Leaderboard

ssi

Umro sam kad sam izgovorio naglas :D

Borba sa opremom, hard focus.

mind blown... NEMA STAJANJA

pozdrav za metalike

e

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=LNgLIL_LVT4

Neki (npr ja i još mnogo, mnogo ljudi) nisu išli na letovanje po više od pola decenije, a ti ovde kukaš što ideš u tu ortakovu kuću u Sutomoru, pa joj, što ja nemam ortaka sa kućom na moru...

Posto se istok osisao na celavo ovo je postalo licno, osecam se ugrozeno i posle dugo vremena kuliranja teme moram da reagujem. Posto sam ja najjaci na forumu, ako ikad Istok odluci da se pojavi na tom snimanju ili ne daj boze suoci sa nekim sa foruma mislim da je jedino normalno resenje da taj neko budem ja. Posto znamo da se to nikad nece desiti, moramo da prestanemo da budemo male sisice sa interneta. Postacemo velike sise. Ajde da odradimo full 4chan tretman liku, ja evo nemam problema da mu narucujem 40 pica i girosa dnevno na gajbu, Vica je najzaludjeniji i posto poseduje macku on ce da mu ubaci ciglu kroz kuhinjski prozor. treba nam neko polupismen da nadje adresu i ostale licne podatke od Istoka (verujem da zivi u beogradskoj istocnoj kapiji, al nisam siguran). Drale kao najveci ludak ce da preobrati svu zensku rodbinu od istoka u opus dei sektu i da stavlja snimke bicevanja na instagram. Ostali zeljni akcije nek mi se jave na fejsbuk profil Stefan Cela Colovic cirilicom, samo je bitno da ostanemo totalno anonimni da nas ne pohapsi internet murija, ili da nas ne prebiju Istokovi ortaci iz teretane. word up

to me ćale nagovorio, nešto na fazon: "ako ne završiš školu bolje da voziš kamion nego da radiš za bing." , i ja ga poslušam jebiga.

swe pohvale za absolum prshtanje je bilo i joti sidhu isto kada je izasao i dj cheda haos. jer si me video mozda imao sam shivu na majici doneo ortak sa ozore haha :P

Ево пар фотки са егзита

http://www.youtube.com/watch?v=cVYyXKz7zJo

nije da nemas ukusa za zene, nego si retard :D

BRATE UZMI PIT BULLA TO JE NAJBOLJA RASA POSLE MOZES I NA BORBE DA GA VODIS DA SE BIJE ZA PARE I MOZES DA MU KAZES DRZI ZANDARE I DA KRENE DA LAJE I DA KIDA

Zbog situacije ortaka u kojoj su se nasli, moracu da idem u kucu jednog od njih u sutomoru...da se ubijem ili da se ubijem?

unka je prco

Jos jedna losa sezona u fudbalu je za nama. Sesta uzastopna titula je otisla ali nama glave nisu pognute, mi smo i dalje ostali jedinstveni i jos jaci. U basketu konacno da smo se trgnuli iz mraka. Moze i mora mnogo bolje. Naredna sezona obecava i u fudbalu i u kosarci. Nasi vaterpolisti uzeli sve sto se uzeti moze ... BRAVO MOMCI, GAZI LOMI !! U ovom prelaznom ruku za sada došli Đorđe Rakić (Al Arabi), Nikola Mijailović (Amkar Perm), Miloš Ninković (Evijan), Aleksandar Kovačević (Spartak Subotića) i Slovenac Nejc Pečnik (Šefild Vensdej).. ( Arauho ceka vizu) Pominju se jos neka pojacanja i videcemo sta ce biti na kraju U basketu imamo mega transfer Bobija Marjanovica a pored njega dosli su i Jaka Blazic, Blejk Silb SAMO HRABRO. ZVEZDO, ZGAZI IH SVE !!

da razjasnim nesto, ja sebe NE smatram "najjacim igracem na balkanu" uopste ne smatram da sam neki igrac, to sto igram duze od 10 god imam neko iskustvo.. znaci svako moze da bude najjaci online. Sve sumnjive situacije su smesne jer su uglavnom sve prijava, a to sto jedan vas igrac ne secam se koji je nick bio, skoro svaku rundu na inferno jos ne provirim sa pusku dobijem glavu u kucu ali nisam prozivao jer ne znam ko je lik mozda je "pro igrac" :) dok sam ovde da se izreklamiram malo, jebe mi se za kanter ionako je propala igrica, pokusavam neke pare da zaradim :) ae like, share : *REKLAMIRANJE*

...je tviter je za ljude sa mozgom.

