Македонију Бугарима, Далмацију Италијанима, преко Дрине и Дунава ни макац. јасна су биле српска очекивања према Босни и Славонији и Крајини, то већ силе нису хтеле да дозволе.
пази, истина је да је краљ био њуејџер, хтео паре, привилегије, утицај, међутим и сам се, пре смрти помирио с тим да се зајебао.
војно јесте, а то фактички и значи. да би нешто било држава, неко (силе) морају да те признају у тим оквирима. Новосадска и Подгоричка скупштина јесу опет фактичко стање, али ништа не значи док те не признају. и као што нису испоштовали фактичко стање после Балканских ратова, тако нису хтели да нас признају ни после Првог светског рата. Велика Србија, биг но-но. зато су нам предложили Југославију.
занимљиво је да је Краљевина Југославија била омиљена држава на Западу, док је Александар сматран диктатором на крвавом престолу у Западни круговима. обрнуто је било са СФРЈ... Броз је био кул, а Југа ужасни комунизам.