drugi svetski rat šbbkbb

[Ramirez]

ajmo ajde kole :]

romel je stvarno najbaja ww2, chak sam i pola maturskog iz istorije posvetio njemu. ono, kod saveznika koliko god da trazhish ekvivalent romelu... netjesh ga natji. mislim, bio je paton tu, i on je baja na svoj nachin... ali ni pritji ervinu :]

mada sam ja mislio da je guderian tvorac blickriga :s

[Kole]

rekoh idejni =o)

moracu stvarno malo da ubrzam...mislio sam da chekam da mi rurftp proradi jer ocu da kachim njegove crtezhe iz 1. svetskog ali izmuvacu nesto sa nekim free image sajtom...

a za to da trazhish ekvivalent...najblizhe sto mu je za pritji igde u relativno modernoj istoriji je lee, i obojica su toliko slavni/face jer su rizikovali, najvishe zato sto su morali...nadmocnija armija, sto tehnicki sto brojchano nikada nema "wow momente" jer ide na sigurno =o)

[Dule_smor]

ajde kole, nemoj da da se vadis tu i zabusavas:)...btw, kad kole zavrsi svoju biografiju ocekujte od mene slicno stivo o mom omiljenom baji iz ww2...imate pravo jednom da pogadjate ko je u pitanju:)

[Kole]

? ;o)

[Dule_smor]

kad vec kacis sliku lepo je okaci:))

[Sa1Nt]

kole, baci mi na pm msn ili icq, dacu ti ja ftp na samom serveru ako su samo slike u pitanju :)

[Kole]

da vidimo kako radi photobucket =o)

PRVI SVETSKI RAT

Za nekog ko će postati slavan po svojim brzim manevrima na otvorenom sigurno nije bio rovovski rat na zapadnom frontu u prvom svetskom ratu. Mada, Romel nije bio tu kad su se kopali rovovi. U septembru 1914. dobio je metak u levu butinu kada je sa praznom puškom u rukama savladao tri francuska vojnika. Kada se vratio na front 13. janura 1915. rovovi su bili već iskopani, a na njegovoj uniformi se sada nalazio Gvozdeni krst druge klase. Nemiran kakav je bio, već dve nedelje nakon povratka na front samoinicijativno je organizovao napad. Njegova četa je pod okrljiem noći prepuzala 100 metara terena posutog bodljikavom žicom, zaposeli četiri francuska bunkera, odbili protivnapad francuskog bataljona i povukli se pre novog napada jačih francuskih snaga. Za ovu akciju Romelu je dodeljen Gvozdeni krst prve klase. Među Romelovim beleškama objavljenim 1953. nalazi se odlična fotografija iz ovog perioda koja pokazuje Ervina u rovu sa ljubimcem – malom lisicom.

Tog jula je ponovo ranjen. U nadi da će kada se oporavi biti poslan na tursko bojište počeo je da uči turski, ali umesto toga u oktobru 1915. postavljen ne na čelo jedne od šest četa novog Virtemberškog planinskog bataljona. Nakon godinu dana drila (za vreme kratkog dopusta 1916. otišao je u Daznig i oženio Lucie) Bataljon je poslat na Rumusko bojište gde se borio protiv Ruske vojske. Do početka 1917. bio je na čelu Abteilunga (nem. 'odeljenje') tj. dela bataljona od 3-7 planinskih četa koji se formira na licu mesta sa određenom namenom. Bataljon je zatim premešten opet u rovove na francuskom frontu da bi se u julu vratio u Rumuniju. U avgustu je ponovo ranjen, (tu prostrelnu ranu leve nadlaktice zaradio je od prijateljske vatre) ali tada ni povređen nije se povlačio sa fronta. Krajem septembra njegov bataljon preseljen je na front koji će obeležiti njegovu kratijeru pre Drugog svetskog rata – severnu Italiju.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/comm...f_Caporetto.jpg

