fushi.ryuu

Kada smo već krenuli sa okeanom, zašto ne bismo i nastavili u tom stilu? Vremenska prognoza je bila povoljna, Andrej se probudio na vreme i mogli smo da krenemo. Ruta je izgledala ovako: Hibarigaoka - Ikebukuro - Shinjuku - Fujisawa - Enoshima - Kamakura, cena prevoza negde oko 15e u oba pravca, po osobi. Šta tamo može da se nađe zanimljivo? Enoshima ima jedno sjajno ostrvo do kog se stiže mostićem, a Kamakura tri ogromne plaže, gomilu hramova, par sjajnih parkova, genijalnu stazu koja prolazi kroz šumu i drugi najveći kip Bude na svetu. Realno, bez 3-4 odlaska tamo, nemoguće je videti sve iole bitno. Iz vozića vidimo prvu plažu Kamakure. A onda prolazimo i kroz gradić. Stigli smo na glavnu stanicu. Krećemo ka najpoznatijem hramu u Kamakuri. Stižemo... I to na vreme da vidimo kako se mlada japanka udaje za prljavog gaijina. Uživamo u okolini. A onda pičimo dalje.

Kupi original!

Jel ta ulica nazvano po nekom liku koji je svodio golove?

Ili možda igra iz Višnjice, pa mu treba 7 minuta do kraja?

A napolju je već pao mrak. Syndicate. Sećate li se još uvek onih brodića, za koje sam napisao da ih treba zapamtiti? Evo gde izlaze uveče da se igraju. Još jedan pogled ka srcu Odaibe, sa plaže. I teleportujemo se kući.

Razmišljam koja ću kola večeras da izvezem u grad. Na tablici se vidi iz koje godine je koji model. Tu je i kafić. Ala čika brzo vozi... Tu je i još par nekih radnjica. Vrhunski primer cenzure. Korisne knjižice. Michael Jackson bog svega. Moshi moshi?

Muzej starih automobila. Počinjemo sa Fićom. Geekiest car of them all. Cadillacs and Dinosaurs. The Plastic Fantastic. Makete, autići... Magnet.

Toyota muzej. Lex/us - osmeh od milijun dolara. GT4 nam je dobro išao, za razliku od GT5 na sajmu. Refleksi ko mrtav konj. Venus Fort shopping mall. American heroes. Spidey vs. Mickey. Mislim da se ovde konačno vidi u čemu je fora.

Lep pogled na zaliv. Ovde je Andrej pokušavao da uslika neke leptire... Ovde mi se dopada kako mi Spajdi gladi stomačić... Xixixixi. A ovde kako sam centrirao lampicu kao kapicu na Andreja. Plaža. Nije preporučljivo kupati se, pošto gutanje vode ne bi izašlo na dobro. Ribici ne smeta zagađenost, te veselo iskače iz vode. Forever alone. Ferdinand... Teleport na stanicu 28ice kod moje gajbe. Tržni centar, Ferris Wheel i sve ostalo.

Tokom 19. veka, kako bi se odbranili od napada sa vode, žitelji Tokija su izgradili nekoliko veštačkih ostrva u Tokijskom zalivu, a na njima tvrđave (daiba). Krajem 20. veka, mala veštačka ostrva su povezana u jedno veliko, koje je nazvano Odaiba. Do Odaibe se stiže čuvenim Duginim mostom (koji je već prikazan na slikama u ovom topicu), a na ostrvu se nalazi jedna sjajna plaža, nekoliko šoping centara, muzeja, bitnih poslovnih zgrada, hotela... Da bi se sve to pregledalo kako treba potrebno je bar nedelju dana, a mi smo imali samo jedan, i evo šta smo sve videli. Sa Shimbashi stanice se kreće specijalnom Yurikamome linijom koja se nalazi iznad tla. Voz prolazi kroz petlju pre nego što dođe do mosta, što nam pruža sjajan pogled. Baš se vidi ko na Odaibu ide svakog dana, a ko samo ponekad. Negde smo na sredini mosta i Tokijo se prelepo vidi. Pristajemo na Odaibu i krećemo u poteru za znamenitostima. Ček... Jel ovo New York ili San Francisco? :D Ovolikoj amerikanizaciji moramo da se odupremo tradicionalnim srpskim simbolima. Ili bilo kakvim simbolima! (obojica, inače, žmirkamo zato što nam sunce ide pravo u oči)

Sa jedne strane, to što je neko visok 160cm (kao ovaj talas recimo), ne mora da bude mana, osim ako je on tako ne shvata i besmisleno je da ga to tišti. Sa druge strane, da bi počeo da ispravljaš svoje mane, moraš da ih prihvatiš kao takve. Ako nisi svestan da je neka od tvojih osobina u stvari mana, nećeš je menjati. A o tome gde je granica između prihvatanja toga da si deo nekog društva, i toga da si samo mrav/ovca, i dalje mislim da strip sa talasom ne govori.