Жена паркинг мастер преко пута моје зграде

PRVI SVETSKI RAT (1914-1918) part 2 Odmah posle napada Austro-Ugarske na Srbiju i otvaranja Balkanskog fronta počele su borbe na Zapadnom frontu koji je stvoren namerom nemačke armije da brzim dejstvom razbije francuske i engleske trupe i prisile ih na kapitulaciju. Zajedničke snage Nemačke i Austro-Ugarske na Istočnom frontu započele su borbu protiv Rusije. Englezi i Francuzi su 1915. godine pokušali da osvoje Bosfor i Dardanele kako bi izbacili Osmansko carstvo iz rata, međutim kako ovaj napad nije uspio, sile Antante su u Grčkoj otvorili novi - Solunski front. Sve zaraćene strane su na početku rata očekivale da će sukob biti kratkotrajan i da će se okončati munjevitim vojnim akcijama. Nije bilo tako: umesto ofanzivnih bitaka i brzog napredovanja armija, rat je postao dugotrajno iscrpljivanje u rovovima, koje je svakodnevno odnosilo brojne ljudske žrtve. Ubrzan razvoj vojne industrije i primena sasvim novih tipova oružja izmenila je dotadašnji način ratovanja. Mašinske puške (engleski mitraljez vikers) i brzometni top onemogućavali su ofanzivu pešadije, prisiljavajući je da ostane ukopana u rovovima. Novinu u naoružanju koje je upotrebljavano u Prvom svetskom ratu predstavljali su tenkovi. Za potrebe mornaričkog ratovanja korišćene su podmornice, naoružane torpedima i one su bile velika opasnost prvenstveno za trgovačke brodove neprijatelja. Nemačka armija u Prvom svetskom ratu upotrebljavala je otrovne gasove i time kršila sva do tada priznata pravila ratovanja. Na balkanskom ratištu Austro-Ugarska je 1914. godine doživela od Srbije dva velika poraza: na Ceru i Kolubari, i to su prve izgubljene bitke Centralnih sila u ratu. Zbog neuspeha austrougarski general Potjorek je smenjen, a na njegovo mesto došao je nemački general Makenzen koji je združenom nemačkom i austrougarskom armijom izvršio napad na Srbiju i prinudio srpsku vojsku na povlačenje. Na Zapadnom frontu 1914. godine Nemci su preko osvojene Belgije izvršili ofanzivu na Francusku. Zaustavile su ih engleske i francuske trupe. Početkom rata vojska carske Rusije suočila se na svojim granicama sa dva neprijatelja - Nemačkom i Austro-Ugarskom. Zbog razlike u opremljenosti i pokretljivosti trupa ruska vojska je od Nemaca doživela poraz kod Tanenberga, dok je pobedila austrougarsku armiju u Galiciji. Austro-Ugarskoj i Nemačkoj uspelo je da na svoju stranu pridobiju Osmansko carstvo i Bugarsku. Time je Centralnim silama omogućeno da drže pod svojom kontrolom morske tjesnace, a posle uspešne odbrambene bitke za Galipolje (1915), sprečile su mornaricu Antante da doprema Rusiji inudstrijske proizvode i vojni materijal. Iste godine Italija ulazi u rat na strani Antante i vodi borbe protiv Austro-Ugarske. Najžešće bitke u Prvom svetskom ratu odigrale su se 1916. godine na Zapadnom frontu. Od njih je najznačajnija bitka kod Verdena. Trajala je deset meseci i predstavljala je primer dugotrajnog iscrpljivanja protivničkih armija od kojih nijedna nije uspela na kraju da ostvari pobedu. Ratovanje na Istoku obilježeno je ofanzivom ruskog generala Brusilova, ali se posle početnih uspeha i ta linija fronta stabilizovala. Rumunija se pridružuje silama Antante 1916. godine, ali već u prvim borbama doživljava neuspeh. Zbog boljševičke revolucije Rusija je prinuđena da napusti dalje angažovanje u ratu. Ulaskom SAD u rat 1917. godine sile Antante stekle su ogromnu prednost u ljudstvu i vojnom materijalu, što je i odredilo dalji tok rata. Te godine i Grčka je ušla u rat, a Solunski front, posle pobeda srpske vojske na Kajmakčalanu i oslobođenja Bitolja 1916. godine, postaje ponovo aktivan i opasan za Centralne sile. Vojna premoć sila Antante bila je sve veća, dok su Centralne sile trpele poraze doživljavale industrijski kolaps. Prvi svetski rat završen je 1918. godine kapitulacijom Nemačke i Austro-Ugarske. PRVI SVETSKI RAT part 3 SAD su na početku rata bile neutralne. Rat koji se vodio daleko od njene teritorije i u kojem nisu učestvovali njeni građani, nije izazivao veće interesovanje. Prekomorska trgovina sa Francuskom i Velikom Britanijom povećala se tokom rata skoro četiri puta, a zaduženost saveznika u bankama SAD bila je velika. Ali, dva događaja su bitno uticala da se SAD odrekne svoje neutralnosti i uđe u rat kako bi se borila na strani sila Antante. Nemačka je, da bi sprečila američko dopremanje vojnog materijala i životnih namirnica saveznicima, proglasila neograničeno podmorničko ratovanje protiv trgovačkih