bolkonski

Ako mene pitate kao coveka koji ne zna da vozi, ali koji ima izuzetno iskustvo suvozaca, a pri tome je bio po Evropi i Americi, onda mogu samo da kazem da se kod nas nikako ne ispalati kupovati automatski menjac. Ako u Parizu mozes da izbrojis kola na prste koji imaju automatski menjac, onda nama sigurno u Beogradu to ne treba, a kamoli nekom van Beograda. Medjutim, ko ima kesha, kapiram da je najbolje da kupi poluatomatski menjac, sto je verovatno ono sto je Dovla rekao.

Zbog toga postoje drugi admini, koji mogu da skapiraju.

Gomila Parizana radi u Briselu jer su manji porezi u Belgiji, a vozom stignu u Brisel brzo kao iz predgradja u Pariz.

Ja sam bas citao reviewove gde su pljuckali po Rodrigezu a dizali Tarantina u nebesa.

Ali je zato Bill Murray maestralan. Gledao sam Man cheng jin dai huang jin jia ili Curse of the Golden Flower http://www.imdb.com/title/tt0473444/ od mog najomiljenijeg rezisera danasnjice. Ne bih preterano komentarisao ovde, bice nesto obimnije zato u RUSHu, samo da film mozda nije dobar kao njegova poslednja 3, ali ima scena koje su fantasticne. U svakom slucaju je preporuka.

http://www.imdb.com/rg/nav-video/navbar/recommends/

Ja sam za to da se administrativni centar preseli u NS.

Evo teksta koji je u vezi sa Chehoslovackom legijom koju je Dule pomenuo. УЛОГА ПРВЕ СРПСКЕ ДОБРОВОЉАЧКЕ ДИВИЗИЈЕ У НАСТАЈАЊУ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ЛЕГИЈЕ Стварање добровољачких војних јединица од заробљених припадника једне од сила у сукобу представљао је с гледишта међународног права и Хашке конвенције преседан. Отуда је формирање Прве српске добровољачке дивизије у Одеси 1916. године, прокрчило пут стварању Чехословачке легије. Стварање Чехословачке Легије уследио је после стварања Прве српске добровољачке дивизије 1916. године, будући да је стварање добровољачких војних јединца од стране ратних заробљеника једне од сила у сукобу био преседан с гледишта међународног ратног права и Хашке конвенције. По Хашкој конвенцији ратни заробљеници нису смели да буду употребљавани ни на пословима који би индиректно штетили њиховој отаџбини. А како је руски цар Никола Други био један од покретача Хашке конференције 1898, чија је последица потом била Хашка конвенција из 1907. године, руска влада је оклевала да се одазове жељи за формирањем добровољачких јединица, коју су први изразили Чеси и Словаци још у августу 1914. године, на почетку Првог светског рата, убрзо и Пољаци. Сличан покрет код заробљених Срба, а у извесној мери код Хрвата и Словенаца, аустроугарских поданика, почео се јаваљти после српских победа над Аустроугарском, у јесен 1914. године. Тада се многи од ратних заробљеника претежно Срба обраћају српском посланству у Петрограду, амбасадору г. Мирославу Спалајковићу; који је по одобрењу српске владе почео преговоре, касније обилато помаган од стране српског војног аташеа у руској Врховној команди, пуковника Лонткијевића, и српског конзула у Одеси Цемовића. Преговори су били тешки и спори. Руски аристократски кругови, сматрали су једном дату војничку заклетву као светињу, која се не може погазити ни из каквих побуда. Док је са прагматичне тачке гледишта постојала бојазан од репресалија према већ заробљеним Русима; потом и репресалија према ближим и даљим рођацима добровољаца. Ипак, одбојан став руске владе се највише тицао питања кршења Хашке конвенције. Супростављено начело од стране присталица добровољачког покрета о добровољном опредељењу за борбу не против своје отаџбине, већ против угњетача, није се сматрало довољним. До промене у руском и савезничким ставовима, дошло је тек по изошењу доказа које је