Leaderboard

Ево пошто сам нешто он фајр, да вам приближим тај трип како техникалије раде тај посао за који мислите да га ради таленат или космос итд:) Узмимо ову илустрацију као пример: Ово је као фазон сцена из игрице, тј. у питању је претпродукциона илустрација која се шаље даље. Имамо главног лика доле лево, десно је бос са два помоћника. Скренућу пажњу на пар ствари које су овде одрађене, а представљају примену технике и знања (чак и чисто научног) у циљу боље слике: -код сваке слике постоји флоу. Тј. човек може да фокусира изузетно мали простор, гледање нечега се заправо састоји од серије фокусирања. Уметник ово може да искористи и да практично тера гледаоца да гледа слику редом којим је уметник замислио. Рецимо, свако ко погледа ову слику, после иницијалног ''види слика'' ће да оде на главу овог боса, па ће да склизне доле код помоћника, па ће да склизне на главног лика. То није случајно и лик који је сликао је имао то на уму. Приметићете да је глава овог боса најдетаљнија. Исто тако, најмање мутна. Исто важи, само мање интензивно, за главе ова два кучета, као и за главног јунака. Дакле, ти елементи искачу тиме што су јасни и детаљни, а у томе предњачи босова глава и зато је то први фокус где око иде. Зашто главни јунак није други фокус иако је јаснији и интензивнији од помоћника? -под један, помоћници су ближи босу под два, стилски су ближи босу под три, осим стилске и физичке близине, ту је и фазон са груписањем и репетицијом елемената (који нисте свесно сконтали сто посто:) ). Обратите пажњу на положај и дизајн све три предње леве шапе. Да, то је практично једна шапа која се понавља. Човек несвесно и хипербрзо убацује те ствари у исти трип, зато капирамо боса и помоћнике као целину и пре него што то свесно урадимо и утисак нам је јачи. Наравно, то је исто урађено намерно. Зашто је онда главни јунак интензивније обојен? Зато што је мали, а треба да носи слику и да знамо да је главни јунак. Постоји ли још разлога зашто пичимо одмах на босову главу? Да. Нпр, један од стандардних фазона код композиције је правило трећине и то је отприлике неки, ај да кажем, ''упрошћени златни пресек фазон''. Поделите слику на трећине вертикално и усправно. Добићете четири крстића. Е, у те крстиће трпате битне ствари, људски мозак аутоматски пичи ка том ор симилар односу, зашто, зато што је то природно (фибоначи и те форе). Приметиће те да је босова глава у том једном крстићу. Исто тако, наш јуноша није у крстићу, али је ипак на вертикалној трећини, зато и не пичимо прво ка њему. Зашто капирамо да је главни бос спор ко курац, а да су помоћници брзи иако је ово статична слика, а немамо ни оне линије за померање као у стрипу? Зато што је покрет боса статичнији, згрчен и роботски и одаје утисак гломазности и спорости. Одмах нам је јасно да он удара једном у сто година, али одузима ко стока. Покрети помоћника су вијугави. Приметићете да десни помоћник (који је исти као и леви, тако да се ствари са њега аутоматски у нашем мозгу аплајују и на његовог колегу) има контуру у облику латиничног ''с''. Људски мозак капира латинично ''с'' у природи као нешто течно, вијугаво, спретно. Зашто, опет, зато што је то природно и може се видети код животиња. Слон сви знамо како се креће, а исто тако знамо како се креће ајкула. И то нам је ембедовано. Каква је ова магла, чему служи и зашто је има оволко много? То је тзв. ваздушна перспектива и исфурао ју је Леонардо ако се не варам. То му дође симулирање густине атмосфере која се види кад се гледају ствари које су далеко. Па нам је тако далека планина прозирна и мутна и мало се разликује од неба, док нам су нам ствари које су близу јасне и интензивне јер нема много ваздуха између нас и њих. Овде на слици се претерује са ваздушном перспективом и то исто намерно. Прво, одвајају се планови. Планови нам служе да јасније сконтамо структуру слике. Па тако видимо да нам је најближе ово растиње на овом зиду десно, а да су нам најдаље оне планине лево. Дакле, помаже нам да немамо утисак колажног триповања и да не трипујемо горе доле, него испред иза иако је слика 2д. Друго, претерује се због епикнеса. Овај бос треба да је огроман, па зато прогресивно иде у маглу, значи као толко је велики да један део видимо јасно, а други је у пички материној. Наравно, претерано је, али намерно, јер наш мозак аутоматски сабира два и два и у фазону је ''јој што је ово срање велико'', а није у фазону ''види маца од дваес сантима против лика од сантиметар''. Још једна ствар - ова магла нам даје и конкретан инфо. Количина нам указује на то да је влага у пичку материну, а боја и вајб магле да је хладњикаво време. Опет један инфо који несвесно примамо мозгом. И опет намерно изведен. Који је фазон са црвеном и жутом, а који са плавом? Црвена и жута боја су ''брзе'' боје, тј. брзо стижу до ока. Плава је ''спора''. Исто тако, интензивније су. Зато она срања на путу што упозоравају на рупе нису плава него су жута. Да ли је ово урађено намерно? Да. Дакле, интензивна црвена одмах стиже до вас и пре него што сте сконтали да гледате у слику и локује вас да идете ка њој и ви већ подсвесно знате да та црвена има неке везе са главном фором слике. Плава боја је ''спора'' и ''далека''. Све ствари ако су довољно далеко, пуне се плавом бојом, због атмосфере. Она плава планина на десет километара заправо није уопште плава, јел тако? И није толико бледа, него је сатуризованија, јел тако? Дакле, шта радити за далеке ствари? бојити у плаво, десатуризовати и бледети. Хм, дал има још нешто што бих могао да поменем... Да, композиција је таква да нас ставља у улогу посматрача у смислу да нас увлачи у слику. Овај зид је паметно стављен, такође перспектива је на нивоу висине човека и ми заправо подсвесно капирамо да блејимо иза тог камена и гледамо у јуношу како ће да енгејџује боса. Ах да, један нобрејнер, али вредан помена - примећујете да су једине црвене ствари на слици перушке боса и помоћника и коса главног лика. То их ставља све у једну интеракциону целину, поред тога што та црвена има улогу неонског знака који виче ''ово су битне ствари на слици''. Знам да сам извотово ко змај, али капирам да је корисно, чисто да видите да иза слике не стоји само ''Е ЗНАМ ЈА ОНОГ ЛИКА ОН ЗНА ДА СЛИКА ТАЛЕНАТ БРАТЕ ШТА ДА ТИ КАЖЕМ'' него и ГОМИЛА техникалија. А за које су многи склони да их припишу таленту или нечему неопипљивом, а заправо се ради о чистом раду, знању, техници и примени. РЕЗУЛТАТ те примене за обичног посматрача јесте неопипљив, али ту ништа није рађено ''оним нечим космичким'' већ је то практично сликарска наука. И она се састоји од далеко више аспекате него што је ''види што ова нацртана тета личи на ону тамо праву тету''.

