drugi svetski rat šbbkbb

[brue]

Specijane vojne jedinice imale su siroku upotrebu tokom WW2, a njihovi lideri ovih malih "komarac" trupa, cesto su bili heroji u ovom ratu sirokih razmera. Ord Windgate i njegovi Chindits u Burmi, Evans Carlson i Marine Raiders u Pacifiku, Mountbattensovi komandosi, "Phantom Major" David Stirling i Special Air Services u Severnoj Africi, Otto Skorzeny itd, samo su neki od tih junaka. Lista je predugacka, i cak i danas budi secanja na dane velikih avantura i piraterije. Jedan od njih je i vojnik-naucnik, Ralph Bagnold.

Bagnold je odigrao kljucnu ulogu na strani saveznika kroz par vojnih kriza u kojima su se nasli saveznici nakon ulaska Italije u rat. Gubitak citavog Bliskog Istoka je bio skoro neizbezan. Ovaj text ce vam predstaviti kako je on to uspeo da spreci.

Bagnoldov Blef

Profesionalni vojnik, koji je zavrsio Kraljevsku Vojnu akademiju u Woolwichu, Bagnold je sluzio u rovovima WW1. nakon rata, prebacen je u Egipat kao oficir za signalizaciju. Tamo se zatekao medju sebi slicnim ljudima, zeljnih avantura, u Royal Tank Corps. Zapoceo je istrazivanje pustinje i pogotovo Model T Forda i njegovu izdrzljivost u ovim negostoljubivim uslovima. Dok su drugi oficiri bancili po Aleksandriji i Kairu, Bagnold i njegovi prijatelji su iskoriscavali slobodno vreme i vikende u avanturistickim putovanjima do Sinala, Palestine i Jordana.

Verovatno bi ostavljali zacudjene poglede na one koje bi sreli uz put, a pogotovo na njihove raskalasne kolege oficire u Egiptu. Bili su inteligentni, obrzovani ljudi sa zajednickom ljubavlju prema pustinji. Njihov broj se cesto menjao, ali standardnu ekipu, pored Bagnolda, su cinili dva mlada oficira, Guy Prendergast i Ruper Harding-Newman. Oba su bili izvrsni vozaci, a Prendergast je bio cak i pilot, sto je ipak bila retkost u to vreme.

Sa povecanjem iskustva i sa upotrebom opreme koju je bagnold sam izmislio, uskoro su se okrenuli ka zapadu i najsuvljem i najnegostoljubivljijem delu planete - Libijskoj Pustinji. Velicini skoro kao Indijsko poluostrvo, to je cudno podrucje, pusto kao sama meseceva povrsina, a u to doba je bilo tesko naci ikakvu mapu za to podrucje. Ovakvo pusto i gluvo podrucje predstavljalo je pravi izazov za avanturiste poput Bagnoldove ekipe.

Da li je ova mala grupica od 6 ljudi, koja se samofinansirala, u 3 nova Model A Forda da prodje kroz libijsku Pustinju i to dalje nego prethodne ekspedicije? Tada, zadnja ekspedicija koja je istrazivala tu oblast bila je organizovana od strane milionera Princa Kemal el Dina, i sadrzala je flotilu vozila zajedno sa karavanom kamila za snadbevanje. Tri Model A Forda je smesno u odnosu na te brojke, ali sam Bagnold je smatra da broj ne utice na kranji rezultat i uspeh ekspedicija. Da li bi mozda ta mala ekspedicija mogla da predje veliko more peska koje je razdvajalo Egipat i Libiju na preko 500 milja od severa ka jugu? Princ Kemal je procenio da je ta pustinja potpuno neprohodna.

I pored ovakve ocene, Bagnold odlucuje 1930. da ipak okusa svoju srecu i znanje i pokori pustinjsku barijeru. U ekspediciju su upali i jos dva britanska oficira otpustena iz Sudanske civilne sluzbe: Douglas Newbold i Bill kennedy Shaw, arheolog i botanist. Obojica su poznavali arapski i imali iskustva u putovanjima sa kamilama, i oba su zarko zeleli da istraze misterije Libijske pustinje, legende jos iz starog Egipta i Arapske literature.

Bagnoldovo iskustvo, vestina i izvrsno snalazenje u prostoru dovele su do uspeha. Hrabra grupa je pronasla put za laka kola preko neizmernog broja dina. u njihovim Model A Fordovima presli su preko 4000 milja pustinje, kroz nepoznato podrucje i vratili se trijumfalno u Kairo. Ova ruta je mapirana kasnije od strane patricka Claytona, Irca, eksperta u kartografiji zaposlenog u Egyptian Desert Survay. Ubzo su on i Bagnold postali prijatelji sa uzajamin postovanjem.

Nakon njegovog uspeha, i otpusta iz armije, Bagnold se posvetio potpuno proucavanju pustinje i posebno malo istrazenom i gotovo nepoznatom efektu kretanja dina. napisao je i knjigu "Fizika oduvanog peska" sto mu je donelo kartu za ulazak u elitno drustvo Royal Society of London. Zaokupio se i sa poslom u komunikacijama, hidraulici i temama vezanim za pesak kao pescane formacije, sve do izbijanja rata u septembru 39te.

Nakon izbijanja rata, istog momenta je ponovo pozvan u armiju. Ignorisuci njegova stvarno neuobicajena znanja i vestine, Britanska Armija ga je poslala transportnim brodom trupa u Keniju , o kojoj nije znao nista. Iako je znao da je to pogresno, morao je da se povinuje naredjenjima.

Ipak, sudbina je intervenisala, i nakon borbi u Sredozemlju, njegov brod je bio tesko ostecen a putnici iskrcani u Port Saidu. Tamo su trrebali da cekaju sedam dana na novi brod sto je Bagnold iskoristio da sedne na voz za Kairo i poseti svoje stare prijatelje u Egiptu. U Shepheard Hotelu, nalece na novinara Egyptian Gazette koji je znao za Bagnoldove podvige pre rata, i daje intervju. Text izlazi u novinama pod naslovom "Day in, Day Out", a novinar ga zavrsava sa recima:

"Prisustvo majora Bagnolda u Egiptu u ovo vreme, pokazuje indiciju da se kardinalne greske iz WW1 nece ponoviti. Tokom tog rata, ako je covek bio expert za Egipatsku Pustinju, skoro je sigurno bio prebacen na Jamajku da raportira o mogucnostima za povecanje proizvodnje ruma, ili pak zaposlen da kopa tunele ispod Messina Ridge-a. Danas, sve se radi mnogo bolje."

Ovaj text i pogotovo sarkasticni zavrsetak procitao je General Sir Archibald Wavell i saznao za prisustvo ovog eksperta u Egiptu. Ovaj general u to vreme nije imao oficijalni status na Bliskom istoku, jer je u to vreme jos uvek trajao tzv "Phony War" u Evropu, nakon nemackog osvajanja Poljske. Francuska jos nije bila na udaru, a Italija jos uvek van rata. Ipak, njegov zadatak je bio da radi iza scene, jer bi njegova otvorena prekomanda bila provokacija i poziv Musoliniju da udje u rat, i pripremi i ovo moguce ratiste. Radio je na planu odbrane u situaciji ako Italija udje u rat, ili Nemci prodru preko Balkana, ili cak u obe situacije zajedno. Bio je skromno i nezapazeno smesten u HQ u Kairu, pod komandom Generala Sir Henry Maitland "Jumbo" Wilsona.

Naravno, Bagnold je bio potpuno nesvestan tih radnji, i otisao je samo u posteu starom drustvu. Dok je bio kod svog prijatelja Pukovnika Micky Millera, stigao je poziv od Wavella. "Wavell? Sta on ovde trazi? Mislio sam da je Jumbo Wilson komandujuci?". Miler je stavio prste u polozaj za cutanje i poveljivo mu odgovorio: " Wavell ne bi trebalo da je ovde. Jumbo jeste nas sef. Wavel nema ovlascenja da se mesa, ali zna sve sta se dogadja okolo i pamti sve i svakoga. Planira nesto krupno i prikuplja ljude, ljude koje znaju znanje. Bices sigurno prebacen ovde Ralphe, hajde sa mnom gore".

kad su se popeli na sledeci sprat, do kancelarije Wavella, Miller mu je rekao: " On ima jedno stakleno oko, tako da pazi da ga gledas u ono pravo".

Interjvu je bio kratak. jedno sjajno oko, postavljeno u vremenom "istucenom" licu, posmatralo je Bagnolda. General je tiho pricao.

"Dobro jutro, Bagnolde. Znam sve o tebi. Prebacen si za Keniju. Znas li ista o toj zemlji?"

"Ne, gospodine."

"Bio bi mnogo korisniji ovde, zar ne?"

"Da, gospodine"

"Dobro. To je sve za sada."

Dva dana kasnije Bagnold je prebacen u Egipat i postavljen u signalnu jedinicu Oklopne Divizije Majora Generala Hobarta u Matruhu, na egipatskoj obali Sredozemnog mora.

Tadasnja vojna situacija u Egiptu nije bila ni malo vesela za Britance. Jedna jedina britanska oklopna divizija, skoro fornirana i slaba sa transportnim mogucnostima, morala bi da odbrani 60 milja dug pojas tzv Zapadne Pustinje, oblast izmedju Sredozemnog mora i severne granice velike pustinje. Ocekivani italijanski napad sigurno bi dosao iz pravca Libije. 500 milja juznije, Italijani su posedovali garnizon u Uweinatu na granici Sudana. Dobro opremeljna i brzo manervisane jedinice mogle su da za dva dana zauzmu Aswan Dam, i izoluju Sudan.

Zbog ovoga, misli majora Bagnolda su se okrenule njegovom protivniku na italijanskoj strani, Pukovniku Lorenziniju, koja je upoznao par godina pre toga u otvorenoj pustinji, i koji je ostavio snazan utisak na njega. Ako italijasnka komanda drzi Lorenzinija u Libiji, onda sigurno slusaju njegove savete. Komikujuci situaciju jos vise, Britanci nisu imali u tom trenutku dovoljno izvidjackih aviona u Egiptu, i nisu mogli da provere italijanske namere i polozaje.

U svom izvestaju, navodeci probleme izvidjanja, Bagnold predlaze da se upotrebe komercijalna transportna sredstva. M. General Hobart, zvani Hobo, koji je bio pionir mobilne taktike u Britanskoj Armiji, i sa tim rizikovao svoj polozaj, procitao je izvestaj i potpuno se slozio sa predlozima.

"Potpuno se slazem. Prosledicu ovaj izvestaj u Kairo, ali znam sta ce se dogoditi. Odbice ga."

Hobart je bio u pravu. General Wavell jos uvek nije preuzeo komandu, a stab je bio uspavan u mirnodobske rutine ogranicene na unutrasnje bezbednosne poslove jos od 1870te. Atmosfera ubistvena za predloge koje je izneo Bagnold. Stav kaira je bio da se sa malo vojnika, i slabom odbranom ne izaziva Musolini koji je vec u tom trenutku u Libiji imao stacioniranih cetvrt miliona trupa. Patrole koje Bagnold sugestira, iako su bile opravdane, mogle bi samo da uvuku Musolinija u rat. Ali ovo je bio samo zvanican stav.

Pravi razlog za odbijanje njegovog plana je strah od pustinje. jedan od oficira iz staba, upozorio je Bagnolda da ako uzme trupe i odvede ih u pustinju, samo ce dovesti do toga da se izgube. na mapi okacenoj u stabu, iz 1916te, nije bilo ni jednog ucrtanog puta kroz pustinju i sa natpisom "granice pescanih dina - nepoznate". Komentari o Bagnoldovim sugestijama o patrolama po 150 milja sirokoj pustinji varilali su od "smesno" do "suludo".

Bagnold ne odustaje. Hoboa smenjuju, tja bukvalno su ga sutnuli sa polozaja, i postavili novog komadanta. On ponovo salje novi izvestaj novom komandujucem. Izvestaj ponovo biva odobren i poslat u Kairo, i odbacen sa stavom "sta hoce taj prokleti Major iz Matruha".

Ubrzo nakon toga, Bagnold odlazi u izvidjacku misiju u civilnoj odeci u Tursku, na misiji provere stanja te zemlje i predvidjanju kako ce reagovati u slucaju opsteg rata. kada se vratio, zatekao je promenu situacije. Wavell je izasao iz senke i postao glavnokomandujuci za Bliski Istok, warlord koji je bio odgovoran za situaciju od granica Burme pa do Zapadne Afrike, i od Balkana do Juzne Afrike. Osnovan je novi GHQ Middle East, sa novim ljudima, i u novom, cistijem delu Kaira. Atmosfera je najzad bila osvezujuce ziva.

Bagnold je dodeljen kao ispomoc Generalu Barkeru, novom Singal-Officer-in-Chief-u. Upleten u urgentnu uspostavu komunikacija za Wavellov gigantsku i kompleksnu komandu, zaboravlja na pustinju do juna 1940te i krize koja je tad nastala. Francuska je pala. Italija usla u rat. Mediteran i Suetski Zaliv su bili blokirani, a Bliski Istok bukvalno izolovan od same Britanije sa flotama nemackih podmornica i Luftwaffeom. Opasnost koju je Bagnold predvideo bila je sada stvarnost.

Marshal Grazianijevih 250 hiljada trupa ce se uskoro pokrenuti istocno ka Eigptu i Suecu. Vojvoda od Aoste u Etiopiji poseduje skoro identicnu armiju, uperenu ka Sudanu i Egipatskim juznim granicama. Pojacanja stizu, ali sa blokiranim Mediteranom, njihov dolazak se moze otegnuti mesecima. Nije bilo dovoljno rezervi oruzja i opreme. Situacija je izgledala vise nego ocajna.

Bagnold odma stupa u akciju. Iskopava svoj stari izvestaj i ubedjuje svog zapovednika da ga licno stavi Wavellu na sto. Za manje od sata, biva ponovo nasamo sa Wavellom.

Ovog puta, generalova kancelarija nije bila "otrcana" sa nedostatkom autoriteta ili sa sumnjom na predstojeci konflikt. Ponovo ga je posmatralo jedno blestavo oko. Pozdravio je Bagnolda sa nekom lakocom, kao skroman covek koji pozdravlja prijatelja pri nekom opustenom cavrljanju.

"Recite mi Bagnold, kako mislite da upadnete u Libiju?"

