Zwerko

Verovatno je ovo razlog Dakle oni bi za ta kola morali da plaćaju po 3500-4000 dnevno za probne tablice samo da bi ih ti probao. Ili ti da platiš toliko da bi ih probao što je još veći LOL :)

Ja nešto nisam specijalno ljubitelj tih "gaming" ploča jer uvek imam utisak da ti naplate više zarad gluposti tipa RGB osvetljenje ali svakako nije loša, samo je pitanje da li ti treba. Ostalo deluje sve vrlo kul. A što se napajanja tiče neće ovo trošiti nešto dramatično ali uvek treba uzeti neko solidnije. Što se monitora tiče recimo Dell S2415H E sad naravno opet zavisi da li ti je bitna slika ili brzina panela, hercaža, G-Sync i sl. S tim da bih ja uz GTX 1070 upario neki 27" sa 2560x1440 rezolucijom ali su ti oni od oko 400 eur pa naviše.

To je press nalog koji otprilike traje svakih mesec dana i onda ga ukinu, suštinski da se ne bi ložio da ga koristiš standardno. Što me podseti da treba opet da im tražim :)

Ne piše nigde ni da je nagradna igra :) mozes da je preuzmes kod finih ljudi, ti njima nešto para oni tebi podlogu ;)

Da to sam i ja primetio za MM, pogotovu kad igram Su-122-44 pošto ostalo igram uglavnom sve desetke, lakše je jer često dobijaš da si top tier i možeš da šuriš. Naravno i dalje ti je rezultat maestralan :)

Meni iskrsle neke obaveze sredom uvece pa iskreno slabo, ali videćemo ako bude moguć neki drugi termin.

Picz or it didn't happen! Svaka čast!

Promeniće se tu situacija kad kod nas u većem broju stignu A320M ploče koje su jeftinije, sada uglavnom ima da se nadju samo B350M i one su najjeftinije oko 11k, kad ima A320 ploča ima ih i za 7500 dinara. U inostranstvu su A320M ploče i za $60. Edit: A i gde nađe Intel ploču za i5 sedme generacije za 5-6 hiljada dinara? Ja sve što nalazim je preko 6 hiljada barem. Svakako je za poređenje i što se performansi i što se cena tiče R5 i i5, a R7 i i7.

