haha, nije mi rogen pao napamet ali si u pravu, posebno deo kad krene cela priča pred finalnog "boss"-a, zapravo što više razmišljam o tom momentu to mi je neverovatniji jer se kao odvija u "realno" vreme.

Good Luck, Have Fun, Don't Die - dobra ideja, dobri glumci, film je pa sranje - Ne znaju vise ni film da snime  Toliko su se pogubili da je film na momente kao neki lošiji rad Seta Rogena ...

Neke igre tačno znaju šta žele da budu, dok neke pokušavaju da prerastu sopstvene okvire. Monster Hunter Stories 3: Twisted Reflection pripada ovoj drugoj grupi. Ovo nije samo još jedan nastavak koji želi da nadogradi postojeću formulu. Naprotiv, ovo je pokušaj da se jedan spin-off serijal konačno izbori za ozbiljno mesto pored svog „velikog brata“. I upravo tu počinje njegova najveća snaga ali i najveća slabost. Ukoliko ste igrali ranije delove, na prvi pogled sve deluje poznato. Šareni svet, simpatična čudovišta i avantura koja te vodi kroz različite regione, uz obavezno sakupljanje, treniranje i borbu. Međutim, već nakon nekoliko sati postaje jasno da igra pokušava da uradi nešto drugačije. Ton je ozbiljniji, priča je mračnija a svet više nije samo pozornica za pustolovinu, već mesto koje trpi prave posledice. Ruku na srce, ovaj put je upravo to možda i najzanimljiviji deo celog iskustva. Kao i ranije, u startu kreirate svog karaktera. I dok sam ponovo bio razočaran što nema više opcija za izgled protagoniste, uspeo sam da napravim ženskog lika dovoljno šašavog izgleda, da deluje kao vođa samo moje priče. Zapravo, ceo osećaj je toliko dobro postignut, da kada sam nakon igranja pogledao gejmplej i drugih igrača na internetu, oni koji su igrali sa drugačijim, ne daj Bože muškim karakterom, delovali su mi kao da igraju potpuno drugu igru. Ili možda neki nesrećni mod koji se nikako tu ne uklapa! Priča ostavlja najsnažniji utisak. Ne oslanja se samo na prijateljstvo i otkrivanje sveta. Umesto toga, bavi se sukobom između ljudi i prirode, pitanjem kontrole nad čudovištima i cenom koju svet plaća kada se ta ravnoteža naruši. Oseća se ambicija da se ispriča nešto veće, nešto zrelije. I u pojedinim trenucima, igra uspeva da pogodi tu notu. Neke scene će vam sigurno ostati urezane u sećanje. Momenti kada likovi deluju stvarno, ranjivo pa čak i moralno sivo – poput stvarnih ljudi. A onda, gotovo bez upozorenja, sve to ume da se razvodni. Dijalozi se razvlače, tempo usporava i priča koja je mogla da bude oštra i precizna svojim emotivnim ubodnim tačkama, gubi na snazi jer ne zna kada prestaje razrada a kada počinje zaključak. Umesto da veruje igraču da će razumeti nijanse, igra često previše objašnjava, kao da se plaši da će njena poruka ostati neprimećena. I u tim trenucima, umesto da te uvuče dublje, ona te pomalo udalji. S tim na umu, kada funkcioniše, priča funkcioniše iznenađujuće dobro. Ovo je nesumnjivo najzanimljivija i najzrelija priča serijala koja me je uvukla kao nikada pre. Ali sa velikim ulozima, neka vrsta razočarenja je neizbežna. Pa tako i ovde žalim što je pregršt sadržaja uspeo da ugrozi veličanstvenost svih dobrih elemenata ovog naslova. Elem… Borba, kao centralni stub igre, ostaje verna svojim korenima. „Papir/kamen/makaze“ sistem je i dalje tu, ali sada ima više slojeva. Protivnici menjaju raspoloženje u zavisnosti od toka borbe, pa tako i taktike gde mogu biti prilično nepredvidivi, naspram