Bagnold je prisao sada modernoj mapi Zapadnog Egipta okacenoj na zidu, i prstom pokazivao rutu.

"Pravo kroz sredinu Pescanog Mora, gospodine. Prolaz je ovde, zapadno od Ain Dallae. Bio sam tamo ranije, i siguran sam da ce sve dobro proci. I put je dobar na drugoj strani, kako ga je Clayton video tad."

Generalovo lice je ostalo nepromenjeno. " A sta bi ste radili sa te druge strane?"

"Isli bi smo dovoljno na zapad do Kufra Oaze i Uweinata. Proucavajuci tragove na toj ruti mogli bi smo proceniti gustocu saobracaja, vrste vozila koje su prosle i pravce u koje su se uputili."

Wavell je i dalje ostao bezizrazajan. "Koji su rizici?"

"Dva, gospodine. Prvo, vreme. Nijedan Evropljanin nije bio u pustinji tokom leta. Na jugu dizu se veoma topli vetrovi. Koliko topli, niko ne zna, Drugo, ova vasa mapa, gospodine. Vidite da je prolaz nacrtan na njoj a u prodaji je u Kairu vec godinama."

Wavell je sa razumevanjem klimnuo glavom. "Mislis da bi mogli da vas cekaju sa druge strane Claytonovog prolaza?

"Da, gospodine. Ali, to je i za Italijane tesko podrucje, bezivotno, bez vode, bez sklonista i daleko od bilo cega. Prihvatljiv je rizik za pretpostaviti da oni nece biti tamo."

"A sta sa vasim sopstvenim tragovima od vozila, Bagnold?"

"Po zemljistu, da, mogu da se spaze iz aviona ali veoma tesko, jer je avion prebrz. Ako se spusti dovoljno nisko, mogu da se spaze ali ubrzo i da se izgube. nasi tragovi, preko dina naravno, izgubili bi se sa prvim vetrom."

General se malo nagnuo, sada vec malo zaintresovan za ideju. "Dobro, i sta ako saznate da tamo ima malo ili skoro ni malo aktivnosti? Sta tada Bagnold?"

"Pa, kako bi zvucalo malo piraterije po pustinji?"

Wavellovo lice se naglo izmenilo. Za trenutak, Bagnold se uplasio da je ipak otisao predaleko. Bio je previse opusten sa Glavnokomadujucim. Ali sa tim vestackim okom i izbrazdanom licu, Wavell je stvarno licio na nekog piratskog kapetana.

"Mozete li da budete spremni za 6 nedelja?"

"Da, gospodine."

"Imate li pitanja?"

"Dobrovoljci i oprema, gospodine."

"Dobrovoljci su posao za British Troops Egypt. Pobrinucu se da vam General Wilson pruzi svu potrebnu pomoc. Oprema? Hmmm, da. Tu cete naici na prepreke."

Wavell pritisnu dugme. Bagnold je ocekivao uobicajenog adjutanta i zapanjio se kad je u sobu usao ni manje ni vise nego Lieutenant General Sir Arthur Smith, Wavellov zapovednik staba.

"Arthur, Bagnoldu treba talisman. Otkucajte ovo da potpisem. Sad."

Tada je glavnokomandujuci izdiktirao najneverovatnije naredjenje koje je Bagnold ikada cuo u svojoj karijeri.

"Strogo poverljivo. Za sve Heads of branches i Directorates. Zelim da svaki zahtev upucen od strane Majora Bagnolda bude ispunjen, hinto i bez ikakvog pitanja."

Wavell se onda okrenuo ka Bagnoldu.

"Ni rec od ovoga ne sme procureti. U Egiptu postoji nekih 60 000 "subjekata" svih klasa. Uzmi neku dobru pricu za "pokrivanje" od mog DMIa (Director of Military Intelligence). kada budete spremni za pocetak, napisite svoja vlastita naredjenja za operaciju i donesite direktno meni."

Ovo je bio definitivno blanko cek, bez obzira na nedostatak opreme koji je bio sveprisutan.

Napustajuci kancelariju, i dalje ne verujuci sopstvenim usima, Bagnold je razmisljao o iznenadnoj reakciji i brzom reagovanju na njegov predlog o pirateriji. Zasto je ta rec pokrenula akciju? Premotao je u sebi sve price koje je znao o Wavellu. Brilijantan strategist, Wavell je bio poznavalac stranih armija i mentaliteta njihovih lidera. Clan Allenbyjevog staba za vreme WW1 i uspesne Palestinske kampanje. I Wavell je bio dobar u sagledavanju strateske situacije. Od toga je napravi nauku. To mora da je to. Starac planira blaf da kupi vreme za pojacanja!

Sledecih 6 nedelja su bile najnapornije i najzahtevnije u celom Bagnodovom zivotu. Nove i neisprobane oklopne jedinice su trebale biti napravljene iz nicega, iztrenirane za zadatke i operacije nikad pre uradjene ili pokusane. Uspeh je zavisio na kombinaciji Wavellovog "talismana" sa pametnim i dobro pripremljnim planom i znanjem koje dugme "pritisnuti" u velikoj HQ masini. Bagnold je stavio svu svoju energiju na ovaj zadatak.

Trebala mu je pomoc bivsih saputnika. Rupert Harding-Newman je jedini bio prisutan u Kairu, Guy Prendergast nedostupan u Britaniji, arheolog Bill Kennedy Shaw kurator u jerusalemskom Muzeju, Pat Clayton na izvidjackom zadatku u divljinama Tanganyike. Shawov otpust je dobijen od Palestinske uprave, vlasti Tanganyike su locirale Claytona i ubacile na avion za Kairo. Shaw i Clayton su bili u Kairu i dodeljni im cinovi i uniforme u roku od tri dana od podnosenja Bagnoldovog zahteva.

Bagnold i Harding-Newman su u medjuvremenu otisli u shoping po Kairu kod prodavaca vozila. Nakon isprobavanja nekoliko tipova vozila, odlucili su se za 1.5 tona tezak komercijani Chevrolet sa pogonom na dva tocka. Svi dileri u Kairu su mogli da isporuce ukupno 14 ovakvih vozila. Harding-Newman je ubedio armiju da u jednoj armijskoj radionici zaustave sve poslove i izvrse modifikacije vozila po specifikacijama nacrtanim od strane Bagnolda i Harding-Newmana, zarad boljih karakteristika vozila i potrosnje goriva.

Zamisao je bila da postoje 3 patrole, svako po 2 oficira i 28 vojnika, prevoz u neoklopnim vozilima sa patrolnim vozilom za komandira. Svaka patrola bi imala dvocevni top, i u svakom vozilu protivtenkovske puske i montirani teski mitraljez za dejstvo u svim pravcima. Posade su opremljene sa pistoljima i puskama. Bagnold je dao specifikacija tada nepojmljive u vojnoj istoriji. Njegove male snage su trebale da operisu potpuno samostalno, daleko od dometa za ikakvu pomoc ili dotok zaliha. Svaka patrola je trebala da bude sposobna za samostalnu dopunu goriva, vode, hrane, municije, rezervnih delova i radija, za operacije na daljini od 1500 milja po losem terenu, sto je ekvivalent za 2800 milja na putu, i to u periodu na dve nedelje. Daljina dejstva bi mogla biti duplirana izvrsavajuci duple odlaske i formiranje zaliha na udaljenim mestima.

Svaki kilogram tereta je bio znacajan. Samo najosnovnije je moralo da se ponese. Iz ovog razloga, Bagnold je i odabrao bas proste kamione sa pogonom na dva tocka. Oni sa pognom na cetri tocka samo bi dodali nepotrebnu tezinu i potrosnju goriva. Sve inovacije u proslim godinama na njegovim ekspedicijama sada su usle u potpunu upotrebu. Svako vozilo je bilo opremljeno sa parom nosivih celicnih kanala za izvlacenje vozila iz peska. Ovi kanali su bili postavljani ispod zadnjih tockova vozila koja bi se zaglavila u pesku, i pruzala siguran nacin za izvlacenje i najtezih vozila.

Bagnold je pronasao i nacin kako da konzervira vodu. Sa ovom inovacijom vozila nisu trebala dodatnu vodu za hiljade milja voznje po pustinji. Do kraja 20tog veka gotovo sva putnicka vozila se isporucuju sa hladnjacima koji koriste verziju koju je Bagnold smislio 20tih godina 20tog veka.

Navigacija je zadugo predstavljala problem u pustinji, pogotovo sto je kompas bio neupotrebljiv u kolima u pokretu. 1928me bagnold je smislio prost, suncev kompas kucne proizvodnje, sa kojim bi rukovaoc mogao brzo i precizno da odredi polozaj cak i u vozilu u pokretu, pa makar islo i preko rupa i neravnog terena. Britanska Armija nikad nije ubacila u upotrebu ovu vrstu kompasa, medjutim Egipatska Armija je uvidela na vreme njegove mogucnosti i odavno narucila kompase od prozivodjaca iz Londona. Tako je Bagnold bio u mogucnosti da pozajmi svoj sopstveni pronalazak od Egipcana.

Svaka patrola je morala da ima teodolit, instrument za odredjivanja pozicije pomocu zvezda, koje su vrsili na kraju svakog dana. Britanska Armija je mogla da napravi samo jedan na teritoriji celog Bliskog Istoka. Drugi je pozajmljen od Bagnoldovog starog prijatelja George Murraya, direktora Egyptian Desert Surveya i Pat Claytonovog bivseg sefa. Treci je pronadjen u Najrobiju u Keniji i prebacen je avionom za Kairo.

Murray je pomogao i u izradi mapa za Unutrasnju Libiju sa istom razmerom od 1:500 000 kao i njegove mape Egipta. Iako, uglanom prazne, ove mape su bile znacajne za odredjevanje ruta i belezenje informacija tokom putovanja. Britanska Armija jos nije napravila racionalan metod za prenosenje velikog broja mapa ako je to bilo potrebno, stavljajuci ih sve u rolne koje bi mogle da popune kamion od tri tone. Bagnoldove prethodne ekspedicije savladale su ovaj problem, posto su mape morale da budu u skucenom prostoru Model A ili Model T Fordove.

Zdravstvene potrebe vojnika su takodje morale da se uzmu u obzir. Ljudi su morali da budu izlozeni dugotrajnoj toploti sa limitiranim zalihama vode tokom dana. Nocu bi dolazilo do naglog i velikog pada temperature. Bagnold i njegovi prijatelji sa proslih ekspedicija, odlucili su se na specijalnu ishranu. Clayton je iskopao devet godina staru dietu koju je Bagnold objavio u Geographical Journal-u. Sa Wavellovim "talismanom", izbegnuta su svaka protivljenja, i nove patrolne jedinice su imale specijalne obroke, sto je ukljucivalo i dnevnu kolicinu ruma, zabranjenu za ostatak armije jos od WW1.

Obicne armijske cizme nisu bile za upotrebu u pustinji, jer bi se napunile peskom. Zato je Bagnold narucio za svoje ljude sandale koje su nosili Indian frontier tribesmeni, i to po specijalnoj porudzbini. Za protekciju od sunca, suncevog udara i vetra, obicne uniforme nisu zadovoljavale potrebe, pa je narucena tradicionalna beduinska nosnja, a da bi se sacuvala tajnost, to je izvrsila palestinska policija. Sve ovo je donosilo zgrazavanje i cudjenje pojedinih oficira.

Svakoj patroli je bio potreban i radio, Bagnold je odabrao laki No.11 poljski armijski radio. Svakom je bio domet od 70 milja, ali tokom kratkog perioda u toku 24 casa, ovaj domet bi naglo "skocio" zavisno od godisnjeg doba itd. No11 je bio daleko od idealnog ali ipak nista bolje nije bilo na raspolaganju. kada su Bagnoldove patrole opremljene, zadnji No11 radio na Bliskom Istoku je bio za njegovu trecu, zadnju patrolu. A kada je uzeo svoje puskomitraljeze, samo tri su ostali u rezervi na citavom Bliskom istoku. Wavell je stvarno bio zavisan od uspeha njegovog blefa.

Sa njegovim univerzalnim znanjem i beskonacnom energijom, Bagnold je prebrodio svaki problem koji bi nastao. Njegov prijatelj, Shaw, kaze za ovaj period:

"Bagnoldovo tajno oruzje je bilo njegovo poznavanje pustinje ali i poznavanje vojske".

Sin pukovnika, njegov drugi dom je bila armija a pustinja prva ljubav. Ovo se pokazalo kao pobednicka kombinacija, pogotovo kada je morao da se okrene od opreme ka ljudima. major sa neobicnim idejama znao je dovoljno o armiji da ne trazi dobrovoljce medju regularnim trupama. Bio je realista. Nije bilo vremena da se ljudi odviknu od njihovih rutinskih nacina zivljenja. Bili su potrebni hrabri, dobro obuceni ljudi za razna dejstva, u negostoljubivim uslovima, veoma veliki zahtevi za obicnog vojnika.

General "Jumbo" Wilson, sugerisao je Bagnoldu da potrazi takve ljude u New Zeland Diviziji. Naoruzan sa svojim zahtevima, Bagnold je otisao do New Zeland kampa blizu Kaira. General "Tiny" Freyberg, heroj iz WW1, bio je u pocetku veoma odbojan i neprijateljski raspolozen prema ideji da izgubi svoje najbolje ljude. Sudbina je opet pomogla, jer je General bio zaljubljenik u ideje o mobilnosti Bagnoldovog bivseg sefa Hobarta, tako da su mu se predlozi o patrolama na kraju svideli, i konacno je odustao od protivljenja.

Freyberg je isao po svojoj diviziji pozivajuci ljude sa "potrebni dobrovoljci za izuzetno opasnu misiju" sto je prouzrokovalo prijave vise od hiljadu dobrovoljaca. Odabrao je dva oficira, kapetana Bruce Ballantina i porucnika Steelea, i naredio im da odaberu svoje sopstvene timove. Kada je mala armija stigla u Kairo, modifikovani kamioni su tek izlazili iz radionica. Novozelandjani su bili jos vise sumnjicavi kada su ih primili major i dva kapetana koju su izgledali vise kao stariji, posedeli engleski dzentlmeni. Ubrzo je ovo zamenio entuzijazam saznavsi sta im je zadatak, videvsi opremu i kako je i najsitniji detalj operacije precizno zamisljen.