brodova SAD koji su potapani bez upozorenja, što je izazivalo velike ljudske gubitke među mornarima. Pokušaj Nemačke da sklopi savez sa Meksikom protiv SAD, uz obećanje teritorijalnog proširenja na račun američkih država, izazvala je pravu buru nezadovoljstva i SAD aprila 1917. godine ulaze u rat. Posle skoro tri godine iscrpljujućeg ratovanja privrede evropskih država bile su pred potpunim kolapsom. Sva industrijska proizvodnja bila je stavljena u službu ratnih ciljeva, a ravnoteža na bojištima nije ukazivala da će se rat skoro završiti. Beznadežna situacija se promenila ulaskom SAD u rat. Američka vojska u tom trenutku nije bila ništa spremnija za moderno ratovanje od bilo koje druge evropske armije, ali su SAD svojim industrijskim potencijalima, proizvodnom snagom i ljudstvom presudile u korist Antante. Njena vojna industrija veoma brzo je gradila razarače i svu za rat potrebnu tehniku, a kao zemlja koja je proizvodila više od polovine svetskog izvoza hrane, bila je ozbiljan oslonac ratnim naporima saveznika. Američki vojnici, sveži, samopouzdani, dobro opremljeni i uhranjeni, predstavljali su onu vojnu snagu koja će nadomestiti kolaps Rusije i njen izlazak iz rata, a saveznicima u Evropi olakšati situaciju na frontovima. Nakon kapitulacije Centralnih sila (Bugarska krajem septembra, Osmansko carstvo u oktobru, a Austro-Ugarska i Nemačka u novembru 1918. godine) oružane sukobe zamenili su diplomatski pregovori. Pobednici u ratu želeli su da mirovnim ugovorima potvrde uspehe svojih armija, prošire svoje teritorije na račun poraženih država i nametnu im obavezu isplaćivanja velike ratne odštete. Pariska mirovna konferencija trajala je od januara 1919. do januara 1920. godine. Za razliku od sličnih skupova iz prošlosti, Pariska konferencija nije bila sastanak pobednika i poraženih na kome bi se zajednički dogovorili o uslovima mira, već je to bila konferencija na kojoj su se pobednici međusobno dogovorili o uslovima koje će nametnuti poraženom neprijatelju. Brojne detalje mirovnog sporazuma razrađivalo je više od pedeset komisija, koje su održale preko 1.600 sastanaka. Međutim, iako su u radu konferencije učestvovali predstavnici većine evropskih država, glavne odluke donosili su Vudro Vilson, Dejvid Lojd Džordž, Žorž Klemanso i Vitorio Emanuel Orlando, odnosno predsednici SAD, Velike Britanije, Francuske i Italije. Konferencija u dvorcu Versaj kraj Pariza je trajala od januara do juna 1919. i na njoj su utvrđene i potpisane odredbe mirovnog ugovora između Nemačke i sila Antante. Nemačka je bila primorana da potpiše klauzulu o krivici za izbijanje rata, da značajno smanji svoju armiju i ograniči razvoj vojne industrije, da prihvati isplaćivanje ratnih reparacija i vrati Francuskoj pokrajine Alzas i Loren i morala se odreći svojih kolonija, a sličnu sudbinu doživeli su i njeni saveznici. Posle Prvog svetskog rata sa istorijske pozornice nestala su četiri carstva: nemačko, austrougarsko, osmansko i rusko. Na političkoj karti Evrope pojavile su se nove države: Čehoslovačka, Poljska, Finska, Letonija, Litvanija, Estonija, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. U istoriji ratovanja Prvi svetski rat predstavljao je katastrofu do tada neviđenih razmera. Gubici u ljudstvu i ekonomska šteta načinjeni tokom četiri i po godine rata bili su ogromni. U njemu je učestvovalo blizu 70.000.000 ljudi pod oružjem, od toga je oko 8.000.000 poginulo u borbi, oko 7.000.000 trajno je onesposobljeno, a 15.000.000 bilo je ranjeno. U samoj Evropi, bez Rusije, bilo je oko pet miliona civilnih žrtava koje su stradale u vojnom sukobu ili ratom izazvanim razlozima kao što su razne smrtonosne bolesti, glad i beda. Broj žrtava u Rusiji, uvećan teškim gubicima u građanskom ratu, bio je mnogo veći. Iako su mirovnim sporazumom okončane velike bitke, borbe i masakri događali su se na graničnim područjima Evrope, prvenstveno u istočnoj Evropi, Jermeniji i Poljskoj. Nijedan od ratom zahvaćenih regiona nije izbegao epidemiju gripa 1918/19. godine, koja je odnela dodatne milione žrtava. Materijalna razaranja u ratu su, takođe, bila ogromna: stotine hiljada kuća je uništeno, imanja popaljena, putevi, železnice i telegrafi dignuti u vazduh, stoka pobijena, šume uništene, neeksplodirane granate i mine činili su zemljište nepovoljnim za poljoprivredu. Kada se tome dodaju gubici u brodskoj tonaži, posredni i neposredni troškovi mobilizacije, onesposobljena industrija i poljoprivreda - dobija se jasnija predstava o razmerama rata.

