Leaderboard

za jacanje imuniteta HEEE

Заправо, ја тај проблем немам:) Често сам писао, исто тако, увек кад је требало да се пише професору, декану, директору, зови Дуља... Могу и језгровито и исправно и са богатим и адекватним речником... Штавише, ја могу и сада да добијем петицу на писменом, притом су ми писмени били увек на фазон пола стране:) Поента је у овоме што Штајнман наводи, али Стинг вероватно није укапирао вајб мојих епопеја, тј. да оне нису такве због нужде, него да представљају свестан избор. Не знам, пробај на то да гледаш као на неки стенд ап (натегнут пример, ал небитно) на коме ћеш рећи ''јебем ти дете гумено у уста шкрбава'', а не ''пуши курац'', иако преносиш можда и озбиљну поруку. Пренос те поруке зависи и од форме, а та форма треба да не буде напорна, чак и по цену језгровитости. Е сад, некоме ово не одговара, али рецимо мени то више одговара - мислим на то када сам ја публика. Далеко више ми лежи неки хипотетички уџбеник из физике који има седамсто страна, са меме чича глишама који вичу ОМГ и ''е знаш оно кад оно'' и дешавају им се свакодневне ствари на које скачем у столици и дерњам се ''ПА ТО, ТО, ТАКО ЈЕ И МЕНИ КАД УСТАНЕМ РАНО''. Неком ово апсолутно не одговара и више би волео да тај уџбеник има тридесет страна битних формула и језгровитих економичних реченица. Мишљења ће увек бити подељена, наравно. Зато се и јављају људи са ''напорно ми је да читам ове компликоване ковитлаце смислова, сленгова, примера и паралела'', али има и оних који радосно дочекују сленг просере јер им је блиско да читају тако нешто, чак и када је обимније него што би могло да буде. Пошто сам ја такав кад сам у улози читаоца, пишем на тај начин. Други аспект тога је што имам огромно поштовање према сленгу, према просеру, према псовкама, према периферијском хумору, према, ајде да кажем, луцидном вртењу гомиле наизглед неповезаних речи да би се нешто описало итд. И то озбиљно поштовање, не у смислу да ми је то симпатично као појава. Наравно, не треба закржљати ни у књижевном смислу и зато треба одвојити једно од другог и тренирати оба одвојено, што многи људи не ураде и онда им није добро када пишу ЦВ и чуде се како су неписмени а нон стоп се дописују са другарима. Другим речима, ја овај Рим капирам овако, па се тако и понашам. А сад, бек ту д топик!

jebi ga, glupo je sto kacim posle meca, ali moram da se pohvalim, prvi prelaz u karijeri skinut :D (retko kada igram, ali bas bas retko)

I macketinama prija ovo sunce =)

nadjite poslove

"Tuborg - Be a Depeche Mode would like to access your public profile, friend list, email address and likes." Sorry, no

slike su slikane telefonom, bez topaza i skupe opreme

evo ako nekog interesuje,moj komentar koji izlazi u sutrasnjim novinama,pa da ne dajete bezveze 20 dingera da vidite moju ruznu njusku cim otvorite novinu :)

