Leaderboard

To što si ti napisao je bad cop kliše iz trilera 90ih. Velcoro nije bad cop, Velcoro je fucked up cop. I to ne romantizovani harizmatični sjebani pandur iz kakvog noir filma što liči na random stripskog junaka, nego čovek od krvi i mesa, ogoljen u svojoj slabosti i manama. Ti si porodičan čovek, zamisli kako se neko oseća kome su silovali ženu i najverovatnije je ostavili trudnu, a ti si kao nekakav pandur i autoritet koji je trebao da zaštiti ženu. Pa jebote, ja bi ponekad išo i bio ljude i zbog nekih mizernih frustova ili ispliva kompleksa, a kamoli čovek koji se davi u sopstvenom osećaju krivice, on koji je šatro zakon, a nije uspeo ženu i sebe da sačuva takvog poniženja i bola. Otuda toliki bes i samodestrukcija u njemu. On uopšte nije frajer kako si napisao, on je iskompleksirana pičkica koja ne može da se nosi sa sobom, koji nema trunke samopouzdanja, prvo zbog pomenutog faila, drugo zbog vrlo upitnog očinstva koje mu mnogo znači, mnogo više čak i od samog klinca, upravo zbog tog oduzetog samopouzdanja i u neku ruku i muškosti.

Sve je to ok, da je kasting i gluma bolja. Velkora ne vidim kao "kompleksnog" lika, već kao Kolina Farela koji se upinje da glumi "kompleksnog" lika (kompleksni pod znacima navoda, jer je lik najgori mogući cop kliše - razveden, cuga, šmrče i šuruje sa mafijom. Plus je ceo taj deo sa njegovim sinom nekako nategnut, više u scenama sa njim deluje kao neki otuđeni ujak (koji se gadi klinca, jer je debeo i nesiguran i jadan), koji je došao da ih poseti jednom u deset godina, nego kao roditelj kojeg treba vodi ta zamišljena jaka emotivna veza, što je opet i totalno nebitno u samoj strukturi njegovog lika - da Velkoro živi u srećnom braku sa ženom mu i da ima idealan buddy-buddy odnos sa klincem, i dalje bi bio serator sa kratkim fitiljem na isti način na koji je i sad (as in napaćen je i nesrećan, a u stvari ni ne zna zašto je napaćen i nesrećan, ali eto, frajer je pa mora stalno da glumata tough guya. Rejčel Mek Adams je presmešna, ceo život glumi slatkaste cupi i sad joj se to smučilo pa hoće svima da pokaže da može da bude opasna i ozbiljna riba detektiv, sa istim setom klišea u paketu kao i gorepomenuti (njen lik mu valjda i dođe kao Velkoro sa vaginom). Uošte nije jasno odakle potiče taj njen gloom i izveštačeno mračnjaštvo - sestra zarađuje za kintu snimajući se gola web camom, big deal, još i reče u predhodnoj epizodi da će da se sredi, da štedi novce i ide na neke kurseve, ćale deluje skroz stabilno i srećno u toj svojoj hipi komuni, majku nešto se ne sećam da su pominjali ili da je nešto previše bitna u njenom životu/odrastanju. Do sada ispada da je jedini razlog njenog nezadovoljstva što ne može da nađe muškarca koji bi je pošteno isprcao, i to je "otkriveno" u prvom kadru njenog lika u prvoj epizodi. Kičov lik u potpunosti nepotreban i suvišan, i onda još dodatno zanemaren i skrajnut. Kao da ne znaju šta će i kud će sa njim, pa ajde kao gej je i to će biti izvor njegovog frustra (jer u ovoj sezoni svi moraju po pravilu da budu isfrustrirani). Otud i one neuverljive edipovske scene sa njegovom majkom, u fazonu "daj bar nešto da mu damo da radi u seriji, ne može samo da bude maneken koji stalno vozi motorbicikli. Jedini koji donekle funkcioniše je Vins Voug, što je paradoksalno jer je u pitanju i najlošiji glumac na papiru (ne sećam se ni jednog njegovog filma gde kao glumac nije iritantno prazan i bez ikakve harizme, deluje kao neki generični komšija koji je došao na roštilj sa sixpackom, pa je nekako završio u Holivudu). Ovde se baš potrudio i dobro je odradio dve strane mid level krimosa sa velikim aspiracijama koji je na korak da uđe u višu ligu, ali mu powers to be planski stalno podmeću nogu jer ga ne žele u svom društvu. Nalik Sopranosima, dobro je i realistično je odrađeno to što radi i sa čime se sreće na dnevnom nivou na "poslu", i dodatni plus je što ne prezaju da ga prikažu kao biznismena koji želi da se rukovodi logikom, razumom i biznis-modelom koji donosi interes podjednako obema stranama, ali koji zna da bude surov i nasilan kada mu pukne film (ili kada to situacija zahteva, opet u skladu sa njegovom pragmatičnijom stranom). Cela situacija sa ženom je plus seriji, jer ga spušta na zemlju i pruža fokus njegovom liku, pri čemu se topi sve ono što ga krasi kao kriminalca, i gde se upoznajemo sa nekim drugim stranama njegovog lika. Za sporadične HD wallpapere industrije koja se gubi na horizontu se slažem, lepo sve to izgleda i funkcioniše u tom simboličnom smislu, ali često deluje nekako na silu ubačeno, kao da serija ne zaslužuje takve sporadične šotove s obzirom na obilje dosadnih i zamračenih enterijera koji dominiraju sezonom. A i više vremena provedem pokušavajući da provalim kako bi se kolima neko izvukao iz onih mamutskih autopetlji, jedno pogrešno skretanje i sledeće isključenje tek u narednoj državi :)