поднела српска влада о кршењу Хашке конвенције од стране аустроугарске војне силе у рату против Србије ( бомбардовању градова, убијању рањеника и болесника, масакрима цивилног становништва ). Тек тада је Русија, у сагласности с осталим члановима Антанте, одобрила формирање добровољачких јединица, али уз услов да оне буду употребљене против држава из којих ови добровољци нису, дакле, против Бугарске, Турске и Немачке. Отуда је тек у јесен 1915. године мања група добровољаца, махом Срба, преко Одесе и Румуније, стигла у Србију нешто пре њеног слома, те је у склопу Власинског одреда узела учешћа у борби против Бугара. Наредна је, због повлачења српске војске преко Албаније и Црне Горе, заустављена у Ренију ( руској вароши на ушћу реке Прут у Дунав ), и морала је натраг у Одесу. Од ње је формиран Српски добровољачки одред, па батаљон, па пук. А када је српски војни изасланик у Русији јавио влади на Крфу, да се које у Одеси, које на путу за њу, стекло већ око 12.000 добровољаца, фебруара 1916. године образована је командна јединица дивизије, а у Одеси њен привремени Штаб. Потом је српска влада с Крфа у Одесу послала 130 људи: команданата пукова и батаљона и командира чета, референата свих родова оружја и струка, укључујући и припаднике санитета. Група је морала около наоколо преко Италије, Француске, Велике Британије, Норвешке, Шведске, до Русије. Међународно правно Прва српска добровољачка дивизија припала је једној од зараћених страни, тада Краљевини Србији ( ма где се дивизија налазила, ма на ком фронту ратовала ). Стога су највиши команди положаји поверени српским официрима, не по критеријуму националности, већ држављанства. Није било одлучујуће то што је дивизија по критеријуму националности, и без тих 130 послатих српских држављана, била 90% српска. Све и да је однос био обрнут, дивизија би се назвала српском. Уследиле су спектакуларне смотре:16. маја ( по грегоријанском календару ) Председника српске владе Николе Пашића, 21. маја главнокомандујућег руског фронта генерала Брусилова, 22. маја Цара Николе Другог, иако је дивизија била наоружана старудијом. Добровољци су полагали заклетву српском Краљу Петру Првом Ослободиоцу. Команде су биле на српском језику; и по службеном српском протоколу; а крајем јуна 1916. године, пред Саборном црквом у Одеси свечано су јој раздељене заставе бивших српских пешадијских пукова другог позива: 2., 6., 7., и 11. Тиме је светској јавности дато до знања о чему је реч, и прокрчен је пут стварању добровољачких ратних јединица од тада још непостојећих држава, као што је тада била Чехословачка. Отуда је, у недостатку бољег, Првој српској добровољачкој дивизији, приступио известан број официра, подофицира и војника Чеха и Словака. Но, када је крајем августа 1916. године отпочело у Кијеву формирање чехословачких пукова, дотадашњим припадницима Прве српске добровољачке дивизије Чесима и Словацима остављено је право избора; да оду из дивизије или да остану. Тада је Прву српску добровољачку дивизију, стационирану у Ренију, која је заједно с руским јединицама, чекала да Румунија ступи у рат, напустило 86 Чеха и Словака подофицира и војника, али ниједан од 75 чешких и словачких официра, који су изјавили да пред одлазак на фронт не могу напустити војнике са којима су целог лета вежбали и сродили се с њима. Свих 75 официра отишло је у Добруџу, храбро су се борили, а осам их је погинуло. После рата сви су одликовани медаљама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, које је преживелима или члановима породица лично уручио генерал Стеван Хаџић, некадашњи командант Прве српске добровољачке дивизије, а у том трену Министар војни.