Već duže vremena na polju procesora u personalnim računarima imamo samo jedan relevantan izbor i tu je konkurencija do skoro bila znatno slabija nego na primer na polju grafičkih kartica. Da bi se to promenilo AMD je odlučio da lansira potpuno novu arhitekturu nazvanu Ryzen i bitku za veće tržišno učešće je započeo upravo najjačim, R7, procesorima. Od njih smo dobili celu konfiguraciju kako bismo detaljno mogli da ispitamo mogućnosti njihovog novog čeda što smo vrlo rado prihvatili. Vanserijski računar Kao što je to često slučaj u demo primercima računar koji smo dobili na test je sve samo ne običan. Ono što je ipak dosta zanimljivo jeste da iako su korišćene komponente iz premium segmenta sve su vrlo lako dostupne prosečnom korisniku i nema tu nikakvih iskakanja ili custom rešenja a pri tome, uslovno rečeno, nisu ni preterano skupe. Vizuelno najjači utisak ostavlja samo kućište u vidu Phanteks Eclipse P400 modela koje ima i providnu stranicu i ugrađeno i raznobojno LED osvetljenje što daje vrlo lep vizuelni utisak. Nažalost ovaj brend nije prisutan na našem tržištu ali činjenica da ovako atraktivno kućište u inostranstvu košta samo oko $70 je zaista lepa informacija. Pritom su svi kablovi sakriveni sa zadnje strane pa je vizuelni dojam još bolji. Naravno odmah se uočava hladnjak na procesoru koji potpisuje Corsair a koji je vodenog tipa, odnosno ima dve cevčice koje odvote rashladnu tečnost do bloka sa zadnje strane gde dalje ventilator raspršava višak toplote. Iako ovakvi sistemi nisu potpuno bešumni njihove performanse su značajno bolje od standardnog vazdušnog hlađenja a dodatna pogodnost je što sam korisnik nema nikakve veze sa samom tečnošću i slično pa je instalacija ovakvog sistema skoro pa jednako laka kao i običnog kulera. Sve ovo izgleda još bolje kada se gleda u odnosu na zaista izuzetnu AsRock Fatal1ty X370 Gaming K4 matičnu ploču iz najvišeg segmenta na kojoj čak možete menjati i boju LED osvetljenja kako biste recimo uparili sa bojom koju ste odabrali na kućištu. Izbor grafičke kartice nas je malo zbunio s obzirom da je u pitanju AMD Radeon Fury Nano, kartica stara skoro pa dve godine. Ipak ona jeste i dalje u vrhu AMD-ove ponude bar dok se ne pojave čipovi bazirani na Vega arhitekturi, a i sa druge strane je dovoljna mala da nam obezbedi jako lep pogled unutar kućišta što se potpuno uklapa u filozofiju ovog računara. Tu je i manje više standardnih 16GB DDR4 memorije kao i poprilično izdašan SSD disk kapaciteta 480GB koje potpisuje opet Corsair. S tim da SSD nećete ni videti na slikama jer je zajedno sa ostatkom kablova upakovan tako da ne remeti pogled u kućište. Naravno tu je i dosta izdašno Fractal Design napajanje od celih 750W. Sve to čini jako lep i zaokružen sistem, vizuelno dopadljiv, a opet u granicama iole razumnih cena. Ali nas od svega najviše interesuje njegovo srce – novi Ryzen procesor. Ryzen R7 1700 AMD je pohod na tron procesora započeo izbacivanjem procesora u najjačem segmentu pod oznakom R7 (nedavno su se pojavili i R5 o kojima ćete čitati u nekom od narednih brojeva), a R7 1700 predstavlja najslabiji od tri modela u ovoj kategoriji, iako za naše pojmove i više nego dovoljan. Radi se o procesoru koji ima 8 jezgara i 16 threadova kao i svi u R7 gami, što je već značajno bolje od slično pozicioniranog Intel i7-7700 koji imaju po 4 jezgra i 8 threadova. Osnovni klok mu je 3.0GHz, dok je boost klok 3.7GHz a zanimljivo je da se uz R7 1700 dobija i fabrički kuler koji doduše nismo ni videli jer smo koristili priloženo vodeno hlađenje. Jako bitna karakteristika ovog procesora je i TDP od samo 65W po čemu se AMD sada izjednačio sa Intelom po pitanju potrošnje energije i generisanja toplote, nešto što je dosta tištilo njihove ranije generacije procesora. I zaista sa priloženim vodenim hlađenjem temperatura procesora u normalnom radu nikada nije prelazila 40-45 stepeni što je zaista odličan rezultat. Onda smo poželeli malo da se poigramo pa smo procesor overklokovali preko priloženog, jako jednostavnog, softvera na 3.9GHz i maksimalno ga opteretili – temperatura je jedva uspela da dostigne 70 stepeni posle dužeg vremenskog perioda ali preko toga nije išla. Doduše i ventilator na sistemu hlađenja je postao dosta bučniji, ali je to verovatno zato što su mu podešavanja za kontrolu temperature bila malo previše agresivno stavljena. U svakom slučaju u normalnom radu, čak i pri maksimalnom opterećenju ovaj računar je skoro pa bešuman. Naravno na kraju dolazimo do toga kakve su performanse novog Ryzena? Ako gledamo aplikacije koje mogu da iskoriste sva jezgra koje ovaj procesor nudi kao što su na primer programi za animaciju ili rendering 3D modela dolazimo do rezultata koji su od nekoliko procenata do nekoliko desetina procenata bolji od i7-7700 procesora s kojim smo ga poredili s obzirom da u istoj cenovnoj kategoriji. Ono u čemu Intel i dalje dominira jesu aplikacije koje ne mogu da iskoriste sva jezgra istovremeno, recimo nama omiljene igre. S obzirom da Intel ima nešto viši klok rada procesora (4.2GHz turbo) u nekim igrama koje zaista dosta zahtevaju od procesora će i dalje imati bolji skor. Na primer ako ste igrač CS:GO kome je svaki frejm bitan moguće da ćete dobiti nešto veći skor fps sa Intelom, ali to je na primer ako gledamo performanse reda veličine prosečno 250-300 fps. Međutim ono što je jako bitno kod Ryzena jeste što više jezgara koje igre još uvek ne mogu da iskoriste možete iskoristiti za nešto drugo, na primer za strimovanje ili snimanje video klipova u pozadini. Tako sam krenuo da igram svoju omiljenu igru World of tanks u 1440p rezoluciji što je na ovom računaru pravo uživanje i shvatio da je procesor zauzet samo nekih 30-40%. Onda sam odlučio da u istoj rezoluciji snimam i video klip, a čisto zezanja radi sam odabrao 1440p rezoluciju i 60fps za snimanje. U kombinaciji zaista moćnog procesora i brzog SSD-a u igri se apsolutno nije osetilo da bilo šta snima u pozadini! Dakle možda Ryzen nije trenutno najjači procesor za igre ali je bitno razmisliti o drugim aspektima kao što je na primer da radite nešto u pozadini, snimate video klipove ili strimujete i slično što mu zaista ide odlično od ruke. Da li je na pomolu promena na tronu procesora? Treba imati u vidu i činjenicu da je Ryzen 7 serija verovatno nešto više nego što je prosečnom igraču potrebno a i šta može da priušti, zato ćemo sa posebnom pažnjom pratiti i izlazak R5 modela. S druge strane činejnica je da AMD posle duže vremena na planu procesora ima zaista sjajan proizvod – najpristupačniji procesor sa 8 jezgara/16 threadova na tržištu, dobre termalne karakteristike i zaista odlične performanse. Kada se sve to još upakuje u ovako atraktivno kućište i sa zanimljivim komponentama kako smo ih mi dobili bilo je zaista teško rastati se od ovakvog računara. Karakteristike: Procesor AMD Ryzen 7 1700 Hlađenje Corsair H90 liquid cpu cooler Matična ploča AsRock Fatal1ty X370 Gaming K4 Memorija Corsair Vengeance 2x8GB DDR4 Grafička kartica AMD Radeon Fury Nano Hard disk Corsair 480GB SSD Kućište Phantex Eclipse P400 Napajanje Fractal Design Edison M 750W Operativni sistem Windows 10 Pročitajte više na sajtu

