Младане, поређење је крајње неспретно - нико није помињао убиства нити ико овде тврди да се све зло на свету подводи под категорију "шта ћемо, тако је у животу". Ја сам говорио о "деверсификацији улагања", како се то каже на Црквенословенском 🙂. Ако инсистираш на крајностима можемо да кажемо да су сви професионални спортисти само, цитирам: "Корисни идиоти капиталистичких свиња", крај цитата, како вели господин Симоновић.
Мала дигресија. Ако се сетимо наших прослављених асова 1999. године и чињенице да се само један, релативно непознат фудбалер, вратио из западне хемисвере у Србију, а звезде типа Михајловића и Дивца уредно наставиле да примају плату, али мало тужни и болом опхрвани, у земљама које су убијале децу у Србији, можда има нечег у Дуцијевим речима. Али да не ширимо беспотребно причу.
Да појасним шта сам мислио под то је живот, односно то су чињенице. Ноло је ем светска звезда, ем милионер, ем јако славан. Ово заједно значи да има неку "друштвену тежину", неки, рецимо, утицај. Природно је да он, или породица, тај утицај и околности користе. Користе у циљу успостављања, учвршћивања и проширења сопственог благостања. Може да се каже да користе, или злоупотребљавају, околности, али то је природно и очекивано. Просто раде у сопствену корист. Једини разлог зашто ја не купујем пола Дорћола/Монматра/Менхетна је - запањићеш се, јер не могу. Да могу, врло бих се радо бавио тиме. Ја сам нико и ништа и нико моћан неће да пије кафу са мном и да се договара о послу. Тужно, али је тако ...
Ноле зна само једну ствар у животу да ради - да игра тенис. Али то шта зна ради најбоље на свету, и међу најбољима је свих времена који су то исто радили. Поређења ради од успешног бизниса на свету удобно и лагодно живе дословно милиони. Од тениса, ни стотину њих. Јасно је да новци од спонзора, види Дуцијев цитат, и награда од турнира, види исти цитат, неће долазити довека. Нормално је да улажу новац у нешто и да не желе да крцкају сламарицу. Исто тако је нормално, ја мислим, да када располажу милионима, желе да инвестирају у велике послове и капиталне инвестиције. Како у иностранству, тако и у домовини. У Србији се баве спортским објектом, и тениским теренима. Ово је немогуће без сарадње са властима. Избор је да каже да неће да има ништа са Србијом (док се не деси шта тачно?) и узме пасош Луксембурга - лепа уређена држава, премијер педер, закони јасни - милина Божија, или да некако сарађује са свима који седе на челу земље под чијом заставом игра. Мислим да знамо шта је изабрао. Теби је то неприхватљиво, мени је прихватљиво.
Немам никакво мишљење о томе шта, како и колико он лично зна и колико му је то важно. Мислим да је њему много важније да сутра устане наспаван и да тренира да узме још један турнир од тога колико је Весић кубика украо, коцки наопачке сложио и сл. Ја, до релативно скоро, појма нисам имао шта су мини хидроелектране и какав утицај могу да имају да околину. Замишљао сам, знао сам да није, фазон Ђердап, само 3 метра широк 🙂. Просто ме није занимало.
А пропо одрицања и ограђивања од породице. Мислим да он, као и Федерер, као и Надал, немају никога на свету осим најближе породице. Немају пријатеља, немају другара, немају бивших риба. Оженили су прву или другу девојку с којом су били. Не јер су слепци и дебили него јер су све у животу жртвовали и подредили тенису. Апсолутно све. Нико од нас овде, поприлично сам сигуран, није толико жртовао у животу да би постигао ткав успех у нечему што ради. Исправите ме ако сам се огрешио од некога. Ако би се оградио, одрекао, од жене, оца, брата и мајке остао би сам на свету ко говно. Наравно да неће. То су једини људи на свету који знају и воле човека Новака Ђоковића и који су ко зна шта прошли с њим. Сви ми остали волимо, или не, Нола, а везе немамо ко је Новак.
Јако је зајебано стављати се у кожу некога о коме не знамо пуно, скоро ништа, и ко живи на начин који је нама потпуно стран. Ја својим аршином могу да мерим себи сличног само. Могу да кењам о моралу и хришћанским вредностима (скрушеност, скромност, сиромаштво - само је у сиромаштву могуће достојанство), али би ово било лицемерно од мене.
На крају опаска о садашњој власти и зашто не мислим да су они демони пакла лично него само регуларни политичари који раде оно што политичар ради, само на начин на који се то у друштву какво је у Србији ради. ДОС екипа експерата је уредно потшишана, са новим лаптопима, пријеносницима, и регуларно стеченим дипломама целу земљу распродала странцима. Утрла је пут овоме што данас гледамо. Нису правили гондоле, БГ на води и јарболе, јер су крали државу, привреду, банке ... Крали су већи плен. Ови сада просто черупају оно што је остало (лешина?) и сасвим су у просеку светских лидера - на пример види САД, УК. Хиљаду им се ствари може, и треба, замерити. Али да су "пакао на земљи", неће бити. Само су политичари.
Насрах доста.