Pod Shawovim instrukcijama, sest navigatora je obuceno kako da koriste suncev kompas u pokretu, odrede kurs i podese poziciju tokom noci pomocu zvezda. Neocekivana pomoc je dosla od strane jednog od dobrovoljaca, Dick Crouchera, koji je priznao da je bio oficir Trgovacke mornarice. kao i mnogi Novozelandjani sakrio je svoje kvalifikacije iz straha da ne bi morao da provede ceo rat na "busman's holiday".

U sest nedelja, limitirano od strane Wavella, Major Bagnold je bio spreman sa tri patrole. Mesta za zalihe su napravljena u Ain Dallai, blizu Pescanog Mora, dok je drugo napravljeno u Siwa Oazi. Wavell je licno dosao da se pozdravi za patrolama. Veliki general je ocigledno voleo avanture, i zadovoljno je gledao u njegove "mosquito columns" kako je voleo da ih naziva.

"Stari izgleda kao da umire da i sam podje sa nama" prokomentarisao je jedan od Novozelandjana.

5. spetembra 1940. patrole su se tajno iskrale iz grada. Dve patrole, Claytonova i Steeleova su se odvezle u Siwa Oazu. napravile su dupli put juzno preko Claytonove nove rute da bi napravile mesto za zalihe na neprijateljskoj strani Claytonovog puta, na markeru napravljenom deset godina ranije. Treca patrola, komandovana od strane kapetana Mifforda, zajedno sa Bagnoldom, Shawom i adjutantom Ballantineom odvezla se do Ain Dallae, da bi presla Pescano more direktno od istoka ka zapadu. Grazianova ogromna italijanska armija je vec napredovala duz obalnih puteva ka Egiptu. Siwa Oaza i njen depo bi ubrzo pala u neprijateljske ruke koji su napredovali novom rutom ka Unutrasnjoj Libiji sa severa. Tako da su buduce operacije zavisile od prakticnosti Ain Dalla rute. Tako je opet sav teret pao na Bagnoldova ledja. Ako on ne bi uspeo, Wavelov blaf koji je mogao da imao efekat kao 50 000 vojnika na polju koje nije imao, bi propao.

Patrola je ubrzo stigla do Ain Dallae, dvesta milja od Kaira. Depo je bio netaknut. Nepostojanje bilo kakvih tragova okolo, pokazalo je da je njegovo postojanje i dalje ostalo tajna.

Nakon kraceg odmora, popune goriva i zaliha, patrola je nastavila ka dinama udaljenim nekoliko milja. Kada su videli velicinu dina Novozelandjani su se zabrinuli za daljni progres. Samoveren, sa ogromnim znanjem po pitanju kretanja u pustinji, Bagnold je preuzeo vodjstvo sa njegovim vozilom, i pokazao umetnost voznje po dinama.

Zaustavio je ostatak kolone, a onda poterao teski kamion 70 km na sat uz dinu. Motor je grmeo. Vojnik pored njega, groznicavo pritiskajuci pod uzviknuo je:

"Isuse...neces uspeti da.."

Odjednom, kamion je nastavio put sa lakocom uzbrdo.

"Samo prvih stotinu metara je bitno, ako to znas na koji nacin da predjes, onda si ok" nadjacao je Bagnoldov glas riku motora.

Kada se skoro popeo na vrh, bagnold je naglo zaokrenuo. Vojnici sa njim, videli su i zasto. Lavina peska pala je za njima. Usporavajuci nezno, zaustavio je najzad kamion. Uspeo je. Poklici odusevljenja dopirali su od kolone dalkeo ispod njih.

Na Shawu je bilo da sledeci pokaze svoje umece. Alarm se pretvorio u sigurnost medju Novozelandjanima kada su videli da ovi Englezi znaju sta rade. Da bi naucili ostale vozace, morali su da im to prakticno pokazu. Medjutim, vozaci su napravili zacuddjujuce smesan propust, i izgubili momentum smanjujuci brzinu na pocetku uspona. Ovo je rezultiralo da se kamioni zaglave i izgubljene sate na suncu za njihovo izvlacenje iz peska. Sunce je vec bilo na zalasku kada je i zadnji kamion bio na vrhu dine.

Pogledali su zapadno i videli fantastican svet beskrajnih vijugavih linija. Tvrdo tol se nije moglo videti, osim red za redom gigantskih dina dodirivalo je unedogled do horizonta. Veliko More Peska. Ni jedan bolji izraz nije dodeljen bilo kom delu prirode. Cak i Bagnoldovi bliski prijatelji iz proslih dana su osecali strahopostovanje prema tom prizoru. Daljina od Dallae 10 milja, daljina do kraja puta, sa druge strane, 140 milja neskrajnog peska i 40 i vise ogromnih linija dina. Kamioni su to mogli da odrade, iako preoptereceni kao sto su bili. Bagnold i Shaw su vec to dokazali. Novozelandjani ce uskoro nauciti. Lako su se prilagodjavali i bili su inteligentni.

Glavni strah koji je Bagnold imao je od vremena. Za sada je bilo dobro. Vetra za sad nije bilo ali ako bi ih pustinjski vetar "gibli" dohvatio ovde, rezultat bi bio katastrofalan. Sada, ove dine su nepokretne, ali bi brda peska tekle, ako ni gibli poceo svoju muziku. Morali su da nastave da se krecu u takvim uslovima, iako ne bi videli nista oko sebe niti znali poziciju. Samo je Shaw medju njima znao kakva opasnost lezi u vremenu, ali je to zadrzao za sebe.

Bagnold je zapoceo sledeci dan sa novim prakticnim lekcijama.

"kada jednom predjete jednu od ovih linija dina, i shvatite ih, shvaticete ih sve. Sve su one jedna porodica. Pogledajte nase kamione...par centimetara su potonuli u pesak. Pesak ovde ce podneti veliki pritisak i tezinu, ali to je opet samo privid. Mozete provuci prste kroz njega."

Pokazao je ka obliznjem predelu.

"Vidite drugacije sare i malu promenu u boji? Taj pesak je nabacan nasumice, mozda i vek ranije, slivajuci se kao lavina sa dine na kojoj smo sad. Porsetajte tamo i probajte."

Dva vojnika su otisla do tog mesta i propali u pesak skoro do kolena. Jos jednom, osedeli Englez je govorio istinu.

"Mnogi putevi i mesta su takva, poput tankog leda preko vode. Tako da odrzavajte brzinu, u nadi da ce momentum da vas odrzi na njemu. Ali obratite paznju na mesta kao ovo. Ako ikada upadnete u tako nesto, nikad, al bas nikad, ne pokusavajte da se izvucete pre nego stavite kanale ispod zadnjih tockova. Ponasajte se prema tome kao prema ledu i budite nezni na kocnici i davanju gasa"

Ove lekcije su se odmah isplatile. Patrola je ostavila za sobom 40 milja pustinje tog drugog dana. Samopouzdanje je raslo sa vestinom. Do podneva treceg dana stigli su do cvrstog zemljista. Presli su dine! Gledajuci iza sebe, ljudi su razmisljali kako je neko mogao da nadje pravi put medju tim bezbrojnim dinama sa nestabilnim peskom. Kako moze neko da zapamti pravi put bez ikakvog vidljivog markera? Bagnold je cuo neke od njihovih komentara i zapitao se kako je uspeo da to izvede sa razmakom od deset godina.

Ovde, na Libijskoj strani peska stoji Clayton's Cairn, istazivacev pilar od kamenja. Ni covek ni zivotinja nisu posetili ranije ovo mesto od Boga zaboravljeno gde sada oni stoje. jedini tragovi koje su nasli su Claytonovi od pre deset godina, i dalje vidljivi na zemljistu. Bagnoldov tajni prolaz u Libiju je tajna za neprijatelja. Dok su cekali druge dve patrole da im se pridruze sa severa, Bagnold je izveo povratni put do Dallae za zalihe. Ljudi su pokazali njihovo novosteceno znanje i za oba pravca im je sad bilo potrebno samo po sedam sati. kada je Clayton stigao imali su zavidan depo na Clayton's Cairnu, i kompletna "Mosquito army" stajala je spremna na akciju.

Vojne snage su mogle da predju Veliko More Peska, i ova nova cinjenica pokazala je svoje strategisjke mogucnosti. Unutrasnja pustinja nije vise pruzala zastitu neprijatelju koji je napadao duz obale, nego bila otvorena za napad Bagnoldovih malih snaga. Komunikacije od Mediteranske obale do Grazianijevih baza u Kufri i Uweinatu daleko na jugu mogle su biti napadane po izboru.

13. septembra 1940te Grazianijeva Libijska Armija presla je egipatsku granicu i zapocela istocno napredovanje ka Kairu i Suecu. Istog dana, Bagnold je pokrenuo par napada zapadno, u srce Libije. Mitfordova patrola je otisla zapadno, i spalila zalihe goriva duz aero Kufra rute. Pronasli su tragove vozila koji su vodili na jug, presreli konvoj i oteli kompletno sva vozila, zalihe i zvanicne poruke.

Clayton je napao jugozapadno, prolazeci izmedju Kufre i Uweinat planina, preko jugoistocne Libije, da bi uspostavio kontakt sa francuskom ispostavom u Chad provinciji Francuske Ekvatorijalne Afrike. Izbegavajuci neprijateljske patrole u Uweinatu, patrole su se sastale u pustinji i vratile se preko Ain Dalle do Kaira. Zarobljenici i zarobljena dokumenta su predati obavestajnoj sluzbi i posluzila kao rudnik za Genearala Wavella. Od Clayton's Cairn do Dallae, patrole su presle 1300 milja kompletno samo sa sopstvenim zalihama. 150 000 milja su predjene bez ijednog ozbiljnog kvara. I ovo je bio samo pocetak.

Naredni, agresivniji potezi su preduzeti. Neprijateljska pustinjska ispostava na severu je bila bombardovana i unistena, ljudstvo garnizona naterano u bekstvo ili zarobljeno. Simultano, garnizon u Uweinatu je napadnut, nekih 500 milja juzno. Odredjen broj aviona je unisten na zemlji, i velika zaliha bombi i municije dignuta u vazduh. Napadaci su izgledali kao da dolaze iz cetvrte dimenzije da napdanu a potom nestanu kao duhovi. Pojavljivali su se, napadali i nestajali i to na veoma udaljenim mestima jedno od drugih i to u roku od sata. Britanski radio prisluskivaci u Kairu i drugde presreli su gomilu neprijateljskih poruka za trazenje pomoci od Grazianijevog staba po citavoj istocnoj Libiji.

Svi Grazianovi planovi temeljili su se na podatku obavestajne sluzbe da se suocava sa slabim odbrandbenim snagama. Brza pobeda i okupacija Delte Nila je bila predvidjena u roku od par nedelja. Ipak, vec nakon prvih dana po prelasku egipatske granice poceo je da prima ove zabrinjavajuce vesti o napadima i to sa strane gde je mislio da je potpuno siguran. Britanci su izgleda bili svugde, operisuci na neverovatnim daljinama od njihove baze. Ovi napadi su dali ratnoj situaciji novu dimenziju. Ove dalekometne jedinice su mogle da napadnu njegovu vitalnu pozadinu i linije komunikacija. Iako mnogobrojnija, masivna italijanska armija je usporila napredovanje. Wavellov blef je poceo da radi.

Iskoriscavajuci situaciju do maksimuma, Wavell je naredio da se broj patrola udvostruci. Duplo vise patrola moglo bi da uradi duplo vise iznenadnih napada i piraterije po italijanskoj pozadini. Od Long Range Patrols, jedinica je dobila novo ime Long Range Desert Group (LRDG). Dobili su i novi znak, skorpion koji jase tocak, a vojnici koji su nosili ovaj znak su bili najpostovaniji na citavom Bliskom Istoku. Dobrovoljci iz Brigade of Guards, Yeomanry regiments, the Rhodesian Army i Indian Army pridruzili su se Novozelandjanima.

Sa dupliranjem patrola, stigao je i drugi blanko cek od Wavella: napravite frku bilo gde u Libiji i iksoristite svaku situaciju gde neprijatelj moze da se maltretira, napadne ili potrese. Bagnold je propisno izvrsio naredjenje. Isplanirao je napad na Murzuk, 1400 milja daleko od Kaira. Murzuk i okolina su bile izvan domasaja zaliha patrola, ali uz pomoc snadbevanja iz Francuske ispostave u Chadu pod komandom Lieutenant-Colonel d'Ornanoa, produzili su zonu delovanja. Ornanova "cena" je bila da i sam ucestvuje u napadu, ali je nazalost, tamo i poginuo.

Brilijantni Free French vojni komadant Leclerc, stimulisan onim sot je cuo o britanskim patrolama, odlucio je da zauzme italijansko utvrdjenje u Kufra Oazi. Kufra je bila suvise jaka za Bagnoldove male trupe da bi je sami zauzeli. Improvizujuci, Leclerc je preuredio i opremio lokalne transportne kamione da mogu da prevezu bataljon Chad trupa, Afrikanaca, i dva 75mm poljska topa, zajedno sa zalihama za put od 1000 milja i natrag. Napad na Kufru, podrzan od Bagnoldovih patrola, najzad je ocistio neprijatelja uz cele istocne Libije. Napadi na Murzuk i Kufru su podeseni u isto vreme sa kontra ofanzivom Wavella u Zapadnoj Pustinji. U vreme kada su Bagnoldove trupe pobedile, Wavell je dobio dugo ocekivana pojacanja, i 5. februara 1941 smrskao Italijansku Armiju.

Do kraja rata u Severnoj Africi, makar jedna patrola LRDGa je bila iza neprijateljskih linija. Jedinica je ponovo duplirana. LRDG "private air force" je dodan, u vidu dva WACO aviona porucena od egipatskog pase, zarad komunikacije sa stabom ili izvlacenje ranjenih. Sa njihovim nedostiznim manevarskim i navigacijskim sposobnostima, LRDG je mogao da izvrsava spijunske zadatke na pragu bilo kog neprijateljskog utvrdjenja, bilo gde u Severnoj Africi.

