fushi.ryuu

Turista ima mnogo više nego što bi se reklo po ovoj slici: Ali ima i prizora neukaljanih ljudskom nogom!: Mi krećemo ka Tokyo Bay-u, a vi zapamtite ove brodiće: Rainbow Bridge: Isto mesto, malo kasnije: Ahahah: Ulaz u bar samo za curice: Fuuudbaaaal: Lotus: Ova zgrada zaista ima pukotinu na sebi: Hram, park i hotel, sve u jednom: Ovaj lavić je novijeg datuma: Audi zgrada: Tin-Tin radnja: I za kraj, ulaz u Oriental Bazaar:

Lik vozi Batmobil: Idemo ka Asakusi, najprometnijem hramu u gradu: U Tokiju su vrata generalno jako niska, ali ovo je baš preterivanje: Suveniri van glavne gužve: Hram u blizini najprometnijeg hrama :) : Srednja lepeza košta 120e, ova desno 168, napravljene su od nekog super čvrstog materijala, a kapiram da mogu da se koriste i kao oružje: Tradicionalna obuća: Normalne lepeze: Raj za suvenire: Na putu ka hramu: Hram: Buda: Ne hranite golubove, da ne bi kakili po komšiluku: Hram, samo druga zgrada: I treća:

Aviončići: Ispred torpeda: Ovo je bombarder: Eskadrila: Ratni brodovi: Odmor za oči: Čuvene ribice: Koje opuštaju ako ih posmatrate: A pomaže i ambijent: Za 100 yena možete kupiti hranu za ribe: Mladice trešnji i još nekog drveća: Ne znam šta je ovo jelo, ali ova četiri zalogaja koštaju skoro 50 evra: Mnogi delovi Tokija izgledaju prelepo u ranu večer: Na primer: Besmisleno skupi Sushi USB Flash drajvovi (40e 2gb): Mislim da sam do sada kačio samo devojčice u crnim uniformama, evo i ružičastih:

Autobuske stjuardese se odmaraju u prtljažniku: A on ih gleda: Rasprodaja starudije: Ali na visokom nivou: Kamikaza: Heroji 1942.: Igrajmo se rata: Grupna slika za kraj predstave: Čitav kompleks je posvećen herojima i žrtvama ratova: To znači da je u blizini i ratni muzej, a gde je ratni muzej tu je i Zero:

Ne razumem baš ovog nabildovanog fudbalera sa Spajdermenovom glavom: Ulična zabavljačica: Buketi cveća!: Lokalna atmosfera: Tradicionalne odore: Ali i tozla (stvarno je sve zlatno - ram od naočara, kajla, aplikacija na majici, sat): Prvi holandski brod koji je stigao u Japan: Jaoooo, kako bih se rado bavio sportom. Al kako kad sam toliko leeeenj...: Zmajska riba: Ovo je onaj park oko palate u koji nismo ušli par dana ranije: Stvarno je lep: I nestvaran: Bogovi uređivanja zelenila: Pravi nindža zna da se stopi sa okolinom. Neki moraju još da vežbaju... :( : Potočić: Kula za izvidnike:

Veliki praistorijski vodozemci: Gigantske kornjače: Sabljozubi tigar: Predci ololo: T-Rex: Skočičovek!: Skočimiš!: Pingvin!: Digestivni trakt jedne krave: Ponosni Mister No ispred Zeroa kog je svojeručno oborio: Jesmo li to u šumi?: Preparirane životinje :( : A sad nešto potpuno drugačije - štapići za uši: Voz ulazi u stanicu: Vozovi prolaze: A demoni...: ...i zmajevi gledaju:

Kapica i šal, da mu ne bude hladno: Grave of the Fireflies: Ovaj totem je posvećen Lavovima, nekoj lokalnoj službi reda mira i tako toga: Ali ni oni ne mogu da zaustave belog nindžu!: Za njim ima ko da počisti: Spomenik posvećen miru u svetu, sa hiljadama origami ždralova: Ovaj hram se renovira, iza prve kapije se vidi slika kako bi trebalo da izgleda kada bude gotov: Popodnevni odmor: Japanci vole fontane: Ulaz u muzej nauke i prirode: Rocket Launcher: Meteorit: Konzola sa podacima o eksponatima: Fosili: Skeleti:

Nakon par dana geekovanja odlučili smo da se vratimo tradiciji, prirodi i kulturi... Krenuli smo u Ueno i tamo sreli jedno usamljeno drvo: Zatim smo otišli u muzej: Ali nam nisu dali da slikamo sva umetnička dela, pa smo brzo izašli napolje: A i napolju je bilo lepo: Naišli smo i na jedan od mnogih hramova: Crveniji od onih koje smo sretali do tada: Gong: Kada pozvonite par puta: Doživite prosvetljenje: Besna kobila: Zmaj česmica: Lampioni na stepenicama: Obližnje jezereo potpuno prekriveno biljkama: Sa obe strane: Biljke su, pritom, naoružane: Jedan lep kamenčić: Tradicionalno pranje ruku:

Tek kad odeš u Tokijo shvatiš koliko je onaj Lost in Translation glup i nerealan film.

