Snovi

[rejvenn]

taj deo ni meni nije jasan :)

[voodoo_]

Deluje vrlo verovatno, telo je ipak daleko složeniji "mehanizam" od onoga što svesni deo mozga misli...

[Corey]

Замислите однос свесног и подсвесног као санту леда у води, где је сићушни део видљив на површини и којим се служимо, а највећи део нама недоступан у коме се одвија права лудорија. Нпр. желиш да подигнеш неки предмет, механизми у подсвесном су обавили своје много раније пре него што ми уопште добијемо мисао у свесном да желимо подићи тај објекат.

Што се тиче комуникације путем симбола и архетипова, сложићу се са Дулиом братом да су они у одређеној мери индивидуализовани. Раздобља у историји су очигледан пример, па и тотално другачији начин живота, планинар и ронилац, дрвосеча и хипстер у Њујорку итд... Међутим, праћењем се могу скапирати лични архетипови и симболи, но целог живота можеш то вежбати и никада не достићи савршено тумачење.

[Doolio]

rebel i pyro:

zapravo, ne da nije neverovatno nego je dokazano i pokazano u praksi milijardu puta:) podsvest 'zna' te stvari i gomilu drugih, npr, ti znas sve brojeve tablica koje si video danas dok si se setao, samo sto se svest ne opterecuje tim stvarima nego se to zipuje u podsvesti jer ti 'ne treba'. mozda ces, ako je potrebno, moci pod hipnozom da se setis gomile stvari, al to je neka druga prica. podsvest isto tako ima jako dobru komunikaciju sa celim organizmom i jako dobro zna sta se desava, sta god to bilo. svest je, ko sto kori kaze, deo kojim se ti svesno sluzis, je li, i kao takav, nema pristup tim fundamentalnijim tripovima, zato je tebi i cudno da 'nesvesno zna da imas rak', iako je to prirodna stvar.

slicnom relacijom ljudi ozdravljaju i razboljevaju se sugestivnim putem. poznati su slucajevi likova koje su zakljucali u iskljucenu hladnjacu na plus dvaes, a ovi su do sutra umrli od smrzavanja (sa sve promrzlinama, da, da) jer su istripovali.

primer za to kako podsvest ima zajebanu percepciju ne samo ka unutra, vec i u odnosu na okruzenje: lik koji je uspostavio ginisov rekord za prelazenje atlantika cini mi se, u camcu, inace jedan od pionira autogenog treninga, to je uspeo zahvaljujuci 'treniranju podsvesti'. naime, on je sebi u hipnotickim ili trans stanjima (kada zapravo svest utihne, a podsvest postaje receptivna za sugestiju) sugerisao, pre svog poduhvata, kako ce 'stici po svaku cenu do amerike', 'ici konstantno na zapad' i jos par stvari. desavalo se da, u toku njegovog kuntanja, camac promeni smer i krene, lupam, na sever. u tom trenutku, u san mu je dolazio neki lik sa tripovima tipa 'ajde, moramo do mog gospodara, de si ti poso', ovaj ga je u snu pitao 'a gde je tvoj gospodar', na sta bi mu ovaj rekao 'pa na zapadu lol'. u tom trenutku bi se on budio i gledao na kompas i skontavao da je camac, dok je on spavao, promenio kurs i adjustovao je kurs na zapad.

sto se arhetipova tice, oni su vec manje individualizovani (za razliku od simbola - simbol kite ce nekoj ribi oznacavati, ne znam, caleta npr, a nekom liku koga su silovali crnci ce znaciti bol ili katastrofu npr) i to je ono sto je kod njih interesantno. pogotovo sto se tice arhetipova u snovima. primera radi, zna se za nekog starog grka koji je uporno sanjao kako gori u nekoj kuci blabla i umro je na kraju od jedne retke varijante upale pluca (bas jako retke). jedan lik se zalio na isti san (naravno, nije znao za tog grka) u dvadesetom (ili devetnaestom) veku, san ga je progonio i stalno je imao osecaj da treba nesto da radi po tom pitanju, al nije znao sta - u prevodu, san mu jednostavno nije dao mira. na kraju je umro od te iste upale pluca koja je jako retka. mislim, primer ko primer, ima ih milion, ali cisto kao trip kako funkcionisu arhetipovi.

npr, poznat je slucaj jedne devojcice koja je bolovala od neizlecive bolesti, a to joj nisu rekli. sanjala je snove za koje se ispostavilo da su ukljucivali neko zmijoliko bozanstvo i neke tripove koji su opet vezani za neke tamo domoroce i njihove vraceve koji to sanjaju kad treba da umru ili nesto u tom fazonu. devojcica je imala tipa cetiri godine tada i nije bilo sanse da ima pojam o bozanstvima i principima mitologije, a jos manje o konkretnim bozanstvima. u snove je bilo ukljuceno i tripovanje sa spokojem, odlazenjem na nebo i tome slicno. zakljuceno je da je njen organizam (pa samim tim i podsvest) skontao o cemu se radi i da ce da umre i da je na nesvesnom nivou sam sebe umirivao (jer nije mogao da uradi nista povodom toga, bolest je bila neizleciva) projekcijama 'u vecnost', 'odlaskom na nebo', 'jedinstvom sa svim' itd iako su sami koncepti bili nepoznati samoj devojcici - tj njenom svesnom umu.