Ok je sve to samo sto igra nije nepopularna jer je losa nego zato sto je teska i jos pride neisplativa u srbiji za takmicenje. Da ja mogu sa sat dva dnevno da pravim neke rezultate igrao bi je i dalje. Ovako me smara sto od 10 stvari koje sam naumio da uradim, zapravo uradim 4, a pored tih 10 treba jos 30 da se uradi na nekom kompetitivnom nivou. I da bi dosao do tog nivoa morao bi da igram 10 sati dnevno sto ne mogu i sto vecina ljudi odavde ne moze vise sebi da priusti, a klinci koji imaju vremena mahom igraju lolove ili tako neke debilizme koji su boza.

bezi marice jebace te marko !

taj faj,liverpul je definitivno postao kao blekburn,poceli smo i igrace od njih da uzimamo u trenutku kada niko u Evropi nece da dodje u Arsenal:D

Pa da ti se zaista ne ide i da ti je skenj ti ne bi isao. Tebi je zapravo dojaja sto ides tamo, al' se samo pravis pred forumasima, kao bljak Sutomore. A jedva cekas da pijes pivo za 1 euro i jebes seljanke iz Pozege!

http://www.thisiscolossal.com/2013/07/giant-chrome-t-rex-installed-on-the-seine-river-in-paris-by-philippe-pasqua/

Evo i jedna photoshop ready slika :D

I da je pazis kao oci u glavi. I da udavis komsiju. Elem, evo od mene nesto. Nije moj, ali kao da jeste. Panter lepi. Kad je bio skroz maleni, i kad je porastao. Ima zube kao vampir :) Sunce moje. http://imgur.com/a/skwxk