LRDG patrole su napadale aerodrome, unistavajuci stotine aviona na zemlji izmedju 40te i 43ce. Napadi na Axis konvoje i miniranje puteva hiljade milja iza linije fronta bili su njihovi rutinski zadatci. Postavljali su i izvidnice puteva, uobicajeno skriveni na puskomet od neprijatelja, izvestavajuci o svakom vozilu, oruzju i tenku koji bi prosli. Precizni obavestajni podatci Rommelovih ruta za snadbevanje bile su jedno od najznacajnijih orudja u Montgomeryevoj pobedi nad Desert Foxom. Kada je Ritter von Thoma, Rommelov zamenik, zarobljen u Bitci za Alam Halfa, bas pre El Alamein, nemacki general je bio sokiran da Monty zna vise o nemackim linijama snadbevanja Afrika Korps-a od njega samog. Vecina ovih podataka je stigla do Montyja bas preko LRDG patrola.

Patrole su i dalje upadale u neprijateljsku teritoriju kad god su htele. U beskraju pustinje njihova vozila su retko otkrivena. Bagnoldov pocetni koncept, njegovo detalno planiranje, i njegova dalekorocna organizacija promenila je unutrasnju pustinju iz "defanzivnog boka" u ozbiljni napad na neprijatelja.

U akcijama protiv snaga Osovine u Severnoj Africi, od prve do zadnje, LRDG su pokazali da su najoriginalnija i brilijantno organizovana "privatna armija" rata. Uspeh Bagnoldovih patrola pomoglo je u razbijanju cvrstog stava i protivljenja o komando jedinicama, specijalnim jedinicama i "privatnim armijama" koje su ispunile uloge koje obicne konvencionalne trupe nisu mogle, nisu bile trenirane niti su bile opremljene da izvrse. Srecom po Saveznike, i verovatno po ceo svet, Wavell je bio zapovednik koji je znao kako i hteo da rizikuje. Bez uspeha koje je postigao Bagnold, tesko da bi sledece "privatne armije" dobile odobrenja.

Na nesrecu za Ralph Bagnolda, modernizatora ovog nacina ratovanja, modus operandi je bio da se skrivaju svake informacije od neprijatelja u vezi LRDG. Obezbedjenje je blokiralo svake detalje o velicini i sposobnostima jedinice. Pisanje o LRDG je prvobitno bilo totalno zabranjeno i kasnije tesko cenzurisano. Zbog svega ovoga, LRDG su tokom rata su bili mnogo manje poznati od Carlson's Raiders, Wingate's Chindits, Stirling's Parashots pa cak i nemackih Colonel Otto Skorzeny-jevih jedrilicarskih i padobranskih komandosa.

Bagnold je delio anonimnost sa LRDG u vreme rata. Napustio je jedinicu u leto 1941. i postao Inspector of Desert Troops, i ubrzo zamenik signal-officer-in-chief. Bio je dekorisan za formiranje LRDGa sa Order of the British Empire, skromnom nagradom za njegov doprinos bezbednosti Bliskog Istoka i pobedom nad armijama Osovine u Severnoj Africi. Nakon sto se povukao iz LRDGa, 41ve, njegovo ime se vise nije vezivalo za ovu jedinicu, i cesto je bilo zaboravljeno od kasnijih pisaca, kao da su LRDG trupe iskocile iz zbunja a ne rodjene idejom jednog brilijantnog coveka.

U Marethu u Tunisu, gde je Rommel napravio zadnju liniju odbrane, levo krilo je inistilo nemacke snage i okoncalo nade Osovine u Severnoj Africi zauvek. Ovaj konacni razorni udarac je dosao iz pravca koji je bio obelezen na mapi kao neprohodan. Komandujuci ovim trupama bio je Major-General Sir Bernard "Tiny" Freyberg, koji je dao trupe za prve Bagnoldove patrole. Freyberg je sledio rutu korz "neprhodnu" teritoriju koju mu je markirala jedna od patrola LRDGa.

Nakon rata, zauvek je napustio armiju, i kao clan British scientific community-a, bio konsultant za kretanje sedimenta, obalskih formacija i sl. Iako nepoznato u USA, osim u profesionalnim krugovima, Brigadier Ralph Bagnoldu je dodeljena 1969 G.K. Warren Prize, od strane National Academy of Sciences of the USA., za zasluge na polju geologije. 1970te dodeljena mu je Penrose Medal of the Geological Society of America, 1971. Wallaston Medal od Geological Society of London i 1978. Sorby Medal od International Association of Sedimentologists. Bagnold je umro u Londonu 28. maja 1990te.

Bagnold je zaboravljen cak i u rodnoj Engleskoj, ciji gradjani poznaju neke druge heroje WW2. Mogao bi lako biti proglasen za Saveznickog skrivenog heroja, a bez njegovih "mosquito columns-a" dogadjaji tokom 1940. i '41. su mogli da budu totalno drugaciji. Italijani, Grazianijeva Armija su mogli lako da zauzmu te 1940 Suecki kanal. Romelova armija, dve godine kasnije, tek je bila treca po velicini u Severnoj Africi, a zamalo nije zauzela Egipat i Suec.

Sa ogranicenim sredstvima, Bagnold i Wavell, svaki vizionar na svoj nacin, zaustavili su katastrofu u Egiptu i Bliskom Istoku koji su mogli biti izgubljeni 1940. U modernoj ratnoj istoriji, retko a mozda nikad nije ni bilo blefa te velicine.

Ovo samo pokazuje da i najmanje i na prvi pogled nevazne sitnice, male jedinice i pojedinci, mogu da uticu na sam ishod rata.

Edited September 8, 2007 by brue

[brue]

Nadam se da ovo malo povezuje pricu o BEFu i Torchu. Jedinice BEFa su te koje su stigle kao pojacanje Wavellu protiv Italijana. Italijani su tad zaustavljeni. Kasnije dolaze Nemci i ludi Rommel, i kontra saveznika u vidu Torcha.

Ajmo obrnuto, nema BEFa, nema dovoljno jedinica za popunu Wavellovih trupa u Egiptu. Italijani zauzimaju Suec i Egipat. Otvoren put dalje ka Bliskom Istoku i naftnim poljima. Nemci na Balkanu, i otvoren put da odatle preko Palestine prodru dublje u Bliski istok. Romel i ne mora u pustinju, osim ako bi bio neki Torch 2 u Zapadnoj Africi, kao kotra mera. Samo sto sad ima na raspolaganju neizmerne zalihe nafte iz Arabije.

Naravno, sve ovo stbbkbb.

I....eto veze sa BEFom i Torchom :)

Mada, obojica ste u pravu, i ima i nema tolike veze. :)

Edited September 8, 2007 by brue

[Kole]

uhuhuuu brue is on a roll, a ovaj bagnold je tolika faca svaka mu chast =o))

[Guest]

svaka čast za tekst!

[brue]

Konjička regimenta Savoy

Obično se misli da je poslednji juriš konjice bio u Sudanu, u bici za Omdurman 1898, od strane britanske konjice, međutim...

Do početka Drugog svetskog rata, italijanska armija je imala 6 konjičkih regimenti, uključujući Savoia-u. U punom sastavu, svaka regimenta je brojala 872 ljudi, 818 konja, 39 bicikala, 6 motora i 17 motornih vozila.

Na Ruskom frontu, od leta 1941, Italijani su imali 61000 trupa u sastavu Itaian Expeditionary Cops-a. Savoia je bila jedna od njih, sa plemićkim oficirima, konjima preke naravi i antičkim ritualima. Inače, konja na Ruskom frontu je bilo svugde. Čak npr 90% nemačke armije se pokretalo pomoću konjske vuče. Leta 1942. Musolini povećava broj italijanskih vojnika na 229 000. Do proleća 1943. 90 000 ih je umrlo a 60 000 zarobljeno (od njih nekih 10 000 nije oslobodjeno sve do 1954.)

Pukovnici, komandiri ovih konjičkih regimenti, tretirani su kao božanstva. Lt-General Giovanni Messe, komandujući Itaian Expeditionary Cops-a, svedoči o tom vremenu: "Okruženi smo sa najvećim imenima među italijanskim a pogotovo rimskim plemstvom. Od 900 mladih ljudi koji se prijave kao oficirski kadeti samo 30 prolazi dalje... Konji su se đipali, udarali, namerno zaustavljali ispred prepreka, česali se od drvece i zidove, pokusavajući da slome jahačevu nogu. Oni su kao ljudi, zahtevaju dominaciju bez dvoumljenja... Poenta svega je bilo napravimo od 1000 ljudi i 1000 konja jednu jaku i homogenu šok-silu, herojsku po sebi, sa pokornošću svih volji jednoga".

U leto 1942, Grof Alessandro Bettoni, komandir Savoia-e, inače nosilac 2 olimpijske zlatne medalje, postavio je regimentu južno od Dona, na nekih 125 milja severozapadno od Staljingrada. U sumrak 23. avgusta Savoia je bila na izvidjačkom patroliranju kada je naletela na jake ruske snage kraj sela Isbushenski. Bilo je već kasno, i pukovnik Bettoni je naredio da se siđe sa konja i napravi defanzivni kvadrat. Regimenta se ulogorila, što je izmedju ostalog značilo i večeru. Kao što su uvek radili, oficiri su seli za sto pokriven čistim belim stolnjakom, večeru su im sluzili adjutanti, a jeli su sa srebrnim priborom.

Kada je svanulo, postalo je jasno da su tokom noći čak 3 bataljona ruske pešadije, potpomognuta sa mitraljezima i artiljerijom. prišla položajima Savoia-e. Rusi su imali mnogo više trupa i vatrene moći. Bez obzira na sve to, Bettoni, za doručkom, odlučuje da je istorijski momenat njegove regimente došao. Neprijatelj je bio na svega par stotina metara, a teren je bio idealan za juriš - ravan i sa poljem žutih suncokreta. Tu, u ruskoj stepi, Savoia će u ime italijanske vojske oživeti "dobre, stare dane" prvi i jedini put za vreme Drugog svetskog rata.

Kao sto im tradicija nalaže, pukovnik i njegovi oficiri navukli su bele rukavice a onda zajahali. Regimentu je sačinjavalo 4 konjička odreda po 150 ljudi i jedan mitraljeski odred. Prvi za napad bio je Drugi odred. Njegovi ljudi i oficiri su prošli kao na paradi, izašli iz defanzivnog kvadranta, izvukli sablje i pošli ka neprijatelju. Prvo, polako, pa sve brze do konačnog galopa, urlajući regimentin borbeni poklič: " Savoy!!" Nisu uskliknuli Duče, jer njihova lojalnost je počivala na njihovom Kralju, glavešini kuće Savoy. Entuzijazam je još više narastao kada se jurišu priljučio i veteran Major Manusardi sa njegovim adjutantom. On je bio bivši komadant tog odreda i nije mogao samo da posmatra kako njegov odred ide u bitku bez njega i da propusti takav veličanstveni trenutak.

Rusi su se nalazili u dve linije kada se prolomio urlik: "Sablje.. U ruku.. Juriš!". Bio je to poklič koji se dugo čekao, koji je svako od njih od detinjstva sanjao. Stvarnost je došla u buci borbe, eksplozija i štekanja mitraljeza.

Drugi bataljon je napao rusko levo krilo, gazeći neprijatelja prvo sa preda a onda ponovo sa leđa, završavajući posao sa ručnim bombama. Pukovnik Bettoni, ocenivši da je neprijatelj već dovoljno uplašen, naredjuje Četvrtom odredu frontalni napad na Ruse, koji su nakon toga počeli da se polako povlače. Konačno, naredjuje Trecem odredu da stupi u akciju što je totalno razbilo redove Rusa. Pobeda je bila kompletna.

Savoia je zarobila 500 ruskih vojnika a ostatak je pobegao. Izgubili su 29 ljudi i 3 oficira, a Rusi 150. Za ovu pobedu dodeljeno im je čak 54 srebrnih i 2 zlatne Medalje za Hrabrost. "Bili ste veličanstveni, mi više ne znamo kako da uradimo takve stvari" rekao je jedan nemački oficir Bettoniju posle bitke.

Tokom Drugog svetskog rata, a i do današnjih dana, Italijanska Armija je imala lošu, kukavičku reputaciju. Takva reputacija nije zaslužena. Razlog italijanske neuspešnosti nije ležao u kukavičluku već u lošem rukovodstvu, lošoj opremi i ljudstva koje se osećalo loše što se bori na strani Nemaca. Bilo je dosta primera hrabrosti Italijana tokom rata.

Italijani koji su učestvovali u istorijskom, poslednjem napadu konjice 24. Avgusta 1942. na poljima suncokreta kraj reke Don, posedovali su izuzetnu hrabrost, i kao što Giovene kaze: "Do tačke kada su prikazali punu svest plemstva: apsolutna dominacija, ali i apsolutna podređenost sebe prisustvu svih, u momentu velikog rizika."

Edited September 16, 2009 by brue

[Dule_smor]

Brue, ova poslednja dva teksta su tako omg:)...btw, kad vec pricamo o konjici, jedan od poslednjih konjickih jurisha, i mozda najcuveniji primer junastva je bio u zoru 1. septembra 1939. Dok su nemacke oklopne jedinice prelazile granicu Poljske, konjicke jedinice su se postrojavale za poslednji juris. Poznata je duga tradicija i hrabrost poljskih vitezova i njihovog plemstva jos iz ranog srednjeg veka. Ovo je mozda jedan od najpoznatijih primera, cek postoji i sacuvan snimak kamerom konjanika sa isukanim sabljama kako jurisaju na oklopna vozila i tenkove. Ako se uzme u obzir uzaludnost ovog jurisha, hrabrost i moral poljske vojske su bili neosporni. Trebalo bi potraziti jos nesto o ovome, uvek me je zanimalo, al sad nemam vremena i ne radi mi net, tako da brue ostavljam tebi taj zadatak:).

[Kole]

omg!

znachi krenem da chitam u fazonu "lol 'talijani"

odlichna bitka, odlichno napisana, respect brue josh jedared!

[brue]

btw, kad vec pricamo o konjici, jedan od poslednjih konjickih jurisha, i mozda najcuveniji primer junastva je bio u zoru 1. septembra 1939. Dok su nemacke oklopne jedinice prelazile granicu Poljske, konjicke jedinice su se postrojavale za poslednji juris.

sry Dule, ali cini mi se da negde procitah da je to fake story. Naime, Poljaci su do ww2 imali u sluzbi samo jednu manju konjicku jedinicu i ona je sluzila iskljucivo za paradne svrhe, tako da je tesko da je ista bila bas 1. septembra na frontu. No, provericu jos jedared.