Имах времена, а и у фазону сам да је то готива, па реко да мало вотујем на ову тему, блоковским језиком, јелте:) Википедија каже следеће: Што је заправо врло добар сабијени текстић и чоек може да скапира о чему се ту у основи ради. Али опет, овоме фали читав низ додатних појашњења а ла како, шта, где, зашто итд. Такође, треба то колоквијалније искењати:) Можда би се механизам неурозе могао најбоље објаснити Фројдовом поделом структуре личности. Иако је Фројд цар, наравно, његови трипови су матори и често оверрајдовани, али не увек. Његов трип структуре личности је, међутим, прилично схватљив и логичан, тако да може да се искористи као помагач у објашњавању неурозе. Фројд је структуру личности поделио на ид, его и супер-его: -ИД ид је нагонски део личности, он не познаје време, етику, логичке поставке, па и физичке карактеристике (типа дефинисан простор и те форе). Фокус ида је на задовољењу нагона, то је стихијски, архетипни део личности и блеји у подсвести. Свест не може контактирати ид. Дакле, ид је на фазон тасманијског ђавола, да поседујемо само тај део, ми бисмо дркали курац у продавници, шамарали људе и ишли около са Туретовим синдромом:) -ЕГО его је средњи део, изнад ида и испод супер-ега. Он је у суштини лик који стоји између ида и супер-ега и у фазону је ''океј момци, ајмо бити другари''. Он филтрира ИД кроз реалан свет и кроз призму супер-ега. -СУПЕР-ЕГО ово је део личности који зна и примењује моралне норме, то је чисто социјални део. Како овај апарат функционише? Рецимо, видимо добру рибу на улици. Шта се ту дешава? ид: брате, готово, дижемо пају, саплићемо рибу и силујемо је на улици, није ми добро! суперего: коњу један ретардирани, ајде што је то кривично дело, него је и грех! Нема дискусије и спусти тај курац одмах, како те није срамота! его: ало, бре, полако. Слушај, ид, нема ништа од тога, јел ти капираш да одосмо у курац ако то урадимо? Ако оћеш, идемо да је стартујемо, па ћемо је можда јебати сутра-прекосутра. А ти суперего, смири се, претерујеш, што се тако обукла ако неће да нам се дигне курац? Зна она шта ради. Дижемо курац, ал га намештамо на горе да се не изваљује. Нећемо да је силујемо зато што бисмо најебали, али се не бих чудио да добије по пички од неког данас. Значи, сад идемо да причамо с њом, курац намештамо испод каиша, а кад дођемо кући, сећамо се и дркамо, јел може? ид: пффф, добро ајде... суперего: пффф, добро ајде... Ово не мора да се реши увек компромисом, ево два примера за једнострано решење, али ваљано: 1: ид: брате ај да издркамо на излог! суперего: е, ово је већ нечувено, не, не и не! его: добро, брате, ид, јеси ти нормалан? не може, јеби се. ид: у је какви сте суперего: ња ња ња ња ња 2: ид: јоооо ај да скачемо по барицама јоооооооо суперего: колко година имаш, стоко једна, не може! его: ајде не сери суперего, кога боли курац, ако нас неко чудно гледа, показаћемо му курац јел да ид? ид: јееееее! суперего: јебте се, скачите, наскакали се дабогда Дакле, решена ствар. Али као што се јасно види, овај механизам се заправо састоји у зауздавању једних елемената другима и као такав је врло танан и може да се сјебе. Структура функционише док постоји равнотежа, кад та равнотежа прсне, пршњава и лик. Кад кажем ''прсне'', то се може односити како и на зајебане трипове типа ''нисам више могао да издржим, одсеко сам риби главу и јебо је у мождину рааавр'' (овде конкретно је ид повиленео), тако и свакодневне трипове а ла ''данас сам опсовао и осећам се лоше, који сам сељак'' (овде конкретно је суперего повиленео). Може и его да једе говна, у том случају човек је неодлучан и превише сере о стварима (''дал да га дркам сад, ма не могу, умрла ми је тетка, ма брате дрка ми се какве то везе има с тетком, али брате није у реду, ма шта није у реду, ко да би се она љутила, ал брате опет сморићу се блаблабла''). У даљем излагању нећу толико користити ид, его и суперего. Ово горе сам написао да би цео пост добио неки вајб и да би читалац могао да се лако везује за ток приче и примере. Битно је, дакле, да капирамо да имамо део са нагонима (који не морају бити из ида, могу бити обичне жеље, зато ћу даље избегавати ид, его и суперего, али у суштини, то је то), који их шаље даље, па се тамо гледа шта ћемо са њима. Који је тачно процес рађања неурозе, колоквијално речено? У малом Перици, роди се жеља. Та жеља је за