sve u svemu, ovo je tek vrh ledenog brega, ali ove stvari svakako nisu mambo dzambo vec se uzimaju kao standard vec neko vreme. sta ima dalje i dublje i sire, to ne znamo jos uvek, informacija i komunikacija su za nas jos uvek misticne stvari, intercelijska komunikacija u organizmu, vidovi komunikacije u prostoru i vremenu itd, sve je to neistrazeno jer numemo:) eto, skoro su nesto ispitivali i skontali su, sad jebiga, zaboravio sam i ne razumem se, ali u fazonu da neke informacije za koje su mislili da sadrze samo odredjeni tipovi dal celija ili ne znam cega, sadrze zapravo sve celije jednog organizma i mogu da ih prenose medjusobno. tako da sa tim otkricem tek postaje krajnje prirodno da ti ako imas rak, da ti moras da znas za to, sad jebiga, ne na svesnom nivou. ovaj svesno-nesvesno konstrukt je jako mlad u evoluciji i samim tim nesavrsen i prilicno nepoznat i ima dosta bagova, a najveci je svakako, to sto pricaju razlicitim jezikom medjusobno:) primera radi, bas sto se tice autosugestije, nesvesno ne konta vreme, proslost, buducnost i tako te stvari, ona je u fazonu jeste-nije. zato je klasicna greska u autosugestiji, a svesnom umu tako nekako logicno deluje, pricati nesto u buducem vremenu, jer to nesvesno ne zna da interpretira, tako da nece ni da se tripuje sa tim. u stvari, nesvesno ce buducnost uvek da interpretira kao buducnost:) pa tako, ako se lozimo da cemo, ne znam, prestati da se plasimo visine, treba da se inputujemo sa tripovima tipa 'ja se ne plasim visine', a ne sa 'necu se plasiti visine', jer podsvest kaze 'aha, necu se plasiti visine, dobro, vidimo se kad taj period dodje' i on naravno ne dodje nikad jer se input 'necu se plasiti visine' uvek interpretira kao buducnost.

[zytherius]

Kiš beše ima neku priču, kad lik koji boluje od nekog tumora crta cvece u kupatilu i na kraju se ispostavi da je tumor bio istog oblika?

Dajte neku literaturu, čitao sam nešto malo interpretacija od Junga gde objašnjava arhetipove, i kako su u svim religijama povezani sa njima. Trebjašanin je pisao, ,,Šta jung nije rekao" se zove čini mi se.

[Doolio]

pa ne znam, jungova 'covek i njegovi simboli' obavezno, overi i 'heroj sa hiljadu lica' od dzosefa kembela. medjutim, malo je suvoparna knjiga, ali postoji serija intervjua sa njim koja se zove 'the power of myth' (u video formatu) i ima je po torentima, to je prilicno pitko za gledanje, a bavi se u sustini tom tematikom (zasto mitovi razlicitih naroda i kultura imaju isti kostur). ima i 'uvod u sustinu mitologije', to je valjda neka zbirka tripova na te teme, a tripovi su jungovi i od karla kerenjija, medjutim, nisam citao to, procitao sam pet strana i nesto mi bilo smor.

ako nadjes (ja imam neko matoro izdanje hrvatsko), mozes da procitas i 'autogeni trening', to je ovaj lik sto je isao u camcu preko atlantika.

[bolkonski]

Posle višegodišnjeg čitanja Junga i razgovora sa jednim drugarom koji se njime bavi još dublje, dođao sam do zaključka da Jung nikako nije dobar za početak, iako je knjiga "Čovek i njegovi simboli" koju je naveo Doolio dobar početak (s obzirom da Jung nije sam radio na knjizi), ali posle nje ne treba odmah nastaviti sa Jungovim knjigama. Evo zašto to mislim.

1. Da bi se čitao (ne shvatio, nego samo prosto čitao) Jung, potrebno je ogromno strpljenje i neviđena koncentracija. Komplikovan rečnik, veliki broj nepoznatih pojmova i suvoparan tekst, čine čitanje izuzetno teškim.

2. Da bi se razumeo Jung, potrebno je nenormalno veliko predznanje. Ovde ću izneti samo jedan primer, a to važi za sve. Jung se proučavanjem (naučno-teorijskim) alhemije bavio 20 (dvadeset godina). On odatle crpi mnoštvo ideja i pojmova koje je gotovo nemoguće razumeti kada se uklope u njegovu psihologiju. Takođe, potpuno je apsurdno čitati, a ne znati osnovne filozofske pojmove i filozofiju uopšte.