Još od 1915. italijani su pokušavali da pređu reku Soču (ital. Isonzo) i od Austrijanaca preuzmu Trst. Nakon jedanaest neuspelih pokušaja italijani su 1917. skupili pedeset pešadijskih divizija i uz podršku oko hiljadu artiljerijskih oruđa probili srednji deo reke. Brojčano inferiorni austrijanci su zatražili pomoć od svojih nemačkih saveznika. Kao odgovor nemački generalštab stvara Četrnaestu armiju pod komadom generala Ottoa von Bellowa. Bellow, rešen da probije glavnu obrambenu liniju južno od Soče započinje ofanzivu u oktobru. Ciljevi su visoke tačke u obrambenoj liniji, planinski vrhovi Matajur i Kuk, prevoj Kolovrat i ‘Kota 1114’. Iako su desetine hiljada italijana bili dobro ukopani na visokim položajima, mladi nemački poručnici su se bukvalno otimali za čast da povedu svoje jedinice među prvima u proboj željni odlikovanja koja su bila gotovo zagarantovana komandantima jedinica koje zauzmu neki od ciljeva.

Prva je pala Kota 1114, ključna pozicija za celi prevoj Kolovrat, a bavarski poručnik Ferdinand Schoerner je za tu akciju odlikovan sa Pour le M

[Ramirez]

taman hteo da kritikujem choveka shto je spor (da znam, sebichan sam:)... a on me odushvi sa ovim :]

bravo kole, me want more fast! liek... now!!!1

[Guest]

to što nije javnosti poznato da je bilo pritisaka na italiju ne znači da ih stvarno nije bilo ;)

mislim da su, pored istre, imali problema i sa sardinijom.

[Dule_smor]

bravo kolence:)...ali slika sa lisicom je vrh:)

[Kole]

evo lepo nedelja je pa da chituckate uz jutarnju kaHfu =o))

IZMEĐU DVA RATA

Nakon izgubljenog Prvog sv. Rata u Nemačkoj je bio pičvajz u svakom smislu te reči, sa sve bandama komunista i drugih “revolucionara” raznih uverenja koji su radili šta su hteli. Nakon povratka nemačkih armija sa frontova masa oficira je, u skladu sa uslovima predaje, otpuštena iz vojske. Manjina koja je imala sreće da ostane u vojsci mobilisana je da uspostavi red unutar zemlje. Tako se početkom 1919. Rommel našao na čelu 32. čete interne bezbednosti, jedinice sklepane od razuzdanih mornara iz okoline Fridrihshafena na jezeru Konstanz. Nakon što ih je doveo u red, početkom ’20. je sudelovao u ozbiljnijim operacijama protiv pobunjenika oko M

[bolkonski]

Nisam pio kaficu, ali sam uzivao. Jedino mi nije jasno kako je uspeo da napravi ovaj glupi ispad sa Bormannom, jer je ovaj bio desna firerova ruka, a kasnije apsolutno jedini covek kome je firer verovao. Mada to je bilo kasnije.

Ono sta mene fascinira u celoj prici je Romelova licnost. Nekako iz svega sto si pisao imam utisak, osim sto je bio veliki egoista (a opet je vrlo rado delio svoje znanje), da je Romel bio covek za koga je rat bio jedina opcija u zivotu, jedino prirodno okruzenje. A da stvar bude jos apsurdnija, kako se meni cini, za njega je to bila igra, a ne realnost koja za sobom povlaci mnoge posledice.

[Kole]

on je chovek pun totalnih kontradiktornisti

chinjenica je da se najzhivlje i verovatno najsretjnije osecao u 1 sv ratu i pre nego sto su stvari u africi otishle u 3 lepe...van rata bukvalno nije bio u elementu.

dal je to njemu bila igra? sumnjam, znao je on potpuno dobro sta radi koji su ulozi i rizici, ali treba uzeti u obzir i sposobnost da u nekim stvarima vidi neverovatno dalekosezhno, a da je u drugima gotovo slep

za ovo sa bormanom...tu uopste nije razmisljao, nisu mu prolazile kroz glavu "dvorske intrige" u ekipi oko hitlera, on je jednostavno bio vojnik koji obavlja svoj posao najbolje sto mozhe i ochekuje od svih ostalih da urade isto...to ga je i pokopalo na kraju, da je bio veci individualista i egoista ne bi dozvolio da mu drugi ljudi rade ono sto se desilo u africi...no o tome drugom prilikom =o)

[Sa1Nt]

e to je i meni palo na pamet u vezi sa incidentom sa bormanom... hitler rekao, rommel uradio ;) inace, zaista fascinantan lik, hvala kole :)

[Dule_smor]

No pre toga, već krajem oktobra, verovatno predosećajući u kom smeru idu stvari, Rommel je počeo da pominje kako bi

[dzontra.volta]

ajmo romela :))

[Dule_smor]

ajde i ovo da stavimo u stiki dok cekamo koleta:)...btw, posle koletove price o romelu, a pre moje o yamamotu ocekujte jednu zanimljivu kratku pricu o dva bajinska broda...ne, nije u pitanju yamato i da, nisu oba japanska:)

[Kole]

zi dzrmanz? \o/

...und fuer die naechste kapittel von rommels geschichte mussen sie sich noch einbischen gedulden...

