Evro

[Highl1]

zato što ti još uvek nisi ništa zaradio

[ChemerBoy]

Nacekaces se :D

[Failure.Sanitarium]

Pa nisam "sad", ali dobro dodju ovakve fake promene valute. To je kod nas vec ustaljeno, kao i "pad" cene benzina lol. Realno ce da poskupi za nekih 2 nedelje, kao i evro :) I tako u krug.

[Stator]

? Izvini reci kako nisam u plusu kad sam kupio evro za 78.6 dinara, a prodacu ga kroz dve tri nedelje za 80 ako ne i vise ? Nisam rekao da obrcem na dnevnom nivou, vec cekam...

edit : pogresna kupovna cifra

Cek cek Darko, Ako si ti kupio evre pod 78.6 din a sada je evro 76.6 http://www.findomestic.co.yu/kursnalista/kursnalista.php Kako si onda " vec 6000 din u plusu "

[Debeli]

охохохо...

ево, имамо једног шпекуланта (лол - звучим као мајор задужен за морал неке дивизије у Бгду крајем 1944.), који интуитивно капира ствари.

"купим за динар, продам за два, и од тог једног процента баш лепо живим".

:)

Cek cek Darko, Ako si ti kupio evre pod 78.6 din a sada je evro 76.6 http://www.findomestic.co.yu/kursnalista/kursnalista.php Kako si onda " vec 6000 din u plusu "

ОЧЕКИВАЊА, Статоре. основ сваке берзанске трансакције.

[Stator]

Ja sam npr vec 6000 din u plusu :)

Da li ti ova recenica zvuci kao ocekivanja ?

[Failure.Sanitarium]

Cek cek Darko, Ako si ti kupio evre pod 78.6 din a sada je evro 76.6 http://www.findomestic.co.yu/kursnalista/kursnalista.php Kako si onda " vec 6000 din u plusu "

Glupo sam napisao, mislio sam u narednom periodu ( ~dve , tri nedelje ) , kada se ocekuje da evro skoci na "staru vrednost". Kad se sve sabere i oduzme, to bi bila neka realna cifra. I to sam preterao btw, bice oko 4 000 . Jebiga pisao sam te 2 recenice pola sata, na poslu sam i rasplinut na 5 strana. Izvinjavam se :)

U svakom slucaju, shatili ste poentu

[Debeli]

читајте "Политику"...

Курс динара „голица” инфлацију

На зеленој пијаци велика понуда очас обори цену кромпира – зашто би евро, нафта или злато били изузетак, контрапитање je професора др Давора Савина на наше питање – због чега код нас у исти час расту цене, али и вредност националне валуте

Овогодишња економска политика није успела да се избори са инфлацијом. Зато и имамо једну од највиших стопа раста цена у овом региону. Као највећи кривац за слаб резултат у обуздавању инфлације означена је Народна банка Србије, односно њена монетарна политика. За др Давора Савина, професора на београдском Факултету за економију, финансије и банкарство (ФЕФА), таква оцена не стоји сасвим, јер НБС као најубојитије оружје у борби са инфлацијом користи референтну каматну стопу. То је, по њему, круто, ригидно средство које не може да достигне задати циљ – нижу стопу инфлације. Једноставно, по др Савину, механизам којим је требало да се укроти инфлација, почео је да је подстиче, док се раст курса динара појављује као „споредна”, али непријатна последица.

У јулу базна инфлација досегла је 10,3 одсто. Упркос томе НБС очекује да ће до краја године њена стопа бити у планираном оквиру од три до шест одсто. То је лепа жеља, каже наш саговорник, али на доста дугом штапу иако су цене нафте и других сировина на светском тржишту у опадању услед хлађења конјунктуре. И то на обе стране океана.

Шта се, у ствари, дешава код нас? Инфлација расте, а с њом и курс динара. Потпуно неуобичајено.

Динар јача, евро депресира

Тачно је, каже др Савин, да нас економска струка учи сасвим другачијим лековима – што је домаћа инфлација виша од стопе у економском окружењу, то и срозавање вредности националне валуте мора да буде веће. Код нас је управо обрнути процес: динар јача, евро депресира. Откуда то?

Др Савин указује да одговор лежи у огромном приливу иностраног капитала и усвојеном валутном режиму где се курс одређује сучељавањем краткорочне* понуде и тражње за девизама, уз „што мање мешање” централне банке. НБС се на девизном тржишту јавља само изузетно. Пре неколико дана је на међубанкарском тржишту интервенисала са три милиона евра како би зауставила вишедневни раст курса динара. Понуду девиза чине, осим извоза и дознака, стране директне инвестиције, комерцијални кредити домаћих предузећа, зајмови које наше банке узимају по нижим каматним стопама на европском финансијском тржишту и потом их репласирају домаћим клијентима, али уз вишу камату.

– Са великом понудом девиза пада курс евра. На исти начин као и на зеленим пијацама. Додатна понуда кромпира обара му цену. Исто је и са нафтом или златом. Механизам је свуда исти. Нема никакве разлике – тврди др Савин и упозорава да проблем са тако јевтино купљеним девизама није нимало безазлен.