ponašanja iz ranijih delova. Ovo znači više opcija, više kombinacija i više načina da se pristupi svakoj situaciji. U teoriji, ovo je značajan napredak, ali u praksi, to je evolucija koja ne uspeva do kraja da se oseti kao revolucija. Prvih desetak sati prolazi u znaku otkrivanja i eksperimentisanja. Učiš, prilagođavaš se, tražiš optimalne kombinacije i uživaš u svakom novom čudovištu koje dodaš svojoj kolekciji. Međutim, kao i ranije, kako vreme prolazi počinje da se nazire obrazac. Bez obzira na dodatnu dubinu, osnovna petlja odnosno krug u kom se vrti gejmplej, ostaje isti. Borbe, koliko god bile taktički bogatije, počnu da liče jedna na drugu. I tu se, kao i do sada, javlja prvi ozbiljan zamor. Ovako posmatrano, ne mogu da se otrgnem utisku da je formula koju je serijal postavio, u samoj osnovi falična. Pa koliko god gradili na njenom temelju, oseća se nesavršenost osnovnih sistema. Ukoliko serijal doživi i četvrti nastavak, a verujem da hoće jer je i ovo jedna sjajna igra, nadam se da će napustiti neke osnove i zameniti ih ponekim zaista inovativnim sistemima. Uostalom, nije toliko ni do inovacija. Samo do fundamentalnih promena za kojima igra vapi kako bi se otisnula dalje od svog predvidivog gejmplej obrasca. Naravno, ja sam kao i ranije bio potpuno oduševljen grafikom. Dobro, svet je ovaj put možda previše svetao i natopljen šarenilom koje deluje kao da je pejzaž Breath of the Wild-a prilagođen Monster Hunter Stories univerzumu. Ali nije bilo previše stvari na koje sam se mogao požaliti. Dizajn karaktera je i dalje jak, efekti unutar i van borbi spektakularni a kompletan anime stil stvarno sjajan za jednog obožavaoca poput mene. Pa koliko god da su utisci po pitanju otkrića i borbi povremeno gubili fokus, grafički, ova igra je ostavljala pozitivne vibracije od početka pa do samog kraja. A ovo je jedna poprilično dugačka pustolovina, što joj ide u prilog koliko i – ne. Zapravo, nije problem u tome što traje dugo, čak naprotiv. Količina sadržaja je impresivna ali problem je u tome kako je taj sadržaj raspoređen. Postoje delovi gde tempo savršeno teče, osećaj napretka dominira kao i nagrade za trud. A onda, bez mnogo upozorenja, upadneš u niz zadataka koji deluju kao obaveze od kojih smo pobegli iz stvarnog sveta. A ne kao avantura zbog koje držimo kontroler. Srećom, postoji nešto što konstantno vuče napred, a to su naravno čudovišta. Sakupljanje, treniranje i razvijanje svakog od njih, srce je i deo igre koji najbolje funkcioniše. Postoji stvarno neobična satisfakcija, bez obzira na repetitivnost, kada pronađeš retko jaje a zatim ga razviješ u svog unikatnog saborca. Počevši od dodeljivanja imena pa do genetskih modifikacija, ceo sistem još uvek funkcioniše odlično u nameri da u svetu igre ostavite svoj lični pečat. Ovo je ujedno i jedini sistem u igri za koji mogu reći da je dovoljno dubok da nagradi posvećenost ali i dovoljno fleksibilan da ne kazni one koji žele da igraju opuštenije. Bukvalno, treniranje i personalizovanje čudovišta je onaj deo igre zbog kog govorimo sebi „još samo jedan sat pre spavanja“, i onda shvatimo da je prošlo tri. Ali ipak, ni ovde nije sve savršeno. Kako ulazite dublje u sistem, lako je shvatiti da određene kombinacije dominiraju. Sloboda naravno postoji ali balans nije idealan. Oni koji vole da optimizuju, brzo će pronaći najbolje opcije i tada