on strada i zbog mene. Beogradski pasaluk postoji. postojao je oduvek. i 1993. kad se uzivalo dok su van centra jeli korenje, i 1995. dok su klubovi radili u vreme traktorskih kolona koja su ga mimoilazila, i 1999. kad smo igrali po mostovima dok se prolivala krv. ti zivis u tom pasaluku. i jasno je da ne postoji nista van toga. ja to postujem i nista te manje ne gotivim zbog toga. to je tvoj izbor. mogu samo da kazem da je duboko pogresno. ja sam srecan u zemlji gde smo posle i uprkos svemu dovoljno veliki da tvrdimo da smo vise od Srba, da smo ljudi, zemljani, braca... i ja se ponosim time, i ja sam zemljanin i humanista, ali sam to samo zato sto sam pre toga Srbin. ima mala pricica... o jednom Nemcu intelektualcu. pokusacu da je parafraziram. "kada su dosli po mog komsiju Jevrejina obucara, nisam rekao nista, nisam se bunio, plasio sam se da ne odvedu i mene. kada su posle 6 meseci odveli i mog komsiju komunistu pekara, nisam nista rekao, plasio sam se za sebe i svoje. kada su posle godinu dana dosli po mog komsiju Nemca vozaca, opet sam cutao... kada su dosli po mene, nije bilo vise nikoga da ista kaze..."

@Ћиле: матори, па нисам ја мазохиста да волим да се мучим. али, ако хоћеш нешто вредно, мораш да се помучиш, мораш да се жртвујеш. мораш да поклониш вредној/доброј девојци пажњу и кад ти се пијанчи, мораш да учиш и кад ти се блеји, мораш да радиш и кад би желео да си са девојком, мораш да будеш будан и кад ти душа спава... то је мука/бол/патња/труд. сад ћеш ти рећи да ти нешто не представља муку ако баш желиш то. али то говори да си спреман на жртве због тог нечег доброг/вредног. није твоја патња тиме мења, само је лакше подносиш. управо због среће и задовољства које изазива очекивање/конзумирање тог нечег доброг/вредног. нисам контрадикторан око Бога и судбине. то што нпр. Бог зна шта ћемо ми да одлучимо, не умањује нашу слободу избора, нико није предодредио наш избор, нико није одлучио уместо нас. нашим изборима предодређујемо наше будуће алтернативе, чинећи изборе, сами себи кројимо судбину. нема судбине.

to je otprilike to. nikad nismo gledali dugi rok. uvek smo bili reaktivni u pristupu i zato smo se pitali sta nam se desava. prvo nam je Sloba manipulacijama i zloupotrebama ogadio sve ono istinski vredno u nasoj istoriji. onda su dosli ovi uzasi da kao pljuju po Slobi, a u stvari da dotuku srpski identitet. dezorijentisan, posle 70 godina u Jugoslaviji, 50 godina pod komunizmom i 10 godina mimo sveta, nasem narodu ocajnicki treba pozitivan i afirmativan pristup prema Srbiji i srpstvu. realistican, na istorijskim cinjenicama zasnovan pristup koji bi definitivno zapusio usta onima koji bi da iskoriste danasnji polozaj i stanje nacije da nas definitivno dotuku. da opet ne budemo Srbi, nego gradjani. WE SHALL PREVAIL!!!

mi nismo porazeni. zato se i borimo jos...

posao, posao i samo posao... rad je od coveka stvorio majmuna.

Bog se zaista ne igra kockama, on zna ishod, jer vidi buducnost i proslost kao sadasnjost. ono sto ljudi nazivaju slucajnoscu zapravo nije slucajnost na kraju krajeva, vec je van naseg poimanja sveta i logike, pa nam deluje slucajno, haoticno. naci harmoniju u tom haosu je nemoguce. iako se stalno matematikom priblizavamo tome. to ti je kao posao Arhitekte u Matriksu. iteracija za iteracijom do savrsenijeg i stabilniojeg sistema. ipak, UVEK ostaje ostatak, nema savrsene jednacine jasne coveku. agnosticizam se to zove. slucajnost je bitna zaista samo na nivou na kom je tumacis. recimo kao "Bozji znak". ili kao nebitnu sitnicu, glupost. ili kao "sudbinu"... tvoja reakcija na slucajnosti je ono sto se racuna.

nije ovo najgore. najgore je proslo. ovi nestecnici su samo ostaci jadnog pokusaja da se za 15 godina iz korena promeni srpski identitet gradjen 15 vekova. e pa istorija i Srbija ne pocinju i ne zavrsavaju se sa vama. nemem dilemu

TO JE ZATO STO MU SE SVIDJAS, SAMO SE USISICHIO PA NECE DA TI KAZE!!!!

PUPS i Covic 97% Stranka Roma 88% DZS i Obren Joksimovic 53% SPO 22%

ja nisam vise dron. sad sam zergling, valjda sam vam to rekao. do hidraliska ima da se napatim...

slazem se sa Crashom. iza svega dobrog/vrednog u zivotu zaista stoji patnja. ponekad i ispred tog dobrog/vrednog stoji patnja. zivot jeste patnja. ono jedino sto ga cini podnosljivim su te male stvari koje su dobre i koje vrede sve te muke. e sad... sreca postoji. jako. sreca je naci te male stvari koje zivot cine podnosljivijim. s druge strane, sudbina ne postoji, osim kao posledica nama nedokucivog niza miliona nezavisnih donetih izbora. zbog ovog "nedokucivog" u recenici ljudi to definisu sudbinom, karmom, i sl. sudbina ne postoji samo zato sto je bezizvesna, jer se potire sa konceptom slobodnog izbora. filozofski mogu prihvatiti sudbinu samo u smislu hriscanskog poimanja Bozjeg plana za individuu. ali to su i dalje samo usmerenja i naznake za slobodnu volju pojedinca. prihvatanje i takve sudbine je opet i samo pitanje izbora. slucajnost nije bitna po sebi. ono sto definise njen znacaj je tvoj odnos prema njoj. sveukupno uzevsi, zilion primera pokazuje valjane stvari moraju da se odrade na tezi nacin. ne znam sta je uopste tu sporno?

SRBIJA DO TOKIJA!!!!

brate, ostavio si ribu zbog Milica!!! e vidi se da ti je Kojot rod! :*

evo me na poslu posle zasluzenog odmora. sta reci...

'de nju iskopa?

jebote matori, tebi treba dati termin na TV-u!

sto?

pogledao sam Crash. odlican film, teska kategorija, fino preplice nekoliko prica, tangira samu sustinu rasnih i nacionalnih problema u SAD posle 11. septembra, i to preko ljudske prirode, pravde i sudbine. film daje nadu, zalaze se za prave vrednosti, za ljudskost. sjajno!

trazis uopsten odgovor za posebnu devojku? pogledaj je u oci i videces...

cockporn

Statore, vuno!

dedin post je na mestu, Mudicko, mislim da nisi posvetio paznju koju zavredjuju dedine misli.

fala vi lepo.