[brue]

THE IRON CROSS

Tokom ww2 u nemackoj armiji je postojalo 8 vrsta Iron Cross-ova:

1. Great Cross to the Iron Cross. Samo jedan dodeljen, i to Geringu (ne vredi komentarisati)

2. Knights Cross to the Iron Cross with Golden Oak Leaves, Swords and Diamonds. Samo jedan dodeljen, junaku naredne price, Hans-Urlich Rudelu.

3. Knights Cross with Oak Leaves and Swords and Diamonds. 27 dodeljeno.

4. Knights Cross with Oak Leaves and Swords. 154 dodeljeno.

5. Knights Cross with Oak Leaves. 853 dodeljeno.

6. Knights Cross to the Iron Cross. 7,361 dodeljeno.

7. Iron Cross 1st. Class. 6,973 dodeljeno.

8. Iron Cross 2nd. Class. Oko 3 miliona dodeljeno racunajuci i ljudima iz armija nemackih saveznika u ratu.

Vazna napomena: Za razliku od saveznika koji su davali medalje za hrabrost za pojedinacne akcije, Nemci su imali doktrinu da ih daju za konstantan ucinak.

Top 10 nemackih Tank Killera:

1 Oberst Hans-Ulrich Rudel 519+ tanks 11 Air to air Kills

2 Ofw. Anton Hübsch 120+ 8 kills

3 Hptm. Gerhard Stüdemann 117

4 Ofw. Alois Wosnitza 104 2 kills

5 Lt. Jacob Jenster 100+

6 Hptm. Hendrik Stahl 100+

7 Lt. Anton Korol 99

8 Oblt. Wilhelm Joswig 88

9 Oblt. Max Diepold 87

10 Lt. Wilhelm Noller 86

Hans-Ulrich Rudel

Ratni pilot sa najvise odlikovanja u Nazi Nemackoj, ali i u dosadasnjoj ratnoj istoriji za bilo koju zemlju.

Rudel, sin luteranskog svestenika, rodjen je u Konradswaldau (Silesia), u Nemackoj (kasnije je ta oblast pripala Poljskoj), 2. jula 1916. godine. Los ucenik, ali dobar sportista, nakon zavrsene skole prikljucuje se Luftwaffeu u avgustu 1936. Postaje oficirski kadet i pocinje prvi osnovni trening u "School of Air Warfare", Wildpark-Werder.

U junu 1938. prebacen je u I./Stuka-Geschwader 168 kao oficirski senior kadet. Rudel je imao poteskoca da se uklopi u jedinicu koja je vec bila istrenirana, i da nauci nove tehnike vazdusne borbe. Zbog toga biva proglasen za nepogodnog pilota i prebacen za specijalni trening u izvidjackim operacijama u Reconnaissance Flying School,Hildesheim 1. januara 1939. Tada i dobija cin porucnika. Nakon zavrsenog treninga, dobija prekomandu u Fernaufklärungsgruppe 121 (dalekodometni izvidjacki odred) u Prenzlau.

Na pocetku WW2, tokom Poljske kampanje leteo je na izvidjackim misijama na nebu Poljske iz Breslau. 11. oktobra dobija prvi Iron Cross Second Class. Nakon dosta zahteva najzad biva prebacen za "dive bombing" (poniruce bombardovanje, simbol stuka) u Aviation Training Regiment u Crailsheim, i nakon zavrsenog treninga prelazi u I./StG 2, stacionirana u Molai. Medjutim, njegova losa reputacija ga je prestigla i celu invaziju Krita je proveo bez borbe.

Prve borbene misije izvodi 23. Juna 1941. tokom nemacke invazije na SSSR. Njegove letacke sposobnosti bivaju primecene i dobija Iron Cross 1st Class 18. jula, 1941.

23. septembra iste godine, potopio je jedan cruiser i sovjetski battleship Marat, tokom vazdusnog napada na luku Kronstadt u lenjingradskoj oblasti, sa direktnim pogotkom bombom od 1 tone.

"Unistili smo je...mora da si pogodio skladiste naoruzanja... Leti u vazduh!" (Rudelov pozadinski mitraljezac Scharnovski, na intercomu)

Do kraja decembra zavrsio je uspesno i 400. misiju i dobija Ritterkreuz (Knight's Cross of the Iron Cross) koju mu licno dodeljuje General Freiherr Wolfram von Richthofen.

Pocetkom 1942. dobija Luftwaffe Goblet of Honor i u par navrata povucen sa fronta, jednom kao instruktor a drugi put nakon ranjavanja.

Februara 1943. postaje prvi pilot sa zavrsenih 1000 misija i postaje nacionalni heroj.

Rudel je dodeljen novoj specijalnoj eskadrili, "Panzerjagdkommando Weiss", jedinici formiranoj u Briansku, gde je testirao i novu verziju tenk-bastera Ju-87 D-3. Modifikovana Stuka naoruzana sa dva Rheinmetall-Borsig 37mm (BK) Flak 18 topa razvijana je u Rechlinu u Nemackoj. Prototipi su prvo korisceni protiv sovjetski desant brodova u Crnom moru, i za 3 nedelje, Rudel je unistio oko 70 takvih brodova. Marta 1943, tokom tenkovske bitke oko Belgoroda unistava svoj prvi tenk sa svojom novom Stukom.

14. aprila dobija i Oakleaves za njegov Knights Cross. Ovu nagradu i dodelu od strane Hitlera uslovio je sa tim da mu ne uskrate mogucnost da nastavi i dalje da leti. Tada vec kapetan, sa svojom eskadrilom od 9 Ju-87 G-1 "Kanonenvogel" prelazi pod komandu 3rd SS Panzer Division "Totenkopf" kao podrska.

Prvog dana Operacije Citadel, tokom prve misije, unistava 4 ruska tenka, a do veceri 12.

Zbog uspeha njegovog odreda, Nemci formiraju Panzerstaffels (Tank Destroyer Squadrons). Pronasao je i novu taktiku za unistavanje tenkova. Primetio je da se T34 najlakse unistavaju sa ledja ili sa strane, sto je dovelo i do intresantne prednosti da napadacki avion leti prema prijateljskoj teritoriji prilikom napada, sto je veoma zgodno u slucaju da je pogodjen. Kasnije, jos vise Stuka je prepravljeno iz verzije D-3 u G-1 i pocinju da pristizu na front u oktobru 1943.

Do septembra Rudel je unistio 100 tenkova u napetim bitkama na Ruskom frontu. Njegov Knights Cross ponovo biva nadogradjen, ovaj put sa Swords.

Pocetkom marta '44te zavrsava i svoju 1500tu misiju i dobija cin majora.

13. marta dogadja se legendarni sukob dva asa na nebu iznad ratom zapaljene zemlje. Postoji vise verzija i prica o tome, tako da bih naveo obe:

1. ruska:

Lev Shestakov (cuveni ruski pilot i heroj) konacno je uhvatio JU 87 koji je vec dugo pokusavao da unisti. Pogodjen sa rafalom Shestakovog La-5FN sa kratke razdaljine, Ju 87 je eksplodirao u vazduhu nad Proskurovim. Ali Shestakov nije poziveo da bi se radovao pobedi. Po verziji u knjizi o njemu, njegov avion je nakon eksploziji Ju 87 upao u kovitlac, izgubio kontrolu i pao.

2. verzija iz knjige o ruskim i nemackim pilotskim asovima:

Verovatno je da je ova fina prica samo izmisljena da porice za cinjenicu da je cuveni pilot lovca poginuo u sukobu sa jednim JU 87, po piscu doticne knjige Rodion Podorozhny. U svojoj autobiografiji, Hans-Ulrich Rudel se priseca da je njegov avion bio napadnut od strane nekog odlicnog pilota Lag-5: " Nikako nisam razumeo kako je uspevao da prati moje ostre zaokrete u svom borbenom lovcu. Sprema sam se za moj kraj kad sam odjednom cuo povike mog mitraljesca, Stabsarzt Ernst Gadermanna, da Lag5 pada. Da li ga je Gadermann pogodio, ili je pao zbog dima iz mog motora ne znam. A nije ni bitno. Slusalice su mi odjednom eksplodirale od povika na ruskom radiju. Rusi su posmatrali sta se dogadja i izgleda da se nesto njima bitno dogodilo. Iz ruskih poruka, saznali smo da se radi o cuvenom ruskom pilotu."

Krajem marta odlazi na opasnu misiju iza neprijateljskih linija u pokusaju spasavanja jedne prethodno oborene posade. nakon sletanja utvrdjuju da ne mogu da uzlete zbog snega i blata. Sovjetske trupe koje su se priblizavale, naterali su ih da pokusaju da se spasu peske i plivanjem preko smrtno ledenog Dnjestra. Rudelov prijatelj i clan posade, Erwin Henstchel, udavio se samo nekoliko metara od obale. Leteli su zajedno 1490 misija do tog trenutka. Njegovo telo nikad nije pronadjeno.

Rudel je proganjan od strane na hiljade sovjetskih trupa, i to sa velikom stimulacijom. Naime, sam Staljin je nudio nagradu od 100 000 rublja za njegovu glavu. Biva pogodjen u rame tokom potere koja je ukljucivala pse gonice i konjanike. Cvrsto resen, sa izuzetnom hrabroscu i dosta srece, zanemaruje cinjenicu da je bosonog, polunag po cuvenoj ruskoj zimi, bez kompasa ili medicinske pomoci. Pocinje 24casovni mars i stize do nemackih polozaja. Njegovo bekstvo je legendaran primer licne hrabrosti i srece tokom citavog WW2, ali se nikad nije emocionalno oporavio od gubitka prijatelja i osecao licnu krivicu do kraja zivota.

29. marta za hrabrost, majoru Hans-Ulrich Rudelu dodeljeni su Diamonds na njegov Knights Cross with Oakleaves and Swords. Novembra 44te dok je leteo iznad Budimpeste biva pogodjen i nastavlja sledece misije sa nogom u gipsu.

Na Novu Godinu, 1945 nagradjen je sa Knights Cross with Golden Oakleaves, Swords and Diamonds, postavsi tako jedini sa tim ordenom u nemackoj vojsci, ponovo licno od strane Hitlera. I, ponovo, insistira da ostane u vazduhu. Uski krugovi su bili iznenadjeni takvim zahtevom, sobzirom na neravnopravne borbe, ali i jos vise cinjenicom da je Hitler pristao na taj zahtev njegovog omiljenog vojnika. kasnije Hitler menja misljenje, i naredjuje Rudelu da prekine sa letenjem. Ruder krisom leti sa svojom jedinicom, pripisujuci unistene mete njima, biva otkriven, uklonjen sa letecih misija, i naravno, ponovo pronalazi put da se vine u vazduh. U tom trenutku vec je imao 460 unistenih neprijateljksih tenkova.

Februara 1945. kraj Lebusa njegov avion biva pogodjen sa protiv avionsom vatrom. Prebacen je u Berlin gde mu je noga amputirana ispod kolena. Bez obzira na to, kada je vracen u jedinicu, nastavlja da leti. Do kraja rata, sa vestackom nogom, unistava jos 23 tenka. Dobija i cin pukovnika.

Poslednjih dana rata, komanduje najstarijom i najpoznatijom close assault / support Stuka group - Schlachtgeschwader 2 Immelmann na Istocnom frontu. Na kraju rata, hteo je da sa svojim odredom izvede samoubilacku misiju ali nadredjeni mu to ne dozvoljavaju sa objasnjenjem " da ce mozda biti potreban kasnije", sto je mozda i jedini razlog sto to stvarno i nije ucinio. Takodje se prijavio da odleti sa svojom Stukom u maju 1945 u Berlin i da spase Hitlera...

Na zadnjoj misiji, resen da ne padne Rusima u ruke, poveo je tri Ju 87 i cetiri FW 190 zapadno od Bohemije i nakon dvocasovnog leta, 8. maja 1945. predao se Amerikancima nakon sletanja na Kitzingen aerodrom.

Zbog cuvenosti po hrabrosti i uspesnosti vojnici koji su ga cuvali cak su se i sprijateljili sa njim. Beza obzira na to kratko prijateljstvo, Rudel uspeva da pobegne iz P.O.W kampa malo nakon zavrsetka rata.

1948. odlazi u Argentinu i postaje prijatelj Huana Perona. Iako bez noge, nastavlja da se aktivno bavi sportom i osvaja najvise vrhove Amerika a i drugi po visini vulkan na svetu, Llullay-Yacu u Andima. Ucestvuje i u planovima za izgradnju A-10 aviona.

1953 vraca se u Nemacku, postaje uspesan biznismen i pise nekoliko knjiga. Umro je 18. decembra 1982. godine.

Po zvanicnim podatcima Luftwaffe, Rudel je leteo nekih 2530 misija sto je svetski rekord, tokom kojih je unistio 2000 kopnenih ciljeva: 519 tenkova, 70 desantnih i borbenih plovila, 150 samohotki, 4 oklopna voza, 800 drugih vozila, 9 aviona (2 IL-2 i 7 lovaca), battleship, 2 cruisera i jedan destroyer. Bio je pogodjen i prinudno sleteo 32 puta, ali je uvek uspevao da pobegne uprkos nagradi za njegovu glavu na 100 000 rubalja. Najvise misija je leteo u razlicitim verzijama Ju 87, iako je na kraju rata leteo u FW 190 verziji za napad na kopnene ciljeve.

Edited September 12, 2007 by brue

[Dule_smor]

sry Dule, ali cini mi se da negde procitah da je to fake story. Naime, Poljaci su do ww2 imali u sluzbi samo jednu manju konjicku jedinicu i ona je sluzila iskljucivo za paradne svrhe, tako da je tesko da je ista bila bas 1. septembra na frontu. No, provericu jos jedared.

hmm, a zakleo bi se da su na historiju pricali o tome, chak su i neki snimak pustili...btw, gg za tekst o rudelu, pominjao sam ga ja pre nekoliko strana na topicu, al ne detaljno...pored hartmana i sakaija, on mi je omiljeni pilot u ww2 i najveci baja:)

[brue]

Da, videh, no bilo je malo smuseno oko Iron Crossa (posle si se ispravljao ;) ), pa reko' da ipak malo vise stavim o njemu, ipak je bio pilot za 10.

Ne znam stvarno to za Poljake, sta je tacno ili ne. Dok sam trazio vise podataka o Italijanima, nabasao sam na tu informaciju.