Meni je problem sa drugom sezonom upravo to što trapavo pokušavaju da kopiraju tu dubinu i zen prve sezone, i u tome spektakularno fejluju, umesto da cela stvar ima neki svoj stil i harizmu, u nekom pedesetom pravcu. Ovako sve deluje nekako nesigurno i mlako, jer uporno pokušavaju da ponove ono što prvu sezonu čini instant klasikom, i već šest epizoda smoreno lutaju i ne uspevaju u tome.

Romtal combat xD

Skinuo .ISO preko MCT, stavio u virtual drive i odradio update. Proces je trajao nekih 20-25min na masini sastavljenoj od i7, H87, 16GB, SSD, GTX 970. Ranija sedmica je bila neka AIO paket skinut 2013. i desetka je bila aktivirana uredno nakon logovanja na Microsoft nalog sto je super, free legalan OS :) Elem, o samom sistemu: brz, brz, brz cak i kao update na godinu ipo staru sedmicu sa gazillion kojecega. Neki programi nisu hteli da rade nakon apgrejda, Autodeskovi uglavnom i jos par sporednih sto mi je bilo najbitnije za rad. Evo, pokuvao neke ajpdejtove sto sa autodeska sto sa microsofta i sad sve fercera kao nenormalno. Kazem nenormalno jer sam ocekivao da prelaz na 10 donese kojekakva stucanja, kocenja i druge probleme medjutim ovo je zaista tako odlicno uradjeno da im skidam kapu. Edge mi je takodje fantastican mada mislim da fali jos dosta opcija za personalizaciju, nekako je previse uproscen. Ostalo cu vremenom da pohvatam sta i kako pa da dam i neki objektivniji komentar a bilo bi lepo i da se jos neko oglasi sa svojim iskustvima. Da sumiram moje: sve je proslo ok, pa nesto radi nesto ne, i onda nakon par sati sve fercera. Tako da ako naidjete na neki problem nemojte se cuditi ako se sam od sebe resi. E da, SVI drajveri osim za grafiku su bili spremni unapred od strane OS-a, cak i za Linksys-ov WiFi stick koji instalaciju drajvera prihvata jedino sa CD-a. Ukupni utisci su jako pozitivni, sad da vidimo kako ce se dalje odvijati situacija i sa licencama i sa samim OS-om.

Nikolasi novi Istok. Istoče, skloni se.