Highschool of the Dead je zaista jedna prolazna zabava i apsolutno je ciljana na mlađu shonen publiku. Ume da bude zabavno, ali ništa više od toga. Sa druge strane, kada bi se sve to prepakovalo u jedan celovečernji film, uz izbacivanje kompletnog fan servicea i glupih fora, mislim da bi taj film ispao sasvim ok.

Robocop?

Ja nekako mislim da strip sa talasima nema veze sa pričom o poziciji u društvu, nego o spoznaji samog sebe i prihvatanju svojih vrlina i mana.

Ali nije Vudu kriv. On živi na NBG-u, tamo nema dovoljno drveća!

Ja se ne slažem. Da bi podcast bio kvalitetan potreban je kreativan um. Da bi mozak funkcionisao kako treba, potreban je kiseonik. Što je više drveća , to ima više fotosinteze i kiseonika. Dakle, što manje drveća, to lošiji podcasti!

Odjednom! Andrej je napadnut! Nakon kraćeg natezanja... I pomoći od strane duha koji donosi sreću... Simpatična životinjica (Raccoon Dog) odustaje od želje da oduzme pertlu. Nastavili smo da se šetkamo po zaista predivnom i mirnom ambijentu. A onda smo naišli na jednu prelepu pagodu. Osvetljenu raznobojnim svetlima. Procenjeno je da je stara oko 1000 godina, napravljena je samo od drveta i donesena je u Tokijo iz planina u okolini Hirošime. Još jedno stepenište kasnije i pred nama je otmena sala još jednog hotela koji gleda u park i na vodopad. Čitav kompleks se zove Chinzan-So Da biste ušli u hotel, treba da prođete iza vodopada. Izlaz iz hotela je na trećem spratu. Što je i logično, pošto je park bitniji, i nalazi se na prvom spratu. :) I to je kraj još jednog seta fotografija iz Tokija. Još samo tri. :(

Pa je onda, posle lutanja po gradu usledio još jedan parkić. Iskoristili smo ga da se SMS-ujemo sa Srbijom i malo odmorimo. Odigramo partiju bejzbola minijaturnom (ALI PROFESIONALNOM) palicom Ili kišobranom. Promo shot za Klan RUR Tokyo bejzbol ekipu. Prekasno smo provalili listu zabranjenih i dozvoljenih aktivnosti u parku! Izašli smo iz parka i nastavili da lutamo. Andreja je privukao ulaz u restoran, a mene zvuk vode, odnosno potoka koji protiče maltene kroz restoran. (avaj, toga nemamo dobre slike) Ali imamo dobre slike ostalih lepota iza restorana. Kao i kapije koja vodi dublje... I dublje...

Japanci mnogo vole bejzbol. Tokom ovih mesec dana prilično smo izbegavali bilo kakav dodir sa tim sporotm. Ali više nismo mogli! TokyoDome - najveći BB stadion u Japanu. Muzej bejzbola. Gomila ljudi čeka u redu za karte. Prodavnica sa bejzbol suvenirima. Maskote Yomiuri Giantsa, ekipe koja igra u TokyoDome-u. Odmah pored stadiona nalazi se i spa/tržni centar/zabavni park - laQua Obratite pažnju na to kako u gornjem desnom uglu zgrade Roller Coaster prolazi kroz rupu. :) Prvi Ferris Wheel bez centralne osovine. Tu je i samoposluga u kojoj smo videli najsurovije cene voće ikada. Jedna jabuka 690Y. 4 mandarine 990Y. Kriškka lubenice 790Y. Nadamo se da će ovaj klinja biti dobar bejzbolaš, te zaraditi pare za voće! Jedan od kulijih parkova u centru. Ima čak i tradicionalnu česmu. Ali i tradicionalno niska vrata...

Još 4.