3. Ključni problem je što je Jung surov i ne daje gotovo nikakva rešenja, već samo jako naporan i spor put do rešenja. Njegove knjige nisu udžbenici ala "Kako rešiti problem", već su ozbiljna filozofska dela u kojima on objašnjava svoje viđenje čoveka, a psihijatrijski slučajevi mu služe da iz njih crpi granice ljudskih mogućnosti.

Zbog toga je bolje čitati autore koji se bave Jungom, tj. nekim delom njegove psihologije/filozofije, naročito američke/anglosaksonske autore, jer oni umeju vrlo jasno da izdvoje suštinu i nisu dosadni. Treba svakako prvo prelistati Frojda, jer je pitak i veoma jasan i predznanje ne igra nikakvu ulogu. Ali osnovne pojmove kao što su nesvesno i svesno je upravo Frojd uveo i dao im osnovu. U velikom broju slučajeva Frojdova psihologija daje rašenja. Pored toga mnoge druge škole psihoterapije kao što su bihejviorizam, geštalt, transakciona analiza, konstruktivizam, itd. daju odlične rezultate.

A moj lični savet što se snova tiče je u samoanalizi snova. To je uvek prvi korak. Šta vi mislite, bez ikakvih gluposti koje ste čuli o tome šta su snovi. Naravno, za ovo je neophodno da verujete u to da nesvesno sa svesnim komunicira preko snova. Dakle, ako ste ispunili taj zahtev i znate da nesvesno komunicira u simbolima, 90% je gotovo. Kao što Doolio reče, iako postoje opšta mesta, ona nisu tako česta, a čak i kad jesu, sve zavisi od konteksta, tj. od trenutka u kome se čovek nalazi. A ko može da poznaje bolje sebe od nas samih? Je l' tako?! Nije, ali za početak je dovoljno, jer čak i kad sebi osvestite problem, tj. znate šta vam nesvesno govori, još ste daleko od rešavanja, pošto rešenje problema jeste istinsko prihvatanje rešenja. Istinsko prihvatanje nije racionalno prihvatanje, nego sveukupno duševno-mentalno-emotivno prihvatanje.

[Majstor bora]

Na konto Dulijevog da kontrolisete podsvest, naime tamo 95. isao sam kod nekog lika na casove gitare lik je svirao sve moguce instrumente covek je bio vrhunski muzicar i produhovljen covek all in all, jednom sam mu rekao da imam problema da se probudim ujutru tipa da ne cujem budilnik etc, on mi je rekao pre nego sto zaspis ponavljaj u sebi "ustacu u 6"(na primer) i to tako ponavljaj jedno 5-10 minuta pre nego sto zaspis.

Verovali ili ne svaki put kad to uradim probudim se u minut u to vreme :)

[Doolio]

bole:

taj neki fazon.

imam par komentara:)

sto se tice junga, da, jung je ozbiljno stivo. sa druge strane, iako je obiman i, verovatno zbog njegovog ogromnog obrazovanja i inteligencije, dosta zajeban i prebrz kao lik, opet predstavlja jednu masu fundamentalnih teorija i zakljucaka. ovo kazem jer riba od glave smrdi (u nekom pozitivnom smislu:) ), pa je jung ipak, ako ne nezaobilazan, ipak vrlo, vrlo koristan. self help knjige (kako resiti problem) jesu neko obogaljeno i rafinisano prezentovano stivo i zasnivaju se sto na praksi i empriji, sto na nekoj simplifikovanoj naucnoj bazi. one zapravo mogu biti dosta zanimljive i iz njih se mogu izvuci korisne informacije i postupci, ali citalac mora biti sposoban da info iz takve knjige filteruje. za to mu je potrebno predznanje i neko iskustvo, a tu na scenu stupa upravo jung, zajedno sa frojdom (mada i kod frojda treba filterovati, ali dobro, to ide u hodu) i mozda kembelom (jer je on zapravo sjedinio frojdovo i jungovo ucenje). u prevodu, ako imate temelje od junga, moci cete zapravo da citate i te 'kako resiti problem' knjige i da cedite iz njih korisne stvari. a to je prilicno korisna stvar jer te knjige po pravilu imaju 50% ili vise sranja, a ako citalac ne ume da odvoji zito od kukolja, onda bolje i da ne cita.

zato ja skacem okolo 'jung jung' izmedju ostalog.

da, transakciona analiza. bern je po meni najpitkiji lik za citanje i prosto covek iznosi interesantne stvari, a opet jako dobro uvodi coveka u svesno, nesvesno, razvoj licnosti i psihologiju licnosti uopste i generalno priblizava citaocu taj mehanizam mozak-telo. jeste da se bavi jednom uzom stvarnoscu, ali je jako zgodan za razumevanje tih stvari, pogotovo ljudima kojima su trip te psiha-telo ili duh-telo relacije.