Перицине ''умне полицајце'' нешто нечувено и толико страшно да они не дозволе да она пређе праг сазнања. Дакле, они ту жељу толико брзо заташкају, да ни мали Перица не зна да је то пожелео. И јебига, то делује да није фер према малом Перици, јер му треба дозволити да сконта шта је пожелео, па да сам види шта ће с тим, јел тако? Тако је. Зато и настаје срање. Међутим, како је само закрпљена, а не и ризолвована (на било који начин), жеља се бори и бори и бори да допре до малог Перице, док је за то време умни полицајци држе затвореном и троше гомилу енергије на то, јер је жеља све јача, а они све слабији јер троше ресурсе организма. Жеља на крају креће да пролази кроз пукотине које је направила, али и даље мали Перица не зна шта је пожелео, жеља се манифестује у разним облицима неуротичног понашања, а ''власник'' тела нема појма о чему се ради и који му је курац. Нпр. мали Перица ће почети да осећа незадовољство, анксиозност, почеће да добија бубуљице или себореју или да се перута, почеће да грицка нокте, можда почне да пуши или пије или да се дрогира, почеће превише да размишља и да анализира ствари, да буде неодлучан, да губи на самопоуздању, да се трипује да ли је луд, леп, паметан итд. А све због те жељице која ЗАИСТА може бити јако ситна, али способна да направи ова срања јер јој се не допушта да постоји. Оно што је овде готивно је што добар терапеут може да пинпоинтује суштину проблема, тј. да психоанализом од ''не знам шта ми је, анксиозан сам и ложим се на чудне порниће'' дође до ''кад сам имао четири године, хтео сам да скачем по барицама, али ми мама није дала и ја сам то после заборавио''. Ево примера који би појаснио овај процес: Перица је отишао код тетке коју виђа ретко, фазон једном у три године. Тетка има ћерку. Ћерка је готивна риба. То је поставка:) У Перици се јави констатација да би он своју сестру од тетке одвалио од курца. Битна ствар је да сконтамо да ова констатација НИКАД не долази до Перице, дакле он за то НЕ ЗНА. Њему се не диже курац кад је види, он не размишља о њој на тај начин, дакле, појма нема. Све ово што сада пишем се дешава испод Перициног радара. Значи нема оног да је констатација дошла до Перице, па је он рекао ''ОХ НЕ КОЈИ САМ БОЛЕСНИК, НЕ СМЕМ ВИШЕ ТАКО ДА РАЗМИШЉАМ ДЕРЗ НО ПЛЕЈС ЛАЈК ХОУМ ДЕРЗ НО ПЛЕЈС ЛАЈК ХОУМ'', не, није дошло до тога, све је ''испод''. Дакле, имамо констатацију дотичну. Ова констатација (намерно пишем констатација, а не жеља јер за лечење неурозе често уопште не мора да се испуни жеља, већ само да се констатује, тј. акнолиџује у свести) је толико страшна за Перицине умне пандуре да они сконтају, наивно мислећи да тиме штите ''Перицину крхку личност'' да је јако важно да се ни по коју цену не дозволи констатацији да дође до Перице, јер је то ''страшно'' и ''не ваља'' и шта све не. И онда креће јурњава пандура и кримоса:) Пандури на све начине хоће да затворе констатацију, али констатација се просто не може затворити јер је 1-истина, 2-искреност. Дакле, дешава се једна бесмислена борба у којој се Перица троши максимално. Констатација оће напоље и куља у разним облицима, које сам већ поменуо (грицкање ноктију, анксиозност, несаница итд). Перица и даље нема појма о својој потајној жељи, само одједном види како се ''распада'' ни крив ни дужан. Оно што се психо-хемијски, а касније и физички дешава, то је да Перицин организам све више и више ресурса узима за фајт против констатације, што, наравно, утиче на Перицин живот јер Перица није перпетуум мобиле. Он не може ни физички ни психички да издржи толике напоре и креће да пуца по шавовима. Шта Перица може овде да уради? 1-ако је Перица зен цар, он може да измедитира недељу дана и да дође до констатације сам и онда је све кул. Поновимо да за ризолвовање неурозе не морамо да испунимо жељу (јебемо швецу) већ да само да је акнолиџујемо и прихватимо као део себе - јер она то и јесте. Она ће отићи добровољно кад Перица упозна неке готивне рибе и оде својим путем, али НИКАД неће отићи док Перица не акнолиџује да она постоји. 