Одличан чланак, који овде преносим у целости. Совјетско и руско освајање космоса (I) - Борба за ''Саљут 7' као борба за спас човечанства Радојка Тмушић Степанов Дана 15. јула у оквиру хроника "на данашњи дан" на овом сајту објављен је и податак да су 1975. совјетски и амерички космички бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18" лансирани у орбиту око Земље ради спајања у свемиру. Два дана касније, бродови су се спојили и заједно летели 46 сати и 36 минута. Овај догађај је назван ''Руковање у космосу". То је било прво спајање америчког и совјетског космичког брода. Ово подсећање ме је и навело да, како би песници рекли. скинем вео заборава са једног много интересантнијег космичког догађаја из 1985. године, који је био све само не руковање. Тај догађај је пословични Холивуд искористио да сними и филм, наравно у своју, америчку корист. Но, кренимо редом, што би рекли – од почетка. Отац космонаутике Константин Е. Циолковски Прво да се подсетимо календара космичких освајања, коjих не би ни било да није било оца космонаутике Руса, Констатина Е. Циолковског (1885-1935) и првог руског и светског конструктора Сергеја Корољова (1907–1966), човека чије име је скоро до саме његове смрти било државна тајна, човека који је (осим многих накнадних) конструисао и прву ракету и први Земљин сателит, лансиран 4. октобра 1957. године, откад је реч ''Спутњик'', како се сателит звао, ушла у све језике света. Руски конструктор №1 Сергеј Корољов Први живи космонаут лансиран у свемир је био пас Лајка (3. новембар 1957. године). Брод са Лајком се никада није вратио на земљу. На фотографији која је учињена уочи лета, тужни псећи поглед сведочи да Лајка предосећа шта ће са њом бити. Понекад се, гледајући у небо, сетим Лајке и маштам да она није угинула, него да и данас лети и као прави верни пас чувар, чува свој бивши дом. Први живи космонаути који су се успешно вратили су полетели 19. августа 1960. године и за 25 сати лета обишли Земљу 17 пута. То су били пси Бјелка и Стрјелка. Први човек у космосу Јуриј Гагарин (СССР, 1961) Први човек у космосу (12. јун 1961) јесте Јуриј Александрович Гагарин, човек који је у СССР-у постао прави национални јунак, а у свету прави ''суперстар''. Прва жена у космосу Валентина Тјерешкова (16. јун 1963). Први човек који је из космичког брода изашао у космос је био Алексеј Леонов (18. марта 1965). Прва жена која је изашла из брода у космос је била Светлана Ј. Савицка (25. јул 1984). Прва жена космонаут Валентина Тјерешкова (СССР, 1963) Сва ова прва места у освајању космоса су припала Совјетском Савезу. Американци су једино претекли Совјете својим одласком на Месец, али и то не би могли остварити да није било руског научника Јурија Кондратјука, који је идеју лета на Месец претворио у математички тачне прорачуне и дао теоријски основане схеме најоптималније трајекторије лета на Месец. Ти алгоритми су до те мере прецизни да се ни дан-данас не тражи ништа ново, једино је обрада података савременија. Прва жена у отвореном космосу Светлана Савицка (СССР, 1984) Да се списак совјетских космичних достигнућа са предзнаком први у историји човечанства не завршава подвигом Светлане Савицке, сведочи космички догађај из 1985. године, када је 11. фебруара због квара на систему управљања изгубљена веза са орбиталном станицом ''Саљут 7''. Отказало је аутоматско пуњење батерија. Станица је остала без струје и у потпуности изашла из строја. Ова космичка кућа је до тада била примила осам посада, а сада је летела без могућности да се њоме управља са Земље. Полако је почела да се хлади, боље речено - леди, и више се уопште није могло прорачунати када ће пасти на земљу и где ће пасти комади који не изгоре у атмосфери. Проблем је претио да постане међународни, али то није била једина опасност. Постојала је реална могућност да станицу ''пресретну'' Американци и да је ''однесу'' кући. Тако би конкуренти у трци за космичко наоружање имали прилику да дођу до совјетских војних тајни. Орбитална станица ''Саљут 7'' Баш у то време је Америка разрађивала глобални систем стратешке иницијативе која је била способна да уништи у космосу било какве ракете и сателите. Информација да се космичка станица отела контроли је одмах регистрована и у Америци у центру НАСА у Хјустону и тако је почео један од најоштријих сукоба између Америке и СССР, који је лако могао да прерасте и Трећи светски рат. До које мере је ово била ванредна ситуација и важна за Америку, говори и податак да је директор Агенције за националну безбедност САД, генерал војног ваздухопловства, у пола два ноћу позвао телефоном, то јест пробудио америчког председника Роналда Регана речима: ''Господине председниче, неопходно је ваше лично наређење. Са орбите је нестала руска космичка станица." "И шта ја треба да урадим? Да летим у космос и да је нађем?", одговорио је Реган у холивудском стилу. ''Не, господине, ми имамо другу варијанту. На космодрому 'Канаверал' спрема се за старт шатл 'Челенџер'. Ако одложимо лансирање и преправимо орбиту летилице, ми ћемо наћи у космосу ову станицу. Покушаћемо да је скинемо са орбите и ако будемо имали среће, вратићемо је на Земљу. Потребно је ваше наређење и подршка средстава јавног информисања.'' Председник САД Роналд Реган Сви важни документи, дописи, наређења из овог периода су још увек под знаком ''строго поверљиво''. Ипак сви следећи кораци везани за овај догађај сведоче о томе да се Роналд Реган био одлучио на корак који је био на ивици безумља и могао је лако да доведе до трећег светског рата. Слободно се може рећи да је свет у том тренутку био на ивици катастрофе. Шатл ''Челенџер'' У руском центру за управљање летовима губљење сигнала са станице ''Саљут 7'' не изазива посебно узнемирење. Станица са орбите не може никуд отићи, треба рестартовати апаратуру и сигнал ће се