"Perhaps the most vivid image to have emerged from the September Campaign is the picture of a squadron of courageously foolhardy Polish lancers charging a wave of steel Panzers. That such attack never occured does not sem to have diminished the popularity of these tales, even among serious historians. The tales originated in the first days of the campaign from the pens of Italian correspondents on the Pomeranian front. They were embesllished by German propagandists and became more fanciful with each new telling. The orginal source was a small skirmish near the hamlet of Krojanty on the evening of 1 September. The Pomeranian Corridor was defended by several Polish infantry divisions and the Pomeranian Cavalry Brigade. The area was indefensible, but the force was stationed to prevent the Germans from making an unopposed seizure of the contested Corridor, as they had the Sudetenland. Upon the outbreak of war these forces were immediately to withdraw southward. Covering the retreat was Col. Mastalerz with his 18th Lancers and a number of infantry regiments. In the early morning of 1 September, Gen. Heinz Guderian's 2nd and 20th Motorised Division began their drive on Polish forces in the Tuchola forest. The cavalry and infantry were able to hold them back until the early afternoon, when the Germans began to push the Poles back. By late afternoon a key rail and road junction through the forest was threatened and Mastalerz was ordered to repulse the German thrust at all costs. Mastalerz had his own regiment, some infantry and the Brigade's tankettes at his disposal. The TK tankettes were old and worn out, and were left with a portion of the regiment to hold the existing positions. Two Lancer squadrons mounted up and began to swing around the German flank to strike them in the rear.

By early evening they had located a German infantry battalion exposed in a clearing. The squadrons were already within a few hundred yards, and a sabre charge seemed the sensible course. In moments the two squadrons had swept out of the woods and wiped out the unprepared with hardly any casaulties. As the troops were re-forming, a few German armoured cars equipped with automatic 20mm cannon and machine guns happened on the scene and immediately began firing. The Poles were completely exposed, and began to gallop for cover behind a nearby hillock. Mastalerz and his immediate staff were all killed, and the losses were terrible. The grim evidence of this encounter was discovered the following day by Italian war correspondents, who were told by German soldiers that it resulted from the cavalry having charged tanks and so the legend began. What has escaped attention was the fact that later that evening Guderian had to step in to prevent the 2nd Motorised Division from retreating 'in the face of intense cavalry pressure'. This intense pressure came from a decimated regiment which had lost 60 per cent of its strenght in the day's fighting and was not even a tenth of the size of the German unit it was pushing back."

German propaganda used this event to create 'stupid Polish cavalry' myth which was believed by Germans (some soldiers even wrote in their memories that Poles used their sabres and lances agains tanks and explained that they thought the tanks were made of paper) and Poles. Propaganda films even showed "authentic" charges on tanks. It is presented even in post-war Polish "Lotna" film, created by famous in Poland Wajda director. This film made Polish veterams very angry.

Why did Germans create the "stupid Polish cavalry" myth ? The propable explaination is they wanted to convince Western nations Poland was not a valuable ally. Such myths were made to prevent USA to make a serious protests and maybe prevent other nations to join the war.

Edited September 19, 2007 by brue

[Dule_smor]

aha, znaci to je pozadina te price...jebiga, dosta je tesko naci pouzdane istorijske izvore na netu...cak sam hteo da odem u nas istorijski arhiv da pogledam neke stvari o ww1...

[Kojot]

brue macane mega mega mega!!

Inace Rudel je gej

Taj Batttleship je oborio iz direktnog poniranje cak je jedno vreme poniroa i pod negativnim uglom, al je zato zabio bombu diektno u skladiste municije:)))))

Mega je bio zajeban lik!!

[brue]

Aj sad malo da se smejemo i cudimo. Dakle malo poznati podatci o WW2:

- Prvi nemacki gubitci tokom rata su bili u Kini, ubijeni od strane Japanaca 1937.

- Prvi americki gubitci su bili u Finskoj, ubijeni od strane Rusa 1940.

- 80% Sovjetskih mladica godiste 1923. nisu preziveli WW2

- najvisi rank koje je USA armija izgubila bio je Lt. Gen. Lesley McNair, ubijen od strane sopstvene avijacije

- Izmedju 39te i 45te, Saveznici su izbacili iz aviona 3.4 miliona tona bombi, sto je prosek od skoro 1000 tona dnevno

- 12 000 teskih bombardera je oboreno tokom rata

- 100 000 posade saveznickih bombardera je poginulo nad Evropom

- 3 do 4 pesadinca je bivalo ranjeno za svakog ubijenog tokom rata

- od D Day-a do 8. maja 45te saveznici su imali 200 000 mrtvih i 550 000 ranjenih

- najmladji u USA armiji je imao 12 god, bio je ranjen i otpusten iz vojske

- u vreme Perl Harbora, US Navy komanda je imala skracenicu CINCUS (sto se cita "sink us"), oznaka na ramenu US Army 45th Infrantry division je bila svastika, a Hitlerov privatni voz se zvao Amerika. Ubrzo su sva tri obelezja promenjena.

- Nemacka je tokom rata izgubila 110 komandira divizija

- 40 000 ljudi su bili u posadama U-boat-a, 30 000 se nikad nije vratilo

- U USA armiji vise je poginulo ljudi u avijaciji nego u marincima. Da bi se zavrsilo 30 misija, sansa da budes ubijen je bila 71%.

- 8th US Air Force je oborilo 6098 aviona, 1 za svakih 12 700 ispaljene municije.

- Nemacka el. mreza je bila veoma losa. Posle rata je izracunato da je 1% od bacenih bombi baceno na elektrane, nemacka industrija bi kolapsirala.

- Generalno govoreci, nije postojao prosecan pilot. Bio si ili as ili meta. Dobar primer je japanski pilot Hiroyoshi Nishizawa, unistio je 80 saveznickih aviona, a poginuo kao putnik transportnog aviona.

- Praksa je bila da se svetleci meci stavljaju kao svaki 5ti u lovce. To je bila greska. Oni su imali drugacije balisticke karakteristike, pa su u slucaju da svetleci meci pogadjaju metu, 80% od ukupne municije je promasivalo metu. jedinice koje nisu koristile svetlece metkove povecale su uspesnost duplo.

- Kada su Saveznicke armoje dosle do Rajne, prvo sto se dogodilo je da su ljudi pisali u Rajnu. To je bila praksa od obicnog vojnika pa do Vinstona Cercila, a gen. Paton se cak i slikao u toku tog cina.

- nemacki Me-264 bombarderi su mogli da odlete i bombarduju New York, ali nije bilo vredno truda

- Nekoliko pilota je poginulo od prdenja (na toj visini, sa smanjenim pritiskom, "gas" bi se prosirio i do 300%

- Nemacka je tokom WW2 izgubila u nesrecama 40-45% aviona

- Rusi su unistili 500 nemackih aviona sa obicnom pesadijom a ponekad su i cistili mine marsirajuci preko njih. "Potrebno je biti hrabar vojnik a ne heroj u Crvenoj Armiji"- Staljin

- prosecno, oficirsko mesto u nemackoj armiji je popunjavano 9.2 puta

- US Army je imalo vise brodova nego US Navy

- German Air Force je imalo 22 pesadijske divizije, 2 oklopne divizije i 11 padobranskih divizija. Niko od njih nije bio sposoban za padobranske operacije. German Army padobranci su bili jedini sposobni za izvodjenje takvih operacija.

- Kada su se Ameri iskrcali u Severnoj Africi, pored ostale opreme poneli su i 3 kompletna postrojenja za proizvodnju Coca Cole.

- 84 nemacka generala su bila ubijena po Hitlerovom naredjenju

- Medju prvim "nemackim" jedinicama zarobljenih u Normandiji bila je nekolicina Koreanaca. Oni su bili naterani da se bore za Japance, nakon cega su ih zarobili Rusi, nakon cega su ih zarobili Nemci a koje su se borili sve do zarobljavanja od strane Amerikanaca.

- Graf Spee nikad nije bio potopljen. Pokusaj da se potopi je propao, pa je brod prodat Britancima. Na njemu je bio najnoviji nemacki radarski sistem.

- Jedan od japanskih nacina unistavanja tenkova: zakopa se artiljerijska granata velikog kalibra sa otvorenim "nosem" gde je upaljac. Kad tenk prolazi dovoljno blizu, japanski vojnik onda jako udari po njoj sa maljem. "nedostatak oruzja nije razlog za poraz" - Lt. Gen. Mataguchi

- Nakon masivnog bombardovanja od strane mornarice, 35 000 americkih i kanadskih trupa se iskrcalo na obale Kiska. 21 covek je poginuo u pucnjavi. Verovatno bi bilo jos gore da je na ostrvu uopste bilo japanskih vojnika.

- Izvidjacki nenaoruzani avion "Miss me", dok je izvidjao neprijateljske polozaje za potrebe artiljerije, naleteo je na nemacki slican avion na istom zadatku. Pilot se priblizio nemackom, i on i kopilot su pucali iz pistolja dok nisu prinudili Nemce da slete. Nakon toga su i oni sleteli i zarobili nemacke pilote. Nepoznato je gde su ih smestili nakon toga, jer je Miss Me imao samo 2 sedista.

- Vecina pripadnika Waffen SS-a nisu bili Nemci.

- Vazdusni napadi su bili uzrok pogibije trecine nemackih generala.

- Do D-Daya Nemci su imali 1.5 miliona radnika na zeleznici

- Jedina nacija na koju su Nemci objavili rat su bile USA

- Do D-Daya 35% vojnika od ukupnog broja nemacke vojske su bili ranjeni barem jednom, 11% dva puta, 6% tri puta, 2% cetiri puta i 2% vse od cetiri puta.

- Nuklearni fizicar Nils Bor je spasen u poslednjem trenutku iz okupirane Danske. Dok su ga pripadnici pokreta otpora pokrivali sa vatrom, on je istrcao na zadnja vrata od kuce, uz put se zaustavivsi da uzme bocu od piva u kojoj se skrivena nalazila teska voda. Kad se prebacio u Englesku, utvrdio je da se u boci nalazi pivo. Verovatno je neki nemacki vojnik u medjuvremenu umesto piva popio tesku vodu.

- Nemacka je izgubila 136 generala, sto je prosek od 1 general svakih 2 sedmice

Edited September 23, 2007 by brue

[Kole]

aaaaaaaaaa sve sve ali kad sam doshao do japanaca sa maljem....vrh brue, thnx josh jednom =o)

[brue]

lol ima jos, no mrzelo me da pisem. Nocas cu :)

[brue]

Ovo su sad vise zanimljivosti i manje materijala za smejanje.

1939

PRVI HITAC

Za vreme WW2 ispaljen je sa trening battleshipa Schleswig Holstein, koji je u to vreme bio u poseti Poljskoj zarad odavanja pocasti mornarima poginulim na cruiser-u Magdeburg 1914. Bio je ukotljen u Danzigu i u 4:30 am, 1. sept. 1939. pomerio se niz kanal zauzevsi poziciju naspram Westerplatte (deo koji je sadrzao vojne barake, skladista municije i radionice). U 4:47, na puskometu, naredjenje za otvaranje vatre je stiglo, i poceo je WW2.

PRVI SAVEZNICKI HITAC

Dogodio se na Dalekom Istoku, i to na australijski brod Woniora iz Fort Nepeana (koji je cuvao ulaz u Melburski Port Phillip). Nakon sto su stigli zahtevi za indentifikaciju broda, brod je i dalje nastavio da se krece ka luci, bez odgovora. jedan hitac je bio dovoljan da kapetan promeni misljenje.

Kako je svet mali, govori i cinjenica da je prvi hitac ispaljen u WW1 stigao bas sa tog broda, nekoliko sati nakon objave rata, kada je Woniora zaustavila nemacki brod Pfalz u australijskim vodama.

NEMACKA RADNICKA PARTIJA

Tokom 1919, u okolini Minhena, postojalo je preko 40 politickih partija. Nemacku Radnicku Partiju osnovao je 35togodisnji radnik sa zeleznice, Anton Drexler. Uglavnom, imali su oko 50 clanova. Da bi dali utisak da ih ima vise, clanske karte su pocinjale sa rednim brojem 500. Kada se Hitler pridruzio toj partiji, dobio je broj 555 12. sept. 1919. a potpisao se kao Hittler. 24. februara 1920, na prvom masovnijem mitingu u Hofbräuhaus, stranka je promenila ime u Nationalist Socialist German Workers Party. Tada su vec imali oko 3000 clanova. Cuveni pozdrav sa ispruzenom rukom je ustvari nastao 1892. i to u USA, cime su americki socijalisti ukazivali pocast i njihovu odanost americkoj zastavi. Ovakav pozdrav je prihvacen kod svih tadasnjih socijalistickih partija. Jedina stvar koju je Hitler ikada izrekao tad je bilo 1920., i to u vezi svastike, na temu da je stranci potreban neki prepoznatljivi znak.

DREVNI SVASTIKA SIMBOL

To je veoma star svetovni znak iz skoro praistorijskog perioda i u Nemackoj je imao ime Hakenkreuz. To je znak srece i dobrostanja. nema dokaza da je ovaj znak Hitler ikad zvao Swastika.

U Ontariu, Kanada, postojao je mali grad po imenu Swastika (po dobroj sreci, kad je tu pronadjeno zlato i nastao gradic). Kada je izbio WW2, Ontario je preimenovao grad u Winston, po Cercilu. Promena imena je razbesnela stanovnike mesta koji su sklonili novi znak, uz reci "Do djavola sa Hitlerom, mi smo se prvi dosetili ovog imena". Ime Swastika je ostalo. Novi znak : "Swastika, broj stanovnika 545".

ZASTO "TRECI RAJH"

Prvi Rajh ili Carstvo je u stvari bilo Holy Roman Empire, kada se 962. Otto the Great krunisao u Rimu. Trajalo je skoro pa hiljadu godina.

Drugi Rajh je osnovan od strane Otto von Bismarck 1871. posle pobede nad Francuzima u Franco-Prussian ratu. Kada je Hohenzollern dinastija pala nakon 1918. i abdiciranja Cara Williama II, i taj Rajh je nestao.

Hitler je pricao da ce Treci Rajh trajati ponovo hiljadu godina. U stvarnosti, trajao je najkrace, samo 12 godina, 4 meseca i 8 dana.