To nije do Songa,to je do igre koju forsira Venger.Song je pre svega CM,i deluje u paru,da li sa Artetom,da li sa Vilsherom,ali taj isti Song kada deluje recimo u paru sa Rosickim ili Remzijem,normalno da ce ostati prostora jer su obojica noge...pritom,ovaj podatak sto je Koma ostavio nije nesto merodavan jer je u pitanju utakmica sa Luksemburgom...mislim ono,nemojte pogresno da me shvatite,ne mislim ja da je Mvila noga,dobar je igrac,nije nesto po mom ukusu,ali Venger nije dao 20 miliona za Matu ili ne znam ja koga,ne vidim zasto bi dao 20 milki za mvilu,koji mu tehnicki ni ne treba... Rvp nije bio uz Arsenal kad je najteze jer je konstantno bio povredjen.Ovo sto je Rvp uradio mi je gore nego sto je Fabregas ucinio jer je on sve ucinio da ode u Kataloniju,ostao je cak i jednu sezonu duze nego sto se mislilo,pristao je na smanjenje plate da predje u Barselonu,a i na kraju krajeva,otisao je u Barselonu,a nije ostao u Premijer ligi,kao sto su svi ostali janicari ucinili poput Nasrija,Adebajora,Klishija i kompanije...a za te bednike raspale me zapravo i boli kurac jer niti su tu bili duze od sezone-dve,niti su nosili kapitensku traku,oni su tipicna goveda koja su dosla za male pare,a Venger ih prodao za do jaja cifru.

То је нека друга прича. И ово Пикасово је нека друга прича. Укратко, у двадесетом веку се кренуло са метафизичким триповањем, што се раније није радило. Е сад, метафизичко триповање нема везе са сликарским занатом, већ су људи били у фазону ајмо откривати космосе. Тако да кубизам или просипање канте боје не можеш да оцењујеш на исти начин као што би неки ''обичан'' правац који се зауставља на класичном поимању сликарства. У двадесетом веку крећу та лудила и ту можеш лако да повучеш линију. У принципу, то је један хипстерски фазон где се као ради на неком мењању појма ликовна уметност и уметност уопште. Прво су кренули са паметним стварима (игре са елементима, светлом, приступи разни), после су прећерали и на крају се завршило са Полоком, Ворхолом и оним ликом што је кењо у конзерве. Поента целог тог хипстеризма је била тај метафизички и филозофски трип који су људи хтели да испреврћу и да виде чега ту све има и да ли је компатибилно са класичним сликарством. После се то смирило. Тако да, што се тога тиче, без бојазни, ниси ненормалан што ти је ово Пикасово срање и што не капираш просипање канте боје:) То заправо и јесте један просер ако гледамо чисто занатски. Они су хтели да одраде и њу фронтир фазон, тако да је ту заправо главна зачкољица и ту се јавља та дискрепанција. Ја лично капирам зашто је то било потребно и зашто се то изодвијало, али ако ћемо искрено, 90% тих ствари је говно. А то што Полокова слика вреди сто милиона (беше толико?), то је чист хипстеризам и то онај Амерички, најцарскији. Код Пикаса је трип што је он истраживао, оно, у фазону ''аха, ја ово знам, да видим јел има нешто иза''. И то је друга скупина правила за оцењивање, ако их уопште и може бити. Рецимо, твоја поента би била валидна да је Пикасо ХТЕО да наслика портрет те жене да изгледа како треба и да је испало ''ово''. Онда не би било двојбе да је лик ретардиран у мозак и у руку. Међутим, зна се шта је Пикасо умео да ради, тако да то евидентно није случај. Оно што тебе вероватно занима је питање цене. Е сад, ту постоје два трипа. Да ли дело треба ценити искључиво као клот дело, по квалитету или треба ту уфурати све могуће ''ванделне'' ствари? Ако ћемо по овом првом, НИШТА што је урађено тако што је неко бацао канте с бојом на платно не сме да кошта више од укупне цене материјала и још ето, петсто кинти за тог лика што је бацао те канте, уморио се. Међутим, онда Мона Лиза не би требало да буде национално благо, већ да кошта до сто иљада МАКСИМУМ МАКСИМУМА. Па ће тако пренафурани Полок да се продаје за милионе, можда и милијарде некад. Ја лично сам ближе школи ''дај да ја видим каква је слика и не занима ме ни ко је слико ни чиме ни кад ни зашто''. Међутим, овај други, вансликарски принцип је био превалент током двадесетог века и све то што видиш, те канте боје по платну и то, то је одатле. Лупам, налижеш се сличица и узмеш да сликаш и слика ти испадне срање, али пошто је толико тру, људи се испримају и крену да је вреднују по елементима који заправо немају везе са самом сликом (то што си ти тако прималан и царовит био док си сликао). Ако причамо о згртању кеша рајт авеј, а не на основу имена, то тешко да данас можеш наћи. Први лик који је просипао канте је зарадио брдо кеша и то је то. И то се дешавало тамо крајем деветнаестог века, па је доживело кулминацију после другог светског рата кад су се људи испримали на нове почетке и нове поставке у свему живом и после се то издувало, природно. Нема тога данас. Још једна ствар - постоје разни правци и њихова примена је, условно речено, различита. Нпр. та просипања боје. Замисли хотелчину неку и сличурду где су просипане боје, а слика има десет са четири метра фазон. Врло декоративно ако мене питаш. Ако се слаже, пре бих то ставио у хол него нека цвећа трте мрте. Да ли је то жешће уметничко дело? Не. Да ли врши посо? Да. Значи корисно је за неке ствари. Није грех узети неко ''просипање боје'' ако је адекватно за неки простор или примену. Е сад, људи ће се збунити, па морам да дисклејмујем - ова сада прича која је почела са Дакијевим Пикасом НЕМА ВЕЗЕ са оним о чему се причало на почетку сплита. Сликарски занат подразумева сликање и цртање из живота и из главе и могућност представљања разних трипова (атмосфере, простора, блаблабла). И то је једно. А нешто сасвим друго је ако неко има неки зајебан космос у глави и прави готивна дела (намерно нисам написао слике) иако занатски трокира. Нпр. Шагал је одличан пример, гуглајте га. Лик нема везе са цртањем, али има супер атмосферичне слике и свакако бих држао његову слику у соби и био срећнији десет посто свако јутро кад устанем, а то је нешто. Е, то је тај моџо који избегавам да помињем, али га помињем повремено, чисто да се не занемари, али да не претерам, па да то испадне окосница. Јер је окосница ипак ред рад и дисциплина, ко и у баскету или било чему другом. Али Шагал има заслужено место у историји уметности, неврдлес.