2-вероватнији исход - Перица ће да оде код псиџе. Шта ће овде да се дешава? -псиџа ће да врши гомиле интервјуа, дискусија, разговора, можда и хипноза, дугачке сесије решавања слагалица које представљају Перицину личност. Ово је неопходно јер псиџа тражи иглу у пласту сена - и то не само то, већ иглу у пласту сена за коју Перица не зна ни да постоји. Тако да је Перица тек од посредне помоћи. -псиџа ће да пинпоинтује проблематику - Перица би изодваљивао своју швецу од тетке, али је то блокирао. Онда ће псиџа да позове Перицу на једну дугачку, исцрпљујућу блеју:) -на тој блеји, псиџа ће да каже Перици шта је нашао. Перица ће да каже ''није тачно''. Фазон је што је ту Перица сасвим искрен, да га прикачимо на детектор лажи, показао би да говори истину. Не заборавимо, констатација је испод његовог радара. Овде креће право зезање за псиџу. Методом умарања, отварања, разлагања, псиџа доводи констатацију на површину и Перица је постаје свестан. Дакле, Перица сконтава да је заправо истина да би он јебо своју швецу од тетке. Сад иде други део блеје, јер се овде убацује Перицин суперего, тј. морал и креће други круг борбе, али овај пут, та борба је свесна. Дакле, креће порицање ''ннне немогуће, ја сам НОРМАЛАН ааааа'', али овде се дешава једна занимљива и кључна ствар: пошто је констатација изведена на светлост дана, борба се неминовно приводи крају. Ово је битан део и не треба да га ради неко ко не зна шта ради. Зашто? Зато што ако Перица не буде имао неког око себе (а узмимо да је Перица лабилан лик) он ће, не знам, да скочи са терасе јер не може да се избори са тим. Е, ако Перица има поред себе неког (а најбоље трејнд профешнала:) ), то се све обрће у нешто најпозитивније што је могло да се деси Перици - долази до излечења. Дакле, како то иде, кад Перица сконта да је констатација истинита: Прво, као што смо рекли, иде у порицање. Порицање је јак трип и троши много енергије а и то је последња брана која задржава жељу, зато ће Перица јако брзо да пукне (у позитивном смислу) и неће имати више енергије ни за порицање и ту креће бурно акнолиџовање. То сте видели по филмовима вероватно - плакање, вриштање, цмиздрење, ваљање по поду итд. Што је невероватно здраво (иако изгледа као ''брате, нешто није у реду са овим ликом''), јер, шта се ту заправо дешава - сва она енергија, сав онај бол и притискање који су испливавали кроз грицкање ноктију и бубуљице ГОДИНАМА сад испливава ОДЈЕДНОМ У ПЕТ МИНУТА. И то је сјајно. Савршена паралела би била да нисте кењали два месеца:) После тог шока, Перица се смирује, равнотежа се враћа и он не може, а да не скапира - да се осећа много боље! Само је то требало, па да његове невоље нестану. И то сазнање је јаче од тога што је његова жеља неморална или шта год. Он је сада свестан ње и то је то, она више није кејџована и не прави бубуљице и разна срања... Перица је решио проблем. Да ли ће Перица јебати швецу? Не, зашто би то радио, то му је швеца?:) Перица ће само рећи сам себи: ''Ја сам Перица и ја бих карао своју швецу од тетке. И то не само да бих је карао, него бих је јебо у онај курвински чмар онако неопран, а онда бих је теро да ми пуши док ми не очисти пају. Ето, реко сам. Да ли је то страшно? Не. Видим је једном у три године, не капирам је као род, а нећу је ни јебати, као што нећу јебати ни Џесику Албу, али ме ложи. Јел чиним нешто некм нажао? Не. Ћао здраво готово, одо да играм фудбал.'' Неуроза је нездраво стање. Јако је уобичајено, што не значи да је океј. Битно је да је човек у додиру са својим ја и да је свестан своје природе. Такође, ако вам није добро, а не знате зашто, треба потражити стручну помоћ. Али добру. Овај псиџа из приче о Перици је идеални цар псиџа који зна шта ради. На крају, неуроза је апсолутно излечиво стање, за разлику од психозе. Психоза је психолошки поремећај, али је иреверзибилан, дакле, ''мостови су спаљени'' (путеви су физички преспојени и не могу да се споје ''на нормално''), код неурозе то није случај. Е тако, ово је био један ВоТић на тему неуроза, некст тајм ћу да серем о подели личности на ''родитеља'', ''дете'' и ''одраслог'' и о снимљеним порукама из детињства - шта су оне и како се носити са њима:) Уздравље:) едит: ако имате неких питања, фил фри ту аск, могао бих да напишем неке кратке цртице извештаја са рил лајф психоанализа, али не бих смео ту да претерујем, пошто су то или извештаји из књига (које је писао лик кога знам, па не бих да растурам за џ по нету) или чак описи и извештаји са терапија које нису у књизи (другим речима ел еј конфиденшл стаф:) ). Али не бих ништа лоше урадио ако бих окачио неке занимљиве детаље, јер је то недовољно да направи неку штету на било који начин.