[Dule_smor]

Elem posto nam se Kole nesto ulenjio potrudicu se da do sutra okacim ovu moju pricicu o brodovima...ko pogodi koja su dva broda u pitanju do sutra dobije tri bambija:)...a evo vam i jednog kviz pitanja da se zanimate...koja je velika japanska kompanija, koja i sad postoji, napravila najveci batlleship svih vremena, Yamato...

[iguana]

mitsubishi?

[Dule_smor]

mitsubishi?

/o\...Mitsubishi Heavy Industries...cisto da se zna ko pravi najbolje mashine na svetu:)

[Dule_smor]

A TALE OF TWO SHIPS

Kriegsmarine Admiral Hipper class heavy cruiser Prinz Eugen. Imperial Japanese Navy Nagato class battleship Nagato. Sta spaja ova dva izuzetna broda. Nista osim nacina na koji su potopljeni. Ali prvo da vidimo kakva je bila njihova zanimljiva istorija pre tog kobnog dana meseca jula 1946.

Oba broda predstavljala su vrhunac moderne tehnologije u svoje vreme.Ali zbog raznih okolnosti oba broda nisu ucestovala u mnogo operacija za vreme Drugog svetskog rata i docekala su kraj rata.Ali da krenemo od pocetka.

Princ Eugen je dobio svoje ime po cuvenom habzburskom generalu princu Eugenu Savojskom koji se proslavio u ratovima sa Turskom. To ime je takodje nosio austrougarski dreadnought iz Prvog svetskog rata.Izgradnja Princa Eugena je pocela 1936. godine u cuvenom Krupp brodogradilistu u gradu Kielu. Zavrsen je 1938. godine. Ali ovaj brod nije bio kao ostali iz njegove klase. Admiral Hipper, prvi brod u ovaj klasi, imao je deplasman od 14000 tona, duzinu od 206 metara, maksimalnu brzinu od 32 cvora i oklop od 150mm na najdebljem delu. Za razliku od njega Princ Eugen je imao ojacan oklop od 160mm, maksimalnu brzinu od 33 cvora, deplasman od skoro 15000 tona i duzinu od 212 metara.Imao je i 8 glavnih topova kalibra 203 mm. Pored svega toga Princ Eugen je smatran je za jedan od vizuelno najlepsih brodova svog vremena. Inace Princ Eugen je na sebi nosio zvono austrogarskog dreadnoughta Tegetthoffa iz Prvog svetskog rata. Njegove cetiri glavne kupole su nosile imena austrijskih gradova Beca, Graca Insbruka i Branaua.

Princ Eugen je porinut 22. avgusta 1938. godine. Zanimljivo je da je ovo porinuce obavila jedna zena, Frau Magda von Horthy, zena madjarskog regenta. Na pocetku rata brod je pogodjen sa dve avionske bombe 2. jula 1940 i ostecen minom 23. aprila 1941.

18. maja 1941. zajedno sa Bizmarkom isplovljava u cuvenu operaciju Rheinubung, ometanje britanskih linija snabdevanja. 23. maja britanski heavy cruiser Suffolk primecuje Bizmarka i Princa Eugena. Zahvaljujuci radaru on ih prati cele noci i javlja ostatku britanske flote da presretne Bizmarka i Princa Eugena. Glavninu britanske flote sacinjavaju battlecruiser Hood i battleship Prince of Wales. Hood je godinama bio najveci brod na svetu i predstavljao je simbol britanske pomorske moci.Ali on je napravljen davne 1918. i vec je bio zastareo brod sa oklopom znatno tanjim od Bizmarkovog. Sa druge strane Princ od Velsa je bio moderan battleship, ali je tek usao u upotrebu i nije bio testiran te mu je i posada bila neiskusna. Oko 6 ujutro 24. maja Bizmark i Princ Eugen ispaljuju prve granate na Huda i Princa od Velsa. Jedna od prvih granata sa Bizmarka pogadja skladiste municije na Hudu i ovaj eksplodira i tone za nekoliko minuta. Princ Eugen belezi bar jedan direktan pogodak na Hudu i tri na Princu od Velsa koji je tesko ostecen i povlaci se. I Bizmark je ostecen i razdvaja se od Princa Eugena koji odlazi u francusku luku Brest. Bizmark ce biti potopljen 27. maja, ali o tome neki drugi put.

