Debeli

па нема у вашим селима!!! :))) шалу на странуна те пешачке пазе они који ту пролазе сваки дан, они који се ту затекну неким случајним поводом и праве овакве смртоносне грешке. мислим, колико људи прати вертикалну сигнализацију...

тако је она трудница покупила четри жене на пешачком код "Ерпорт ситија" у Омладинских бригада. вероватно је у себи мислила "хаха, како ћу да прешишам ове папане који стоје у средњој траци", кад оно они стоје да пусте пешаке на пешачком... ја имам велике проблеме са пешачким који прелазе три траке једног смера. ту мора да се прави или пасарела, или подземни или семафор, или да се обрише пешачки, јер је крајње непрегледно за возаче, поготово у гужви.

Kjuti, rekao sam već da se radi o američkom generalu i štapskim vežbama. rekao sam da su Ameri shvatili kolika je nebuloza uvlačiti čak dve grupe nosača u Persijski zaliv. to je kao postaviti utvrđeni položaj sa ukopanim tenkovima i rovovima u nekoj kotlini dok su neprijatelji po brdima okolo - dakel katastrofa u najavi. ne znam odakle im pamet da uopšte razmatraju uvlačenje flote u usko more. verujem da se radi o potcenjivanju neprijatelja, o umišljenosti o nepobedivosti, mada im kao plus mogu pisati da i dalje održavaju makar i takve štapske vežbe gde su uvek pobednici, ali bar iskoriste rezultate za trezvene odluke, pa povuku glinene golubove u vrednosti nekoliko desetina milijardi dolara, nekoliko godina industrijskog kapaciteta i 30k ljudi. pohvalno za jednu vojsku imperije u opadanju. ja bih pre očekivao "hitlerovsko" nastupanje, lišeno svakog razuma, zasnovano na dogmi i iluzijama i ludilu. mada nije isključeno posle sledećih izbora da dođu na vlast kompletne budale, nikad uverenije u snagu svog oružja, iako je ta snaga danas najrelativnija u poslednjih četvrt veka. onda ćemo da gledamo "ilovajske", "debeljcevske" i druge kotlove, širom sveta, samo sa Amerima u glavnoj ulozi. tada se bojim da ćemo biti na ivici nuklearne katastrofe, kada Ameri dožive prvi ozbiljan konvencionalni poraz sa mnogo mrtvih i strašnim poniženjem za "nepobedive i izuzetne i hrabre i pametne i slobodne".

то је и мене зачудило, то је енормна брзина на мору, али рек'о ваљда Којот зна шта прича.

ма то ме тролује Вунизол, јер нисам споменуо ПИЧОКУ у критици филма. пичока мора да има смисла као елемент филма да би била споменута. секси Криптонка из нановијег Супермена, "менаж" са госпођама Стоун и Вергара, те још неке упечатљиве "сисе и дупе" улоге морају да буду у контексту филма (акција где се види вретенасто тело утегнуто у неки акциони костим, прича о жиголоу, и сл.), док у драмама мора да се покаже уметнички таленат, а "сисе и дупе" то нису. дакле, Кејт са овом улогом и није могла да буде уочена као "сисе и дупе" овог филма. нема "сиса и дупета" у овом филму, а Кејт нема ништа друго да понуди. Кејт није критична нота овог филма, улога није таква, нити је она глумица ван својег лепог лица и крхког секси тела, а то лице и то тело у овом филму немају никаквог суштинског смисла. зато није ни споменута, а не зато што сам се "уозбиљио" поводом описа филмова. јесте, остао сам дужан за овај осврт на Кејт... :)

игра хистерика неспособног за мушки додир. кад боље размислим, могао бих по тој основи даље да обарам оцену.

Лудница Стоунхерст (Stonehearst Asylum, 2014) "Believe nothing you hear and only half that you see." солидна обрада Поове кратке приче, овај филм је у ствари много мрачнији него што изгледа на први поглед. у дубинској основи је теза да су од лудака луђи једино психијатри и око тога се успешно гради врло цинична и мучна прича о лудници за штићенике из високог друштва. нико не блиста посебно у улози, нити су улоге написане комплексно, јер, тако поједностављене, најбоље представљају суштину поруке. издвојио бих, додуше, Кингслија, који је својој улози додао шмек. заправо се ради о ванвременској теми - питању нормалности и поремећености, права на повлачење границе између та два света и наравно специфичне визуре. да ли смо сви по мало луди, да ли они који себе проглашавају нормалнима имају право да лече лудаке, те како то да ураде и да ли уопште могу то да ураде... примећује се да Бред Андерсон није снимао за велико платно, утолико није грандиозан, сведен је на једноставнију изражајну форму, мање узбудљив, са некако "краћим хоризонтом". квалитетно је одрађена тематска поставка, омогућена је идентификација са ликовима, отворена су врата промишљању кључних тема. такође, врло добро је приказана тежина поремећености као такве, кроз спорост дешавања се то можда и најбоље постиже, тај пузајући ужас лудила. филм садржи и квалитетне обрте и на њима изграђену релативно солидну динамику. ипак, оцена је, упркос изванредној ванвременској теми, због опште бледуњавости, те недостатка спектакуларних квалитета и релативно просечне глуме: 6/10, погледати ако се има времена, или ако вас привлачи оваква тема.

