bolkonski

Šta se ovo dešava i gde se nalazim!

Planeta reflektuje svetlost zevzde koja reaguje sa elementima planete i onda bi spektografijom mogli da se odrede elementi. Mislim da još uvek ima dosta problema da bi se to odredilo jer je ta svetlost jako slaba i uraditi spektografiju na jako malom broju fotona je teško. Sve u svemu, slika je čist populizam, ali nije kao da ne postoje realna istraživanja.

Najjače mi je kad crtaju ovako planete od kojih nemaju nijednu jedinu informaciju osim veličine.

Nije toliko slab u razvoju likova koliko nema apsolutno nikakvu radnju.

Ja sam i pored svega u fazonu da ga sami lemimo! Ko je sa mnom!?!

House of Lies treća sezona je bila prilično loša. S druge strane (!) prve dve epizode Californicationa su, i pored kretenskog zapleta, sasvim solidne.

Ladno Murinjo provalio da ima napadača!

@Peja To što je nešto sekundarno ne znači da je nebitno, nego da je manje bitno, što znači da je radnja odlična, da je zaplet odličan i da je razrešenje odlično. Od svega toga njih dvojica kao likovi su još bolji. Mogu da razumem da ti se ne dopada Rastova filozofija, to je sasvim ok i legitimno, međutim, on je konzistentan i radi u skladu sa svojom filozofijom. Priča o vremenu kao zatvorenom krugu je hindusitičko/budistička filozofija koja je u Evropu tako i stigla a od modernih filozofa njome se bavio Niče, a filzofiju istoka uveo Šopenhauer. Niče za razliku od Šopenhauera nije pesimista, ali ima taj pogled na vreme koji nije razradio do kraja jer je prsnuo. Čak je pre nekoliko godina o tome bilo reči ovde na forumu, ako se ne varam. Marti, kao kontrateža toj filozofiji je jednostavan, pragmatičan čovek koji je stegnut i deluje u skladu sa svojom okolinom i ima svoje poroke koje ne vidi kao takve. Svi argumenti koje u njihovim dijalozima Marti daje su dobri, pre svega jer su životni i na kraju može da se kaže da obojica odnose određene pobede u tom dijalogu, jedan na praktičnom a drugi na teorijskom nivou. Dakle, tebe može to da smara, znam ljude koje isto smara i kojima se serija nije dopala i zbog toga, ali to ne znači da je serija loša i što je mnogo važnije da nije konzistentna od početka do kraja. @Igor Taj problem koji si ti naveo nije realan problem serije, nego problem hajpa koji ti lako možeš da prenebregneš. Zašto bi sama serija "patila" zbog hajpa? Neki tamo lik je pred poslednju epizodu napisao doktorski rad na temu TD-a i naravno sve omašio. I šta sad? Ja treba zbog toga da se osećam loše? Zato što je neki lik omašio poentu serije? Svašta. Osim toga, TD nije najgledanija serija sa HBO-a i ima daleko većeg hajpa za druge serije, na primer, GoT. A i ne vidim da je neko rekao da je najbolja serija svih vremena, osim u kolokvijalnom zezanju, mnogi su rekli da je BB najbolja serija, a svi dobro znamo da nije. Ono šta jeste definitvno to je njena svežina u odnosu na more drugih serija koje nam se serviraju. Već od sledeće sezone će biti bar dve-tri serije koje će biti na fazon TD-a. Suštinski pravo pitanje bi bilo - zašto je detektivska serija u kojoj ima minimalno akcije i samo dva lika, gledana i nahajpovana koliko je gledan i nahajpovan TD?

Niko ti nije kriv što nisi skapirao seriju u kojoj su sekundardna ubistva a primarna dva glavna lika, njihove ličnosti i njihov odnos.

Jeste Srba, imaš nekoliko postova gore.

Samo da kažem, eto u ovoj temi mada je nebitno u kojoj, da gotivim Mohija (što ne znači da ne gotivim i one koje on siluje!) i da me podseća na Ničea Fridriha koji je bio oštar na jeziku u svojim pisanjima, ali u privatnom životu jedan mnogo fin čovek. I samo da zle jezike odmah predupredim, to ne znači da on nije bio konzistentan, dapače on je živeo svoju filozofiju, isto kao i Mohi!!!

To njegovo interesovanje za muškarce je u potpunosti nebitno, kao i brada i brkovi i kosa. Nisam pričao o njegovom izgledu i seksualnom opredeljenju nego o tome kakav je kao lik, a u seriji odaje utisak velike zajebanosti.

Ne znam kakav je u knjizi taj Oberin, ali ovde je predrkan ako mene pitate.

sa bi ja nje

Ovo može da bude samostalna igra!!!

dolazim ako me boles ne pokosi!

Šta konkretno znači "da ga sami sređujemo"? U smislu uđemo u garažu (uzmimo u obzir da je imamo) i krenemo da deljemo lim sa našim rukama? Mislim ako je to, ja sam totalno za bez zezanja!!!