MEIN KAMPF

Originalni naslov je bio "Moje 4 i po godine u borbi protiv lazi, gluposti i kukavicluka", a kasnije ga je preimenovao izdavac Max Amann. Do 1939. knjiga je od Hitlera napravila milionera, a do 1945. odstampana je u preko 10 miliona primeraka. Danas, prava za "Mein Kempf" poseduje Finance Amt Bayern (Bavarian Finance Office).

HITLEROV OTAC - ALOIS SCHICKELGRUBER (1837-1903)

Rodjen je u Stronesu, u Austriji kao kopile Johann Georg Hiedlera i seljancice, Anna Marie Schickelgruber. U maju 1842. njih dvoje su se uzeli, ali je Alois nastavio da koristi majcino prezime. Predat je ocevom bratu, koji ga je ozakonio i od tad koristi prezime Hitler. Svedok na "registraciji" je bio taj brat, i moguce da se svestenik zabunio i pobrkao imena Hiedler i Hüttler, napisavsi Hitler u registar. Januara 1885, nakon sto mu je umrla i 2. zena Alois vencava svoju 23 godine mladju rodjaku, Klaru Poelzl. Klara mu je izrodila petoro dece: Gustav (1885-1887), Ida (1886-1888), Adolf (1889-1945), Edmund (1894-1900) i Paula (1896-1960), od kojih su troje umrli mladi. Hitlerova majka je umrla nakon operacije raka dojke 21. decembra 1907.

PRVE ZRTVE

Sat i 15 minuta nakon sto je Britanija objavila rat Nemackoj, Bristol Blenheim lovac-bombarder, sa pilotom John Noel Isaac je pao na Heading Street u Hendonu kraj Londona u 12.50pm, time postavsi prva britanska zrtva u ratu. Tri dana nakon toga, 6. septembra 1939te, mladi pilot, John Hulton-Harrop postao je prvi pao u akciji, i to je bio oboren u prijateljskoj vatri nakon uzletanja sa John Hulton-Harropa. Prvi britanski zarobljenik je bio narednik George Booth, RAF osmatrac koji je zarobljen kada je njegov Bristol Blenheim oboren na nemackoj obali 4. spetembra 1939.

THE AXIS

Prvi put upotrebljen izraz od strane Musolinija koji je napisao "Osovine (The Axis) evropske istorije prolaze kroz Berlin" 1923. Nakon sastanka sa Hitlerom, u oktobru 1936. ponovo je upotrebio isti izraz u govoru u Milanu: "Vertikalna linija izmedju Rima i Berlina nije razdvajanje vec vise osovina koja privlaci sve evropske zemlje na saveznistvo i mir"

HORST WESSEL I NJEGOVA PESMA

Napustio je pravne studije i prikljucio se SA (Storm Troopers). sa 19 godina. Radeci kao taksista i gradjevinac, postao je glavni glasnogovornik na SA skupovima i vodja Sturmabteilung Unit No. 5. Ozenio se 1929 sa Erna Jaenicke, prostitukom. U incidentu januara 1930. sa komunistickim aktivistima, Albrecht Höhler, bivsi "pimp" Erne a tadasnji vodja tih komunista, u naletu ljubomore izvlaci pistolj i puca Wesselu u usta. Wessel umire pet nedelja kasnije, 23. februara. Höhler je uhapsen i osudjen na robiju, ali nakon dolaska nacista na vlast 33ce, izvucen je iz celije i ubijen.

Pre ubistva, Wessel je komponovao pesmu "Die Fahne Hoch" (Fly the Flag High) koja je promenjena u "The Horst Wessel Song" i koriscena prilom Nazi rituala. Ubrzo je postala nacisticka druga himna i svirana nakon "Deutschland Uber Alles" (Germany Before All).

NACISTI ODLIKUJU AMERIKANCE

Na njegov 78mi rodjendan, Henri Ford je primio German Grand Service Cross of the Golden Eagle. Odlikovanje mu je dodelio nemacki diplomata u USA, 30. jula 1938me, po naredjenju samog Hitlera. Ford je inace jedini Amerikanac koga je Hitler pomenuo u "Mein Kampfu". Do 1941. Ford Werke postrojenja u Nemackoj bila su jedan od glavnih snadbevaca vojnih vozila nemacke armije. U aprilu 1939. Ford Werke su poklonile Hitleru za njegov rodjendan poklon od 35 000 Reichmarks.

Iste godine, visi direktor General Motorsa (ispostava u Nemackoj), takodje je dobio Grand Service Cross of the Golden Eagle, kako se navodi za njegov doprinos Rajhu u vidu sintetickog goriva.

Grand Service Cross of the Golden Eagle dobio je i od Geringa licno, tadasnji popularni americki pilot, Charles Lindbergh, u oktobru 1938me tokom svoje trece posete Nemackoj.

SRAMOTNO DRVECE U OBLIKU SVASTIKE

1937me, lokalni biznismen i poklonik Hitlera, posadio je 60 sa 60 metara drveca u sumi kraj grada Zernikow, 110 km severno od Berlina. Zasadjena su u obliku svastike, i mogla su se videti samo iz vazduha, i to za vreme jeseni kada je to, listopadno drvece, dobijalo zuto i narandzasto lisce i pravilo kontrast u odnosu na okolnu zelenu cetinarsku sumu. Otkriveno je tek dugo godina nakon rata i poseceno 2001.

TRAGEDIJA PRI BOMBARDOVANjU BATTLESHIPA

14. avgusta 1937me, tokom japanske invazije na Kinu, japanski battleship Isuma (10 000 tona) se nalazio u luci u Sangaju. Kineski avioni su bombardovali luku, u pokusaju da uniste battleship ali su nesrecno pogodili civilne zgrade usmrtivsi 1200 ljudi i ranivsi 1400.

PRVO RAF-ovo BOMBARDOVANJE: KATASTROFA

Dan nakon objave rata, RAF je napao bombarderima nemacke luke Wilhelmshaven i Brunsbuttel. 10 aviona se vratilo nakon neuspeha u nalazenju cilja. Sedam je oboreno od strane nemacke protivavionske odbrane. Tri su skoro pa bombardovala britanske bojne brodove ali su u poslednjem trenutku registrovali prijateljske brodove. Osam ih je pronaslo mete i napali su battleshipove "Scheer" i "Hipper" i cruiser Emden. Cudnom slucajnoscu, jedan od aviona je pao na brod a pilotovo ime je bilo H.L. Emden. Sedamnaest pilota je poginulo tokom citavog napada.

"V" KAO ZNAK ZA POBEDU

Ne, nije ga izmislio Cercil vec belgisjki izbeglica u Londonu, Victor De Laveleye. Na radio stanici iz Londona, on je ohrabrivao svoje sunarodnike da crtaju "V" na javnim mestima kao veru u sigurnu pobedu. To je prihvaceno na svim BBC stanicama na stranim jezicima, a na kraju iskorisceno i od strane Cercila.

ZAJAM ZA ZENIDBU (Ehestanddarlehen)

U Nemackoj je davana finansijska pomoc da bi se ohrabrili brakovi mladih ljudi i poboljsao natalitet. Izmedju avgusta 33ce i kraja 36te, finansirano je 694 367 brakova iz kojih se rodilo 485 285 dece.

KONFUZIJA U RAF-u

Na pocetku rata, avioni RAF-a uopste nisu imali IFF opremu (Identification Friend or Foe- indentifikacija mete) sto je dovodilo do gubitaka pod prijateljskom vatrom.

RAF KOMANDA LOVACA: PRVI USPEH

16. oktobra 39te, nemacki JU 87 su napali brodove u luci Rosyth, Skotska. Po licnom Hitlerovom naredjenju: " Ako je HMS Hood vec usao u suvi dok, ne sme se napadati, da bi se izbegle civilne zrtve", piloti su odustali od napada na Hood. Napadnuti su drugi brodovi a tesko je ostecen HMS Southampton. Spitfire iz okoline Edinburgha su uzleteli i uspeli da obore jedan Ju 88.

UPOZORENjE O INVAZIJI

5. novembra 39te, pukovnik Hans Oster, Chief of Staff u Abwehr-u (nemacka vojna obavestajna sluzba) pod komandom Admirala Canarisa, upozorio je pukovnika Jacobus Sasa, holandskog vojnog atasea u berlinu, da Hitler planira da napdne tu zemlju u toku narednih nekoliko dana. Napad je ipak dosao kasnije (Operacija Gelb), maja 1940te. Oster i Canaris, obojica anti-nacisti, su uhapseni nakon Julske zavere i obeseni 9. aprila 1945.te u koncentracionom logoru Flossenbürg.

CESKO PODMICIVANjE

Tokom Minhenske krize, Ceskoslovacka je placala 2000 funti sterlinga godisnje odredjene engleske politicare za lobiranje.

AMERICKA PRODAJA ORUZJA

Do 1933ce, nemacki SA (Brownshirts) je bila opremeljena pistoljima i automatima na kojim je ponosno pisalo "Made in USA".

OCAJNI CERCIL

U martu 1938me, Cercil je bankotirao i dugovao 18 000 funti. Da bi vratio dug zamolio je "The Times" da mu objave oglas za njegovu rezidenciju "Chartwell" koju je prodavao za 20 000 funti. Par dana pre objave objave oglasa, juznoafricki biznismen, jevrej ceskoslovackog porekla, Sir Henry Skrakosch, dogovorio se sa Cercilom i vratio sve njegove dugove.

UMALO POMORSKA KATASTROFA

17. decembra 1939te, 5 vojnih transportnih brodova je prevozilo trupe iz kanade za Liverpul. I ne znajuci, jer su svi plovili bez osvetljenja, kroz konvoj je prosao putnicki brod Samaria. Da se sudario sa bilo kojim od njih, doslo bi do "lancanog" sudara.

Inace, tokom zadnje 3 godine rata, brodovi Queen Mary i Queen Elizabeth su prevezli ukupno 1 243 538 americkih i kanadskih vojnika preko Atlantika.

PA GDE DA SE BOMBARDUJE NEMACKA INDUSTRIJA?

Kad je cuo da se planira napad na "Black Forest", britanski ministar Kingsley-Wood je septembra 1938me izjavio: "Oh, pa ne mozemo to da uradimo, to je privatna svojima. Sta ce biti sledece? Insistiracete da se bombarduje Ruhr??"

PRVA ZAROBLjENA NEMACKA PODMORNICA

Bila je U-39. Britanski destroyeri HMS Firedrake, Faulkner i the Foxhound naterali su je da izadje na povrsinu, nakon sto je torpedovala nosac aviona Ark Royal. To je ujedno bio i prvi pomorski gubitak nemacke u ratu.

PRVA BOMBA BACENA NA NEMACKO TLO

Wellington bombarder iz 115tog Squadrona doziveo je kvar prilikom bombardovanja nemackog brodovlja u Severnom Moru. jedna od bombi nije htela da se otkaci u datom trenutku, vec je sama otpala i pala u povratku na ostrvo Heligoland.

PRVO NOCNO BOMBARDOVANJE

Desilo se vec prve noci rata (3. sept. 39te) kada su 10 bombardera Engleske izbacili 13 tona propagandnih letaka iznad Hamburga, Bremena i Ruhra. Odbrana nije reagovala, jer nisu bacane bombe a i nisu hteli da odaju pozicije njihovih PVO baterija i reflektora. Krajem septembra umesto bombardera korisceni su baloni iz britanske No 1 Balloon Unit, stacionirane u Francuskoj.

DAR SA NEBA U OSLU

Novembra 1939te misteriozni paket je pronadjen u kancelariji britanskog pomorskog atasea u Oslu, Norveska. Sadrzaj je bio kranje poverljiv: podatci o naoruzanju koje se razvija u Nemackoj. Dokumenti su prosledjeni MI-6 i potvrdjena njihova autenticnost. Tu su bili planovi o V2, pametnoj bombi Fritz-X, krstarecim raketama, protiv-vazdusnim raketama, raketnim motorima i avionima na raketni pogon. Ovo je pomoglo Britancima da organizuju odbranu. Do dan danas nije utrvdjen identitet osobe koja je ostavila paket, ali se pretpostavlja da je to bio neki visokorangirani oficir iz Luftwaffe.

Nemci su vec 27mog avgusta 1939 napravili prvi mlazni avion u istoriji, HE-178, dok su Britanci, zahvaljujuci paketu iz Osla, uspeli da to ucine sa svojim Gloster E28/39 7. aprila 1941.

NEMCI U ZATVORIMA

1939te bilo je 302 535 Nemaca u zatvorima zbog politickih razloga. Do kraja rata cak 800 000 nemaca je bilo u raznim koncentracionim logorima. Mnogi od njih su zavrsili u "Kaznenim ekspedicijama" (nasuprot nasim domacim filmovima, taj naziv je dodeljen jedinicama ne iz razloga da nekog kazne za borbu protiv Nemaca, vec kao oznaka za jedinice sa ljudstvom iz zatvora).

Edited September 25, 2007 by brue

[brue]

1940

GREED/NEED ?

Pred napad nemacke na Holandiju, Nacionalna Banka Belgije je prebacila svoje zlatne rezerve u Francusku u Bordo, na cuvanje. Kada je i Francuska napadnuta, zatrazili su da se zlato prebaci u London. Umesto toga, prebacene su u Dakar. U oktobru 1940te, Francuska banka je obecala da ce vratiti zlato, ali Pierre Laval, Ministar inostranih poslova Visijeve Francuske, prebacuje sve u Berlin. Tamo je svo zlato istopljeno, stavljeni lazni pecati i dokumenta, i poslato u Nacionalnu Banku Svajcarske. Vrednost zlata je bila negde oko 378.6 miliona svajcarskih franaka. Oko 218 miliona je preprodano od strane Svajcaraca za njihove bankovne operacije. 1945te, Francuska je zatrazila nazad zlato, medjutim Svajcarska je vratila samo 160 miliona trvdivsi da je samo toliko i dobila.

PRVI VAZDUSNI NAPAD SA NOSACA

Izveden je sa britanskog carriera HMS Furious. 11tog Aprila 1940, 18 Swordfish-a iz 816tog i 818tog Eskadrona je odletelo da bombarduje neprijateljske brodove u Trondheimsfjord, Norway. Vratili su se bez gubitaka.