Obucite Brandona Walsha: Super jeftine konzole:

Retro tenis na ulici: Svi znaju ko je jedini pravi šampion Formule 1!: Nike Air Moc - najbolje patike ikada. Da koštaju 30, a ne 100 evra možda bih i kupio jedan par: Nakano Broadway je u skorije vreme postao drugi super centar za Otakue i teško mi je da procenim da li je i bolji od Akihabare. Realno, treba posetiti oba: Ovo je pravo trkačko odelo, nošeno na trci!: Mandarake je firma koja se bavi preprodajom polovnih figurica, anime serijala, mangi, cosplay kostima i opreme itd... Maltene čitav jedan sprat u Nakano Broadwayu pripada njima i njihovim radnjama. Svaka je specijalizovana za po jedan element Otaku kulture: Poučni stripovi: Malo kostima: Gatsu na konju - 700 evra: Godzilla i King Kong protiv zgrade!: Optimus Prime iz 1984 godine, za pedeset evra: Predator maska: Random slika u ogledalu: Jasno je da igre nisu zabava samo za decu: I za kraj ovog seta, nagradno pitanje. Na donjoj slici jedna figurica košta 1000, a druga 2000 jena. Zašto je to tako?:

Sarica Konor: Joker: Ne znam kako izgleda figurica, ali kutija obećava!: Pored prodavnica novih figurica i starih figurica postoje i prodavnice u kojima iznajmite kasetu na mesec dana, i onda vi prodajete stvari: Moguće je, recimo, u jednoj radnji naći tri iste stvari po tri potpuno različite cene, i generalno je pametno prvo sve pretražiti, zapisati gde je šta i koliko košta i onda u poslednjih sat vremena posete kupiti šta vam treba: Ovih Aliena ima u rasponu od 2250 do 2850 jena: :)) : Berserk: Izlazimo malo na ulicu: Pomalo smo zbunjeni: Reklamice za mnogobrojne Maid Cafee: Andrej i njegov drugar Jim Raynor: Stare stvari: Manga suveniri: Dve sobarice odlaze: Manga shop:

Nakon uspešnog turističkog dana koji smo proveli na relaciji Central Tokyo - Ginza - Tokyo Tower, bilo je vreme da posetimo Akihabaru i Nakano Broadway. Akihabara je poznata kao stanica oko koje ima najviše radnjica koje diluju polovnu i jeftinu elektroniku, par odličnih prodavnica nove elektronike po paprenim cenama i kao centar za nabavku svega što ima veze sa Otakuizmom. Dakle, ako hoćete mange, anime, figurice i slično, Akihabara je jedna od dve lokacije koje morate posetiti. A evo i šta se sve može naći na tom svetom mestu: Studio Ghibli: Podloge za miša: Čedne figurice: I one koje to nisu: Godzilla: Final Fantasy: Marvel: Star Wars: Vrhunska Buffy za samo 300e: Svašta razno: Freddie:

Taman sam stigao do druge baze, a onda mi je iza leđa iskočilo ovo ljubičasto čudo i počelo da se dere na mene zato što mu diram sestru... :(

Vreme je da promenimo deo grada: Idemo ka Tokyo Toweru: Hram i kula: Još malo turističkih sličica: Odsekoh mu stopala :( : Papirne vetrenjače: Popeli smo se u TT, a evo i voditeljke neke lokalne emisije: Panorama Tokija sa opservatorije u Tokyo Toweru (150m iznad zemlje): Maketa "Kako je ovaj kraj izgledao pre 60 godina".: Podnožje tornja: Malo pravog Japana - oklopi i sake!: Sjajno, zar ne?: Park u centralnom Tokiju: Tamo daleko...:

Već smo videli Anu, a sada i Ekrem!: Sake bar: Obucite se po poslednjoj modi (muška verzija): Ginza: Apple zgrada/prodavnica u Ginzi: Promovišemo jedan sajt: Pa onda i jedan forum: Za sve rurovce: Ginza (opet): Ovo je već visoka moda: Miki i Mini venčanja: Još malo hrane: Antikvarnica u zgradici koja je i sama antikvitet: Ulazimo da jedemo, i odmah nam donose dve šoljice sa okrepljujućim pićem. Jedino što mi pada na pamet je: "Four waters. Is that all?": Još prizora iz Ginze.: Ovaj zaslepljujući prizor je zapravo Ricoh foto-kopir mašina: Skoro kao Beograd: Ovo stvarno izgleda neverovatno uživo:

Nakon par dana prilagođavanja na Japan, bilo je vreme da pogledamo i taj čuveni centralni Tokijo. Već prvi pogled izvan stanice ostavlja bez daha: Genijalno: Sve je tako čisto i sjajno da izgleda kao maketa: Ček, možda i jeste maketa?: Naravno da nije, samo je nestvarno! ;): Evo i Andreja: Kad se prođu zgradurine, sledi prelaz ka palati: U palatu je moguće ući samo za praznike, a u park oko nje nije moguće ući ni ponedeljkom i petkom, tako da smo opet ostali van zidina: Ali da smo ušli ne bi bilo ovog carskog pogleda: Ili ovog?: Mrki turista: Opušteni turista: Prizor iz okoline palate: Krećemo kroz centralni Tokijo ka Ginzi.: Grupa mladih japanki čeka ispred neke poslovne zgrade: Ajd malo da ih zumiram...: Menu za danas: Ginza je raj za shopping. Ako planirate da potrošite 10k evra u cugu.:

Shvatamo i da smo zakasnili na ulazak u Meiji Jingu (ovako zvuči kao fijasko, ali je dan i dalje bio genijalan), pa se okrećemo ostalim delovima Harajukua. Ulaz u uličicu sa jeftinim suvenirima i sličnim stvarčicama: Ime i maskota sve govore: Za ulicu Omotesando kažu da je tokijski Šanzelize: Ova kućica je, za sada, izbegla modernizaciju: Ne znam šta je ovo, ali lepo izgleda: Fast food: Obucite se po poslednjoj modi: Medvedići svih veličina: Sjajan izbor (preskupih) kostima: Vrh kostim za samo 90e!: Imam dojam da je prodavnica Wonder Rocket dosta inspiracije vukla iz Alise u Zemlji Čuda, ali su negde malo preterali: Gužvica: Lokalni pozeri: Disney Cubic Mouth je trenutno hit u Japanu, meni su odvratni: Hit su i četiri filma koji će činiti Evangelion 2.0 (za sada su izašla dva), pa evo i malo Eva (i drugih) igračkica: Umoran ali srećan kešam se po vozu: Iako me Andrejeva transformacija u zombi japanca pomalo brine:

U nedelju nam je glavni cilj bio Harajuku, pošto se tada u okolini stanice i u Yoyogi parku okupljaju razni simpatični ljudi, a tu je i Meiji Jingu shrine. Ipak, inspirisani ukrštenim pešačkim prelazima Shinjukua, otišli smo stanicu južnije do Shibuye. Najpoznatiji ukršteni prelaz u trenutku kada se pali zeleno za pešake: I posle par trenutaka: Gužva se raščistila, pa smo prešli ulicu: Idemo na sever ka Harajukuu: Bacamo pogled preko ramena: Gle, Dizni radnja. Kad Miki Maus odredi cene, nema zajebancije: Stižemo do Yoyogi parka gde se održava dan Brazila. Na slici se vidi gužva i obrisi likova koji pokazuju svoje umeće u Kapoeri: Od 5-6 grupica koje se obično okupljaju ovde, prvo smo naišli na Rokabili ekipu: Ok. A gde ćemo sad? Vežbe sa tradicionalnim instrumentima: Žongliranje: Malo fudbala na terasici: Gothic Lollita deo parka (odmah iznad stanice). Nažalost, nikoga drugog nije bilo. Čak smo sreli i dva neka uber geeka iz nemačke ili tu negde, koji su se raspitivali okolo "Where are the cosplay girls!?": Besplatni (iz očitih razloga) zagrljaji:

Šetnja u predveče: Dug put do kuće: Shinjuku je inače super za noćni život, barova, restorana, lokala i koječega ima koliko poželite. Interesantno je da ukoliko skrenete samo jednom van ustaljene rute nailazite na pimpove koji će pokušati da vas odvuku u neki tittie bar pod izgovorom dobrog provoda za 60ak evra (a gde će vas, poznatom šemom plaćanja pića, odraditi za oko 500e). Priča se da te barove drže braća crnci, a ispred njih rade u paru crnac i japanac (ovaj prvi za strance, drugi za domaću klijentelu). Najinteresantnija situacija je svakako kada smo nasred jedne ulice u zgradi sa desne strane mogli da kupimo malene ružičaste lutkice za devojčice, a u zgradi preko puta da pogledamo seriju najnovijih domaćih pornića.