sto se tice samoanalize snova, pa, sta ja znam, svesni um jednostavno ima totalno drugaciji sistem parlanja od nesvesnog i to je najveca prepreka u analizi snova ili, kad smo kod toga, bilo kakvih poruka nesvesnog. stanja kao sto su trans, meditacija ili hipnoza olaksavaju tu komunikaciju (pomazu da svest aknolidzuje poruke nesvesnog), mozda treba ici u tom smeru kod neke introspekcije.

medjutim, ovo sto si rekao za istinsko prihvatanje je istina i jos jedna od stvari na koje ljudi ne obracaju paznju i mesaju kontekst, pa zato ne uspevaju u necemu sto su naumili. celovito prihvatanje zahteva tzv. predaju, tj da covek nema otpor, medjutim racio uvek pravi otpor jer u suprotnom 'gubi tlo pod nogama'. pa tako ako se zainatimo da postignemo nesto na licnom planu (ne mislim na neki posao, vec nesto tipa 'bicu gotivan lik'), pravimo gresku. stvara se umni konstrukt koji treba da predstavlja nas kao gotivnog lika i taj konstrukt ostaje nedostizan posto um daje cilj i um provajduje sredstva za nesto sto nije umna kategorija vec sveobuhvatna. tako da zapravo trud i napinjanje, razmisljanje i naprezanje kod tih stvari prave kontraefekat. nesvesno nam salje poruku, mi treba da je primimo, a ne da jurcamo na sve strane za njom, a ona nam bleji u dzepu dok mi prevrcemo stvari po gajbi:) dakle, fazon je u nekoj 'samokomunikaciji' koja zahteva dosta harmonije, ali bez truda i naprezanja.

u principu, za neku samoanalizu coveku, po mom misljenju, treba siroko, vise nego duboko, psiholosko obrazovanje. dosta bitnih snova je pokriveno (naravno, dat je neki grubi nacrt, treba pronaci svoj fazon u generickom paternu). primera radi, ako znamo da mladi ljudi zele da se emancipuju od kad je sveta i veka. ako znamo da se to na globalnom nivou radi ritualnom inicijacijom (da, cak i sada u modernim drustvima to postoji na neki nacin iako je vrlo slabo izrazeno, ali je tu - pa makar to bilo podizanje licne karte) koja predstavlja simbolicno umiranje deteta i radjanje odraslog coveka u svim kulturama (vaskrsnuce kao pojava ima korene u ovome - npr gandalf koji gine i onda vaskrsne kao gandalf beli koji je mnogo zajebaniji od sivog). ako znamo da je ta ritualna inicijacija zapravo samo odraz prirode (u nama se dogadja tzv psiholoska smrt) i jednostavno otelotvorenje procesa koji se u nama desava (u nekim primitivnim plemenima se zapravo ovaj proces i desava tako, odjednom, ceo poso se zavrsi tim ritualom - razlog je prost, opet se vracamo na predaju, klinac uopste ne dovodi u pitanje ritual i uzima ga zdravo za gotovo, postaje covek, nema tu sta i jednostavno, to se i desi u vidu prekretnice, a ne postepeno). ako isto tako znamo da je u isto vreme mladim ljudima frka da se odlepe sami od sebe i, uslovno receno, odrastu. ako sve to znamo i sanjamo san gde smo gost na sopstvenoj sahrani i posle tog sna se osecamo nelagodno, znamo sta je po sredi bez nekog veceg prostora za gresku.

dei:

to je fazon sa autosugestijom, jesi rekao u futuru, al si naveo tacno vreme, pa nisi mogo da se zajebes:)

da si ponavljao 'bicu baja', podsvest bi radila periodicne checkove na 'bicu baja' i konstatovala da je sve u redu jer, ono, bices baja:)

[Longleyy]

A moj lični savet što se snova tiče je u samoanalizi snova. To je uvek prvi korak. Šta vi mislite, bez ikakvih gluposti koje ste čuli o tome šta su snovi. Naravno, za ovo je neophodno da verujete u to da nesvesno sa svesnim komunicira preko snova. Dakle, ako ste ispunili taj zahtev i znate da nesvesno komunicira u simbolima, 90% je gotovo. Kao što Doolio reče, iako postoje opšta mesta, ona nisu tako česta, a čak i kad jesu, sve zavisi od konteksta, tj. od trenutka u kome se čovek nalazi. A ko može da poznaje bolje sebe od nas samih? Je l' tako?! Nije, ali za početak je dovoljno, jer čak i kad sebi osvestite problem, tj. znate šta vam nesvesno govori, još ste daleko od rešavanja, pošto rešenje problema jeste istinsko prihvatanje rešenja. Istinsko prihvatanje nije racionalno prihvatanje, nego sveukupno duševno-mentalno-emotivno prihvatanje.

Sto se ene tice jedno 95% snova su o stvarima o kojima jako razmisljam/zelim/me muce pred spavanje i neki vremenski period.