PRVI SVETSKI RAT (1914-1918) part 1 Blokovska podela moćnih kapitalističkih zemalja Evrope u dva suprotstavljena tabora, različitih političkih i vojnih interesa, neminovno je vodila rat. Engleska, Francuska i Rusija, sa svojim saveznicima, obrazovale su Antantu - vojni blok čiji je osnovni cilj bio očuvanje postojećeg stanja, prvenstveno osvojenih kolonija, dok su drugu grupu činile Nemačka, Austro-Ugarska i Italija organizovane kao Centralne sile, koje su potpuno nezadovoljne svojom pozicijom na međunarodnoj sceni težile novoj kolonijalnoj podeli već podeljenog sveta. To je i bio stvarni uzrok izbijanja Prvog svetskog rata. Glavni ciljevi Nemačke bili su da osvoji engleske, francuske, belgijske i holandske kolonije, oduzme Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju i Pribaltik od Rusije, čime bi značajno poboljšala međunarodni položaj i uspostavila dominaciju svetom. Planovi Austro-Ugarske bili su usmereni prvenstveno prema potčinjavanju Srbije i Crne Gore kao glavnih prepreka ostvarenju interesa na Balkanu, ali i očuvanju jedinstva sopstvene države jer su je sve više ugrožavali zahtevi pokorenih naroda za slobodom. Ciljevi saveznika u Antanti direktno su bili suprotstavljeni interesima Centralnih sila. Engleska je željela da sačuva i proširi svoje kolonijalno carstvo osvajanjem nemačkih kolonija, zatim Iraka i Palestine od Osmanskog carstva. Francuska je težila da povrati pokrajine Alzas i Loren, da od Nemačke otrgne industrijski bogatu Sarsku oblast, kao i da učestvuje u podeli nemačkih kolonija u Africi. Rusija je nameravala da pripoji Galiciju i Bukovinu, teritorije naseljene Ukrajnicima koje je Austro-Ugarska držala pod svojom vlašću i da suzbije uticaj Austro-Ugarske na Balkanu i uspostavi svoj, dok je od Osmanskog carstva nameravala da otrgne Bosfor i Dardanele kao i neke zemlje u Aziji. SAD su naglašavale svoju politiku nemešanja u mogući evropski sukob, ali je zbog snažnih finansijskih i trgovniskih veza sa Velikom Britanijom i Francuskom ta zemlja bila saveznik Antante. Prva decenija uoči svetskog rata obilježena je ozbiljnim političkim krizama među velikim evropskim silama. Uprkos povremenom popuštanju napetosti i diplomatskim rešavanjima sporova, postojala je jasna opasnost od izbijanja rata. Prva marokanska kriza 1905. godine, druga 1911. dovele su Francusku i Nemačku na ivicu sukoba, austrougarska aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine, Balkanski ratovi i podela osmanskih teritorija između balkanskih država, samo su najozbiljniji u nizu događaja na međunarodnoj političkoj sceni koji su ugrozili ioanko slabu ravnotežu među velikim silama. Nezadovoljne kolonijama koje poseduju, Centralne sile (posebno Nemačka i Austro-Ugarska) zahtevale su novu teritorijalnu podelu sveta. Taj zahtev, koji je naišao na otpor Engleske i Francuske, smatra se uzrokom izbijanja Prvog svetskog rata. Zbog suprotstavljenih interesa napetost između velikih kolonijalnih sila Evrope neprestano je rasla i samo se očekivao događaj koji će poslužiti kao opravdanje za početak rata. Povod za izbijanje Prvog svetskog rata bio je atentat u Sarajevu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je izvršio Gavrilo Princip. Povod za neposredno izbijanje Prvog svetskog rata bio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franca Ferdinanda, koji je 28. juna 1914. godine izvršio Gavrilo Princip u Sarajevu. Atentator je bio pripadnik revolucionarne organizacije Mlada Bosna, međutim Austrija je smatrala da glavne inspiratore atentata treba tražiti u Srbiji. Bečki dvor je optužio srpsku vladu za organizaciju prestolonaslednikovog ubistva i uputio je na njenu adresu ultimatum sa zahtevima od kojih su mnogi bili neprihvatljivi i ponižavajući. Iako oslabljena vojno i ekonomski posle balkanskih ratova i nemoćna da vodi rat protiv Austro-Ugarske, Srbija nije mogla prihvatiti zahtev da austrijski policijski i sudski organi dođu u Srbiju i vrše istragu u vezi s atentatom. Odbijanje austrijskog ultimatuma prvo je izazvalo prekidanje diplomatskih odnosa Srbije i Austro-Ugarske, a potom i dovelo do objave rata 28. jula 1914. godine. Postepenim ulaskom drugih zemalja u nastali oružani sukob Srbije i Austro-Ugarske došlo je do izbijanja rata svetskih razmera. Italija je na početku izabrala neutralnost, međutim zbog obećanja Antante da će pomoći njeno teritorijalno proširenje u Africi, kao i osvajanje oblasti u Dalmaciji, koje su bile pod vlašću Austro-Ugarske, ona kasnije ulazi u rat protiv Centralnih sila.

Misliš fekalni izlivi na pet metara od kuće

ko dolazi u herceg novi neka mi se javi, tu sam vec 15 dana i ostajem jos neko vreme, jer radim

Mislis na one stotine i stotine klinki sa BRENA sorcicima iz kojih kipe guzovi? Smorile su me koliko su SVE ISTE o/

Ево мали апдејт... пиздим што ми ове фаце испадају више пиксарски него анимеасто, а очигледно сам таман толко глуп да видим да нешто не радим како треба, а да не знам шта... остаје ми да прецртавам неке манга трипове ко будала у нади да ће нешто да се закачи... Ај ви аниме пратиоци реците коју, ако вам падне на памет... ја мислим да су очи, али не знам шта тачно.