на поменутим штапским вежбама Иран је потопио носаче јуришним ракетним чамцима. они се крећу преко 60 чворова у јуришу и наоружани су са по десетак навођених ракета које могу испалити у кратком времену. иранска Револуционарна гарда располаже са стотинама ових чамаца и шок на штапским вежбама је настао када је амерички генерал грунуо на самом почетку вежбе све чамце у јуриш. Амери су проценили да од таквог напада не могу да се одбране у Персијском заливу и повукли су носаче. асиметрични одговори су најстрашнија ноћна мора свих великих оружаних групација. Иран развија и јуриш "људи-жаба", где би се велике групе диверзаната возиле малим подводним пластичним скутерима до групе носача и качили експлозив на спољни труп бродова. ово је, наравно, одбрана у Персијском заливу, илузорно је да на 100 или 300 км може да делује иједна од ових тактика. међутим, учинак носача са 300 или 500 км је неупоредиво мањи него са 30 или 50 км.

само ћу ОВО овде оставити.

оно што је теби полускувано мени је намерно недоречено, као провокација, као наставак филма ка нашој реалности. површни елементи споредних прича су фарсичност, опште место постмодерног друштва, које треба да појача психотични тон целог филма, како би нагласио "полускуваност" централне приче. ја овај филм читам као провокацију, уместо заокружену испричану целину. овде мрак вреба из немоћи протагониста да донесу самосталне одлуке, о оним условљеностима о којима сам причао. критично је остварити идентификацију са причом и ликовима, "ући" у филм, уживети се, раздражити себе да би размишљао. мислим да је утолико Финчер направио сјајан филм. Седам или Борилачки клуб су јасни, доречени филмови са поруком. колико год били мрачни, наглашено су фиктивни. психо елемент овог филма произилази из "обичности" приче, која поприма невероватан облик до краја филма.

гледаш превише филмова па си се контаминирао просечношћу и конфекцијом. :) ја гледам филм једном недељно, или једном у две недеље, али га пажљиво одаберен, припремим се за тај филм, прочитам критике и спецификације, одредим време и атмосферу за филм и онда га конзумирам. шта ћу, кад сам гурман. :)

скини филм, намонтирај атмосферу за гледање, и кад се твоја ударничка М. врати са гриндања у раним вечерњим сатима, сачекај је са вечером и филмом. одгледајте га у даху и продисккутујте о њему. нема кате да (зрео) пар остане равнодушан према овом филму, толико је тачки додирнуо да је права вредност филма управо оно што се дешава са ове стране екрана између двоје људи у озбиљној вези/браку, а поводом управо овог филма. Финчер мајсторски заступа еквидистанцу у описивању односа људи на почетку заједничког живота (не заузима страну и не суди), чиме просто позива на расправу. вредност овог филма је што ћеш после/током њега, услед провокативне теме која вришти за тиме да се дорекне ван филма, боље упознати своју драгу, можда и она тебе. можда и ти себе. ;)

остао сам дужан нешто опширнији осврт. да не испадне да сам потпао под "пипоманију". ово у даху написах, као први и највећи утисак. заправо је филм озбиљно добар. Финчер је испоручио комплетан, занимљив и интелигентан, на моменте мучан и тежак филм. причу стрпљиво гради на ивици напете атмосфере, вешто наговештавајући потмуле тонове из дубине људских дилема. врло обухватно истражује мотивацију, механизме одлучивања и емоционалне условљености на више нивоа (мушко-женски однос, братско-сестрински, однос града и вароши, успеха и неуспеха). филм траје нешто преко два сата, али ни моменат преко мере. Финчер вешто и уравнотежено дозира фарсичне, мучне, нервирајуће и растужујуће тонове у филму, тако да се не може рећи која је боја филма, ради се о мешавини, и то врхунској. крај је ефектан и оставља утисак, отварајући даља питања и терајући на анализу укупног дела, односно разматрање приче изнова и изнова. госпођа Пајк је издоминирала улогу, толико да је чак и Бенифер пристојан уз њу. мада, дефинитивно је она главни лик, а он је прати. њему је улога изгубљеног прозирног лика легла као кец на једанест. њена фацијална експресија са све оним огромним шућмурасто-плавим очима је критична нота овог филма. све у свему: комплетан и комплексан филм. тражи концентрацију, може се подвести под психио-драму са елементима трилера. а умешана је и полиција. 8/10, препорука за гледање: са женом, под обавезно. просто је овај филм сашивен за Мохија. :) просто бих волео да чујем како је он разумео филм, ако га је разумео. :))))

Holivud treba spaliti nuklearnim plamenom.