Retko kada sam imao snove koji mi nisu povezani sa problemima koje registruje moja svest, znaci neki svakodnevni. Dal je to neki dogadjaj, nesto sto treba da se desi, nesto sto zelim, nesto za sta ne mogu da nadjem resenje itd...

Ali kada vidim vasa obrazlozenja celog tog sastajanja svesti i podsvesti, zapitam se..

edit: I svidja mi se sve sto dulio pise i bolkonski, sve sam procitao, bravo. Saznao sam o ovim stvarima vise za ovih 20 minuta citanja, nego sto sam kroz ceo zivot. Realno, ceo zivot i bezim od toga, moram priznati da me u dubini,moc podsvesti i duhovni deo nas kao coveka privlace i plase u isto vreme.

Edited July 1, 2011 by Longleyy

[Majstor bora]

Doolio procitao sam Berna Koju igru igras i sad zavrsavam "Sta kazes posle zdravo" koja mi se iskreno vise svidja i vrhunska je knjiga, takodje mislim da sam promasio redosled trebao sam prvo da procitam "Sta kazes posle zdravo" a posle "Koju igru igras".

Bern je stvarno pitak i razumljiv ali je osnova naucni metod sto mi se svidja obavezno stivo za sve.

[Doolio]

longli (pre edita):

da, ali tu ti treba jos jedan momenat, a to je da li je san uticao na tebe u nekom vidu. dakle, ako ti sanjas kako jedes sarme i ne zapamtis to, onda nije ni bitno. druga stvar, ako zapamtis, ali nemas neki odnos prema tom snu (nelagodu, osecaj kao da si nesto zaboravio itd), onda je verovatno nebitan. ali secas se sigurno nekih epic snova koji ti nisu bas najjasniji, ali izazivaju u tebi npr anksioznost i ti se sam cudis u fazonu 'sanjao sam da idem u diznilend, a nije mi dobro ceo dan wtf'.

ima tu interesantnih stvari, npr, neko misljenje je da, ako se secas sna, a nema sanse da se setis nekih pojedinosti (tipa idem ti ja tako ulicom i pozdravim se s komsijom i znam da mi je komsija, al da me jebes ne znam koji, ne vidim mu facu u secanju), te pojedinosti nisu bitne, vec su tu cisto da se napravi neki setting:) dakle, komsija je tu da bi, ne znam, ti tako isao i imao kome da se javis:)

pa onda, isto je kao trip da, ako sanjas neki druzina prstena fazon (isli neki nagruvani lik, neka ekstra riba, neki smarac i ja na basket), svi ti likovi predstavljaju tebe, sto je jako interesantno stanoviste. ono, nagruvani lik moze da se pobije sa ekstra ribom i tu bas imas da pletes sta je zapravo poenta tog sna:)

onda, za muskarce, bilo kakva rupa u snu, predstavlja picku. dakle, sta god, otprilike nema 'slucajnih rupa':) ono 'e, sanjao sam da ulazim u neku pecinu' - taj fazon:)

isto tako vecina falusnih tripova su patka, isto simbolicno. zmija isto. cest je motiv borba heroja sa velikom zmijom - u principu savladavanje svog animalnog.

i tako dalje i tako blize, ima tu opstih mesta, al ih treba uociti.

posle edita:) :

pa ne znam, jeste to jedan ogromni slabo istrazeni trip, ali ono, tu je i postoji i nema sta da te plasi:) naravno da se covek moze sjebati, ali nije ni to tako lako, ipak je to neki samoodrzivi mehanizam koji sam sebe ispravlja. medjutim, da, moze pogresno rukovanje da sjebe stvari. primera radi, u hipnozi postoji nesto sto se zove opoziv. dakle, ti mozes da indukujes razne nadrazaje, osecanja i slicno, ali moras to da opozoves da se ne bi sjebo. to ljudi zaborave.

eto, poznat je isto slucaj lika kome je hipnotizer za vreme hipnoze sugerisao da mu se na saci nalazi nesto jako vruce i zaboravio je da to opozove (da kaze 'sklonili smo to'). lik mu je dosao posle dve nedelje sa tripom da mu svaki dan u isto vreme izlazi plik na ruci koji ne boli i koji nestaje posle petnaest minuta. npr, jos jedno svedocanstvo o tome koliko mi zapravo kontrolisemo organizam, ali ne kontrolisemo 'to sto kontrolise organizam'. pa onda placebo i tako to. naravno, sve to deluje i obrnuto, dakle, mozes da se sjebes. setimo se motiva u narodnim pricama kad lik 'legne da umre' i onda umre.

dei:

taj fazon, bern car:)

ne secam se kojim redom treba, al ono, nije neka frka, ko sto si i sam mogao da vidis.

[Pekarman]

Zubi? Probaj crva kojeg juris po kozi, on po njoj rovari a kad ga najzad ubijes, iz crne krvi njegove krene jos vise crva, koji rastu i rastu, ali ovi ne probijaju kozu nego kao kroz prozirne plihove plivaju a najveci i najgadniji medju njima je neka grozota koja lici na Pyramid Head-a iz SH-a ali kao crva. Nisam mogao da spavam 2 dana.