Naša omiljena Seibu-Ikebukuro linija metroa ima gomilu stanica. Najznačajnijim su se, naravno, pokazale Ikebukuro - kao okretnica u samom centru Tokija i Hibarigaoka, pošto smo tu bili smešteni. Između naše dve stanice najznačajnija stanica je Nerima, pošto je u pitanju najveći kvart u tom delu grada, a i od te stanice nam treba 45 minuta peške do otaku meke kakva je Nakano. Ali, postoji još jedna predivna stanica koja se zove Shakujii Koen (kao i ceo kvart, jelte). Izgrađena je oko Shakujii parka (najveći posle Uena, ali dok je Ueno pomalo doadan i uređen, Shakujii je skroz tr00), koji je izgrađen oko Shakujii zamka (od kog nije ostalo ništa), u kom se nalaze i dva jezerceta, rečica, ostrvce, par hramova itd... POSTOJE I NEPROVERENE INFORMACIJE DA SU TU NEKADA ISKOVALI BAR JEDNU KATANU!!1 Na ulazu u park imamo mirno mesto za odmor. I prvo jezerce po kom možemo da se vozikamo u raznim pedalinama. Ali i ako odlučimo da idemo pešaka ka srcu parka jako je prijatno i udobno. Na obali jezerceta sede razni drugari. A ljudi koji žive oko parka sigurno imaju kešovine. Posred jezerceta se nalazi ostrvce. Do kog smo stigli jednim od nekoliko mostića. Na ostrvcetu si možete upriličiti piknik. I sresti drage ljude koji će vas rado uslikati. Ali ko je to zaslužan za ovako sjajnu fotku? Neeee... Nije Dule, ccc. Naš simpatični drugar se zadržao taman toliko da isproba aparat, popije gutljaj piva i predloži nam da se okupamo u jezeru. A ostavio nam je i nešto po čemu ćemo moći zauvek da ga pamtimo - torbicu za prenošenje osnovnih potrepština. Ovako opremljeni bili smo spremni za put u dubine parka. Hop-hop! Srećno, čudni naš prijatelju...

I dok Bole priprema opis aparatića, o kojima je naučio mnogo toga korisnog, za sledeći Rush ;) , vreme je da napravimo jedan jedini maleni post sa sličicama iz Tokija. Nedelja je. Ja sam dobio gomilu zahteva od drugara za igračkicama i zezalicama od drugara, pa sam otišao u Nakano i Akihabaru da malo bacam pare. A Andrej je, za to vreme, odlučio da ode i pentra se na visoke zgrade kako bi slikao grad sa visine. Pa evo par fotkica koje je uslikao, čisto da vam ne bude dosadno... (da mala alphica ne bi plakala, ima i jedan hram!) E da... Još pet setova do kraja!

Nastavili smo da se muvamo po radnjicama kao što je ova. Ali smo ušli i na jedno mnogo zanimljivije mesto. Retard sam što nisam rotirao sliku, al jebiga... Kakva briljantna kolekcija pr0n DVD-ova na jednom malenom mestu. A, naravno, tu su i korišćene ženske gaćice... Sami pogađajte od čega je ova mrlja. Ako vam je 40 evra za jedne korišćene gaćice mnogo, možete da kupujete i na kilo. Ne znam da li postoji garancija da su gaćice zaista ženske, a da ih nije nosio bubuljičavi radnik. Jedan od najboljih postera ikada. Posle svih napora morali smo da se osvežimo uz neko nevino pićence... Onda smo igrali Lost Planet na 2k evra vrednom Alienware laptopu. (secka, lol) Pa smo videli Alienware konfiguraciju od 6k evra... Pa onda čitav sprat posvećen Gundamu. I za kraj dana smo odlučili da ostavimo poklon sliku prvom sledećem ko odluči da overi ovaj Macbook.

Nakon TGS-a nas je konačno pristigao umor, pa smo izblejali čitavo prepodne kod kuće, a popodne smo samo otišli do Ikebukura, da se malo prošetamo. Naravno, Tokijo nas ni za tih par sati nije razočarao. Prvo smo sa obe strane ulice pikirali jedan simpatičan automobilčić. A onda je našu pažnju zaokupio jedan odličan ulični muzičar. Tako da sledećih par sličica posvećujemo dragoj Dz, ali i Sejntu koji će morati još da vežba kako bi postao ovako veličanstven mag basa. Onda smo ufotkali jedan presladak Mini, sa sve veselim domorocima unjemu. Odustali od kupovine patuljastih kamerica, zbog cene koja nije baš tako patuljasta. Uzdahivali pred predivnim T2 stvarčicama. Pronašli najbolju svilenu košulju ikada, ali nažalost samo u M veličini. Par sexy svilenih koledžica. A ova fontana me je podsetila na Nemačku, pa je posvećujem Lakiju...