^a i kolima smara pošto osim ovih par glavnih puteva voziš po kamenju :c pošto me aca sumonovao, da okačim svoje slike sa Tare od pre nedelju dana i za kraj jedan autoportret!

Pod jedan zasto ovo i dalje stoji na jutjubu? Pod dva, vidim kako su priskocili u pomoc coveku koji lezi nakon sto su ubili psa i nastavili da bleje okolo ... Nisu zeleli da pomognu tom coveku nego su hteli da ga smaraju kako ne sme da lezi tu i naruzava njihov lepi korporejt grad. Tuga zbog psa i tuga od snimka kako jauce kad ga upucaju ... Da retardirani panduri imaju pola mozga hendlovali bi ovo kako treba, zvali bi animal policiju ili ko je vec odgovoran za to koji bi ga uspavali i sve je ok. Ma da makar znaju kako da postupe pri napadu psa pa ne bi bilo potrebe za ovime... Smrdljiva naoruzana balavurdija.

Zato sto su lenji da rade nesto da to promene, al im nije tesko da kukaju po forumu nad zlim kompanijama koje prave mnogo zahtevne igre, ajmo sve da bude na endzinu iz 2000e samo da bi Srbi mogli da se igraju i dalje

Otkad se vozim kolima, ne srećem nikog

Људи, па сви ти полу-перформанс полу-инсталација полу-слика трипови се заснивају на ''вансликарским'' триповима, зато су сви у фазону ''втф'' кад виде нешто такво. Ја лично не миришем те ствари и спреман сам да кажем да је 99% тога срање, али оно, лив енд лет лив. Хоћу да кажем да ако кропујеш неку такву слику и постујеш је на форум, ниси ништа урадио, из простог трипа што она не може ни да функционише ни да опстане као класична слика. Ми можемо да ставимо Мона Лизу и неког Маљевича једно поред другог и наравно, Маљевича ћемо да ишутирамо, а Мона лизу ћемо да носимо у атомски бункер и да је мазимо по цео дан. Али зато о оном Маљевичевом квадрату можеш да пишеш педесет докторских дисертација и да пијеш кафу с Јунгом пет дана док вам обојици не постане мука. Е сад, понављам, фазон је једино у томе да ли неко, као гледалац, допушта увлачење ''вансликарских'' елемената у анализу слике или не. Ја више нагињем ка ''не'' рецимо. Неко скроз нагиње ка ''да''. Дакле, треба опрезно са таквим типом уметности. Ко онај лик што је ставио писоар у музеј. Свако може да стави писоар у музеј, јелте. Али он је ставио први и то није ставио из зајебанције него је то био један социјални стејтмент, лик је хтео да наведе на дискусију шта је заправо уметничко дело. Да ли је то нека независна категорија, заснована на квалитету и неким особинама или је рецимо све што се стави у музеј уметничко дело. И онда лик лепо стави писоар у музеј и направи мајндфак. И морам да му признам да јесте мајндфак. У музеју се излажу уметничка дела. Ти уђеш у музеј и изложен је писоар. Ти можеш да се жестиш, али ако је тај писоар стигао до поставке, мора да има статус уметничког дела, јел тако? Са друге стране, кога боли курац шта је друштво валидирало кад је јасно да писоар није уметничко дело. И тако даље. Велика већина тих дела је настала у том периоду кад су сви били у фазону да спајају филозофију, биологију, хемију, психологију са уметношћу, да истражују трипове и да се дуре на олскул трипове. И јебига, морају се посматрати са тог аспекта. Ја лично не волим кад неко то ради јер ми је то неко провлачење кроз иглене уши, оно, не знам да сликам, али сам много луд, дајте ми паре. Међутим, има ту и тру ликова који су једноставно користили цео тај полигон за заправо пласирање разних научних и полу-научних трипова. Као што је то рецимо Маљевич или Кандински, јелте. Маљевич је свесно нацртао онај ретардирани квадрат и постоји дубока социјална психологија иза тога. Е сад, ја сам лично против толиког растезања сликарства и ограничио бих се на неке класичније трипове (са капљицом моџоа) јер тако капирам сликарство. Дакле, ако мене неко пита, ја бих рекао да је Маљевич одличан филозоф и психолог који је користио визуелни елемент да би презентовао своје стејтменте и теорије. Али да није сликар јер је мени сликар неко ко зна да слика у класичном смислу. Многи се неће сложити и набошће ме са причом о еволуцији у сликарству. И то је океј, шта ја знам. Лонг стори шорт, све те ''необјашњиве'' слике и инсталације представљају неки тренутак, често социјални или рефлексивни, а који, наравно, не знаш кад тек видиш слику, него мораш да читаш и гуглаш, па тек онда да кажеш ''ааа то је зато''. Е сад, на публици је хоће ли то радити или не. Све такве слике падају на испиту класичног сликарства, па ако их гледате тако, фејл су. Ако их гледате са педесет аспеката и са још триста инфоа који нема везе са самом сликом, онда добијају неки значај. Деи: Па не видим ништа:) Могу да кажем да композиција пије воду, да су боје океј, да је добар фазон ова креп трака вс мрља као контраст и то је то. Зато сам ти и одговорио после него што сам уопштено причао о таквој уметности. Просто, можда је лик то сликао под сличицама или пајом или кад му је жена умрла, а можда је чисто насликао декоративну слику да се стави на неки жути зид. Слика као слика, ако избришемо све те вансликарске елементе, природно, није ништа посебно и можеш и ти да је насликаш исто тако, чак не мораш ни то него можеш да насликаш нову са другачијом композицијом, другим бојама итд. а да буде у том фазону и ако напишеш испод ликово презиме, капирам да нико неће извалити. Значи, код анализе оваквих слика је нешто другачији фазон у питању него код рецимо оне илустрације што сам линковао. Оно што им даје цену је хајп и вансликарски трип, као и трип ако је нешто неко први урадио. Е сад, без тога, оне не би биле СРАЊЕ, али не би вределе толико. Кад кажем да не би биле срање, кажем да слика није ружна, да има добру композицију, пријатне боје, да је декоративна итд. Да, то нису неке ултра зајебне ствари, али ако та слика одговара рецимо нечијој гајби (не знамо дакле ко је сликао нити ишта о њој) и кошта триста јура, тај неко би требало да је купи и да улепша свој дом, јелте. Али ако не знамо ништа о њој и занимају нас само ликовне вредности на слици, а она кошта десет иљада јура, онда је треба прескочити, док ако неко ''јури'' слике тог лика, платиће их и по милион евра ако има толко пара. Нпр, замислите неку гајбу у фазону ''ја сам млади амерички адвокат, дању радим, а ноћу карам Мие'', знате о каквим гајбама причам. И онда ставите Мона Лизу на зид. Нема шансе, одудара. Није битно што је то супер слика, тај лик не би требало да качи Мона Лизу на своју гајбу јер ће испасти ко сеоски вашар и пилету сисе:) Треба да узме неку модерну графику или слику, по могућству жешћа стилизација или апстракција и да уклопи у простор то ко змајчина. Кад смо код апстракције, она МОЖЕ вршити посао и ако се гледа само као слика. Апстракција исто може да прати композицију, боје, ликовне елементе итд. Да би био добар ''апстрактичар'', теоретски би требало да јебеш кеве у реалистичном приказу, јер апстракција иде ПОСЛЕ на некој номенклатури скила. Међутим, она сама као слика не може нам рећи много изнад тога да ли је солидна јер нема довољно референтних елемената. Међутим, наравно да можемо да гледамо које апстракције су боље од којих итд. Да не буде да причам безвезе, већина мојих графика су апстрактне. И нисам лупетао кад сам их правио, већ сам радио често и по 10-15 ревизија и исправљања да то буде како треба. И да, то може да се ради са апстрактним сликама, а да не буде ''јој што сам дрогиран и уметник'' него да буде чисти скил и чисто ликовни приступ. Могу некад да фоткам неку своју графику, па да је анализирам, па да сконтате о чему причам (своју не зато што сам мастер графичар него зато што знам потпуно зашто нешто стоји где стоји и шта сам и како интервенисао). Кад сам код графике, да дотакнем мало и онај трип ''вансликарске ствари нису битне, дај да видим крајњи продукт колико је квалитетан и то је то''. То важи за неке ствари, типа, није битно то што си ти раскидао са рибом баш тад кад си радио наручену графику, па си пробио термин. Твог клијента боли курац за тебе и твоју рибу и не би било претерано паметно да се вадиш на то, нити твоја слика више вреди зато што си ти ''сликао у сузама'' или шта већ. Међутим, постоје неке ''вансликарске'' ствари које спадају у сам процес рада и оне се вреднују. И то није ништа супротно ономе што сам до сада причао, већ врло логично, тако да бер вит ми:) Рецимо, да нема тога, графике би углавном коштале 2-3 пута мање него што коштају. Заправо, њихов главни селинг поинт је тај процес. Али то је уско везано за сам продукт. Замислите да вам се покварио карбуратор. Ако мајстор треба да заврне три шрафа да би га поправио, наплатиће вам петсто кинти. Ако треба да потражује делове, притом ауто није претерано чест на улицама, па још ако карбуратор није јузер френдли за монтажу, узеће вам пет иљада. Слична ствар је и са графиком, плаћаш условно речено, сатницу, руке и цимање, поред тога што плаћаш тај исцртани папир који је пред тобом. И то јесте вансликарски елемент, али је ипак ембедед у продукт и стоји иза њега и што је најважније - графику не можеш да урадиш без тога. Слику можеш да насликаш и ако је не сликаш пајом, али графика подразумева један процес који је дефинише као графику и без неког од елемената тог процеса, нема продукта. Е, ал ово је рецимо свима јасно да је чист просер и једење гована The work’s interaction with both the floor and wall is meant to call attention to the space occupied in the gallery by both viewer and object. “I see the plank as existing between two worlds,” McCracken has said, “the floor representing the physical world of standing objects, trees, cars, buildings, human bodies, and everything, and the wall representing the world of the imagination, illusionistic painting space, human mental space, and all that.” Кад ви узмете да читате зашто је Маљевич црто квадрат, па онда прочитате и Јунга који је исто тај квадрат изанализирао итд. ви сте у фазону ''у јеботе''. Можете да констатујете како је слика срање и који ће му то курац, што није написао књигу, али ћете рећи ''Маљевич је један царски баја и добар му је фазон и перцептиван је лик и зајебан је филозоф и психолог''. Па сад, нек је слика срање, јебига, ако ништа стоји као тестамент да је он био неки баја. Али овај просер је хипстерски прелол и то је све. Јасно ти је одмах чим видиш реченичну конструкцију да је све то један велики Кери Бредшо трип и царево ново одело.