[Longleyy]

longli (pre edita):

da, ali tu ti treba jos jedan momenat, a to je da li je san uticao na tebe u nekom vidu. dakle, ako ti sanjas kako jedes sarme i ne zapamtis to, onda nije ni bitno. druga stvar, ako zapamtis, ali nemas neki odnos prema tom snu (nelagodu, osecaj kao da si nesto zaboravio itd), onda je verovatno nebitan. ali secas se sigurno nekih epic snova koji ti nisu bas najjasniji, ali izazivaju u tebi npr anksioznost i ti se sam cudis u fazonu 'sanjao sam da idem u diznilend, a nije mi dobro ceo dan wtf'.

ima tu interesantnih stvari, npr, neko misljenje je da, ako se secas sna, a nema sanse da se setis nekih pojedinosti (tipa idem ti ja tako ulicom i pozdravim se s komsijom i znam da mi je komsija, al da me jebes ne znam koji, ne vidim mu facu u secanju), te pojedinosti nisu bitne, vec su tu cisto da se napravi neki setting:) dakle, komsija je tu da bi, ne znam, ti tako isao i imao kome da se javis:)

pa onda, isto je kao trip da, ako sanjas neki druzina prstena fazon (isli neki nagruvani lik, neka ekstra riba, neki smarac i ja na basket), svi ti likovi predstavljaju tebe, sto je jako interesantno stanoviste. ono, nagruvani lik moze da se pobije sa ekstra ribom i tu bas imas da pletes sta je zapravo poenta tog sna:)

onda, za muskarce, bilo kakva rupa u snu, predstavlja picku. dakle, sta god, otprilike nema 'slucajnih rupa':) ono 'e, sanjao sam da ulazim u neku pecinu' - taj fazon:)

isto tako vecina falusnih tripova su patka, isto simbolicno. zmija isto. cest je motiv borba heroja sa velikom zmijom - u principu savladavanje svog animalnog.

i tako dalje i tako blize, ima tu opstih mesta, al ih treba uociti.

posle edita:) :

pa ne znam, jeste to jedan ogromni slabo istrazeni trip, ali ono, tu je i postoji i nema sta da te plasi:) naravno da se covek moze sjebati, ali nije ni to tako lako, ipak je to neki samoodrzivi mehanizam koji sam sebe ispravlja. medjutim, da, moze pogresno rukovanje da sjebe stvari. primera radi, u hipnozi postoji nesto sto se zove opoziv. dakle, ti mozes da indukujes razne nadrazaje, osecanja i slicno, ali moras to da opozoves da se ne bi sjebo. to ljudi zaborave.

eto, poznat je isto slucaj lika kome je hipnotizer za vreme hipnoze sugerisao da mu se na saci nalazi nesto jako vruce i zaboravio je da to opozove (da kaze 'sklonili smo to'). lik mu je dosao posle dve nedelje sa tripom da mu svaki dan u isto vreme izlazi plik na ruci koji ne boli i koji nestaje posle petnaest minuta. npr, jos jedno svedocanstvo o tome koliko mi zapravo kontrolisemo organizam, ali ne kontrolisemo 'to sto kontrolise organizam'. pa onda placebo i tako to.

dei:

taj fazon, bern car:)

ne secam se kojim redom treba, al ono, nije neka frka, ko sto si i sam mogao da vidis.

Eto zasto se plasim izucavanja toga, kada sam ustao posle tog sna, nisam mu davao paznje, bilo mi je ono wtf, jos jedan bolestan san, i nekome sam ispricao to iz fazona "zamisli sta sam sanjao", na sta sam dobio odgovor OMG NIJE VALJDA TO DA SI SANJAO i pogled koji nisam video u zivotu, poceo da proucavam citam i sam se istripovao ko debil.

Poenta, znas ono kada mozda i ne zelis da znas istinu :)

A deo mozda zasto ne zelim da znam sta je sve moguce u nasoj podsvesti, jer generalno sam covek koji mnogo analiriza, cak i sitnice, preispitam se 1000 puta u glavi. Recimo oko najobicnijih stvari koje recimo ljudi svakodnevno rade, kada mi je malo nesto sumnjivo "overanalise-ujem" sve zivo. Sto me dovodi do toga, da kada bi saznao i poceo da se bavim tripovima podsvesti, uma i tom autosugestijom, mislim da stvarno ne bi mogao da spavam i da bi opusteno zavrsio u nekoj ustanovi.

edit: Ne bi mogao to da proucavam prucavanja radi i iz zanimacije, vec bi sve projektovao na sebe, dok ne bi zavrsio kao jebeni Leonardo Di Caprio u Inceptionu ili neko sranje :D

Edited July 1, 2011 by Longleyy

[voodoo_]

Jel može Bern pre Frojda (i kojim redom knjige), ili bolje Frojd?