Према његовим речима, НБС купује девизе на тржишту динарима, који су, у упрошћеној варијанти, исто што и штампање новца. Да тај изненадни вишак пара не би изазвао праву експлозију цена, НБС одмах, у другом кораку продаје своје репо хартије. Мења их за динаре претходно створене откупом девиза. То је процес такозване стерилизације новца, а откупљене девизе прелазе у монетарне резерве.

– Наше тренутне девизне резерве износе око 15 милијарди долара. То није нека предност. Пре би се могло говорити о неадекватној политици. Њихов раст сигнализира увећање новчане масе, али истовремено одражава политику високих каматних стопа централне банке. „Цена” коју плаћамо за те резерве је непријатно висока – истиче наш саговорник и додаје да повлачење слободног, ликвидног новца мора бити праћено веома стимулативном каматом. Наша тренутна референтна стопа је 15,75 одсто, а у ЕУ 4,25 одсто. Управо та велика разлика између две каматне стопе стимулише банке да се јевтино задужују на европском новчаном тржишту и да остварују високе спекулативне зараде.**

Он подсећа да је, због прилива инвестиција и шпекулативног капитала, НБС принуђена да држи своју каматну стопу на вишем нивоу него што одговара нашим развојним потребама, а прати је апресијација, односно раст курса динара.***

– Јачање курса динара у начелу појефтињује увозну робу и релативно поскупљује извоз. Такав увоз би морао допринети смиривању инфлације додатном понудом јефтиније робе и услуга на домаћем тржишту. Колико – зависи од тога који ће део своје профитне марже у цене уградити увозници, односно трговина. Што је тржиште неразвијеније слабије брањено и позитивни ефекат јефтинијег увоза на домаће цене биће мањи или га уопште неће бити. Исто тако, раст каматне стопе у принципу делује на хлађење потрошње и тиме на успоравање инфлације. Тог ефекта код нас нема, јер цене краткорочно не клизе наниже. Отуда, више каматне стопе делују изразитије на раст курса динара него што утичу на пад инфлације.

Осим што дестимулише извоз, високи курс, као и начин његовог формирања, уноси неизвесност у пословање. Није могућно предвидети колики ће сутра бити курс динара: 86,5 динара за евро или 76,5 динара или… Мањи прилив иностраних кредита даће прву, а већи прилив другу цифру, констатује наш саговорник.

Међутим, он каже да ниво курса није примаран чинилац који делује на извоз. Дугорочна реална конкурентност наше привреде је ниска. Светски економски форум је прошле године објавио лествицу конкурентности привреда у свету према којој првих десет места заузимају: САД, Швајцарска, Данска, Шведска, Немачка, Финска, Сингапур, Јапан, В. Британија, Холандија.

Др Савин указује да је у том разврставању од земаља у транзицији највише, 38. место, припало је Литванији. Следе је Словенија 39, Словачка 41. Црна Гора је рангирана на 82, а Србија на 91. месту.

Слободан Костић

[објављено: 13/08/2008.]

*управо суштински проблем наше економије, непостојање дугог рока ни у чему.

**то је управо оно прање о којем сам причао које обичан народ не примећује. ради се о милијардама, па ви израчунајте зараду/губитак. ово је и основни разлог због кога имам резерве према оваквој политици и стално указујем да ово неће моћи дуго овако. можда је већ штета толика да ћемо се чешати.

***очајна позиција у којој се налази прерастегнута НБС. који је најбољи пут? уффффффф...

сад, да сам упоран, могао бих да покренем причу на ову тему, да ли је "проевропска влада", која ће само да настави овакве негативне трендове (са краткорочним фасадним добицима) и одложи суочавање са суштинским проблемима српске привреде, који ће се само заоштрити одлагањем, била право решење сада, чисто теоријски посматрано (са становишта дугорочних тежњи свих нас). они сматрају да су за наставак "добитне комбинације" добили "мандат" од ионако бесловесног народа који ће да се чеше кад пукне, као што се чешао и 1993.

чисто теоретски посматрајући ова друштвено-политичка кретања, не постоји ни један подстицај да ова влада ишта промени. како испада, све је супер, зато их је народ и изабрао да наставе ову супер политику. опозиција није у стању да о овоме говори - што због медијског монопола, што због неспособности да адекватно артикулише ове проблеме. и где нас то води? знате и сами... чешаће се по глави подједнако и загрижени радикал и загрижени ДСовац. економски колапс не прави разлике по политичким преференцијама.

зар вам није логично? тако и у животу бива - што касније решаваш озбиљан проблем, све ће те више коштати.

сад, немојте молим вас, да кренете са причом "а шта би ови други урадили"? само ламентирам над једним аспектом. ако имате шта да кажете на ове моје констатације, риплајујте овом посту на УПТ, плиз. да не засеравамо топик.

Edited August 13, 2008 by Debeli

[Barabesku]

Dokle ce padati evro, zasto pada i kako vas to pogadja?

Ne zna dokle će da pada, ali mi svakako ne odgovara, jer ja sve radi skoro trgovine obavlja u evrovima, a onda on padne i meni se ne isplati da pretvara u dinare. Sad sam malo uštekao u slamaricu malo evrova (u vodokotlić zapravo) i čeka da se digne...

[Dz]

ja samo znam da evro i kad skochi i kad padne cene rastu