Au sinak sta ti pricas. Pa sta mislis kako je meni? Pa ja mesecima imam snove koji se na isti nacin interpretiraju, a to je da sam podeljen izmedju 2 sveta, a ne pronalazim se ni u jednom. U Srbiji mi je porodica, drustvo, izlasci, zene, alkohol, provod, pa mladost sam ostavio tu i sve emocije koje sam ikada u zivotu doziveo doziveo sam u Srbiji. Sa druge strane ne mogu biti tamo, ali mogu jednom mesecno/u dva meseca da se vratim i budem tu par dana. Sve drugo je ljuta svajcarska disciplina, rad, rad, rad, bez zabave i prijatelja. U jednom periodu sam cak bio i drug depran, ali postavis sebi kratkorocan cilj kome tezis i grizes dok ne ispunis. Tako je i bilo, ocistiti prvi semestar, ocistiti drugi (preko leta me je malo depralo kad nisam imao sta da radim), pa nadji praksu, pa se dokazi, pa nadji master tezu, pa ovo, ono. Trenutni cilj je da sebi kupim kola za koja sam pare skupio i sad cekam da zavrsim to sto imam sa radnom boravisnom, da znam da l da kupujem u Srbiji ili Svajcarskoj. I non-stop sebi postavljam prepreke/ciljeve o kojima razmisljam svih 18 sati koliko sam prosecno budan.

Kaže se pretci, imaš tu glasovnu promenu iz 'd' u 't'. Ostatak posta je okej.

eto, i posle ja lupam gluposti, napisao vam lepo čovek koji je živeo u to vreme!

розе дашчетина - говно триколор са 2 четвороугла - говно (чак ме и више нервира од дашчетине, поготово чињеница колико "вреди") ово Коријево - занимљиво до једног момента, а онда престајем да видим поенту. личи на оно кад нешто као радиш или ти је пак досадно, а са стране имаш папир и зезаш се са неким шарама. значи говно Дулио - слажем се са свим што је написао, укључујући и испразне прецртаваче тј хај скил реалистичне цртеже с почетка топика. наравно, ја нисам спутан професијом па да не могу да кажем за ово горе да је - говно. Ал добро, све ово према мом укусу и скромном мишљењу.

:c

ja vidim grčku i deo azije. ali je sranje u svakom slučaju!

potrudicu se da bude http://i.imgur.com/uEilY.gif

zamalo da pročitam barem jedan post sa ovog topica, ali ipak nisam!

Фали мала исправка, јесте Џеј Пи Морган финансирао његов рад, али је такође и завртао славину на све од чега се не може профитирати, као што је бежични пренос енергије, бесплатна и доступна свима. Мрзи ме да му шаљем мејл сада, сутра ћу.