Još samo nam fale gigantski neboderi i hover automobili i takoreći već smo u sajberpanku :D Jesto to je selotejpara, to je jedan interni naziv zbog njenog izgleda pre obnove, zaboravio sam da je ne poznaju svi pod tim imenom Što se priče oko zamene tiče, to je na nivou rekla kazala , nije istina: Evo sada post o ambasadi, sa jednim velikim ali zanimljivim wot delom ARHITEKTA: Rože-Emil Eksper ZAVRŠETAK IZGRADNJE: 1933. LOKACIJA: http://binged.it/yTwCXL Pogledom uprta na Kalemegdan, na ušće Save u Dunav, francuska ambasada je zdanje koje Beograđani smatraju prirodnim delom svog grada. Omeđena ulicama Gračaničkom i Pariskom, prostrana zgrada francuske ambasade tipičan je izraz francuske modernističke arhitekture između dva rata, obogaćene elementima klasicizma, skladnim proporcijama, elegancijom i bogatstvom detalja. Zdanje iz Pariske ulice sadrži prostor namenjen diplomatskim i konzularnim kancelarijama kao i kancelarijama vojnog atašea. S druge strane, iz Gračaničke ulice, nalazi se ulaz u rezidenciju. Prema planovima koje je uradio 1926. godine arh. Rože-Emil Eksper (Roger-Emile Expert), glavni arhitekta francuske vlade, trebalo je da zdanje izgleda monumentalno. Na neravnomernom, kosom terenu, omeđenom sa dve ulice, Pariskom i Kneza Sime Markovića, arhitekta Eksper je sintetizovao sliku francuske kulture u nekoj vrsti ubrzane retrospektive, gde se istorijski modeli mešaju sa luksuznom mitologijom i modernizmom. Tako cela slika dobija klasičan izgled koji pomalo vuče na neoklasicizam ili paladijanski izraz. Glavno telo zgrade paralelno je sa Pariskom ulicom, a dva krila smeštena su uglom od 45 stepeni kako bi se omogućio što bolji pogled na Savu, Dunav i Kalemegdan. Ovakav teren omogućio je igru nivoa koja je iznedrila razigrane terase, a time i osvetljenost prostorija donjih nivoa. To se naročito vidi u unutrašnjosti same zgrade, gde se nalaze pomoćne prostorije: svaka od njih ima prirodno osvetljenje. Prostrano svečano stepenište obloženo je belim venčačkim mermerom. Tik ispod tavanice a iznad ogromnih ulaznih vrata, ugrađen je veliki medaljon „Marijana“, simbol Francuske. Na samoj tavanici upisana je rimskim brojevima godina otvaranja Poslanstva-XCMXXXIII (1933). Odatle se ulazi u Dvoranu za prijem. Najpre u veliki četvrtasti prostor okrenut unutrašenjem francuskom vrtu, zatim u salon kružnog oblika, nazvan Salonom sa stubovima. Ovaj prostor podeljen je kolonom belih mermernih stubova koji su pri osnovi operveženi bakrom kao i sokle oko zidova. Posao rekonstrukcije prostora od 5 500 m2, podignutog u čistom Art Deko stilu, preduzet je posle 2002. Neke delove rezidencije odmah je trebalo dovesti u prvobitno stanje. Projekat je poveren francuskoj dizajnerki, Elen de Sen-Pjer (Helene de Saint-Pierre), unuci čuvenog generala Franša d’Epere-a, čije ime nosi trg u blizini Autokomande. Preduzevši opsežna istraživanja, tragajući u Francuskoj za papirima u kojima je pisano o ovom zdanju, iz zaborava je izvukla originalne skice, slike i zapise. U prvom četvrtastom delu Dvorane za prijem na zidovima se nalaze veliki medaljoni na kojima su simbolično prikazane četiri velike reke Francuske: Sena, Loara, Garona i Rona. Na tavanici salona izvedena je alegorična predstava - floralna kružna gipsana girlanda u čijem se centru nalazi Golubica Mira. Na podu veliki Goblen tepih specijalno (ručno) rađen u periodu 1946-48, za ambasadu. Na ivici tepiha, kao i na svim kvakama i mnogim zidovima mogu se videti utisnuti znakovi „RF“-„Republique Française“. Gospođa de Sen Pjer je boje tepiha odredila kao polaznu tačku za korišćenje nijansi u ovom prostoru. Tako su stolice presvučene crvenom kožom, zavese na visokim prozorima su zelene; čak su i nijanse kićanki za zavese, koje se na francuskom jeziku zovu ambras (franc.obgrliti, poljubiti) u odgovarajućoj nijansi! Dva elegantna okrugla stola ispred prozora koji gledaju na unutrašnje dvorište sa fontanama, nova su i ručno rađena u Art deko stilu. U sredini ploča stolova inkrustriran je šestougaonikheksagon, kako iz milošte Francuzi tepaju obliku svoje zemlje. U Francuskoj još uvek ima kvalitetnih zanatlija koje na starinski način rade po porudžbini! Moćna kolonada i visoka tavanica daju ovom prostoru grandiozan izgled. U delu prema Kalemegdanu Rotonda akcentuje monumentalnost prostora. Visoka je 9, dok su prozori visine 8 metara. Pogled kroz ovako visoke prozore može da „privuče“ Kalemegdan - zato izgleda kao da Kalemegdan „pripada“ ambasadi!