Гледао га синоћ, и доминантни утисак је да филм безразложно траје знатно дуже од првог дела. Визуелно ми је супер, док ми сама прича делује исувише претенциозно, као да је неко хтео да имитира Филипа Дика али нема ни потенцијала за то, па је онда своја питања о души и бићу поставио, а да се након тога није ни потрудио себи да пружи неки одговор, већ их оставио отворена ради некакве мистичности и бројних могућности које следе из тога, па га можемо тумачити из хиљаду углова јер о великој идеји живота се ради. Нисам убеђен да је баш тако. Саундтрек поприлично забораван и непотребно гласан, ту и тамо баш убоде, претежно неприметан, повремено фејлује са претеривањем у дрон звуковима током неуспелих покушаја креације епских и дугачких сцена а ла Одисеја а ла Тарковски. Генерални утисак готово идентичан као након гледања филма Gattaca, значи одличне премисе, доста доброг материјала, да би на крају причу свели на породичну мелодраму од никаквог значаја и важности у поређењу са главним идејама и промишљањима.