Да пресечемо ове фантазије и да извајам свој први пост на ћирилици!
Успео сам да после непотребно много времена прочитам "Браћу Карамазове" од Достојевског. Шта рећи, какву послу купорати? Проблем код оваквих књига је што човек мора да направи паузу (или чита фантастику) да би имао довољно времена да размишља о прочитаном и све време да му је на памети једна мисао, а то је, како после овога узети било шта друго? Не мислим да не треба читати и врхунску литературу, па чак и одличну, ево, добро сам расположен, и солидну, али је неопходно читати божанствену увек, у редовним интервалима, не треба претеривати и стално је поново исчитавати.
Кад знате да је нешто божанствено? Постоји много начина, али један од њих је да не постоје таква очекивања која вам то нешто неће превазићи.