@Kole

Romantizam - sve ili ništa Ova slika gore koju ste svi sigurno videli je suština romantizma. Šta mi tu vidimo? Dve fundamentalne stvari, čoveka i prirodu. Daljom analizom vidimo da je čovek sam i da je dobrostojeći građanin ili plemić, da se nalazi na vrhu planine ("Ko na brdu ak i malo stoji više vidi no onaj pod brdom" - Njegoš, romantik), dakle sam je okružen prirodom i to netaknutom i iznad njega nema ničeg osim neba a on gleda nadole i pravo ispred sebe. Ne moramo da budemo likovni kritičari da bismo shvatili da je ovo ideal tog vremena. Mene više interesuje gde je tu žena?!? Betoven je taj koji je uveo čoveka/kompozitora-heroja u muziku, međutim paralelno sa njim postojala je muzika dragi moji, nije on jedini! Moram da napravim malu digresiju. Razmišljao sam o svojim hvalospevima o Beotvenu, o njegovoj senci i sve je to suva istina. Međutim, imajte u vidu da je Betoven bio čovek, u redu čovek-heroj, čovek koji je uspeo da prevaziđe ovu zemlju i vaznese se kroz svoju muziku. Isti takav je bio i Bah, na drugi način naravno. Ali postoji jedan čovek koji u stvari nije bio čovek, bog koji je hodao među ljudima, apsolutni genije, natčovek - Mocart. O Mocartu sam već pisao, ali zašto ga sada ponovo izvlačim iz nafatalina? Zato što je Mocart kao pop kulturni fenomen nastao u romantizmu. Recimo njegovo ime po kome je verovatno najpoznatiji - Amadeus, je nastalo tek posle njegove smrti i to u 19. veku a izašlo je iz Gotlib, odnosno, Teofilus, odnosno Amadeus, onaj koji voli Boga (pozdrav za Brua!). Taj mit o Mocartu kao bogu/demonu/đavolu je nastao mnogo posle njegove smrti. I moram da kažem, iz onoga šta o njemu znamo sada u potpunosti opravdano iako bi mnogi koji istoriji pristupaju naučno imali šta protiv da kažu. Ali, za mene lično, osim trvijalnih podataka koje svi znamo, se ističe jedan mali detalj a to je da je Mocart u svojoj osmoj godini napisao simfoniju koja je, iako ni malo inovativna, išla rame uz rame sa tadašnjim simfonijama prekaljenih kompozitora. U osmoj godini. Da ponovim, u osmoj godini. U dvadesetoj on je već počeo da komponuje dela koja su sam vrhunac klasične muzike. Poređenja radi, ostali kompozitori još nisu ni počeli ozbiljnije da komponuju u svojoj dvadesetoj godini. Nije jedini razlog za vozdizanje Mocarta njegov fenomen, već je on predstavljao ideal čoveka u romantizmu. Svuda su tražili njegovu inkarnaciju i ponekad bi je pronašli. Možda je Mocart onaj lepotanko sa gornje slike? Moja teorija je da mi i dalje živimo u romantizmu koji je nešto malo evolvirao ili se degenerisao ili retardirao ili se raštrkao ili na oko promenio formu. Ne govorim ovde samo o muzici nego o umetnosti uopšte. Imam osećaj da je to poslednji radikalni skok u umetnosti. Recimo danas u koncertnim salama najviše od svega što ima na repertoaru je muzika iz romantizma (osim živih kompozitora). Baha retko možete da čujete. Betovena nešto češće. Mocarta uvek iako je za svog života bio suviše napredan, pa nije bio toliko slušan (retko koji kompozitor jeste!). Od mrtvih kompozitora 20. veka niko nije redovan na repertoaru rekao bih, možda Stravinski i Šostakovič, ali vrlo retko. Govorim u globalu a ne o festivalima posvećenim tom i tom. Ne znam zašto sam sve ovo rekao, možda je ovo stvar za diskusiju, ko zna! Šta dalje? U sledećoj epizodi, iako je to hronološki neispravno, krenućemo od Johanesa Bramsa. U međuvremenu, poslušajte njegovu sonatu u C duru, njegovo prvo objavljeno delo. Dok slušate, razmislite na koga vas podseća. Johannes Brahms - Piano Sonata No.1 in C major Op.1

Oba penala su bila, to što su glupa obojica odbrambenih fudbalera to je druga stvar. Naročito Fonte koji baca nogu iza kao da je na malom fudbalu.

Sledeći put kad to uradiš, moraćeš malo da odmoriš.

pa mislio sam.

Anchorman 2 http://www.imdb.com/title/tt1229340/?ref_=nv_sr_1 Vidim da se ljudima uglavnom ne dopada. Meni se dopalo. Smejao sam se. Ovaj tip humora je potpuno neinteresantan ako ne možete da prihvatite glavne likove kao morone i da gledate iz njihove perspektive. To je kako oni funkcionišu u, naravno, nerealnom svetu. S druge strane iako postoji određena doza satire kao i poruka koja bi trebalo da bude jaka, sve to nije dovoljno jako da bi se uzelo kao nešto za duboko razmišljanje, ali sasvim ok funkcioniše u okviru filma kao celine. Ono šta me je teralo da ne premotavam film koji traje skoro dva sata je činjenica da je nemoguće predvideti kakvu će budalaštinu sledeću da urade. Naravno, onaj kome to smeta neće ni gledati film a kamoli premotavati. Kome se dopao prvi deo, dopašće mu se i ovaj. Kome nije prvi, neće ni ovaj.

oćeš da kažeš da je peja sisa?