Gone Girl svideo mi se. najjači utisak mi je bio "kako će Mohi sad da se oženi ikad?" :)

to je to.

koristi i dividende od "trećeg sveta" ne mogu da nadomeste gubitak dividendi "drugog sveta", kojem su nosači još mogli da ih poberu, do skoro.

kako-se-zvaše onaj američki vrlopoštovani general je beše bio objavio kako je na štapskim vežbama, kao Iranac, potopio kompletne dve grupe nosača u Persijskom zalivu, posle čega su Ameri povukli nosače iz tog mora. još jednom se pokazuje kako su grupe nosača zastareli mastrodonti, sposobni danas jedino da kinje zemlje "trećeg sveta"...

nije, nego je zavladala "Pipomanija".

прихватам, наравно. "P.O.E."

Пандемија (са великим "П") је неизбежна, па је неизбежна. јер је природна, пре свега. учили смо из биологије за 5ти разред онај пример са мишевима, и совама у екосистему и како једни друге држе у равнотежи. за нас не постоји предатор виши ов нас, наш предатор је најнижи од најнижих, полуживот. ту се круг затвара. а ми смо порушили и превише природних равнотежа, јер не поштујемо природу и дегенеришемо и себе и њу. природа тежи равнотежи, а ми тежимо хаосу. толико се сматрамо изузетним да узимамо здраво за готово све што узмемо од природе, нарушивши равнотежу. нешто радимо из похлепе, а нешто из глупости. и сматрамо да смо се стабилизовали унутар неравнотеже са природопм, штавише правимо још гору неравнотежу. како сада ствари стоје, "побеђујемо". :)

:)

masovno bankrotstvo građana, banaka i privrede bi uvelo društvo u revoluciju ili diktaturu, a verovatno oba, a NBS, kao agent vlasti gleda da izbegne takav scenario. možemo govoriti o načinu lečenja koji pomaže da organizam pobedi bolest ili da hemja ubije bolest umesto njega. oba su legitimna, o tome i raspravljamo.

u jednoj generaciji, u jednom čoveku. a u 10 generacija? postanemo zavisni od vakcine. bez vakcine smo potpuno izloženi, jer je evolucija odredila da ti ne trebaju prirodne rezistentnosti. priroda je racionalna, ako ti ne trebaju zubi ostaćeš bez zuba. ako ti ne treba imunitet - ostaćeš bez imuniteta. pa se ti vakciniši. e sad, tu se još zadire u sociološko polje - gde je prirodni darvinizam zamenio socijalni darvinizam. moje mišljenje, dakako je da "vladajuća klasa" je vođa i inspirator degenerativnog proseca, koji je mnogo širi od pitanja imunizacije veštačkim putem. "plebs" će preživeti i delić od preživelog plebsa će postati nova elita. ali su ljudi sa 20 već bili gospodari sveta i sudbine. sad su sa 40 mamini sinovi (i tatine kćeri*). a tad si 6 dana putovao do susednog mesta, a danas imaš internet. tada je smisao života bio opipljiv. tada je svako imao misiju, a danas svi hoćemo sve i ne postižemo ništa. edit:*

mogli biste da zanemarite lično. i neću da čujem "on je prvi počeo", to slušam svaki dan u kući. моја "сељачка", а у ствари филозофска (у старогрчком смислу) логика, "отворениг ума" логика, ми говори да је то природно, да се после одређеног времена људски генетски материјал избори са болестима и превазиђе их. е сад, ми можемо да кажемо да је варварски да не лечимо људе, него да пустимо природну еволуцију да нам реши проблеме, па ко умре заслужио је да не пренесе своје гене даље, а ко преживи пренесе имунитет. то што смо "хумано" спречили масовне заразе је, опет филозофски, само потискује Природу и ми губимо природни имунитет а покушавамо да га надоместимо вештачки (може се чак ВРЛО успешно тврдити да је, у овом питању о "кокошки и јајету", људски тријумфализам над Природом покренуо штетне, односно дегенеративне процесе свог генетског "пул-а"). одговор Мајке Природе, да је посматрамо атавистички, биће страшан. тако би рекли Стари Грци, темељ онога на чему (се представља да) функционише Запад, у ширем смислу. теза: вештачке имунизације су дугорочно посматрано дегенеративни процес. вештачка супституција неког елемента човека води смањивању и гашењу природног процеса производње тог елемента и човек се вештачки измешта из равнотеже природног поретка. и тако. будите џентлмени.