Da li ste ikada poželeli jako veliku podlogu za miša? Ali baš baš veliku, ono da vam prekrije skoro pa ceo sto? Ako jeste onda je QcK XXL prava stvar za vas! Zaista velika QcK podloga! Steelseries QcK podloge su već duži vremenski period jako popularne na tržištu iz razumljivih razloga – uz relativno pristojnu cenu dobijate solidnu i dugotrajnu podlogu. U pitanju su kvalitetne platnene podloge koje su odozgo presvučene finom tkaninom koja omogućava jako brzo kretanje miša sa minimalnim trenjem. Pritom tkanje je takvo da obezbeđuje idealan treking bilo optičkog bilo laserskog senzora na svakom delu podloge. Sa donje strane se nalazi potpuno gumirani sloj koji obezbeđuje da podloga uvek stoji čvrsto u mestu. QcK je od kad se pojavio evoluirao u više različitih dimenzija i tipova, od onih jako malih pa do onih solidno većih, od standardne debljine pa do onih koje daju znatno puniji osećaj. Ipak ništa od toga nije moglo da nas pripremi za trenutak kad smo otpakovali njihovu najnoviju XXL podlogu. Same dimenzije od 900×400 milimetara deluju impozantno ali tek kad razmotate ovo čudo shvatite da je tih 900mm širine zapravo skoro pa ceo metar. Praktično kao da ste razmotali peškir za plažu. Naravno za ovo vam treba ili jako veliki sto ili da podlogu stavite i ispod tastature, što sasvim lepo funkcioniše čak i sa poprilično velikim tastaturama. Sve u svemu QcK XXL je zaista najveća podloga koju smo ikada videli a i probali. Da li je nekome potrebna baš ovako velika podloga? Ovo je nešto što se samo po sebi nameće kao pitanje i odgovor je verovatno u najvećem broju slučajeva negativan. S druge strane postoje recimo igrači koji igraju CS:GO na ekstremno malim sensitivity setovanjima da bi mogli jako precizno da snajpuju i onda im treba jako puno prostora da „peglaju“ mišem kada se kreću ili okreću ka protivniku. Njima je ovakva podloga praktično idealna, ali treba imati u vidu da za takav način igre onda treba i solidna fizička spremnost jer kretnja miša velikom brzinom s jednog na drugi kraj ove podloge uopšte nije naivan zadatak. Treba istaći i da je XXL skoro pa četiri puta skuplji od standardnog QcK ali imajući u vidu razliku u utrošku materijala rekli bismo da je taj dodatni trošak sasvim opravdan. Karakteristike: Model Steelseries QcK XXL Tip Platnena podloga Dimenzije 90x40x0,4 cm Pročitajte više na sajtu

To je Golf, dakle može :)