Па, паз вако:) Зависи о ком левелу причамо. Могу да ти кажем да не постоји онај ко ради БРУТАЛНО, а да не може, не да живи од свог рада, него да пазари гајбу, чамац и ауто за мување Мие. Не само код нас, него било где. Дакле, прича о сиромашним ултрабруталним уметницима просто није тачна. Ако чујеш такву причу, тај лик или не ради добро, а мисли да ради (и људи около мисле да ради јер су регулар ликови, па им се чини до јаја), па му је чудно. Или је неки лудак чудак који своје слике и не нуди и боли га курац за паре и јури Нирдалу по цео дан. На нижим левелима, рецимо на овом мом, ту је нешто другачија ситуација и ту има основаног вајновања. Што је и логично кад се узме у обзир чињеница да та нека ситнија популарност (на нивоу балкана рецимо) може да се купи. Исто тако, неквалитет може да се пласира раји. Па ћемо тако имати неку Карлеушу која ће да зарађује одлично (кад се узме у обзир колко је слабо наше тржиште). Оно што је добро је да то не може да се гура даље од тога. Тј. нека Карлеуша сликарка ће моћи да дофура дотле да продаје своје слике за океј кинту за наше услове, али даље од тога не може јер ако ти дође неки зајебани богати странац цар, он ће да има довољан арсенал да види да ли ти заиста ваљаш и ако си ти нека Карлеуша, ту се завршава свака прича. Исто тако, Карлеуша која нема везу, може чистим ставом да изобмањује клијентелу, јер људи махом не знају шта купују. Закључак који следи је да је неким средњим ликовима који знају али нису (још увек) цареви, код нас најтеже. Игром случаја, спадам у ту групу:) Зашто баш најтеже? Па зато што ће Карлеуша са везом да оде у новине, на телевизију, да направи фејк продаје типа ''пазарио ми Тадић слику'', а оно дала му за џ, па он заложио ватру у камину итд. и онда ће да дође неки Саша Поповић и да стварно узме њену слику. Карлеуша без везе ће, са друге стране, да има другачију тактику: пошто јој слике не ваљају курцу, она ће да их пласира за ужасно мале паре (пошто је све веће од нуле оверкил за тај квалитет) и људи ће зато да их пазаре (јер ако не знају да капирају шта је боље од чега, а нешто кошта десет пута мање, погађај двапут шта ће да купе). Ја немам везу, дакле тај трип отпада. Такође, не могу да се курвам толико. Могу мало, тј. ако моја слика објективно вреди нпр. петсто евра, могу да је продам за триста, двеста, па и СТО, али за тридесет јебига баш. А та нека Карлеуша без везе ће да је прода за десет. Оно што је позитивно у целој причи је то што ја врло добро знам шта су фундаменти, знам да филтерујем информације и знам да радим на себи (тј. неколико година сам учио да научим да учим како треба да учим:) ), што је најбитније у сликарству. Што значи да ако будем био добар и вриједан, за 5-10 година ћу оставити обе Карлеуше у прашини, а на том левелу клијенти већ знају знање и боли их курац шта си и ко си, већ како радиш. Зашто постоји трип да ''умјетници, па и они добри, умиру од глади нон стоп''? Управо због ствари о којима се прича у овом топику. Оно што сам рекао за ''регулар ликове'', то нажалост, важи и за разне професоре на академијама, сликаре, ликове који држе атељее за подучавање, критичаре итд. И њих је процентуално МНОГО. Дакле, узмимо неког лика који је талентован и оће да учи да црта. Оде у неки атеље, 99% ће убости неки који ће га учити погрешно. Блеји тамо годину-две, трипује да је нешто научио, упише факс (јер и тамо седе такви ликови), заврши факс. У међувремену трипује да напредује, међутим то није тачно, његови цртежи су само ''допадљивији'', међутим, пошто је прескочио фундаменте (који су далеко, далеко најважнији), то је ненадокнадиво и он цео живот ради буђаво. Међутим, он не зна за друго, његово цело образовање је такво. Шта се онда дешава са њим? Просто - не може да заради (јер су карлеуше заузеле све слотове на нижем левелу, а на вишем нема шта да тражи). И онда се цео живот пита што њега нико неће кад он лепо ради. Е сад, ово је, нажалост, случај са, ај да не претерујем, али са 95% сликара, па и осталих уметника. Неки од њих успеју да се продају, неки не. И онда имаш тај неки урбани мит о сиромашним сликарима које нико не примећује и који су сви дијаманти у прашини. Обрати пажњу на то да нисам исхиперболисао у овом посту и да су односи заиста такви. Што се тиче поменутих фундамената, они су стварно ненадокнадиви, а ЈАКО мали број ликова ће да те научи фундаментима. И слободно питај БИЛО КОГА ко зна да ради ко змај шта је најважније у целом његовом послу. Рећи ће ти да су то фунаменти. Без изузетка. Зашто ће те јако мали број научити најважнијој ствари у сликању? Зато што под један, ни сами не знају фундаменте, а под два, фундаменти су једна зајебана и неинтуитивна ствар за коју мораш да испразниш чашу и да се ресетујеш да би радио, тако да велики број аспираната одустане у том процесу јер трипује да их неко зајебава. Дакле, талентован си, дођеш код неког цара, он крене да те учи фундаментима, шта се онда дешава - ти годину или две радиш ГОРЕ него пре. И ту доста ликова каже ај у пизду материну и врати се својим талентираним жврљаријама које нису ни за пет пара. А фора је да се прође та голгота и после све има смисла. Такође, доста уметника има тај став ''ја сам уметник цвеће пролеће птице ја имам таленат и космос је