“ Plitki reljefi koji okružuju vrata i kružni deo Rotonde sa ogledalom slave blagostanje, plodnost i kulturu Francuske: Ples i Muzika, Pax („Mir“), životinje, gušter, drvo, girlande, forum, maske, kuće, grožđe, lira, merdevine, klasje, mač, bik, vojnik sa štitom; godina velike francuske revolucije, 1789. takođe je utisnuta u zid. Ceo ovaj ansambl plitkih reljefa delo je vajara Karla Sarabezola (Carlo Sarabezolles), inače prijatelja arhitekte Ekspera. Ovaj vajar je postao poznat u prvoj polovini XX veka kada je počeo da izrađuje skulpture u betonu, tada još novom materijalu. Pokazao je da ovako “neplemenit” materijal - po kvalitetu i boji - beton materijal koji može da iznedri savršene oblike. Jedno od njegovih poznatih dela je kuća u američkoj državi Severnoj Karolini, podignuta za bogatog industrijalca Di Pon Nemura (Du Pont Nemour). Reljefi Rotonde izvedeni su u Francuskoj, kao i sama vuta, dok je celokupna drvenarija izrađena od hrastovine iz Srbije. Na gredi kamina u Rotondi može se videti friz sa plitkim reljefima zodijačkih znakova! Veliki kristalni luster se lako može spustiti uz pomoć kuke da se opere ili zameni sijalica. Zanimljivo je da nigde nema radijatora. Arhitekta je grejanje spustio u suteren a na podovima pored prozora postavio ukrasnu mesinganu mrežu kroz koju teče toplota. Detalj neizmerno prijatan za oko! Takođe nema klima uređaja. Možda je toplo samo mesec dana u godini, a ima i toliko visokih prozora! Krošnje kalemegdanskog drveća pomažu da temperatura bude prijatna, kao i svežiji vazduh koji dolazi sa Save i Dunava. U prilog ide i debljina spoljnih zidova: spoljni 35cm, zatim vazdušna izolacija 24cm i unutrašnji 11cm-ukupno 80cm! Prava bastida! Unutrašnjost zdanja izdržava temperaturu od -30 do +40 stepeni! Sa obe strane Dvorane za prijem nalaze se prostorije koje je arhitekta označio kao Salon de Madame (danas - Mali salon) i velika trpezarija u desnom, i Salon d’ambassadeur (danas ambasadorova kancelarija) i kabinet Prvog sekretara ambasade (danas kancelarija Prvog savetnika), u levom krilu. Trpezarija i Kancelarija ambasadora postavljeni su, može se primetiti iz vizure Pariske ulice, pod uglom od 45 stepeni, što omogućava fantastičan pogled na beogradsku tvrđavu i dve reke. “Zahvaljujući gospođi Sen-Pjer mogli smo da vratimo zidove velike trpezarije u prvobitno, izuzetno zanimljivo, stanje. Zidove smo zatekli premazane grubom belom bojom. Nismo ni sanjali da se ispod nje nalazi geometrijska šara širine 10 cm,“ zadovoljni su u ambasadi. „Elen je „iskopala“ crno-bele fotografije na kojima su se na zidovima videle horizontalne i vertikalne štrafte od stucco mermera. Njena saradnica, restauratorka Mariliz de Kastelbažak (Marilyse de Castelbajac), rođaka slavnog modnog kreatora, zajedno sa grupom beogradskih studenata sa likovne akademije, otpočela je mukotrpan posao. Pažljivo i strpljivo strugali su zidove sve dok se jednog dana nisu pojavile linije: na videlo su izašli vodoravni i vertikalne geometrijske linije, urađeni tehnikom stucco mermera, roze i bele boje, čime je zaokružena ideja čistog Art Deko stila! Četiri originalne trpezarijske stolice, koliko ih je nađeno u rezidenciji, poslato je u Pariz, u radionicu zanatlije Deveša i prema njima su napravljene nove. Presvučene su najmekšom ševro kožom u tonu sa geometrijskim linijama na zidu. Store na prozorima visokim šest metara takođe su u istoj nijansi. Tepih je u potpunosti napravljen prema originalu, kao i luminarije na zidovima i centralni luster jednostavnih linija, koje je jedan pariski zanatlija uradio prema postojećim dokumentima. Nekog od prethodnih stanara francuske rezidencije nije mrzelo da odvuče 550kg tešku konzolu u vrt! Ona je 2004. vraćena tamo gde je i njena svrha - u trpezariju. Na konzoli se danas nalaze dva barokna svećnjaka, kao i dve statue, porcelan iz Sevra: jedna predstavlja Amfitriona, kralja Tebe. Prema legendi, dok je bio odsutan, Zevs prerušen u njegovo obličje obljubi njegovu ženu Alkmenu i ona rodi dvoje dece: Herkula, Zevsog sina I Ifikla, Amfitrionovog sina. Druga porcelanska statua predstavlja Posejdona, boga mora i zaštitnika moreplovaca. Tu su i nekoliko figura koje nisu u istom stilu. Ipak, našle su svoje mesto u ovoj simfoniji Art deko stila. Iznad konzole se nalazi veliko platno francuskog slikara Ežena Babulena