dokle god mogu da pricaju na ulici sa tobom i da te gledaju u oci, sprdnja su, dace ti picke prvo vece sto posto. I naravno, kad budes pregovarao sa njenima, moras da pazis da ih ne uvredis, ponudi bar 3 kamile za nju kao znak postovanja

Uzo 6 ljutih!

AE BRE LOMI

Ma ok je to, ali Hamilton je glupi cigan, onako po defaultu :D

И ДЕ МО! ЈЕ БИ КЛАЏЕ! o/

Server kao i Player koji su free zahtevaju "pravi" OS na hostu, tj oni spadaju u type 2 virtuelizaciju, dok je ESXi tj vSphere 5 bare metal virtuelizacija, i to je type 1 (kao i Cirtrixov XenServer, koji je sranje ;)). I razlika Servera i Playera je u tome što Server instalira web server i ima svoj interfejs kome možeš pristupiti iz browsera remote, sa drugih mašina, dok je Player klasična desktop aplikacija. Workstation, koji je najstariji od sva tri, i plaća se (najstariji od ova 3 VMware koji su type 2) podržava višestruke snapshotove, a može da virtuelizuje i sam ESXi

ovo nije namenjeno uciteljicama nego relativno malom broju ljudi. namerno nije pisano u akademskom stilu :) nama je gotivno da citamo duliove evridej normal gaj intervebz rl bleja psidza primere, njemu je gotivno da tako pise ovde se bavi jako ozbiljnim i kompleksnim temama, a sve to izrazava u bleja govoru. kad bi izdvojio random recenicu iz wota video bi da nije prazna i suvisna jer doprinosi njegovom slikovitom opisivanju (slikovito slikar hehhe). naravno negde mu promakne nesto pa se ponovi, ali to i nije toliko bitno, poenta je da dulio sedi za stolom u virtuelnoj kafani i prica o evangelionu sa nekolicinom rurovaca, gde je samo "tacno, zanimljivo ili bilo shta drugo" dovoljno :)

gle sisa sto je sakrio koliko je kesa uzeo!

Meeeeeeendziiiii uhvaceno! Imas dva velika piva prvom prilikom!!

ne esxi je najbolja stvar na svetu, i jos je free. ako oces klaster esxijeva onda krecu licence. vmware server ne ide direkt na hw, vec se tiso instalira kao vmware workstation, ali kao ima neki gui za .... ma govno

i ja sam to pao, nije Pul, nego Alex Mcaarthy, najbolji golman danasnjice

bmk slepci nisu 'teli da krekuju, nikad više neću igrati FM

cao coko ko rano rani, dve lopte ragbi

ima i nalepnicu? :D

12 6:22 i 15:14 14 11:54 i 20:43-20:45

phue, AEO!?

