правиш једну основну грешку овде. верничка логика је, по себи, КОМПЛЕТНА и НЕПРОБОЈНА. стогабило каква расправа верник/неверник не може да се заврши "на штету" верника.
у праву си да се неверници осећају увређеним. изгори им мотор при сваком покушају да макар и саслушају верника. све то делује крајње ваздушасто и неухватљиво, па онда имамо типично атеистичка објашњења, "уроњена у потрошачки менталитет" (®Клинац), о религији - опијуму за масе, Исусу Суперстару и сл.
сваку расправу верник/неверник посматрам као покушај преламања двеју паралелних равни. дакле, као залудан посао. док неверник не буде у стању да ходи по другој равни у свом размишљању, он хода у магли.
управо тако. некад сам имао књижицу са цитатима о Богу највећих научних умова природних наука. на крају пута остаје Бог. то су они схватили, после мукотрпног спознавања непознатог у природи.
наука не протерује Бога, како упрошћено схватају неверници и материјалисти. смешно је да истина прогони истину. наиме, нашим ограниченим умовима спознајемо делиће истине и хармоније божанског уређења. схватамо делиће савршенства.
прва два - иако не знам ништа конкретно готово могу да потпишем те сумње. просто, патерн потрошачког друштва и јурњаве за корпоративним профитима мора да доведе до тога.
ко и зашто је убио Ђинђића, не знам. али ми је прича о Будалама, Шиптарима, Легијама и Пацовима у најмању руку - смешна. мој тип је да су га рокнули Амери, јер њихов план није била Србија блиска Бриселу или Берлину. игра унутар игре унутар игре...
:*