Rekli su o nama

[Cela]

moze se reci da je mali oftopik, da li neko moze da proveri dal je ovaj tekst istina, naleteo sam na njega na fejsbuku i bas me zanima da li je tacan.

 

Цар Стефан Душан Силни био је изузетно висок човек и за данашње време, а не за XIV век. Био је висок 2,14 м. како су показале анализе костију. Зашто је ово битно...
Зато што је за то време просечна висина мушкарца на овим просторима била од 1,65 до 1,70 м, па је услов за кандидате за његову личну гарду био да сваки витез мора имати најмање 2 м. висине. Пошто су стандарди били превисоки и није могао да нађе довољно људи на овим просторима, цар је кренуо у потрагу по Европи за таквим витезовима и убрзо је саставио личну гарду од 101 витеза. Сад можете да замислите како је деловало појављивање тих громада на бојном пољу или испред неког града на противника. Само један гардиста је смео да буде виши од Душана Силног, а то је био барјактар, иначе Швеђанин. Колико је он био снажан може да посведочи то што је носио барјак (који је сада у манастиру Хиландар) тежак 40 килограма. Није он само носио барјак, он је притом јахао коња и у другој руци носио мач и борио се.
Колико је Гарда Душана Силног била моћна може да посведочи то да је заједно са Душаном за 28 дана угушила побуну у Албанији без већег отпора.

[Dule_smor]

dusan jeste bio enormno visok za ono vreme, sigurno preko 2 metra...znam da je jedan od komandanata njegove garde bio tevtonsi vitez iz germanije koji je bio poznat kao odlican borac, ali i veoma surov covek...on je kasnije sluzio u gardi carice jelene posle dusanove smrti...zaboravih kako se zvao, pricali smo o njemu na istorijske pitalice topiku valjda

[Ramirez]

Mislim da sam isti tekst citao pre jedno 15 godina. Urezao mi se u svest pa sam pitao profesorku itorije u gimnaziji jel t osve tacno, posle cega smo malo popricali o opstim prilikama u to vreme i zasto se pretpostavlja da je to istina.

 

Nije bilo cudno tada da razne drzave, kraljevi, kako god, unajmljuju p;rofesionalne placenike za najrazlicitiju vojnu sluzbu. Cesto su unajmljivani i kao licna garda, sto je uostalom bila praksa i u Vizantiji. U Dusanovom slucaju, dosta je to dobro dokumentovano pa se uzima da je tacno to sto otprilike znamo o njegovoj gardi. A kao i svuda u Evropi u to vreme, odred teske jurisne konjice je predstavljao vrhunac vojne tehnologije i elitu svake vojske. Posto je bila preskupa za odrzavanje i koriscenje, imalo je smila da se za takve odrede biraju najkrupniji i najvestiji borci, koji bi sa citavim oklopom i na ogromnim bojnim konjima koji su bili u stanju da izdrze toliki teret i nose ga u trku, bili nezaustavljivi tamo gde se zalete. Mnoge manje bitke su dobijene prostim izlazkom na bojiste teske oklopne konjice, posle cega se suprotna strana povlacila ili ponudila uslove predaje/mira/primirja.

[Guest]

ne znam koliki je čovek bio, ali kovčeg mu je prilično kratak.

[Cela]

znaci ne moze se dokazati, ali je verovatno istina. Majko mila, kakva scena videti 100 brbendi preko 2 metra na konjima kako jurisa na tebe, najezim se uvek kad pomislim

[Dule_smor]

ne znam koliki je čovek bio, ali kovčeg mu je prilično kratak.

 

hehe

 

znaci ne moze se dokazati, ali je verovatno istina. Majko mila, kakva scena videti 100 brbendi preko 2 metra na konjima kako jurisa na tebe, najezim se uvek kad pomislim

 

relano, gusenje te pobune u albaniji je izgledalo kao kad se u herojima 3 zaleti 100 championa na 1000 goblina :D

 

inace palman braht se zvao taj nemacki vitez, evo teksta o njemu

 

http://srbin.info/2012/11/palman-braht-prvi-vitez-cara-dusana/

 

inace zanimljivo je da su svi preci cara dusana sa majcine strane i baba po ocu bili bugari, pogledajte stablo na dnu strane

 

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD

 

i jos jedna zanimljivost, ae bre:D

 

Где је ту оно што је мало познато Србима?

- Поред свих ствари које је Душан оставио, остала је и једна винска купа, од сребра позлаћена изнутра и споља. Та купа је имала, за разлику од осталих које су биле од 2,5 децилитара, запремину од 2,5 литара. То је била мера Цара Душана!

Волео је, значи, да попије, питамо Миловановића?

- Волео је да попије, али не и да се напије. Није био пијанац.

Шта казује та толика винска купа? Та винска купа нам говори да је Душан био стасит човек. Мало ко зна да је Цар Душан, био висок скоро 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, владика Атанасије Јефтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао.