A bre Dule samo kukaš nešto Evo ti ova, Radley-Walter's medalja, skoro 3k dmg sa jebenim skautom i 2nd class :)

Imaj u vidu novi MM - tipa sad sa Su-122-44 možeš da upadnes u partiju u kojoj ce biti najviše 3-4 devetke, ima ona tabela neka, tako da nije to baš toliko problem kao ranije. Pritom ima 390 alpha dmg, da ubacis i 5 premium granata ces njima moci da izujes tipa E-75 ili ST-I. U sustini ako pogledaš nepovoljniji ti je MM za IS-6 koji ima istu penetraciju jer on kao osmica može da upadne u partiju gde su pola tima devetke, a Su-122-44 ne može.

Nijedan od tih nema preferencijalni MM, CDC i T54 mod1 idu do TierX, Su-122-44 do Tier IX.

From 12 May at 17:00 until 16 May at 07:00 CEST (UTC+2) Ali x2 je samo za teške tenkove. A i nisi puno propustio, tek tri sata, iz nekog razloga nije ceo dan danas.

Fazon je sto je verovatno mnogo lakse da das nekom liku da ti instalira peti pojas za tipa 20 evra, nego da platis novu saobracajnu 10 evra plus 100 evra atestiranje auta na cetiri sedista u ovlascenoj labaratoriji.

Zapravo mislim da si po poslednjim izmenama zakona mislim da ako imas pojaseve pozadi moras da imas i naslone za glavu bar koliko sam ja nesto shvatio http://www.kurir.rs/nema-registracije-auta-bez-naslona-clanak-755851

Sad čitam ovo i kaže mi kolega koji vozi Clio II, dakle ništa neki specijalan auto a pritom i dosta popularan i od regularnog proizvođača, da kad je bio sad na tehničkom pre dve tri nedelje je lik bio u fazonu "nemaš peti pojas, vidi nađi negde na otpadu, sad će krenuti da cimaju za to". Ali kao pustio ga sad pa će se videti šta će biti za dalje. U svakom slučaju deluje da će potpuno ozbiljno krenuti da cimaju za to :(

Cenim da ce ovo ispraviti u narednih nekoliko dana, nece cekati patch.

Ako nekome treba nacin da uvek bude top tier u partiji :)

Ok, slažemo se da se ne slažemo. Samo imaj u vidu da si gore u postu koji sam citirao napisao da su komunjare bile odgovorne za nerezonska bombardovanja i da je bombardovana uglavnom Srbija, na to sam reagovao.