мој пријатељ'', а то уопште није тачно. Мора да се пегла и да се одвали од рада. Овај лик што је радио ову илустрацију је просто годинама и деценијама цртао ствари од којих му се повраћа, учио ствари које га не занимају, анализирао све живо упркос отпору мозга, да би дошао до левела на ком је данас - човек држи школу за коју ти треба педес иљада јура да би ишао годину дана, притом можда не прођеш, отимају се о њега и ЕА и ворнер брадрс и џорџ лукас и вета. Онај ко уради исто што и он, можда неће бити толико готиван, али ће бити сигурно готиван. Дакле, ако пеглаш фундаменте и истрипујеш се светски, притом си глух, нијем и кљаст, неталентован и глуп, имаћеш ауди а8 и болеће те курац. Ако урадиш све то а талентован си, паметан итд. имаћеш три ферарија и страшно ће те болети курац:) Укратко, конкретан одговор на твоје питање је следећи: Да, има релативно квалитетних ликова код нас који су анонимуси и који се продају за мање паре него што реално вреде, али све то иде до неке границе. Ко што ћу ја да урадим нешто за педесет евра што реално као продукт вреди триста. Али ако дођем до левела на ком је овај лик чију илустрацију сам окачио, не постоји теоретска шанса да се фејлује. Просто, глобализам је чудо. Ако радиш ко овај лик, одеш лепо где год оћеш, лупиш курцем о сто и завршио си посо. Озбиљним клијентима је битно да ти јебеш кеве и ту се даља прича завршава. А свако може да јебе кеве ако се исприма, чак и антиталенти - још једна честа забуна је да само талентовани ликови могу да дођу до зајебаног левела. Ако је горњи левел сто, а почетни нула, то значи да ће уз исти ангажман, неки Леонардо доћи до 99, а неки лол лик до 85 (а не до 11), што је довољно за ферари:) Ево, нпр. ја сам вансеријски талентован, без зезања:) Али сам лењ у пичку материну. То је најгора комбинација, али јако честа. На срећу, временом сам постао одговорнији. Но, то на страну, поента је у томе да ментол са добрим туторима и радном навиком шиша десет вундеркинда који мисле да је таленат цар. И то је главни разлог што гомила ''царских уметника нема леба да једе''.

poz

okej sisata klinko :)

Стопд ридинг рајт дер:) О томе ти и причам. Пази, постоји једна психолошка игрица, која спада у разорне игре и иде овако: - пи на шта личим овако ненашминкана, ниједан фрајер неће да ме стартује - што се не нашминкаш - знаш да имам осетљиву кожу - имаш сад нове трипове од којих ти неће бити ништа - а знам, ал скупи су ми - ево ја их користим, ај узмемо за пола пара па се трипујемо са једним комплетом - ма знаш да не могу тако, волим да имам цело - ма ја мислим да се ти трипујеш, ајмо у клуб, контам да ће те стартовати гомила царева - ма де ћу у клуб ненашминкана Е, прво да мало појасним термин. Психолошке игре су нека врста представе коју људи несвесно играју и СВЕ су разорне, то им је заједничка карактеристика. Разорне за себе и за друге и треба им јебати матер. Шта је циљ свих ових игара? Као и у свакој игри, циљ је да се победи. Зашто је ово лоше? Зато што су те игре везане за ствари где не треба да се победи, већ треба да се нађе неко решење. Дакле, конструктивност. Е, ове игре служе да се запостави конструктивност, да човек зајебе и себе и другог, а да добије психолошку компензацију у виду ПОБЕДЕ. Шта се дешава у овој игри из примера? Прва риба има проблем и презентује га другој риби. Оно што друга риба не зна, то је да прва риба НЕ ЖЕЛИ да реши проблем већ жели да одигра игру у којој ће победити, а стање ће остати исто. Друга риба предлаже низ конструктивних ствари које прва риба може да примени у циљу решавања проблема. Међутим, прву рибу то заправо не занима (кад кажем заправо, мислим на то да ни она сама није свесна тога) већ хоће да не промени ништа, само да победи у игри коју је започела. Ствари се стога одвијају овако како је описано - на било који предлог друге рибе, прва риба каже ''знам али блабла''. Друга риба се на крају истроши и кад нема више где, прва риба затвори круг - врати се на прву поставку и затвори дискусију. Шта се онда дешава - друга риба се осећа лошије јер није успела да помогне а користила је ресурсе у том циљу, а прва риба се осећа боље јер је победила у игри. Другим речима, друга риба се сморила јер проблем није решен (она је ситуацију схватила као конструктивну поставку, а не као пуки полигон за игру коју је вешто поставила прва риба), док је прва риба победила у игри и осећа се боље. Ово слободно узми здраво за готово, а можеш и да наставиш игру коју си поставио (''знам ја то али код мене СТВАРНО није тај трип'', ''та игра можда важи за неке такве случајеве, али МОЈ случај није такав заиста'', ''занимљиво је то, обратићу пажњу, али'', ''личи то на мене кад се тако исприча, али'' итд итд итд) :) Мали трип: Ово је у РЛу занимљиво, ако препознајете ове игре, можете да се зајебавате са играчима скроз. Нпр. овој првој риби у примеру, друга риба је могла да каже БУКВАЛНО шта год, увек би добила ''да али'' као одговор. Једини начин за пресецање ове игре је, је ли, да прекинете игру. Чиме нисте решили проблем, али нисте сат времена играли игру у којој губите јер је дизајнирана да само постављач победи. Не сећам се који је трип за пресецање ове игре, али за сваку постоји шаблон који стопостотно ради... А да, ево стрипа