поново појавити. Одлучено је да се за владу СССР не пише никакав ванредни извештај. Наравно да су већ сутрадан сви руководиоци овог центра позвани на рапорт код министра. Како и не би када су тог истог дана све новине у Америци освануле са ударним насловима на првим странама ''Руска смрт из космоса'', ''Совјетска орбитална станица лети на главе Американаца''. То је у неком смислу и било истина, јер је станица могла пасти и на Америку, али и на Европу и на Јапан. Било је јасно да су чланци били део масовне пропаганде и припреме не само Американаца него и целокупне светске јавности да Америка има право да ''ухапси'' руску станицу. Сва медијска бука ипак није била брига за евентуалне жртве, него почетак реализације плана ''Отмица са орбите''. ''Обрада'' јавног мњења: Наслови о ''Саљуту 7'' у америчкој штампи То су биле године оштре супротстављености СССР и САД и рат је просто висио у ваздуху. Подсетимо се да су, по договору Кенеди–Хрушчов, а након кубанске кризе, руске ракете средњег домета биле измештене са Кубе, а Америка је значајно смањила своје атомско наоружање у Европи. Након што су Руси ушли у Авганистан, Америка је своје ракете поново поставила у Европу. Американци већ јавно објављују да њихов космички систем одбране такав да може да уништи било какав летећи објекат у космосу. То је значило да је свет на ивици ''Рата звезда''. Део овог система је био и вишекратни теретни ''Шатл'', а аналогни совјетски брод ''Буран'' је још увек био у фази испитивања. Судбина овог брода је прича за себе, али о њему други пут. ''Буран'' пред први и једини старт ''Није било немогуће очекивати да ће се попут филмова из области научне фантастике десити да Шатл долети до станице, отвори врата свог теретног дела, ухвати космичку станицу и однесе је у Америку'', сећа се Сергеј Рогов, директор Института Америке и Канаде Руске академије наука и дописни члан РАН. Шатл ''Челенџер'' је био пред стартом, а руска станица, којом се не може управљати са Земље, била је у орбити. За Американце је то био пун погодак – бинго, тим пре што је ''Саљут 7'' могао сасвим лако да се смести у теретни део ''Шатла''. Размере ''Шатла'' биле су 14 са 6 метара, а носивост брода је била 27 тона. Седам више него је била тешка руска станица, која се полако, али сигурно ледила. Није примала команде и могла се кретати потпуно непредвиђено. Када је температура пала испод нуле, почеле су да пуцају цеви од титана и вода која до тада није била смрзла прскала је на све стране и нови слојеви леда покривали су инструменте и каблове у унутрашњости станице. Први старт шатла ''Челенџер'' 4.4.1983. Међутим, десило се нешто потпуно непредвиђено, што би се рекло - знак с неба. На Сунцу су се десиле три експлозије и светлосна струја је стигла до спољног омотача станице, што је утицало на пуњење њених отворених соларних батерија и од тог тренутка станица је почела свој непредвидиви лет. Проблем на орбиталној станици је регистрован већ након четири дана, а једина добра вест у свему овоме је била процена балистичара да ће станица бити у космосу 178 дана и 18 сати. То је било довољно да се припреми и брод и екипа која ће покушати да је спасу. Кроз три дана је следило ново изненађење. Дана 24. фебруара, министар одбране СССР добија извештај Главне управе обавештајне сужбе СССР да је састав нове екипе америчког "Челенџера" промењен и да су у њега ушла два космонаута, који су били добро познати у СССР. То су били Французи Патрик Бадри и Жан-Луј Кретјен. Патрик Бадри Русима је било сасвим јасно, зашто су они ушли у америчку посаду ''Челенџера''. Они су до детаља били упознати са, сада се већ може рећи, лутајућом космичком станицом ''Саљут 7''. Обојица су постали космонаути захваљујући искључиво Совјетском Савезу. У знак пријатељских односа и сећања на светле традиције савезништва и победе у Другом светском рату. Поводом првог руско-француског лета, новине су писале ''Ескадрила Нормандија – Њемен у космосу''. Летели су заједно Владимир Џанибеков и Жан-Луј Кретјен управо на космичку станицу ''Саљут 7''. Патрик Бадри му је био о дублер, што значи да је и он морао знати све до танчина што се тиче те космичке станице. Жан-Луј Кретјен је 1982. године добио звање хероја СССР. Награђен је и Орденом Лењина, Орденом Црвене заставе и Орденом за заслуге за освајање космоса. Жан Луј Кретјен Да ли ће посада "Челенџера" умети и моћи да захвати ''Саљут 7'', то није нико могао стопроцентно да тврди, па ни сами конструктори станице. Све је било непознато. Принципијелно су ти технички проблеми били решиви, али требало је времена да се разради методика рада и то је захтевало не само много новца него - што је у овом случају било најгоре - и много времена. Американци су имали новац, и нису жалили средства да се докопају руске станице и због престижа, али пре свега зато што су на станици били резултати оних технологија које су совјети освојили, а које су американцима и дан данас непознате. Ако би се то догодило руски космос као термин би могао да нестане. Ово није би међународни конфликт ''један у низу''. Директор Института за САД и Канаду при Руској академији наука се сећа: ''Наравно, да је којим случајем дошло до захвата ове станице, сигурно би дошло до нуклеарног рата, јер захват ове летилице би значио исто што и амерички напад на нашу атомску подморницу или авион." У Москви се за то време непрестано воде саветовања космичких стручњака, војних експерата и највишег руководства. На једном од тих ванредних заседања, коме су присуствовали чланови владе СССР и конструктори, доноси се одлука да се хитно одабере најискуснија посада и да се спасава станица. То је уједно значило и спасти целу државу. Међутим за припрему космичког брода и посаде требало је три месеца, а шатл ''Челенџер'' је био спреман за старт, што је за Русе било равно катастрофи. Шаховским