@Longli: što bi rekli, voće sa drveta znanja je najskuplje, al bolje znati više nego manje, ako ništa posle nekog vremena ćeš to znanje da sublimiraš i da ti se slegne, i onda ti bude bolje nego što je bilo ranije :)

Edited July 1, 2011 by voodoo_

[Doolio]

nije to bas tako, to ti se cini jer si 'uman':) fazon je u tome sto je to drugacija relacija. ta tvoja slika je nekako previse 'amerikanizirana', da tako kazem.

druga stvar, uspesno tumacenje snova moze samo da pomogne, naravno, sa oprezom, da se ne ode u neke retardiranosti. jungov primer (ne secam se, mislim da je jung) sa planinarem govori o tome. jedan lik je bio overwhelmed, smoren je bio zbog porodice, napet zbog posla itd i bio je u fazonu da 'pusti sve to'. sanjao je da pada u ponor i tome slicno i bio je napet. onda je odlucio da se opusti malo i da ode na planinarenje sa drugarima. ovaj mu je reko nemoj, na sta mu je ovaj odgovorio nesto tipa 'ma brate, moram malo da odmorim'. zginuo je na planini tako sto mu se OTKACIO konopac. dakle, nije se samoubio, vec se podsvesno lose vezao i to je maltene bilo predvidjeno celim tripom, koji je jung izgleda skontao, ali ne dovoljno sigurno da bi, ne znam, odvalio lika bejzbolkom i vezao ga u sobi ili tako nesto:)

e sad, to sto tebe plasi je zapravo strah od nepoznatog. ali moras da shvatis da tebe plasi nesto sto je svakako deo tebe, tj nesto sto si ti sam, a to bas i nije logicno, zar ne:) u sustini od toga ne treba bezati jer stvaras sizoidnost i razdvojenost, a zapravo to dovodi do ustanove. sa druge strane, harmonija sa samim sobom i prihvatanje samog sebe moze da donese samo dobro. sizofrenicari su zapravo likovi koji previse misle i cepaju licnost na sebe i 'sebe' postepeno. u sustini svaki mentalni poremecaj je intenzivirano nesto sto svako poseduje. pa ce tako svako da kaze nekad 'dusane koji si ti debil', sizofrenicar to zapravo stvarno prica, sam sebi od strane sebe:)

autizam isto, previse analize. autizam ne mora biti urodjen, on moze biti socijalno izgradjen. analiziras, analiziras, kreces da se gubis u analizama i da pravis neku svoju percepciju i svoju realnost. to je samo veci level od onih likova sto zamisljeno idu ulicom. kreces da izbegavas eye contact jer te zapravo izbacuje iz tvog sveta gde ti zapravo rojis misli dok hodas, prilicno oblivious za ono sto se desava oko tebe i onda te neko oslovi, a ti se zbunis i radije bi nastavio da ides jer te prekinuo i ne umes tako brzo da se adaptiras na spoljasnji nadrazaj. sigurno ti se to desilo par puta, a recimo, autisticar je stalno takav. nista to nije toliko misticno da bi se plasio sam sebe:) ti si ono sto si:) zasto ovo pricam? zato sto je ta 'predaja' kod tih stvari jako bitna i sa njom si prilicno siguran, sa previse barijera ides u sizoidnost, a sa prihvatanjem dostizes harmoniju. i da, ovo zvuci ko neki zen pamflet, ali naucna praksa ce ti reci isto, samo razlicitim recnikom:)

edit: Ne bi mogao to da proucavam prucavanja radi i iz zanimacije, vec bi sve projektovao na sebe, dok ne bi zavrsio kao jebeni Leonardo Di Caprio u Inceptionu ili neko sranje :D

ovo sto je vudu rekao. kad baratas odredjenim nivoom znanja i, da kazemo, prakse, ti postajes mighty wielder of sword of consciousness, a ne neko ko mlatara tim macem, pa odsece sebi nogu:)

vudu:

moze, bern je prilicno pitak, za citanje je vrlo lak, u rangu onih zapadnjackih knjizica kako smuvati ribu, samo sto je zapravo naucni rad u pitanju. tako da berna mozes svakako, a mozes i tomasa e. harisa posle berna (knjiga ja sam ok ti si ok) koji pici bernov trip kroz slucajeve u praksi (posto je lik psihoterapeut). konkretno obraca paznju na mundane situacije, sto je kul i do jaja pitko i pamtis sam od sebe.

frojd je azbukica i ono bas temelj, mada je malo tunnel vision sa svojim seksualnim tripovima, al svakako ga ne treba zaobici.

citaj prvo ono sto ti dopadne saka.

[bolkonski]

Može Bern pre Frojda. Nema tu nekih pravila. Ono šta sam rekao za Junga je samo savet da se ne počne od njega, ali kad tad ćeš doći na njega. Važno je interesovati se, onda lako ide jedno za drugim, to je kao bilo šta kad radiš.