raznovrsnost počinje da opada. Retki su momenti da ja ulazim dublje u sisteme neke igre, ali ovde me je igra bukvalno pozivala da je razoružam i eksploatišem njene slabosti. Pa dok to u većini slučajeva može biti zabavno, ovo nije svet koji želite da zloupotrebljavate „igračkom superiornošću“. Tu nekako dolazimo i do moje najveće zamerke na igru, koja može biti i njena najveća vrlina, zavisno od toga kakav ste igrač. Monster Hunter Stories 3 pokušava toliko sistema ne bi li produbio svoju suštinu, da može da bude previše zamorna ili dosadna igra, ukoliko joj se stoprocentno ne posvetite. A u svetu u kom danas živimo, gde nas svakog meseca obasipaju kvalitetni naslovi i gde samo još klinci sa pravom posvećenošću prže sate na raznorazne multiplejer naslove, jako je teško pokloniti potpunu pažnju samo jednom naslovu. Četvrti naslov ukoliko smanji broj sistema, produbi njihovu mehaniku i najvažnije, svoju suštinu izmeni na takav način da se šablon potpuno izgubi, verujem da bi mogla da bude igra godine. Ako ne i više od toga! Toliko lepo mišljenje imam o celokupnoj postavci i prezentaciji kompletnog „Stories“ univerzuma, što samo dokazuje da je lanac jak samo koliko i njegova najslabija karika. Osvrnuo bih se i na tehničke karakteristike, gde verzija za PlayStation 5 pruža najstabilnije iskustvo. Sve radi kako treba, učitavanja su brza i nema većih problema koji bi dodatno kvarili tempo igre. Na vama ostaje samo da odaberete grafički režim koji vam najviše prija, gde je po mojoj proceni onaj srednji možda i najoptimalniji za igranje. Uz Monster Hunter Stories 3, dobili smo igru koja ima jasnu ambiciju da bude više od onoga što je serijal do sada bio. Dobili smo dublju priču, kompleksniji gejmplej i solidan pokušaj da se svet učini življim. U isto vreme dobili smo i naslov koji ne uspeva uvek da izbalansira ove ambicije kroz samo izvođenje. Nije savršena. Daleko od toga. Ali ovo nije ni prosečan naslov. Monster Hunter Stories 3 iziskuje posvećenost kako biste iz njega izvukli maksimum, pa će tako različitim igračima predstavljati i potpuno različito iskustvo. Od mene ipak jaka preporuka i ocena koja predstavlja neku vrstu sredine i početne tačke. Na koju će stranu vama nagnuti, zavisi isključivo od vas. Monster Hunter Stories 3: Twisted Reflection je dostupan za PC, PS5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch 2 Autor: Milan Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Pravi overklok serijala! – Monster Hunter Stories 3: Twisted Reflection recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Knight of the Seven Kingdoms S2 se trenutno snima, 2027. će biti emitovano 6 epizoda. Priča će biti bazirana na drugoj noveli, gde se njih dvojica nađu usred sukoba dva lokalna vlastelina.

Nezvanični izveštaji kažu da su imali samo jednog ATC kontrolora koji se bavi poletanjima/sletanjima i zemaljskim saobraćajem. Mada i kamion je kriv jer nije uradio osnovnu proveru levo-desno. Da je bilo ko od njih dvojice pravilno reagovao, ovo bi bio još jedan od promašaja za dlaku u istoriji LaGvardije https://theaircurrent.com/feed/dispatches/aircraft-ground-vehicle-near-misses-runway-incursions-lga-preceded-fatal-crash/ Nije nikakva tajna da im se infrastruktura raspada, i sasekli su budžet pa ne mogu da plaćaju ljude. Oni koji dođu ne ostaju dugo zbog stresa. Letenje u SAD je postalo rizik.