речником речено, Руси су били у потпуном цајтноту. Тада на сцену ступа господин случај, дешава се нешто што мења планове и Американаца и Руса - десетог марта 1985. године умире генерални секретар ЦК КПСС Константин Черњенко. Председник Врховног совјета СССР до 10. марта 1985. Константин Черњенко Да подсетим да су у Совјетском Савезу почетком осамдесетих година умрла три председника (Леонид Брежњев 1982, Јуриј Андропов 1983. и Константин Черњенко 1985), што нимало није погодовало стабилности ове огромне империје. У власти СССР је полако почело да долази до расула, који је било нарочито изражено након смрти Андропова, да би током болести Черњенка расуло у партијским структурама достигло врхунац. Наравно да је Американцима то све било добро познато и били су сигурни да за живота Черњенка нико из власти СССР неће преузети на себе одговорност да због отмице орбиталне станице започне нуклеарни рат. У таквим околностима је захват станице од стране Американаца био реалност, не баш тако лако остварива, али реалност. Све се променило у тренутку када је Черњенко умро, могућа реакција СССР на овакву акцију Американаца је сада била потпуно неизвесна. ''Буран'' у лету Само неколико сати до старта "Челенџера" у Вашингтон стиже информација да је Черњенко умро. За Американце је у том тренутку настао немали проблем. Знали су да за живота Черњенка, кога су они иначе исмевали, нико из власти СССР неће преузети на себе одговорност да због орбиталне станице започне нуклеарни рат, а сада је могућа реакција људи из власти СССР на отмицу орбиталне станице била потпуно неизвесна. Захват ''Саљута 7'' од стране Американаца је био реалност, не баш тако лако остварива, али је била реалност, међутим и руски војни потенцијал је такође била реалност и то сурова реалност, које су у САД били веома свесни и које су се плашили и те како. Старт "Челенџера" је одложен за крај априла. Официјелно објашњење за ово одлагање је ''технички проблеми''. Руси су у том тренутку добили шансу да претекну Американце и оду до своје орбиталне станице. Звездани град ''Јуриј Гагарин'' Москва Тада се у руском ''Звезданом граду'' за нови руски брод ''Буран'' припремала посада за специјалне задатке, као што су захват станица из космоса, њихов пренос на земљу у случају потребе ремонта, прелазак са орбите на орбиту, помоћу погонских мотора, то јест пилотирањем. ''Буран'' у том тренутку није био спреман, нити је за њега било ракете, па је одлучено да се адаптира класични брод ''Сојуз''. Посаду су чинили људи који су у потпуности савладали комплетан алгоритам програма за ''Буран''. Веома важну улогу у овој операцији је имао командир посаде. За то место је изабран високи стручњак са великим искуством, човек челичне воље и чврсте вере, Владимир Џанибеков. Космонаут Владимир Џанибеков Имао је право да сам бира другог члана и он се без размишљања определио за човека кога је одавно познавао, са којим је био и велики пријатељ. То је био авио инжењер Виктор Савиних, који је и најбоље знао ''Саљут 7''. Почеле су убрзане припреме за лет. Џанибеков је записао у свом дневнику: ''Ми смо живели са тим програмом. Ми смо га и у сну видели, не једном сам у сну радио оно што сам касније радио на јави, у космосу.'' Све ово би изгледало романтично и ружичасто да није било чињенице да је њихов пристанак на овај лет је био што и пристанак јапанских камиказа и да лако може бити пут без повратка. Космонаут Виктор Савиних Станица се, за све то време, полако приближавала Земљи и кретала све брже. Да је касније могла да прича шта је све било, испричала би како се једног, сада већ априлског јутра изнад ње надвила црна сенка. Сенка је падала од огромне беле птице – летилице злослутнице и да јој је та птица и раније прилазила, али не овако близу. Но пошто се заклела земља рају да се тајне све одају, тако се и десило да је неколико година након овог догађаја Владимир Савиних добио из Америке на поклон фотографије ''Саљут 7'' испод којих је писало ''Мртва руска станица Саљут 7''. Тај снимак је урађен са шатла ''Челенџер'', који је лансиран 29. априла 1985. године. Сергеј Сергејев, специјалиста балистичар Центра надземне космичке инфтаструктуре, тврди да су се Американци за овај лет спремали раније и то још од првог лансирања станице ''Саљут 7''. Према руским подацима, "Челенџер" је први пут ушао у орбиту "Саљута" још октобра 1984. године, када је ''ухапсио'' мањи шпијунски сателит и однео га на Земљу. То је била једна од етапа тражења и захвата недиригованих космичких летилица. Овај априлски лет ''Челенџера'' је имао задатак не да захвати станицу него да имитира њен захват. Разлика између орбита шатла и "Саљута" је била 1,7 степени и помоћу одређених логаритама станица се могла узети, међутим, маневром приближавања великим космичким објектима се и завршавао овај тајни програм. ''Саљут 7'' снимљен са ''Челенџера'' Друго, није ни било планирано, нити разрађено, ипак мало је рећи да је ово била генерална проба, пре да је претпремијера, јер је слетање било такво као да је ''Саљут – 7'' већ у депоу ''Челенџера''. У теретном делу ''Челенџера'' налазила се специјална космичка лабораторија уз чију помоћ је могло бележити и прaтити све шта се догађало са ''Саљутом''. Маса и димензије ове специјалне лабораторије су били приближни димензијама и маси ''Саљут 7''. ''Челенџер'' је фактички одрадио све што је требало да се одради приликом захвата орбиталне станице. Након овог лета, Американци су били у потпуности спремни да заузму руску орбиталну станицу, поморским војним речником речено - ''на абордаж''. У овом случају би то значило сусрет на орбити, што подразумева процене и алгоритам као код спајања брода са станицом, а што је "Челенџерова" специјална лабораторија већ у потпуности урадила. Шта се даље догађало, у идућем писму, драги читаоче.