11. februara 1942. Nemci zapocinju akciju Kerber, odnosno proboj nekoliko brodova kroz Lamans do maticnih luka u Nemackoj. Ovo je bilo delimicno zbog stalnih britanskih bombardovanja brodova u francuskim lukama, a delimicno zato sto cu se Nemci plasili saveznicke invazije u Norveskoj. Za vreme jednog od ovih vazdusnih napada pogodjena je kupola na Princu Eugenu i poginulo je preko 60 ludi. Borbenu grupu su sacinjavali Princ Eugen, battleshipovi Scharnhorst i Gneisenau i nekoliko razaraca. Britanci su naravno znali za ovo i planirali su da sprece ovaj prolazak. Postojalo je jedno nepisano pravilo Kraljevske britanske mornarice-za vreme rata nijedan neprijateljski brod ne sme da prodje kroz Lamans-to se nije desilo vec 300 godina. Ali britanski odgovor je bio spor i neorganizovan i njihovi razaraci i avioni nisu uspeli da sprece ovaj proboj. 20. februara Princ Eugen stize u svoju maticnu luku Kiel. Tu se obavljaju popravke i brod odlazi u Baltik u oktobru 1942. Kasnije je bilo nekoliko izlazaka iz Baltickog mora do Norveske, ali se do kraja rata uglavnom zadrzao tu. Oktobra 1944. se zbog magle sudara sa light cruiserom Lajpcig koga je umalo potopio. Od kraja 1944 pa do pocetka 1945 brod je uglavnom angazovan obalskim bombardovanjem napredujucih sovjetskih trupa i evakuacijom nemackih trupa. U tim granatiranjima je ispalio preko 5000 granata kalibra 203mm. Potrosivsi svu municiju 10. aprila 1945 odlazi u Kopenhagen. Tu se Princ Eugen 7. maja 1945 predaje Britancima. 26. maja isplovljava iz Kopenhagena zajedno sa light cruiserom Nirnbergom za Englesku. Tamo brod preuzimaju amerikanci kao ratni plen i podizu svoju zastavu preimenovavsi ga u USS Princ Eugen. 13. januara 1946. isplovljava za Boston sa mesanom americko-nemackom posadom. U martu prolazi kroz Panamski kanal i dolazi u San Dijego. 1. maja poslednji nemacki clanovi posade napustaju brod i on isplovljava iz San Dijega. Krajem maja Princ Eugen se usidrio u blizini jednog malog koralnog atola. Ovde ce ovaj fantasticni brod jos jednom potvrditi svoj cuveni nadimak “srecni brod”.

Imperial Japanese Navy Nagato class battleship Nagato je dobio svoje ime po provinciji u Japanu. Bio je vodeci brod svoje klase i napravljen je davne 1919. Ali bez obzira na to sto je bio jedan od najstarijih battleshipova u Drugom svetskom ratu Nagato je bio jedan od najboljih. On je bio prvi brod na koji su montirani topovi kalibra 406mm i to skoro 20 godina pre americkih brodova klase Ajova. Nagato je imao deplasman od 43000 tona, maksimalnu brzinu od 27 cvorova, duzinu od 221 metar i 8 glavnih topova kalibra 16 inca. Porinut je novembra 1919. a vec sledece godine je postavio svetski record u brzini za battleship, 26,7 cvorova. Sredinom 1922. posetila ga je visoga delegacija iz Britanije na celu sa Edvardom VIII, Pricom od Velsa, koji je bio odusevljen brodom. Iste godine je postpisan i Vasingtonski pomorski sporazum koji je ogranicio proizvodnju kapitalnih brodova. Japan ce izaci iz ovog sporazuma 1933. Septembra 1923. Japan pogadja najveci zemljotres svih vremena u kome j poginulo preko 120000 ljudi. Nagato ucestvuje u akcijama spasavanja i pruzanja pomoci. 1924. na Nagatu sluzi buduci car Japana, princ Hirohito. 1925. zastava flote je prenesena na Nagato i on postaje komandni brod. 1934. Nagato je na prepravkama u Kureu gde mu je pojacan oklop i domet topova. 1936. Nagato ucestvuje u gusenju pobune mladih kadeta u jednoj vojnoj akademiji na kojoj isprobava svoje glavne topove kalibra 406mm. 1. septembra 1939. komandant kombinovane flote vice-admiral Isoroku Yamamoto se ukrcava na Nagato. 11. oktobra 1940. u Tokiju se odrzava proslava 2600 godina japanskog carstva. U paradi u tokijskom zalivu ucestvuje 100 brodova imperijalne japanske mornarice predvodjeni svojim flagshipom, Nagatom.