Nisam pregledao druge, ali na ovome nisi :) Nije me mrzelo i jedini post na ovoj temi je stavio Brue koji je zapravo c/p ovog linka koji sam evidentno pročitao jer sam kopirao jednu sliku odatle pre neki post kao primer Nedićeve propagande. Zato sam ceo tekst i odbacio kao relevantan izvor jer em ne navodi nijedan konkretan izvor svojih podataka, em vrlo uopšteno citira neke partizanske depeše bez bilo kakvih referenci ili navođenja (zato sam i zamolio Brua da mi linkuje iste ako ima, ali sam se zajebao jer je on to mene zapravo "testirao") em je pun hvalospeva Nediću, recimo Ili na primer u celosti preneseno pismo Božidara Đ. Nedića, brata Milana Nedića, Engleskom kralju gde osuđuje bombarovanje, moš misliti. Da ne pričamo o klasičnim tezama kvislinške uprave tog vremena tipa zaključak Jer je alternativa bilo šta? Da Srbija ostane okupirana od strane Nemačke do kraja rata? Da tražimo od Crvene armije da nas zaobiđu, dobro je nama bilo s Nemcima? Upotpunjeno sa nekim potpuno nebuloznim i neproverljivim tvrdnjama tipa Naravno da niko nikada nije sačuvao emisiju Radio Bejruta na rumunskom jeziku ali što je još bitnije ne postoji apsolutno nijedan jedini podatak o učestvovanju bilo kakvih vojnika sa teritorije Jugoslavije u bombarderskim posadama Saveznika bilo gde. Jedino gde su učestvovali su lovačke eskadrile sastavljene od pilota koji su pobegli iz Kraljevine Jugoslavije 1941. I mogao bih isti tekst ovde da iskasapim argumentima na još sto mesta ali prosto mislim da bih se uglavnom ponavljao. Ono što jeste tačno u tekstu je nekoliko stvari - da je bombardovana Jugoslavija, jeste. Da su ti napadi doneli mnogo više civilnih žrtava nego vojnih, jeste. Da je Tito tražio bombardovanje meta u Jugoslaviji, jeste. Ono što nije tačno jeste da je bombardovana samo Srbija, nije tačno da je Vrhovni štab NOVJ donosio odluku o tome šta će se bombardovati (čak ni na primeru Leskovca koji je najdirektnije bio uključen), nije tačno da je Jugoslavija bila meta Savezničkih bombardovanja išta više od drugih zemalja kao što su Francuska, Italija, Rumunija, Mađarska itd, nije tačno da su partizani jedini koji su tražili bombardovanje Jugoslavije jer su to isto tražili i četrnici od Saveznika, već sam navodio izvore. Ali meni taj članak sam po sebi nije problem, neko gotivi Nedića i odlučio je da ga na taj način promoviše, legitimno. Problem je kad takve članke bez bilo kakve provere onda krenu da prenose šatro ozbiljni mediji kao što su Politika ili Novosti (copy/paste bukvalno delova). Pritom tekst prenose desetak godina nakon što je napisan (teskt je iz 1998. zato i pominje Slobu i Momira Bulatovića), verovatno tako što su novinari guglali bez bilo kakvog proveravanja a dovoljno je "zapaljiv" i clickbait. I onda to postane relevantna istorijska građa šatro. Nesporno, ja samo pokušavam da ukažem na neke činjenice potkrepljene istorijskim dokazima a koje demistifikuju neke stvari koje se tvrde bez valjanog osnova po mom mišljenju. I nisam alergičan na termin "komunjare", štaviše smatram da su mnogo zla naneli ovoj i državi i narodu. Ali prebacivanje sve krivice na "komunjare" pravi drugi problem - postaješ isti kao oni. Oni su svu krivicu za bilo šta što je bilo loše prebacili na Kralja, Crkvu i šta im je već odgovaralo u tom momentu a ta država je imala mnogo dobrih stvari (uz neke loše naravno). Isto tako je i komunistička država imala mnogo loših stvari ali su neke bile i dobre. Baš zato je istorija bitna da se stvari sagledavaju koliko god je moguće na osnovu činjenica a ne na osnovu propagande ili vrednosnih sudova. Zato i kažem nije sporno - daj mi neke uverljive činjenice koje govore u prilog tezi da je Tito odgovoran za civilne žrtve Savezničkih bombardovanja i voljan sam da revidiram svoj stav. Ali nažalost istorija je retko crno bela, najčešće je različitih nijansi sive, te je u ovom konkretnom slučaju moj zaključak da su Saveznička bombardovanja Srbije i na osnovu toga stradanja civila nažalost samo posledica "velike slike" koju su oni pravili tim bombardovanjima. Mislim da misliš na ovo Kao što se vidi izdavač je Narodna knjiga ali ih više nema. Možeš da pokušaš Limundo/Kupindo, nekad iskoče. Ja ih nažalost nemam ali sam čitao, najbolje knjige o WW2 koje sam čitao. Video sam po forumima da negde kruži i PDF toga ali nisam uspeo da ga se dokopam, ako nađem postovaću ovde.

Ja sam tu TD misiju odradio sa Grille 15 ali dok mi je bila aktivna prethodna misija, sad je zapravo nisam ponovo završio. Sa T110E4 sam nekoliko puta bio blizu, cenim da može lako bilo koji Tier X TD ako se potrefi partija tako. LT sam tu misiju odradio s nešto tipa WZ-132, nije čak bio ni autoloader :)

