с једне стране велике силе и тајна друштва су намамиле део дворске елите на челу са Александром у Југу (идењем на сујету - владар велике државе, бенефицијама, уважавањем, парама, као и данас уосталом), с друге стране си имао југословенски покрет (више међу Хрватима и Словенцима, него међу Србима, али је постојао део културно-научне елите који је подржавао југословенство), док је насупрот томе остала већина српског народа, апарата, културно-политичке елите. Пашић је играо игру "реалности" (проценио је да ће југословенска елита да надвлада српске интересе, и на то је играо, као прави политикант).
постоји занимљива преписка Александра са румунским краљем, у којем се један другом жале "у шта су се увалили и како се плаше за своје животе".
едит:
такође, велике силе нису биле за Велику Србију. циљ великих сила је био да зауставе јачање Србије, која је претендовала на огромна пространства иза АУ монархије и Турске, за шта се као најефикаснија показала Југославија.
такође, Србија, на таласу ослобођења, није још стизала политички да уобличи своје становиште, услед огромних жртава и разарања. Пашић није донео одлуку о уједињењу, већ Карађорђевићи. он их је подржао. Мишић није.