Nji!!!!!

Није баш тако, отишао си у онај хипстерски трип ''ово нема душу него је чиста техника'', а те акције бих избегао јер су неопипљиве категорије. Ево вако, останимо САМО у домену технике - опет је ово што сам окачио технички јаче него фотореализам. Дакле, причам само о занату, техници, не идем у ''космос прича кроз дирере'' фазон. крањји резултат - нема је. Једино ако те занима вануметнички трип, па си у фазону ''аааа, ово је слика, у јеботе, ја мислио фотка''. То би било исто као кад би рецимо од две исте слике, од којих је једну неки лик сликао пајом, а другу неки други лик руком, више платио ову прву јер је баш фора што је овај сликао пајом. Фотка је и веће резолуције и боља од фотореализма на основу те исте фотке. Дакле, као финални продукт, фотореализам не нуди много тога, осим трипа да је то фотореализам. И, по мени (ово је моје мишљење), ако неко купи фотореалистичну слику и плати је више од фотке (што је сигурно случај), сасвим је валидно да га тролујеш са ''што ниси узо фотку лол''. Јер је физичка компонента коју слика има над фотком минимална код фотореализма (имаш оригинал слику са физичким радом на њој, док код фотке то није могуће). Тако некако:) Зато што да би репродуковао Рембранта, не можеш да примениш пиксел-по-пиксел принцип јер сама слика није таква. Не можеш да фејкујеш умеће потеза (нпр. као један фактор на Рембрантовој слици) тако што ћеш да идеш пиксел по пиксел, него мораш да изведеш тај потез, а за то ти треба скил који је имао тај лик. Другим речима, ако рецимо они Енгрови цртежи које сам линковао имају потезе од, лупам пет сантима, не можеш да их плотерујеш мањим потезима, него треба да изведеш потез од пет сантима, а да буде готиван, што Енгр уме, а ти не умеш. Чак и кад би добио фрапантну репродукцију и продао је Шекију, дошо би ја и реко ''шта је ово лол''. Такође, приметићеш да Рембрант није репродуковао себе у огледалу или шта већ (јер би фотка њега у огледалу била другачија) него је интервенисао на разне начине да добије оно што хоће. Плотеризам је први скил који учиш у ликовној уметности. После на њега набацујеш остале скилове. Техника подразумева мали милион аспеката, па тако и на зајебаним левелима, људи трокирају у неким аспектима. То што ја нађем замерку, не значи да сам рекао ''говно је'', него ''може то боље него што мислите''. Ево рецимо доброг примера за пола-добро пола-лоше: Овај лик је један од траженијих илустратора данас: Анализа: види се да зна знање, ОДЛИЧНО меша боје, прави топло-хладно трип, уме да симулира разне материјале (кожа, метал итд), композиција добра итд. Дакле, плусеви за то. Где фејлује? -нема довољно скила за лично интервенисање у циљу атмосфере. Тј. не уме да твикује своју слику у односу на предложак - игром случаја, ово је бољка већине фотореалиста - овај лик, јелте, нема везе са фотореализмом, али то му је највећи минус, недовољан скил за ту врсту интервенције. Дакле, ово је гомила фотканих ликова у студију који су одвојено фоткани, онда их је спојио у фотошопу рецимо и онда је насликао слику уз минималне интервенције (светло, другачије боје итд). Е сад, ја нисам гледао њега како је правио слику, али умем то да видим и ако питате њега, он ће вам рећи исто то (фоткање модела засебно, спајање у фотошоповима, недостатак интервенције). Шта је производ овога - то што нема довољне међуинтеракције међу ликовима, иако су ''укроповани'' у исти простор, делује као да су саутпарковски засебни, сваки у свом лејеру и реалности. Покушаји међуинтеракције су фејласти, нпр. лик се дере на лика, али је приметно да су то само репродуковани модели који нису сликани тако што се један драо на другог него се један као драо, а сутра у пет је дошао други коме је исто речено да се као дере и онда нема међусобног односа, тј. утиска истог. Шта је још проблем? То што није интервенисано у односу на моделе, а то мора да се ради кад се раде епске сцене. Зашто? Зато што на овој илустрацији ми видимо три адвоката, пет економиста, два пекара, три правника и два рукометаша како су се обукли у фантази оклопе и бију се. Уместо да видимо Фарамира и његове другаре. Сећате се филма Такси (двојка мислим да је)? Па она смешна сцена кад се пандури обуку у нинџе и онако стоје у нинџа оделима, а ти опет видиш да нису нинџе него неки француски лол пандури. То је овде урађено, само ненамерно. Чега је то последица? Тога што лик нема довољну технику да уради оно што треба да би то избегао. А то могу бити следеће интервенције: -претеривање у фацијалним експресијама, претеривање у покретима, већа динамика (она која не може да се сними у студију јер би ти требала она брза камера и лик који је гимнастичар), боље баратање осветљењем, динамичнији потези, интервенције на фацама које би отклониле ''ја сам адвокат који се мршти трип'' и пренеле га у ''ја сам Фарамир и није ми добро'' итд. Дакле, те интервенције нису неки моџо, већ су чист скил и техника, а оне иду после репродуктивне технике, која се прва учи. Да ли недостатак тог скила ову илустрацију чини лошом? Не баш. Да ли илустрација може бити много боља? Да. Да, још нешто:) Ако зађемо ван чисте технике, онда је тек лудило. Постоји десетак Мона Лиза у свету од којих је типа пола боље од Леонардове, значи ликови знају знање. Међутим, опет је Леонардо то оригинално креирао, то му даје плус хиљаду на дело. МАДА, можда и то може да се натегне на технику, а не на моџо, али добро, нек то буде моџо.