Nemam baš mnogo interesantnih komentare za uz slike, ali evo kako izgleda put od Ikebukura do Shinjukua, Shinjuku stanica i njen okoliš. Uživajte. :) Uz put: Simpatična radnjica: Shinjuku megalopolis: Duh tradicije u srcu betonske džungle: Metro stanica: Voleo bih da ulaz u moju zgradu izgleda ovako:

Brka je bio do jaja nadrkan što se slika sa prokletim gaijinima. Srećom, kada smo mu objasnili da nismo prljavi ameri, nego ex-jugosrobeni malo se razvedrio. :)))

.to Dulio Ima SF2. Ima SF3. Ima Tekken 6. Ima BlazBlue. Ima Guilty Gear. :) Generalno im je lineup sličan. Ono što je do jaja je što mogu da se nabave magnetne kartice za igre. Onda na njima držiš svoje podatke, ubaciš u automat i igraš sa svojim imenom, otključanim kostimima i sličnim carskim stvarima. :) .to Sini Ahah... Pa napisao sam negde (možda na slike igračkica) da su jen i dinar tu negde. :) Nego, vratimo se slikama. French Maid klinki koje dele flajere za Maid Cafee i slične zezalice ima svuda u ogromnim količinama: Malo gužve u Ikebukuru: Verovatno ste primetili da japanski turisti vole da se keze i pokazuju Victory sign dok se slikaju ispred znamenitosti. In your face Japs: Animate u Ikebukuru nam je objasnio kako promovisati "High-School of the dead": Prilaz Sunshine City mall-u i Sunshine City 60 zgradi: Ručak: Tradicionalno groblje na obodu kvarta: Hram iza kog se groblje nalazi: A u hramu osveženje, samo za najjače!: Dodge Charger sa 666 registarskom: Ikebukuro by night: Iznureni od napornog dana pijem(o) Aquarius Adidas Recharge: Tajni sastojak je, očito, ukus Ane Ivanović: Andrej me napušava što ga nisam lepo uslikao, jer mi se trese ruka: Najgori ulični bend koji sam ikada čuo. Kapiram da im na ovom znaku piše "nemojte nas ubiti, za pet godina ćemo naučiti da sviramo": U našoj sobici postoji jedan priljučak za internet (koji super radi) i dva priključka za struju, pa smo otišli da nabavimo razvodne kablove, adaptere i switchove. Među svim tim divotama naišli smo i na vrh tehnologije, prenosivi Floppy Disk Drive: 10 sekundi pre ovoga, voz je bio potpuno prazan, sada je u njega skoro nemoguće ući: Kada smo ušli u hodnik, na kraju prvog dana, bili smo prijatno iznenađeni prtljagom koji je konačno stigao: To je mali izbor od 300 slika napravljenih prvog dana. Kačiću dalje kad uhvatim slobodnog vremena. :)

U Tokiju na svakih 50 metara postoji vending machine sa pićem. (postoje i druge vrste ali su ređe) Cena pića (gazirani sok, negazirani sok, voda, kafa...) je od 100 do 150 yena, mada postoji neki novi Athletic nešto nešto koji košta 200: Temperatura je od 35 do 39 stepeni bila do juče, tako da smo pili ogromne količine tečnosti. Jasno je da su vending mašine prave money sink zamke za neoprezne. Već drugog dana smo odlučili da nosimo dvolitarske flaše sa sobom kada idemo negde u turističko razgledanje. :) Kao prvo piće u Tokiju odabrao sam Fanta Zero Grape (grožđe, jelte), pošto nije bilo Moo-Moo White verzije: Andrej je išao na sigurno, pa je uzeo neki đus sa simpatičnom maskotom: Standardan prizor kraja u kom se nalazimo (stanica Hibarigaoka, 15 minuta metroom od Ikebukura): Pošto je, zahvaljujući ljubaznom osoblju aerodroma Šeremtjevo, naš prtljag kasnio 24 časa morali smo da kupimo neke jeftine stvari u lokalnum Hyakuen shopu (sve za 100 jena). Policijska kola na raskrsnici u Ikebukuru: Prilaz ka šetalištu i shopping delu Ikebukura: Mene u arcadeu ste već videli, a evo ga i ponosni Andrej nakon što je prešao Street Fighter IV: Sa druge strane, devojčice igraju Project Diva Arcade. Klasična ritam igra, ali užasno brza. Klinke stoje u redovima da bi došle do automata: Ne znam koliko slika može da stane u jedan post. Probaću sa 3 x 9. :)

.to Dule Izvinjavam se majoru Kusanagi na pogrešnom spelovanju imena. Neće se ponoviti. :D .to Truper Pozadina je Tokijo slikan oko pola 8 uveče sa Tokyo Towera.