18. novembra 1941. vice-admiral Isoroku Yamamoto napusta Nagato i prelazi na nosac aviona Akagi da isprati komandanta udarne flote nosaca aviona(“Kido Butai”), vice –admirala Chichi Nagumu. Sutradan se vraca na Nagato, a flota krece na svoj put prema Perl Harboru. 2. decembra 1941. sa Nagata je poslata cuvena poruka kombinovanoj floti- "Niitakayama nobore 1208”, sto je bila sifra za napad na Perl Harbor. Naime to znaci “popnite se na planinu Nitikajamu 8.12.”(japansko vreme). Nitikajama je tada bio najvisi vrh u japanskom carstvu(3982m) i nalazio se na okupiranom Tajvanu. Njega su smatrali za drugu svetu planinu posto je bio visi od legendarne Fudzijame(3776m). Sa Nagata je takodje poslata cuvena poruka “Tora! Tora! Tora!”, koja je oznacila da je napad na Perl Harbor uspeo. Rat na Pacifiku je poceo.

21. decembra Nagatu se pridruzuje novi battleship, legendarni Yamato. 12.februara 1942. zastava kombinovane flote se prenosi sa Nagata na Yamato. 29. maja glavnina japanske flote na celu sa Yammotom krece prema Midveju. Flotu sacinjavaju battleshipovi Yamato, Nagato i Mutsu, laki nosac aviona Hosho i nekoliko razaraca. Ali oni nazalost ne stizu na vreme i zbog problema sa komunikacijom i cinjenice da Amerikanci znaju japansku sifru japanska flota kod Midveja dozivljava fijasko. Unistena su cetiri nosaca aviona(Akagi, Kaga, Hiryu i Soryu). Jula 1942. flota je reorganizovana i Nagato se pridruzuje starim battleshipovima(Fuso, Yamashiro, Ise i Hyuga) i ponovo postaje flagship prve flote. Za to vreme se na njemu vrse popravke u brodogradilistu u Kureu. Juna 1943 Nagatov sistership Mutsu eksplodira u luci i tone. Uzrok je eksplozija u skladistu municije. Krajem 1943. amerikanci bombarduju japanske baze na ostrvu Vejk. Japanska flota na celu sa Nagatom pokusava da ulovi americke nosace aviona, ali ne uspeva. Pocetkom 1944 Nagato je stacioniran u glavnoj japanskoj pomorskoj bazi na ostrvu Truk. U martu odlazi u Singapur na popravke. U maju 1944. zastava flote se prebacuje sa Nagata na Yamato. U junu Nagato pruza podrsku nosacima aviona u bici kod Filipina. Krajem oktobra ucestvuje u cuvenoj bici kod zaliva Lejte u kojoj su Japanci imali sansu da potpuno uniste americku flotu, ali opet nisu imali srece. Nagato je pretrpeo nekoliko direktnih pogodaka bombama sa americkih aviona, ali nije teze ostecen. Avioni su se koncentrisali na Yamatov sistership, Musashi, koji je potonuo posto je direktno pogodjen sa 19 bombi i 11 torpeda. Nagato i Yamato plove jedan pored drugog i zajedno otvaraju vatru na neprijateljske eskort kerijere. Ali zbog pogresne procene admirala Kurite japanska flota se povlaci. Nagato tokom tog dana ispaljuje 99 granata kalibra 406mm. Zbog nedostatka goriva i zbog toga sto Japanci ne zele da rizikuju gubitak jednog od svojih poslednjih battleshipova Nagato je uglavnom ukotvljen pocetkom 1945. i sluzi kao obalska odbrana. U jednom od americkih napada gine i kapetan Nagata. 15. avgusta 1945. posada preko radija slusa saopstenje cara Hirohita. Rat je zavrsen. Nagato je poslednji preziveli japanski battleship. 30. avgusta americka posada se ukrcava na Nagato. Ovo zarobljavanje Nagata simbolise predaju Imperijalne Japanske Mornarice. 15. septembra Nagato je uklonjen sa spiska mornarice.