sa temem ribarenja. Između Rotonde i velike trpezarije nalazi se Mali salon. Originalni nameštaj je bio na restauraciji u Parizu. Nalaze se četvrtasti kartaški sto koji na svakom uglu ima klizne podmetače za čašu i pepeljeru. Francuzi estete baš znaju da uživaju! Od dva paravana, jedan je takođe u Parizu na doterivanju. Na sredini je sto hiper modernih linija. Francuska ima običaj da svim svojim ambasadama raštrkanim po svetu šalje nameštaj i umetnička dela mladih umetnika kako bi predstavila svoje aktuelne trendove! U maloj intimnoj trpezariji, na jednoj od komoda nalaze se dve lampe u stilu „Rilman“. Emil-Žak Rilman, nazvan „genije Art Dekoa“, radio je elegantan nameštaj, lampe, tapete, unoseći glamur u francuski stil dvadesetih godina prošlog veka. Dekoraterka de Sen-Pjer je, smatrajući da njegov stil upravo odgovara čistototi Art Deko stila koga se arhitekta Eksper držao projektujući francusko Poslanstvo, odlučila je da napravi dve lampe u potpuno istom, „Rilmanovom“ stilu. Takođe je ubacila nekoliko novih komada za koje je smatrala da se odlično slažu sa već postojećim. Kada je porinut u more, čuveni parobrod „Normandija“ bio je prava „slika i prilika“ umetničkog Atr Deko enterijera na kome su radili poznati i nepoznati umetnici, a uživali mnogi ljudi od ukusa. Upravo je dekoraterka uzela dezen sa broda kao motiv za rukom rađene trpezarijske zavese. Kuhinja, prema principima projektovanja prve polovine XX veka nalazi se u suterenu; s južne strane vezana je za veliki vrt i koristi se za komunikaciju prilikom velikih primanja, kao što je 14. juli, nacionalni praznik Francuske. Na suprotnom kraju zdanja nalazi se kabinet ambasadora čiji su zidovi presvučeni drvetom. Izuzetno topla prostorija sa pogledom na reke čuva dve stolice u stilu Frenk Lojd Rajta, fotelje i stočić u stilu Art deko. Bela lepotica je okružena velikim vrtom po čijem obodu stoji ogromna katalpa, tri platana, bele breze, nekoliko zimzelenog drveća, dva kestena, čempres, grupe cveća i veliki plavi bazen. Unutrašnji vrt je izdeljen naizmenično postavljenim površinama kamena - presvučenim mermerom, i zelenila, sa fontanom u sredini - vrt je u francuskom stilu. Možda je g. Eksper mislio da će Francuska uvek biti bogata da može da izdržava tolike francuske vrtove rasute po svetu, u kojima se neprestano troši voda! Na fasadi okrenutoj prema ovom vrtu, nalaze se plitki reljefi, delo Korčulanina Petra Palavičinija (Petar Pallavicini, čiji se radovi nalaze na biforama hrama Svetog Save). Izveo ih je naš čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi (Giuzeppe Pino Grassi), koji je u Beogradu imao radionicu za obradu kamena. Eksper je u plan uneo i prostor za cisternu s vodom i dve štale za konje! Zanimljivo je da je ovaj projektant starog kova, „najengleskiji od francuskih arhitekata njegove generacije, Rože-Anri Eksper bio dobitnik čuvene arhitektonske nagrade Rima, i to u 26. godini! Površina svih fasada obložena je venčačkoim mermerom. Arhitekta je upotrebio tesanike po ugledu na skulpturalnu konstrukciju kraljevskog zdanja u Topoli. Čistota mermera podvučena je uokviravanjem venca roza mermerom, iz istog majdana. Gornji venac oplemenjen je poznatim simbolom Francuske: tri statue urađene u bronzi, koje predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke 2,80m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo su Karla Sarabezola. Ograde i kapije uradio je Rejmon Sib (Raymond Cibes), prema planu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu. Jelena Kaličanin Foto: Dragan Babović

sinoc sa milsa ja sam pokusao da se nasmejem, jebote :D

bravo proto! i ne slusaj metalce za savet,evo ti najbolji pokazatelj koliko njih zapravo imaju devojku!

Zashto sam prochitao ceo ovaj topic My 2 cents - nije vazno gde je vodish, ako joj se svidjash. Ali, ako je odvedesh na neko mesto koje joj se svidi, imash velike shanse da prcash ;) Sve je to individualno, vodio sam ribe i na Savu i na zemunski kej i na Kalemegdan i u fensi restorane i kafice. Statistichki gledano, 50-50 je ispalo na kraju, dakle i shetnja i restorani/kafici rade posao, ali samo ako ste na istoj frekvenciji. Za nas matorce, jedan od osnovnih kriterijuma trenutno za dobar sprc je - "deca su zauzeta ili deca spavaju"

:D

a na live sesiju dovodimo celu, pa ti vidi e da, sto lazes istoce da si dao studentima da analiziraju bilo sta, kad ne umeju da citaju?