Evo dule klipa, jebao te klip :)))))))))))))))

ne idem vise od godinu dana na zvezdine tekme (od dolaska nove uprave), izuzev tekme protiv kairata na marakani (dobio karte za dz)... gledao sam uglavnom na tv-u ili na strimingu kada je na areni ... od danas, domaci fudbal (zvezdu) ni na tv-u ... katastrofa..

U ovih nedelju dana odgledao sam najpre celu prvu sezonu, pošto sam prošle godine nekako propustio da gledam ovu seriju, iako se vrtela bukvalno svuda oko mene sa reklamama, onda sam uzeo i da odgledam ovih prvih 6 epizoda druge sezone. Ono što mogu da kažem, čitajući vaše komentare na drugu sezonu, je da mnogi ne dozvoljavju sebi da uživaju u drugoj sezoni koja je meni podjednako odlična kao i prva, samo na svoj način. Nekako se previše trudite da u sitne zube analizirate sve u sezoni, u pokušaju da se nađe materijal za "jebiga, jednom je prva sezona" komentare. Ok, sabila je prva sezona, i to stoji. Cela prva sezona je meni 1/1 Twin Peaks, samo na malo mračniji način, ko je gledao oba zna o čemu pričam. I nekako, ispalo je jedno malo remek delo koje verovatno ni scenarista ni cela ekipa nisu očekivali. Mislim da je potpuno u redu što druga sezona nosi drugačiji vajb, jer je cela poenta serije, što i naslov kaže jel te, detektivi koji su ujedno i ljudi, a ti ljudi ne moraju svi da budu šuntavi osobenjak Rasti i nezreli Marti, ima raznih ljudi i raznih policajaca. I u tom kontekstu mi je sjajna druga sezona, odgledao sam sve epizode sa uživanjem, odlična muzika, više nego sjajna gluma, dobre teme koje prate kako globalnu priču, tako i mikro priče glavnih aktera. Naravno da ima sitnica/detalja koji mi se ne sviđaju, ali hvala Bogu ima ih i u prvoj sezoni, ništa nije savršeno.