Теже у смислу да лик који може да нацрта ово што сам ја окачио, сигурно може и оно што је Даки окачио, а обрнуто не мора да значи. Теже у смислу скил левела. Ако се ограничимо на неко реално цртање/сликање, његова поента је не да буде као фотка, него да буде боље. Хиперреалисти раде са фотки и иду на максималну аутентичност и пеглање, што је основна техника (то ћеш прво да научиш), само доведена до високог нивоа. Међутим, постоје напредне технике и интервенције (плус мало мађије јелте:) ) које се користе да би слика била боља, а не фотореалистичнија, дакле, иде се бијонд. Тако је нпр. ово: много боље, скиловитије, захтевније итд. од овог: И то не у смислу ''ох има душу блабла ја сам мали хипстер'', него просто, зајебаније је и квалитетније и као само технички продукт. Можемо ја и Риста да ти насликамо ову рибу исто овако, само је цака у томе што ће нам требати типа триста сати, а лику је требало нпр. педесет и то је трип. Наравно, пошто нисам у тим водама, било би лошије, али после неколико слика бих се уходао. Е, за овај Рембрантов аутопортрет, нешто тако ћу моћи да урадим за дваес година буџења скила МОЖДА, а можда и никад ако је Рембрант био суперталентован и искористио је потенцијал много. Али сигурно нећу моћи да одрадим сада, па макар ми дао годину дана да радим десет сати дневно, просто, није ствар у времену него у скил аутпуту који је недовољан и то је то. Код цртежа треба знати гледати да ли је добар, јебига, то сад може да звучи елитистички, међутим заправо није елитистички него је просто знање и искуство у питању. Кад си у некој материји, онда видиш више трипова и знаш више трипова, то је природно. Тако ће моја кева да оде негде и да се врати са ''дивном мртвом природом'', а ја ћу да одем да извршим сепуку јер је слика срање. То је екстремни пример јер је моја кева дудук, па ће од десет људи, седам да каже да је слика срање. Е сад, постоје слике где ће од сто људи пет да кажу да је срање и сви ће да им се чуде, а биће у праву. То је само познавање материје. инб4 - ха, али уметност је за људе, ваљда ти људи треба да буду задовољни - ово је релативно и ту има више аспеката. Постоје ствари у уметности које су, па, да се тако изразим, ''космички фундаменталне'' тј. практично не зависе од стања јавног мњења. Другим речима, ако сад умру сви ликови који умеју да гледају слике, објективна скала квалитета се неће променити иако не постоји ниједан човек на свету који уме да је примени. У питању су архетипови, наслеђе, наука, емпирија, хемија, биологија итд. тако да није у питању неки мамбо џамбо. Још једна битна ствар код овога: онај који се упусти у бустовање свог перцептивног скила, УВЕК ће се сложити са неким другим ликом који је бустовао перцепцију. Тако да није у питању неки елитизам, већ просто резултат је исти за све који се упусте у гејновање нолиџа. И то објективног нолиџа, не причам о некој професионалној деформацији и избацивању елитистичких дронова који по аутоматизму величају Рембранте јер су Рембранти итд. Примера ради, линије на овим цртежима које сам поставио су мамојебачке, иако нетренираном оку могу деловати просто. Њихов флоу је нешто што ја не бих могао да урадим па макар седео сад над триста папира и вукао рандом линије, па их кроповао после. При том, да не буде забуне, не мислим на флоу као репродукцију цртежа, већ на флоу као квалитет линије и скиловитост. Или, интелектуални приступ у смислу селекције квалитета линије приликом цртања, као и селекције шта да се нагласи, шта не, како да се реши који објекат, материја итд. То је исто ненормално на овим цртежима које сам поставио и треба ти фазон четрдесет година рада, па да то имаш у арсеналу. Наравно, може сад неко да ми да аргумент типа ''мени се свиђа и ја бих ово купио, а ово што си ти линковао не бих'' и то је океј. Међутим, ти то купиш, а онда замислимо да кренеш да се интересујеш за те ствари, па мало посетиш који атеље, гуглаш, идеш по музејима, повучеш и ти који потез итд итд итд. и онда после типа 2-3 године лепо дођеш гајби, попиздиш и бациш то што си купио у ђубре и окачиш нешто друго. У том смислу причам.

Sreo sam druga Shukija na BF-u i uredno se pozdravili, izljubili i naravno hteo je da mi nabaci 2 ruzne drugarice, posto su sve lepe vec bile njegove. Takodje sam naleteo na jos nekog lika u RUR majici, prisao mu ja i rekoh "e cao, ja sam lesko sa foruma, ko si ti?", a on me gleda bledo kao budalu. Rekoh ja "pa jel si ti sa RUR-a?", a on me pita "kakav bre RUR?" i tu sam vec odustao... :D

Pa realno, nisi mnogo duhovit!

a ko si ti da ja tebi odgovorim?:D

slan'nica ~ slannica, odakle ti tri n lol?

pogledas ka sanku, 10ak metara je daleko, ako sam ja tebe video, nisi ti mogao da omasis mene- debelo drvo :)

Izuzetno lepo bi bilo da uspe akcija za muzej. Kakve je sve ideje imao covek, one of best, if not the best.

Pa dobro Budo sta sad, moraces da ucis za budzet? Oh noez!

malo prljava voda a ? :D

ban

Odvratni MU osvaja ove sezone.

mozda vas samo troluju da se isprimate i protestujete , pa da oni onda kazu "EVERY FUCKING YEAR DUDE"

lol. koliko treba nalupati samare majmunima koji zale za kucetom vise nego za covekom koji lezi polu mrtav

zomg