Pocetkom 1946. americka posada testira brod u svojim manevrima u tokijskom zalivu. 18. marta 1946. Nagato krece na svoje poslednje putovanje pracen light cruiserom Sakawa. Posadu sacinjava svega 180 americkih mornara. Brod je u losem stanju i moze da razvije samo 10 cvorova. Steta od poslednjih bombardovanja nije popravljena tako da trup propusta vodu. Ubrzo se i Sakawa kvari i ne moze vise da se krece.Nagato pocinje da vuce Sakawu, ali mu eksplodira turbina pa i on staje. Radiom trazi pomoc, koja uskoro stize i popravke bivaju obavljene. Krajem maja oba broda stizu do jednog malog koralnog atola. Tu Nagato biva usidren zajedno sa ostalim brodovima..

Sad se pitate cemu sve ovo gore. Kako se na kraju preplice sudbina ova dva izuzetna broda. Oni mozda nisu imali neku preteranu ulogu u ratu, ali ce zbog nacina na koji je trenbalo da budu unisteni ostati zapamceni.

Jutro prvog jula 1946. Sunce polako izlazi dok se u blizini prelepog koralnog ostrva desetine brodova ljulja na talasima tirkiznog mora. Odjednom na nebu se pojavljuje drugo sunce koje svojim sjajem zasenjuje sve. Ogromna pecurka se dize kilometrima uvis dok udarni talas brishe sve pred sobom kilometrima unaokolo. Dim i magla se polako razilaze da bi se na suncu zasijali pramci dva broda. Kriegsmarine Admiral Hipper class heavy cruiser Prinz Eugen i Imperial Japanese Navy Nagato class battleship Nagato. Odolevsi nuklearnom paklu oni i dalje ponosno plutaju. Na svega kilometer od njih desila se eksplozija nuklearne bombe snage 21 kiloton(malo jaca od onih bacenih na Hirosimu i Nagasaki) bacene iz aviona. Ali oba broda su skoro neostecena. Par dana kasnije cak se na Nagato na brzinu ukrcava posada i ukljucuje turbine na njemu koje ostaju da rade 36 sati. Ali 25. jula Amerikanci izvode jos jednu nuklearnu probu, ovoga puta podvodnu koja je mnogo razornija. Snaga bombe je 21 kiloton. Ona podize ogromnu kolicinu vode i pravi svojevrsni cunami visok preko 100 metara. Kada se magla rascistila, opet ostaju dva broda. Princ Eugen i Nagato su preziveli jos jednu nukearnu eksploziju. Ali oba broda su suvise radioaktivna da bi bila popravljena. Nagato je ostavljen kod Bikini atola, gde je posle nekoliko dana potonuo zbog curenja vode, dok je Princ Eugen odvucen do obliznjeg atola i tamo potopljen.

I eto tako se zavrsava prica o dva prelepa broda koji se nikada nisu sreli tokom rata, ali su imali dosta toga zajednickog. Na kraju su oba zavrsila na dnu mora iako su prezivela ono sto nijedna masina nikada nije. Oni su prestavljali remek dela nemackog i japanskog inzinjeringa, al i mnogo vishe od toga, oni su bili brodovi koji su imali dushu.

[Ramirez]

lepo bogami dule. sad josh samo kole da baci nastavak o ervinu i ja sam prezadovoljan :]

[Dule_smor]

hmm, kakav je sad ovo trip, ja vidim samo polovinu ovog mog posta o brodovima...nadam se da je do ovog shugavog neta ovde...

[Atomic]

Ni ja ne vidim dalje od "flotu sacinjav" ...

Izbagovalo se nešto :D