Iako ću se možda pokajati, ipak ću reći. To je kao kada slušaš muziku. Prvo slušaš šta su ti drugi rekli, pa ti se onda nešto dopadne, pa onda to slušaš, pa onda saznaš da je na taj bend uticao neki drugi bend, pa onda ideš dalje, pa se širiš, a ideš i u dubinu. Isto je tako i sa ovim, kao i sa bilo čime drugim.

E sad, ako kopaš dovoljno duboko onda ćeš doći do osnova, kao što su Frojd i Jung, kao što su u zapadnoj filozofiji Platon i Aristotel, kao što su u muzici Bah, Mocart i Betoven. To je pravi početak, ali, po meni je prirodnije krenuti okolo, nego udariti od korena, jer usput shvataš materiju laganije, dok direktnim napadom na osnove postoji realna mogućnost od mnogo nepoznatog sadržaja.

[voodoo_]

Fala lepo, to the knjižaramobile!

[reiser]

+1

dulio bog otac

[Doolio]

bole:

zapravo, tu jesi u pravu. kad si napravio paralelu sa muzikom skontao sam:)

ako pogledas, kod svih velikih filozofa, psihologa, pa i naucnika uopste, pisaca itd, se provlaci neki fundamentalni trip koji je prilicno nerazumljiv nekom ko se nije bar malo naoruzao. istocnjaci su gajili neki takav jezgroviti pristup sustini i zato kad uzmes nekog lao cea, a bez tog predznanja, ti samo vidis neke izjave koje niti su dovoljno jasne, niti su prakticne, niti su definisane, a zapravo je stvar u predznanju. meni su bili totalno nerazumljivi i zen fazoni i uopste istocni mudraci i filozofi, dok nisam dosao do tih fundamenata upravo preko njihovih zapadnih kolega koji, buduci da su blizi nama kulturoloski (ajde) pisali stilom koji nama odgovara i imali pristup koji je nama blizak, a zapravo se tu prica o istim stvarima. ono sto je simptomaticno, a sto sam rekao, za naucnike i pisce itd, to je i najinteresantnija stvar od svega. pa tako vidimo da jung polako, sto vise otkriva i razgradjuje stvari na naucnoj osnovi, on vise ide u metafiziku i mistiku, sto deluje paradoksalno kad neupucen covek to primeti. imamo i teslu koji je rekao nesto tipa 'ja nijednom nistam nista otkrio razmisljajuci o tome', sto je jedna vrlo bitna i jaka izjava, koja se zapravo podudara sa jungovim gledanjem na stvari, sa severnoamerickim indijancima, kao i sa juznoamerickim i istocnjackim misticima. pogledajte ove kembelove intervjue koje sam pomenuo, pa cete da vidite jos jednu iteraciju toga, kod samog kembela.

nesto kao u civilizationu kad proucavas tocak, pa keramiku, pa alfabet, pa matu, pa motor sa unutrasnjim sagorevanjem, pa ovo, pa ono i na kraju sve ode u jedno i nema vise grananja:) a kad bi krenuo od tog jednog, ne bi ti bilo dobro. tako da, u pravu si, treba ici od grancica, pa onda zagristi u neke metafizicke tripove koji idu u sustinu i zapravo su em nejasni, em previse bombasticni, em preplavljujuci ako se krene od njih.

[shoocky]

a taman sam sinoc krenuo da citam uvod i psihoanalizu, sa namerom da odatle sirim, i sad vi preporucite podosta stvari. Volim vas <3

Edited July 1, 2011 by Shoocky

[rejvenn]

Fala lepo, to the knjižaramobile!

ne moraš u rl, googlemobile je tu!

http://www.filestube.com/eb4c5a6c47fa758503e9/go.html

- jung - covek i njegovi simboli

http://www.4shared.com/get/mOnBQRU5/Erik_Bern__Koju_igru_igra.html

- erik bern - koju igru igras

[voodoo_]

Sve teže čitam knjige s kompjutera, tako da je ipak bolje papirno.

A inače obe koštaju tipa 800 dinara ukupno.

[Doolio]

dosta tih knjiga mozete naci kod onih likova sto bleje ispred faksova fazon... ako nekog ne mrzi da kvestuje, mozda ce imati srece, to su uglavnom matora izdanja i dosta ljudi ih je imalo.

[Majstor bora]

Erika Berna imate da kupite u knjizari Plato, imate i "Koju igru igras" i "Sta kazes posle zdravo", sto se tice Junga isto u knjizari Plato imate "Jungova mapa duse" od Marej Stajna doduse ovu knjigu sam tek poceo da citam tako da ne mogu dati konacan sud ali mi deluje da je dobra i upravo je to uvod u Junga.

Od Frojda sam u skorije vreme procitao "Covek Vuk" vrlo lepo stivo koje nije posebno ni obimno knjiga je oko 500 dinara tako da je vredi kupiti.