BRITANSKI BIOLOSKI RAT

1940te Britanija je zapocela proizvodnju i upotrebu bioloskog oruzja. Ideja je bila da se otrov na bazi antraxa iskorisiti u cilju unistavanja nemackog stocnog fonda. Test je napravljen na stadima ovaca u Engleskoj i efekat je bio razarajuci. Srecom, na kraju se odustalo od koriscenja ovog bioloskog oruzja. Slicno su uradili i Nemci, a njihove zalihe u Austriji su brojale na hiljade tona.

STA SA TEHNICARIMA

Tokom rutinske inspekcije nad japanskim brodom Asama maru, januara 1940te, u Indijskom okeanu, oficiri britanskog HMS Liverpool su pronasli skrivene 21 nemacka civila. Svi su bili visokokvalifikovani tehnicari poslati u Japan da bi bili posada na nemackim podmornicama. Tehnicari su udaljeni sa broda i zarobljeni, a kako Japan i UK nisu bili u ratu, rod je nastavio ka japanu. nekoliko sedmica kasnije, 29. februara, Britanci su predali devet tehnicara japancima, nakon sto su ovi obecali da ih nece vratiti u Nemacku.

LISTA ZRTAVA

Prva takva lista, od strane Royal Air Force-a, izbacena je 31. januara 1940. Na njoj je bilo 758 poginulih i 210 izgubljenih aviona. Ukupno, tokom WW2, RAF je izgubio 69605 ljudstva, a samo u Bombarderskoj komandi, od tog broja, poginulo je 55 888.

BIZARNI PREDLOG

U zadnjem ocajnickom pokusaju da sprece da Francuska kapitulira a njena vojska da nastavi da se bori, Cercil i De Gol su predlozili da Britanija i Francuska postanu jedna nacija. Predlog je naisao na negodovanje u francuskom kabinetu, Reynaud, francuski premijer, je podneo ostavku, a nova vlada na celu sa WW1 herojem Marsalom Petenom, potpisala je kapitulaciju. Peten je nakon rata osudjen na smrtnu kaznu zbog izdaje, sto je kasnije preimenovano u dozivotnu robiju. Umro je 1951.

PRVO RAF-ovo BOMBARDOVANJE NEMACKE

Bombardovan je grad Emden, 31. marta, kada su dva Wellington bombardera izvrsila taj zadatak. U 1940toj, 14369 tona bombi je baceno na Nemacku, 1941ve 34 954 a u 1944toj 570 384 tone.

PRVO BOMBARDOVANJE BERLINA

Dogodilo se 25-26 tog Avgusta, samo dva dana nakon sto je Luftwaffe, greskom, bombardovao Berlin (sto je zbog Hitlera, bilo zabranjeno). Od 81 RAF bombardera, 27 nije uspelo da pronadje grad, a 5 ih je oboreno. Godinu dana kasnije, 8. avgusta 1941. Rusi su bombardovali po prvi put. Medjutim, prve bombe koje su pale na Berlin, izbacene su iz francuskog civilnog transportnog aviona, Farman 2234, u sluzbi francuske mornarice, juna 1940te. Posada aviona je bombe izbacila kroz vrata za putnike, a kolika je bila steta nije poznato, ako ju je uopste i bilo. Ukupno, tokom WW2, Berlin je doziveo 363 bombardovanja, a poslednji RAFov napad je izveden 24. marta 1944, kada je od 810 aviona izgubljeno 72.

nastavljam kad skupim nerava za prevod :P

Edited October 15, 2007 by brue

[Sting]

DAR SA NEBA U OSLU

Novembra 1939te misteriozni paket je pronadjen u kancelariji britanskog pomorskog atasea u Oslu, Norveska. Sadrzaj je bio kranje poverljiv: podatci o naoruzanju koje se razvija u Nemackoj. Dokumenti su prosledjeni MI-6 i potvrdjena njihova autenticnost. Tu su bili planovi o V2, pametnoj bombi Fritz-X, krstarecim raketama, protiv-vazdusnim raketama, raketnim motorima i avionima na raketni pogon. Ovo je pomoglo Britancima da organizuju odbranu. Do dan danas nije utrvdjen identitet osobe koja je ostavila paket, ali se pretpostavlja da je to bio neki visokorangirani oficir iz Luftwaffe.

Nemci su vec 27mog avgusta 1939 napravili prvi mlazni avion u istoriji, HE-178, dok su Britanci, zahvaljujuci paketu iz Osla, uspeli da to ucine sa svojim Gloster E28/39 7. aprila 1941.

Ovo me podseca na onaj film gde se lik vraca u proshlost samo da bi ostavio slican paket :).

Edited November 24, 2007 by Sting

[brue]

Normandie-Niemen

U decembru 1941 Francuska je okupirana a sovjetske trupe se ocajnicki bore da zadrze nemacki proboj ka Moskvi. Kako se razvija "Slobodni Francuzi", pokret generala De Gola, De Gol se sastaje sa Generalom Liguetom u Londonu da se dogovori oko slanja francuskih pilota na Istocni front. Prvih 12 dobrovoljaca napustilo je London 17. Avgusta 1942 a 1. septembra je kreirana "3rd Groupe de Chasse" ili Normandie, lovacki odred. Medjutim, tek nakon nekoliko meseci, krajem marta '43, poslati su na front a 5. aprila su zabelezili prvi "kill" oborivsi 1 FW190.

Jedinica je bila od starta veoma uspesna, te je vec u maju General Kajtel potpisao naredjenje da se svaki zarobljeni pripadnik te formacije ubije.

1944. Staljin licno je dodelio ime Normandie-Niemen, u cast pomoci koji su Francuzi pruzili sovjetskim trupama u prelasku Njemena. U oktobru piloti Normandie su za jedan dan unistili 29 nemackih aviona bez ijednog gubitka na njihovoj strani.

1945. regimenta se vraca u Francusku, a Staljin poklanja svakom pilotu po YAK 3 avion.

Normandie-Niemen piloti su zabelezili ukupno 273 potvrdjenih i 36 mogucih pobeda tja oborenih neprijateljskih aviona.

Mičel Pejdž (Pejić)

Mičel Pejdž (Pejić) rođen u porodici srpskih imigranata u Pensilvaniji (SAD), zbog iskazanog junaštva i sposobnosti u Drugom svetskom ratu dobio je Kongresnu medalju časti i stekao status najlegendarnijeg pripadnika mornaričke pešadije.

Zvuči zanimljivo i pomalo neverovatno, ali jedan od najvećih, ako ne i najveći Srbin - heroj Drugog svetskog rata nije se borio na teritoriji bivše Jugoslavije. Mičel Pejdž (Pejić) je Amerikanac srpskog porekla koji je za hrabrost pokazanu u čuvenoj bici za Gvadalkanal dobio najviši orden Sjedinjenih Država - Kongresnu medalju časti. On danas u Americi važi za jednog od najhrabrijih, a po mnogim mišljenjima i za najlegendarnijeg pripadnika korpusa mornaričke pešadije - marinaca.

To je značajno i zbog toga što u okviru oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država marinci imaju poseban status i važe za žestoke momke i elitne vojnike. Pejić, čiji su se otac i majka početkom 20. veka iz Srbije preselili u SAD, kasnije je učestvovao i u Korejskom ratu na strani snaga Ujedinjenih nacija, a po penzionisanju 1959. godine aktivno je pomagao FBI u otkrivanju zloupotreba Kongresne medalje časti.

Rođen 1918. godine u porodici srpskih emigranata u gradiću Šarlroa u Pensilvaniji, malog Mihajla majka je odmalena učila da voli Srbiju koliko i novu domovinu Ameriku. Odrastao na mitu o Boju na Kosovu, Mihajlo je čitav život bio svestan svojih korena i uvek ih je rado isticao. To ga je očigledno i zainteresovalo da se opredeli za vojnu karijeru, pa se Mič 1936. godine prijavljuje za službu u Mornaričkoj pešadiji, čuvenim marincima. Početak Drugog svetskog rata je za Miča značio put u prve borbene redove na Pacifiku, jednom od najtežih frontova Drugog svetskog rata.

Bitka za Midvej danas se posmatra kao svojevrsno izjednačenje snaga na Pacifiku tokom Drugog svetskog rata. Usledila je kampanja za Gvadalkanal koja važi za prvu ofanzivnu akciju Amerikanaca na tom frontu i prelomnu tačku rata na Pacifiku. Amerikanci idu dotle da tvrde kako je Gvadalkanal bio prelomna tačka Drugog svetskog rata. A čovek koji je u toj bici imao odlučujuću ulogu bio je niko drugi do marinac srpskog porekla u rangu narednika Mičel Pejdž. Naime, Mičelova jedinica - 2. bataljon, 7. marinskog puka u sastavu 1. divizije mornaričke pešadije Sjedinjenih Američkih Država bio je poslat da utvrdi mostobran na ostrvu Gvadalkanal u sastavu Južnih Solomonskih ostrva.

Za Amerikance je bilo neophodno da zadrže napredovanje Japanaca i odbrane aerodrom "Henderson" na tom ostrvu čije je funkcionisanje bilo vitalno za prevlast u vazduhu i ukupno, na strateškom nivou. I Japanci su to vrlo dobro znali. Njihov zapovednik, legendarni admiral Isoroku Jamamoto tražio je od svojih podređenih da se sve snage koncentrišu na zauzimanje Henderson filda.

Ključni događaj odigrao se 25. oktobra 1942. godine. Japanske snage su i pored velikih gubitaka bile brojčano daleko nadmoćnije od američke odbrane i krenule su u odlučujući napad prema aerodromu "Henderson". Glavni napad je bio koncentrisan na izbočinu koju je branila Pejdžova jedinica. Japanske snage su bile sačinjene od 16. i 29. pešadijskog puka sa više hiljada vojnika i oficira. Naišli su na grčeviti otpor daleko manjeg broja dobro utvrđenih američkih marinaca među kojima je bio i narednik Pejdž. Borbe su trajale čitavu noć uz strahovite gubitke Japanaca. Međutim, jedan po jedan, padali su i američki vojnici, i na kraju je Mičel Pejdž ostao sam samcijat na branjenom uzvišenju. Kako bi stvorio utisak da američki položaj nije ostao bez odbrane, Mič je furiozno pucao iz četiri teška mitraljeza cele noći do jutra i tako stvorio utisak da se marinci drže uprkos žestokoj vatri Japanaca. Jednom prilikom je sam izašao iz rova noseći teški, vodom hlađeni mitraljez od 20 kilograma i razjareno pucao na Japance terajući ih u beg. Ujutro, kada su pristigla prva pojačanja, vojnici su zatekli narednika Pejdža kako u rovu leži izmoren i čeka svoju sudbinu. Okolo su bile gomile leševa američkih i japanskih vojnika. Amerikanci su zaključili da još uvek u okolini ima Japanaca i brzo doneli odluku da krenu u protivnapad. Predvođeni narednikom Mičelom Pejdžom 17 marinaca krenuli su prema japanskim položajima i ubrzo su preostale snage imperijalne vojske naterane u beg, a aerodrom "Henderson fild" je odbranjen.

Za ovo junaštvo narednik mornaričke pešadije oružanih snaga SAD Mičel Pejdž nagrađen je najvišim odlikovanjem - Kongresnom medaljom časti.

Amerikanci računaju da je kampanja za Gvadalkanal prelomna tačka Drugog svetskog rata, a sama bitka prelomljena je kada je u odlučujućem trenutku odbranjen ključni aerodrom - "Henderson fild". Glavnu zaslugu za to nosi marinac koji ga je sam samcijat, pucajući iz četiri mitraljeza odbranio od nadirućih Japanaca, boreći se kao lav čitave noći 25. oktobra 1942. godine.

Njegovo prezime je Pejić, Amerikanac iz Pensilvanije, poreklom Srbin.

Edited July 28, 2008 by brue

[makiii]

Kako bi stvorio utisak da američki položaj nije ostao bez odbrane, Mič je furiozno pucao iz četiri teška mitraljeza cele noći do jutra i tako stvorio utisak da se marinci drže uprkos žestokoj vatri Japanaca.

a mrmoti su mu riloudovali mitraljeze celu noc, i opalili po koji rafal za njega? zvuci jako glorijus ali i jako jako preduvano kao nesto sto bi video u partizanskim filmovima.....

[Dule_smor]

bravo brue, gde bre nalazis ove zanimljivosti:)...bas gledam ovaj i topic o ww1, al nikako da stignem da napisem ponesto...opet sam se naprzio na hearts of iron i to opako:)

[Debeli]

Бру, хвала још једном.

само Србин може да пуца из 4 тешка митраљеза одједном. као Коко Бил, по један у руку и поједан на ногу, па окида ножним палчевима...

:)))))))))

bravo brue, gde bre nalazis ove zanimljivosti:)...bas gledam ovaj i topic o ww1, al nikako da stignem da napisem ponesto...opet sam se naprzio na hearts of iron i to opako:)

јаооооооооооо, HoI2...

мама, мама, кад ћу у пензију да се бавим освајањем света...

:((((

[Guest]

a mrmoti su mu riloudovali mitraljeze celu noc, i opalili po koji rafal za njega? zvuci jako glorijus ali i jako jako preduvano kao nesto sto bi video u partizanskim filmovima.....

http://www.history.army.mil/html/moh/wwII-m-s.html

» Click to show Spoiler - click again to hide... «

PAIGE, MITCHELL

Rank and organization: Platoon Sergeant, U.S. Marine Corps. Place and date: Solomon Islands, 26 October 1942. Entered service at: Pennsylvania. Born: 31 August 1918, Charleroi, Pa. Citation: For extraordinary heroism and conspicuous gallantry in action above and beyond the call of duty while serving with a company of marines in combat against enemy Japanese forces in the Solomon Islands on 26 October 1942. When the enemy broke through the line directly in front of his position, P/Sgt. Paige, commanding a machinegun section with fearless determination, continued to direct the fire of his gunners until all his men were either killed or wounded. Alone, against the deadly hail of Japanese shells, he fought with his gun and when it was destroyed, took over another, moving from gun to gun, never ceasing his withering fire against the advancing hordes until reinforcements finally arrived. Then, forming a new line, he dauntlessly and aggressively led a bayonet charge, driving the enemy back and preventing a breakthrough in our lines. His great personal valor and unyielding devotion to duty were in keeping with the highest traditions of the U.S. Naval Service.

eno ti ga ldp sajt tamo, radovane.

[togFU]

Zanimljiva prica o peji iz Drugog svetskog rata :)