Patetichan - strastan, osecajan; dirljiv, ganutljiv, potresan; koji izaziva uzvishena osecanja, uzvishen; snazan i dostojanstven, svecan; koji izrazava patos. Patetizam - vestina razbudjivanja strasti, vestina uzbudjivanja; lazni patos. Patos - patnja, bolest; bolesno stanje, narocito dushe; strast, strasna uzbudjenost; strasna uzvisenost i dirljivost u govoru, velika osecajnost jednog govornika ili pesnika, toplina, zar, polet, zanos; strastan i zanosan govor u drami, narocito u tragediji; svaki visi nacin izrazavanja; takodje: naduvenost. A pre svega je jako vazno shvatiti poentu posta.

Izgleda da ljudi uglavnom ne znaju sta znaci rec patetika jer se kod nas u kolokvijalnom govoru koristi u negativnom smislu, a u stvari je veoma pozitivnog znacenja jer oznacava uzvisena osecanja. Tako da Igz, nemoj da se srdis na Seinta, on ti zeli samo najbolje. @Topik Evo, slusam neku funky muziku. Zivi bili!

A sto vas nervira? Mislim, ko da je vazno da li si editovao ili ne.

Naravno da ce da glume njih dvoje. David Duchovny has confirmed a sequel to The X-Files movie is in the works - with himself and Gillian Anderson reprising the characters that made them famous. The actor, who played Agent Fox Mulder in both the cult TV series and 1998 movie, reveals X-Files creator Chris Carter and writer Frank Spotnitz are busy working on a script for the new film. The news comes after weeks of speculation surrounding Anderson's involvement in the project. Duchovny says, "This week, they're starting some kind of road towards doing it (the film). Gillian and I both want to be in it now. We're happy to do it. At this point all of the kind of fatigue and anxiety that we had towards the end of a nine-year run is gone." He jokes, "We've forgotten why we hate one another and can only remember why we love one another and we're very happy to go back. Chris and Frank are going over the story. It's a story they've had for a few years but we haven't all settled on the fact that we wanted to do it, so now they're hammering it out."

Kako nema, pa drugi deo je bolji od prvog. odgovor na ovu provokaciju: Huff: "You...you're a moron!"

Druga polovina epizode je ahahahahaha, pa ljudi koji ovo pishu su potpuni geniji. A evo kako je tekao dijalog - Senarista (S), Producent (P). S - Covece, ja stvarno ne znam kako smo uopste napravili drugu sezonu. P - Velika gledanost, lepo sam ti rekao jos onda kada smo mislili da ce prva sezona biti 13 epizoda. S - Da, ali to je bilo drugacije. Sta cemo sada? P - Kako sta? I dalje je velika gledanost, znaci treca sezona. S - Ne znam kako da zavrsim drugu, a kamoli kako da pocne treca. P - Ma samo se ti opusti, imam ja poverenja u tebe. S - Besmisleno je, mislim, sta, ponovo da ga vratimo u zatvor? P - Odlicno si se toga setio! Bravo! Znao sam ja. Slusaj, idem sada nesto da jedem, pa da jebem. P odlazi, pa se vraca. P - Slusaj, rece mi ova moja, koja je inace veliki fan serije, da bi bilo pametno da ubacis teoriju zavere na neki visi nivo, tipa, da korporacije misle da rade za vladu, a u stvari, postoji vlada unutar vlade koja je vojska, koja smislja novo psiholosko oruzje i super coveka, sve u jednom. Pravo da ti kazem, obecao sam joj da cu ti preneti jer ce posle da mi pruzi ATM. P odlazi. S ostaje sam, razmislja naglas. S - Ovo uopste nije losa ideja. Hmm, cek cek. Pise na laptopu. Posle 15 minuta. S - Odlicno! A za trecu je posle ovoga lako. Jos da nagovorim P-a da dovede nekubivsu holivudsku A zvezdu.

Kao sto ce vec neko potvrditi od lekara, ali jaja jesu napolju bas zato sto "rade" na temperaturi koja je niza od temperature ostatka tela (ne znam tacno koliko). Nije tu u pitanju samo ubijanje spermatozoida, ubijas ih svaki dan kad drkas il' ne daj boze jebes, nego sto jaja prestaju da funkcionisu, atrofiraju, i onda nema ko da pravi sprmice. Ali tesko da se to moze desiti od jednog gledanja serija na laptopu.

Tako ti i treba Dule, prvi si poceo sa "jedno od najvecih otkrica u istoriji medicine". Posle Pastera jedino veliko otkrice je bilo pronalazenje DNK, posle toga, realno, nista (samo nemojte nista da kazete molekularnim biolozima).

Ali obrnut strap-on, da mu shtrci iz bulje, pa da moze da radi ziga-zaga, sto bi rekao direktor.

Aj Staljo leba ti, pogledaj PM.

Daj nam ga Kole!

A i ovaj topik je premesten na predvidjeno mesto, u filmsku sekciju. Nadam se da ces tamo naci odgovor.

Poslednja epizoda je odlicna, ali nekako me sve podseca na Hari Potera kad odraste. U sustini je serija bezveze, ali je nekako dopadljiva. Npr. Blood Ties ne moze da se gleda koliko je losa. Ovo moze.

Zna Niger.

Samo polako momci, da ne moram ponovo da vam editujem postove.

@Igz Samo nemoj da panicis oko vize, idi na njihov sajt, tebi kao studentu i coveku koji nije isao u vojsku treba samo spisak datih ispita i potvrda da si student. Ostalo je da popunis obrazac, dva i da uzmes garantno pismo i nema sanse da ne dobijes vizu, osim ako ti roditelji i burazer vec nisu tamo, a koliko znam nisu. A sto se para tice, tu se isto opusti, to je Amerika.

@Igz Moj ti je predlog da ne putujes Al Italijom. Jesu najjeftini, ali ne bez razloga. Isao sam sa njima u Ameriku i totalno sam popizdeo sa uslugom koju pruzaju. Mislim da ova ceska kompanija kojoj nikako ne mogu da zapamtim ime ima karte u istom cenovnom rangu, a kaze Laki da su dobri. Kad ides?