.

hahaha sad mi pade na pamet sta bi kole odgovorio da je jos na forumu i da ga neko pita gde na trekking

do you even lift, bro?

Kruljo.

Ахах, ја сам исто чекиро шта све имају после оних животиња:) Елем

Zbog toga je kod nas sve teze i teze :C

Jebem te u dupe! :DDDDDDDDDD

Mape koje vam nikada nece trebati... 1. This map shows every area code in which Ludacris has "hoes": 2. This is what the world would look like if the water and land masses were inverted: 4. Here's how much space the world's population would take up if everyone lived in one city: 5. This is a map of every country England has ever invaded: 11. A guide to the writing system of the world: 17. This map uses a different center point than you're used to: 18. A map showing what's on the exact opposite side of the planet: Izdvojio sam meni najinteresantnije mape (ako nekog mrzi da otvara link). Numerisane kao na originalnom linku. http://www.buzzfeed....knew-you-needed

Disney caruje animaciju http://www.youtube.com/watch?v=aTLySbGoMX0

Meni kad sam rolovao statove za BG, BG2 i Icewind Dale!

Дакле, вако, вечити мастурбатори:) Дисклејмер - овде ћу користити и неке блоковске термине и блоковске дефиниције, тако да знате, па да не улазите са триповима ''брате није то то'' итд. него да пробате да поватате смисао. Мастурбација, рукоблуд, фаповање... То је заправо смиривање либида услед напаљености или фруста. Секонд хенд (хенд ололо) замена за секс. У чему је разлика? Техничко-математички, не баш велика, трљаш пају, свршиш, бришеш о завесу у оба случаја. Психолошки? Огромна разлика. Али та огромна разлика постоји и између секса и СЕКСА. Главна разлика је, наравно, у присуству партнера, али једна јако битна разлика је и у томе што пречестим фаповањем размазите пају да реагује само на одређене типове и секвенце стимулације - ваша рука, положај руке, брзина, паузе, ''рукохват'' итд. Ако се претера са фаповањем, паја изгуби могућност да јебе кеве као што природа налаже и не може више да се адаптира и достигне оргазам на било шта осим на ваше дркање вашом руком. Постоје два основна поремећаја ејакулације, тј. ајде да кажемо, шире речено, импотенције (јер се то рачуна у импотентност). Први је ејакулацио прекокс (прерана ејакулација), а други је ејакулацио ретардата (закаснела или одложена ејакулација). Многи људи то не знају и трипују се да је то нормално. Није. То је резултат (ако није физичка грешка јелте, али не причамо о томе) неурозе и/или ''вечите мастурбације''. Шта је вечити мастурбатор и зашто то није просто лик који није јебо или лик који много дрка? Зато што је један елемент битан да би се отишло на ту ''тамну страну''. То је елемент замене секса дркањем. Сад видим да сте у фазону ЛОЛ ПА ЈА ТО И РАДИМ ЛОЛ. Полако:) Овде треба разграничити два појма - оргазам и ејакулација. Сваки оргазам садржи ејакулацију, али свака ејакулација не садржи оргазам. Када имате ејакулацију без оргазма, вероватно то подводите под ''слаб оргазам'', међутим, то је само свршавање, иако личи на слаб оргазам. Дакле, кад одрадите фазон ''дај да га издркам лол досадно ми'' и онако га исфапујете роботски, на трење, и онда буде гили гили гили штрц, ви мало стегнете прстиће на ногицама, пустите трешу да скочи назад на тибу и кажете ''тај рад одо на баскет'', имали сте свршавање, али ништа од оргазма, оргазам је јаче нешто и обично укључује партнера и/или готиван зен:) Свршавање само по себи није ништа лоше и служи за пражњење, јебига, исто ко што серете или пишате. Али када се оргазам замени пуким свршавањем, долази до проблема. На срећу, овај процес је