WoT, igra za ljude koji inače ne igraju igre

Zato što lepo doručkuje

Kakav blam jutros, idem ulicom i stoje dva drveta ja se javim jednom mislio Mendzi kad ono nije :c

i crna je ahromatska vrednost... vi ste zapravo bez boje, mirisa i ukusa... :P

dobre sise ima

Ja bih ih kupio, ali mi sestra ne nosi patike broj 46

edit: kad se vraća stari forum, onaj koji je radio ? ​ ​ ​skrenuta mi je paznja putem elektronske poste! morao sam se javt zbogradi udobnosti forumskog zivota rezidentnih korisnika! srsly nao, ne merem se vracat jer i dalje nemam ruku, to znaci da vezivanja pertli, pisanjaj wotova (kad kazem wotova, ovaj post je pisan iz dva puta i platicu ga krvlju jer je samo iz dvaput) jednsotavno ne moze da bude, ali nek bude da sam se vratio ovim postom, pa da stavite forum da nema ove cudne dugmice sa mobilnih telefona ili sta vec:D

Vidim kuda ovo vodi

Video sam Božu u Ušću. 1. Raširio se od dizanja tegova 2. Vodi lepu i zgodnu devojku, drže se za ruke u grešnoj zajednici 3. Gleda šta će da kupi u tom hramu kapitalističke dekadencije Patrijarh Pavle ništa od ovoga ne bi odobrio! Nisam se javio ofc

Sladak kupus ponesi onda.

Prvi put cujem za to. Jesu to napravili neki banditi? Ako jesu onda to necu da koristim...

U pravu si ali kad vec jedem govna, jescu do kraja :)

Bela nije boja nego ahromatska vrednost. Kad neko na silu hoce da "lozi" obicno ispadne glup.