[Guest]

nije bila hehe fora, video sam dušanov kovčeg/sarkofag nekoliko puta, i definitivno nije dugačak ni dva metra. možda je pokopan sa savijenim kolenima ili tako nešto, ko će ga znati.

[overkind]

Ако сам у праву Душан је сахрањен у цркви св. Марка? Јбг, не сећам се колико је дугачак саркофаг.

[Dule_smor]

nije bila hehe fora, video sam dušanov kovčeg/sarkofag nekoliko puta, i definitivno nije dugačak ni dva metra. možda je pokopan sa savijenim kolenima ili tako nešto, ko će ga znati.

 

a nije ti palo na pamet da su ti njegovi ostaci prebaceni ko zna odakle (iz prizrena valjda) i da su vec bili u stanju raspadanja tako da mogu da se spakuju i u kofer?

 

btw, sto su samo ostaci u crkvi sv. marka, a njegova kruna u cetinjskom manastiru, crnogorci su i to morali da nam pokupe

[Guest]

u vreme kad im je pripala ta kruna su još uvek bili srbi...

 

što se sarkofaga tiče, tripovao sam da je originalan

[Faramir]

naleteh na vrlo zanimljivu misao, pripisuje se choveku koga veoma cenim i poshtujem, pa cu je podeliti sa vama:

 

"Ja jako volim Srbiju. To priznanje nije puka formalnost, to je unutrashnja duboko iskrena radost, pomeshana sa bolom i suzama; tako se voli samo ono shto se istinski voli. Ne mogu da stalozeno i bez suza govorim o srpskoj drzavi i srpskom narodu, o srpskoj zemlji i srpskoj geopolitici. Skoro o svemu mogu da govorim stalozeno i bez suza, samo o tome ne."

 

Admiral Aleksandar Vasiljevich Kolchak, vrhovni komandant i vrhovni vladar (makar titularno) Rusije, vodja Belogardejskog pokreta.

[Dule_smor]

ne pratis fabulu!:)

 

http://forum.klanrur.rs/index.php?showtopic=234930151&p=2068751

[Faramir]

damn, failovao sam :)

 

nisam video, da jesam, zasigurno ne bih napisao :)

 

mada, shteta da ne bude ovde, ipak je Kolchak zasluzio makar toliko :)

[Faramir]

evo, da se ispravim za prethodnu pogreshku (o Kolchaku, koji je vec bio pomenut), c/p tekst:

 

Хенрик Аугуст Ангел (1861-1922) био је норвешки пуковник, који је у Србију дошао као страни посматрач за време Балканских ратова.

Изложен антисрпској пропаганди Запада и неприпремљен на оно што ће затећи у нашој земљи, мало је рећи да је био изненађен. Слично као и данас, Енглези су хвалили и подржавали Турке, описујући их као храбре војнике, а често су хвалили и Бугаре. Са друге стране, Србе су називали кукавицама и разним другим погрдним именима.

Оно што је, међутим, пуковник Ангел по доласку приметио било је сасвим супротно ономе што је до тада слушао. Један мали, скроман и храбар словенски народ борио се за слободу своју и своје земље, смело и без страха. Борећи се против лажи Беча, Будимпеште и Лондона о наводним “зверствима” која су починили Срби над Турцима, Ангел је записао:

„Српски војници, српске власти заслужују највећу хвалу за своје племенито поступање са освојеним деловима земље. /…/ У Кочанима сам видео на стотине мухамеданских и бугарских удовица и њихове деце како сваки дан добијају брашно и гориво. /…/ Дозволите ми и да додам да ни ја ни моји другови никада нисмо видели ниједног пијаног војника, ниједног неучтивог војника, ниједног бруталног војника. Са друге стране, побеђени Турци су се масовно светили невиним цивилима. Док је српска војска напредовала за Турцима од Куманова ка Скопљу, војници су налазили убијене хришћанске сељаке масакриране мучењем на најгрознији начин: очи су им биле ископане тако да су висиле низ образе, удови преломљени и здробљени, жене распаране, деца набијена на кочеве“.

И остали норвешки посматрачи били су задивљени понашањем српске народне војске. Тако је, на пример, доктор Грен једном приликом рекао свом земљаку Ангелу:

„Стекао сам најдубље дивљење према српскоме војнику и његовој живој љубави према отаџбини. Никада се не жали, никада се не чује кукање, све трпи са истрајном стрпљивошћу“.

А зашто је то тако и која је тајна српског хероизма, открио му је један српски војник:

„У дубини нашег народа увек је лежало то: Ми морамо наново освојити слободу коју смо изгубили на Косову“.

По повратку у Норвешку, како би забележио све што је видео и доживео, пуковник Хенрик Аугуст Ангел написао је три књиге о херојству српског народа у Србији и Црноју Гори: “Кроз Црну Гору на скијама“, „Синови Црних планина“ и „Када се један мали народ бори за живот. Српске војничке приче“.

[manson]

Može ovde valjda, baš dobar intervju