дуготрајан, а до неке границе и повратан. Исто тако, због нетова и тих срања, вечити мастурбатори су МНОГО чешћи данас него пре. Шта се дешава? Замислимо лика који не јебе и много дрка, има лепо чоек сајтове са порнићима и слично. Двелује у својој гајби, пика ВоВ и тако то... Код њега се дешава следећи процес: -има јак либидо (вечити мастурбатори често имају јак либидо) -не јебе -мора да дрка да би задовољио либидно -дркање НЕ може да замени јебање -лик иде у фруст због тога што дрка двапут дневно, а опет му није добро кад види клинку са топика -лик креће да дрка пет пута дневно -опет му није добро -лик креће да дрка десет пута дневно итд. Од оволико дркања, лику се полако мења читава психо-хемијска представа фаповања и секса, као и оргазма и свршавања. Он мора да постигне толико дркања, дакле, мора да постигне ефикасност у пражњењу. Зато је њему најважнији циљ, тј - да издрка. Није му важан процес - који би му, рецимо, био важан да јебе, не би желео само да се доведе до краја, него би густирао, јел тако, то знамо. Исто тако, код ''зен дркања'', исто би густирао. Дакле, он креће све ''ефикасније'' да дрка, а пошто то није трка формуле један или кречење, то је погрешан приступ. Он заправо престаје да ужива, већ само мало сјебава фруст, краткотрајно. Такође, он престаје да густира и да обраћа пажњу на процес већ му је битно само да дође до ејакулације и да смањи осећај да му није добро од оне мале из кнез михајлове данас у шорцићу. То није добро. Зашто? Под један, организам, као механизам одбране, уводи трип да си ти јебо кад си издрко (јер јебања, а ни зен дркања нема, па организам ради са чим може). То је лоше јер ће лик сваки фруст и нејебицу излечити дркањем (и онда оно што смо поменули, дркање то не може, па иде у круг, све више дркања и све више фруста). То ће га спречити да икад покуша заправо да јебе. И то је битна ставка, јер он тиме иде у свој тамни вилајет, а ниједан тригер ''ЈООООЈ ШТА БИ РАДИО ОНОЈ КУРВИ МАЛОЈ ЈООООЈ'' није довољан да он оде на сплав рецимо и каже бар некој риби бар ''ја би те јебо'', па нек попије шамар, други пут неће. Битан део, кључна ствар: Он полако замени реакцију организма из ЈОЈ КАКО БИ ЈЕБО ОНУ МАЛУ ОЋУ ДА ЈЕ ЈЕБЕМ у ЈОЈ КАКО БИ ЈЕБО ОНУ МАЛУ ИЗДРКАЋУ КАД ДОЂЕМ ГАЈБИ. Дакле, жеља за сексом пређе у жељу за дркањем у вапају организма да некако успостави баланс. Наравно, лик и даље осећа жељу за сексом, али то на психолошко-биолошком нивоу више није то, и заправо он види ту малу у кнезу, наравно, машта како је одваљује, али заправо његов мозак већ кује план како он долази гајби и кара је у мислима док дрка својим опробаним покретима, паузама и интензитетом стиска:) Шта се још ту дешава? Па, пошто је ту битна ефикасност, тј. што више дркања, што брже да се издрка, а курац и мозак крећу да тупе на нормалан надражај (што не може да се деси са готивним сексом или са ''зен дркањем''), он тражи све необичније порниће и стимулансе. Па тако се не дрка више на слике у вугли (иначе, најздравији од ''лажних стимуланса'' за дркање), него на бразерс, па са бразерса се иде на неке кућне, па са кућних на оне неке чудније мало, па са прериба на ''необичне рибе'', па са њих на фејсфакинг, па са фејсфакинга на шамарање и пљување, па са тога на транџе, па са тога на анимал, па са анимала на скет, па са скета... ју гет д пикчр:) Дакле, све опскурнији стимуланс је потребан да би лик могао да издрка, јер га ''обичне ствари'' више не раде. Схватити ово исто као наркоманију и повећавање доза. Јер ово и јесте вид зависности. Лик полако постаје све импотентнији и при рођеном дркању, а камоли