Naslov članka koji sam linkovao jeste u clickbait maniru ali to ne menja suštinu onoga što tamo piše a što ja ovde potkrepljujem argumentima i izvorima koje navodim u prethodnih nekoliko postova na ovoj temi dok ti i Brue niste naveli bukvalno nijedan kontra izvor, samo da konstatujem pošto smo već na nauka forumu. Drugo suština je ovo: Prvo ta bombardovanja su bila jednako nerezonska kao i u drugim delovima Evrope, ništa specijalno boljeg niti lošijeg rezona - gađali su ono što su oni smatrali strateškim ciljevima, šta promaše i pobiju civile jebiga. I o tome svedoči 50ak hiljada izginulih Francuza u Savezničkim bombardovanjima (za koje su mete dobijali od njihovog pokreta otpora, dakle ne "komunjara") ili nešto više poginulih Italijana u severnoj Italiji nakon kapitulacije, ili čak neki ljudi koji su poginuli od Savezničkog bombardovanja i u Švajcarskoj koja je bila neutralna u ratu. Drugo netačno je da je bombardovana samo Srbija ili delovi Jugoslavije naseljeni Srbima, bombardovana je cela zemlja. Ostavljao sam već link u jednom od prethodnih postova ali ajmo onda detaljnije ovde u spoileru slike bombardovanja Zagreba, Maribora, Rijeke, Zadra, Sarajeva... I već sam pominjao da su u Hrvatskoj izdali i knjigu koja opisuje kako su baš njih najviše i mučki Saveznici bombardovali. Naravno da ta teza sama po sebi nema smisla ali ukazuje na činjenicu da ih jesu bombardovali i to dobro. Treće već sam naveo izvor koji citira depeše Draže Mihajlovića još iz 1943. godine a koji je maltene lista ciljeva koje su Amerikanci godinu dana kasnije zaista i zasuli bombama. Navodi on tamo da se treba paziti da se izbegnu civilne žrtve i sve to ali to tehnologijom bombardovanja iz onog vremena nikako nije bilo moguće i on je sam to dobro znao. I nisu oni to bombardovali zato što su hteli da učine njemu ili zato što su za to krive "komunjare", bombardovali su zato što su to najbitniji strateški vojni ciljevi na ovim prostorima toga vremena. Dakle ajde recimo u tom kontekstu mi dokaži da su baš "komunjare" krive ako je Draža tražio praktično iste ciljeve? Četvrto vraćam se na taj Leskovac - on je bombardovan u okviru akcije Ratweek kada su Saveznici direktno potčinili vazduhoplovstvo uništenju nemačkih trupa koje su se povlačile iz Grčke i za to koristili direktno informacije sa terena, takoreći od partizana. Ali tu treba imati u vidu i knjigu koju je napisao Fitzroy MacLean: RAT NA BALKANU gde je on bio glavni oficir za vezu a nalazio se direktno na terenu, između ostalog baš u blizini Leskovca, pa kaže: Dakle oni jesu imali informaciju od partizana da su u Leskovcu nemačke oklopne jedinice i to je verovatno inicijalna kapisla za napad, ali prema njegovom svedočenju odluka za napad je doneta na osnovu toga što je izviđanjem iz vazduha potvrđeno prisustvo oklopnih snaga. Iz vazduha nisu izviđali komunjare definitivno. Da li je informacija bila pogrešna ili je neko samo želeo da vidi nešto čega dole i nije bilo je sada teško utvrditi, ali čak ni taj napad koji je fakat urađen u koordinaciji sa partizanima nije izvršen isključivo na osnovu informacija od partizana. E sad ako imaš izvore i argumente kojima bi pobio ove moje tvrdnje jedva čekam da ih pročitam.

Ja sam bezobrazan a ti diskusiju na forumu nauka praviš u obliku "testa"? Vrlo zanimljivo :) Nisam hteo to da tražim jer kad neko poteže neki argument onda je logično, ili makar uljudno s njegove strane da ga i linkuje u današnje vreme, ili da makar navede koji tačno dokument citira kako bi se isti lako pronašao. Pritom ja uopšte ne sporim da je su partizani davali zahteve šta da se bombarduje, i da su naravno to tražili i od svojih jedinica na terenu, u tome ne vidim ništa čudno, naprotiv sasvim je logično. S druge strane i dalje stojim pri tome da oni nisu imali ni približno tu moć da u značajnoj meri utiču na odluke o bombardovanju koje su se donosile u komandi Američkih vazduhoplovnih snaga. Uostalom evo ti još jedan primer iz istog vremena: Na osnovu ovih zahteva bi se onda dalo zaključiti da su Američki bombarderi bombardovali tačno po spisku sve što je tražio Draža Mihajlović? Ali nisu, bombardovali su ono što je njima strateški bilo najbitnije, ni po nalogu Tita ni po nalogu Draže i u tim napadima je izginulo gomila civila širom Jugoslavije, kao što je izginulo i širom Francuske na primer. Jesu naravno uzimali u obzir i informacije koje su stizale sa terena, i od četnika i od partizana i iz mnogih drugih izvora ali je odluke o tome šta se bombarduje donosio neki Amerikanac koga je suštinski bolelo dupe da li su dole Srbi, Hrvati ili Francuzi, gledao je samo kako da što pre dobije rat. A ti ako ne podnosiš neki rat onda je prosto savet da se ne javljaš u temi gde se o istom diskutuje.