кад би му дошла риба, она не би могла да га рецимо доведе до ејакулације пушењем, јер би његовом мозгу и његовом курцу то било сувише страно и лик би после пет сати пушења на крају одгурнуо рибу и издркао тамо негде на неки геј порнић. Наравно, може да се деси и обрнуто, да му толко није добро што треба да јебе и да сврши за секунд. Али чешће је ово прво. Проблем овде је ако се превише оде у то, постоји тачка без повратка и обично је то тако око 35-40 година. Ово је онако, груба процена, али лупам, лик од дваес пет који дрка седамсто пута дневно на порниће са тестерама и сечењем пичке, може да се врати интервенцијом псиџе на нормалу. Кажем ''зен дркање'', на шта мислим? Психолошка основа секса је препуштање. Дакле, директна веза између вашег, ај да кажем, ума и вашег курца. Без анализе која нарушава ту директну везу. Анализа може бити било какав вид менталног уплитања, од ''хм, кад треба да платим кирију'' до ''брате ја јебем лооол јес јес ја јебем''. То је јако тешко постићи, али је могуће и то је најприроднији секс. Најприродније дркање је исто тако. Рецимо, рибе (у просеку) много чешће знају да дркају тако него ликови. Оне уживају, увијају се, није им битан толико тачан положај, гурају краставце, дилдое, прсте, дерњају се, ваљају се, пипају се по целом телу итд. Ликови обично раде што и наш другар из примера. Што је океј ако је умерено и ако лик има колико-толико редован секс. Дакле, у том ''зен дркању'', ти си чист од мисли, него си сав у свом курцу, да се тако изразим. А курцу прија много ствари, ако га пустиш да он одлучује. Теби исто прија много ствари ако пустиш организам да води. И онда нема проблема. Лик који ''зен дрка'' не може отићи у вечитог мастурбатора јер он никад не прекида тај примордијални, ај да кажем ''божански дрк'' и увек доживљава оргазам, а не само ејакулацију. Такође, лик који тако дрка, не мора ништа да замишља. Њему, тј његовом курцу је довољно што му је лепо и нема менталног ђубрета које се уплиће у тај процес и однос. Он заправо и не замишља ништа, само ПОСТОЈИ У ДРКАЊУ:) Исто је и за секс. Зато тај лик неће имати проблема ни са дизањем, ни са прераним ни са прекасним свршавањем, па макар само дрко пет година. ''Умни стимуланси'' су зато у принципу лошији од чисто ''душевно-додирних'', али то наравно ништа није ненормално нити страшно ако се не претера. Зато номенклатура иде зен замишљање у глави гледање фотке гледање порнића гледање опскурнијег порнића гледање још опскурнијег порнића итд. Своди се трип да вечити мастурбатор, кад оде преко тачке без повратка: -не може да сврши осим дркањем својом руком -не може да сврши на стимуланс мањи од снаф порнића са тестерама, диносаурусима и гитарама -потпуно је заменио психо-хемијски карактер секса дркањем -не може да доживи оргазам -ма да, знам, него ми није пало на памет да напишем ништа друго:) Што се тиче праксе, па препоручио би медитацију:) Мислим, медитација је легитимна у западњачкој психологији као оруђе против невољних менталних процеса и инструмент за самоспознају. Само што би та медитација била пропраћена објашњавањем конкретних механизама зашто и како се нешто дешава, као и истовременим решавањем и проналажењем ситнијих конфликата осим оног коначног ''вратити човека у зен''. Западњачка психологија нпр. често уплиће и актуелно окружење у цео трип, па ће ти рећи ''иди стартуј касирку, добро је за тебе''. -па да, пречистити извор. Заправо, то је крајњи циљ обе ''науке''. Међутим, мани хангри владајући психолози наравно да не желе то да постигну:) Мада то већ иде у теорије завере, тако да нећемо о томе овде:)