Prvi svetski rat

[Dule_smor]

E pa drugari zar ste zaboravili na ovo:). Sta je, zar moram uvek ja da vas podsecam. Pa dobro, idemo dalje kad niko drugi nece. Posto smo zavrsili balkanska ratista, red je da se pomenu i ostala. Mrzi me sad da idem hronoloski pa cu obraditi neke od najznacajnijih bitaka. Znaci istocni i zapadni front, Galipolje i bitka kod Jitlanda. Trenutno mi je ova poslednja najzanimljivija pa idemo.

Bitka kod Jitlanda (bitka kod Skageraka) je mozda najveca pomorska bitka svih vremena. Ovo je mozda i jedini pravi okrshaj battleshipova u modernoj istoriji pomorskog ratovanja. Vodjena je 31. maja i 1. juna 1916. u blizini obale Danske izmedju nemacke Keiserliche Marine’s High Seas Fleet pod komandom vice admirala Reinharda Scheera i britanske Royal Navy’s Grand Fleet pod komandom admirala Jonha Jellicoe. Deo britanske flote predvodio je i vice admiral David Beaty, dok je delom nemacke flote komandovao vice admiral Franz Hipper (koji je jedini komadovao bez greske u bici i cije ime je kasnije nosila klasa najboljih nemackih heavy cruisera u ww2). Bitka je definitivno jedna od najvecih pomorskih bitaka svih vremena. U njoj je ucestvovalo ukupno 250 brodova, 99 nemackih i 151 britanski. To je definitivno najveci i jedini pravi i direktni okrshaj najvecih brodova u floti, battleshipova, kojih su Nemci imali 16, a Britanci 28 u bici. Ali prvo da se pozabavimo istorijskom pozadinom same bitke.

Vec stotinama godina britanska kraljevska mornarica je bila najjaca na svetu. Njeni brodovi su drzali vecinu trgovackih ruta, a vojno joj niko nije zapretio na moru jos od bitke kod Trafalgara. O superiornosti britanske imperije kao pomorske sile najbolje govori cinjenica da je cak tri cetvrtine ukupne tonaze brodova izgradjenih u svetu bilo napravljeno upravo u njenim brodogradilistima. Niko nije mislio da ce toj vladavini ikada doci kraj. Ali jedan covek je bio odlucan da to promeni. Bio je to nemacki admiral Alfred von Tirpitz (po njemu je nazvan drugi nemacki battleship klase Bizmark iz ww2, jedan od najboljih battleshipova svih vremena). Tirpicov plan je bio da Nemacka postane svetska sila razvojem mocne mornarice. Ona je trebalo da izgradi drugu najjacu mornaricu na svetu i na taj nacin ugrozi britansku pomorsku nadmoc. Britanci to nisu videli samo kao trku u naoruzanju, vec i kao pretnju njihovom nacionalnom opstanku, zbog zavisnosti ove ostrvske zemlje od pomorskih puteva. Tirpicova teorija je bila da ako Nemci naprave dovoljno jaku flotu Britanci nece rizikovati otvoren sukob na moru sa njima i eventualni gubitak svoje pomorske nadmoci. To bi Nemackoj omogucilo razvoj u svetsku silu. Ova teorija je bila samo delimicno dobra sto ce se pokazati kasnije.

Ali ni Britanci nisu sedeli skrstenih ruku. Komandant britanske flote admiral Jackie Fisher bio je covek koji je modernizovao britansku mornaricu i smatra se jednim od najbitnijih komandanata posle legenradnog Horacija Nelsona. 1905. Fisher postaje The First Sea Lord, odnosno komandant cele britanske flote. Zalaze se za mnoge reforme, medju kojima je i izgradnja savremenih brodova. Prvi od tih brodova je cuveni HMS Dreadnaught, po kome je naziv dobila cela klasa najvecih brodova. Ovo je zapocelo trku u naoruzanju na moru izmedju Nemacke i Britanije. I jedni i drugi su se trudili da naprave sto vise velikih brodova, sa sto debljim oklopom i boljim naoruzanjem. Ipak Nemci su veci akcenat stavili na oklop, a Britanci na kalibar glavnih topova.

Na pocetku rata nije bilo vecih sukoba izmedju nemacke i britanske mornarice. Nemci su se trudili da pristignu svoje protivnike u pomorskoj snazi brzom izgradnjom brodova, dok su Britanci pokusavali da drze nemacke luke pod blokadom. Ipak, pre bitke kod Jitlanda desila su se dva veca okrsaja ovih mornarica.

Prvi sukob desio se kod Heligolanda u blizini Nemacke obale avgusta 1914. Tu su britanske snage dosle u sukob sa nemackim patrolama koje su imale pratnju krstarica. Posto su bili nadjacani Britanci su pozvali u pomoc 3 battlecruisera pod komandaom vice admirala Bitija. Uskoro su ovladali situacijom i uspeli da potope 3 nemacka light cruisera ne izgubivsi nijedan brod.

Drugi sugob je bila bitka kod Dogger Banka. Nemacki admiral Hipper se bio odlucio na smeli potez prilaska engleskoj obali i bombardovanja obalskih naselja sa mora. Engleska javnost je bila ogorcena i zahtevala je odgovor kraljevske mornarice. Hipper je bio odlucan da pokusa ponovo i januara 1915. je poveo grupu od 3 battlecruisera i 1 krstaricu za napad na britanske obalske gradove. Ali Britanci su znali nemacku shifru i admiral Biti je odlucio da presretne napad. On je poveo 5 battlecruisera i 6 light cruisera u akciju. Videvsi da je nadjacan Hipper je odlucio da se povuce, ali je ipak izgubio jedan brod. U pitanju je bila stara krstarica SMS Blucher koja nije bila dovoljno brza da umakne britanskim brodovima. Cak je i Hiperov flagship, SMS Seydlitz bio u opasnosti da eksplodira, ali ga je spasao hrabri mornar koji je otvorio ventile i tako nastradao. Nemacka mornarica je kasnije nazvala jedan svoj razarac po njemu. Ovo je bila jos jedna britanska pobeda, ali je ona pokazala i neke slabosti kraljevske mornarice koje ce doci do izrazaja upravo u bici kod Jitlanda.

Da se vratimo na samu bitku kod Jitlanda. Britanski brodovi su uglavnom bili stacionirani daleko na severu, u ostrvskoj bazi Scapa Flow u Skotskoj. Ali zbog nemackih napada na obalske gradove i pritiska javnosti, admiral Dzeliko je bio prinudjen da deo flote prebaci nesto juznije. Ovaj deo flote su cinili battlecruiseri kojima je komandovao vice admiral Biti. To je upravo i bio plan nemacke mornarice, da stalnim napadima izmami deo britanske flote i navuce je na glavninu nemacke flote koja bi je unistila. Na taj nacin bi se postigla kakva-takva ravnoteza u snagama. Ali Britanci su imali neke od nemackih shifara pa nisu bili potpuno nespremni. Upravo je jedan takva poruka uhvacena 28. maja 1916. koja je naredjivala skoro celoj nemackoj floti da isplovi. Ne znajuci tacno namere neprijatelja Dzeliko je poveo svoju Grand fleet od 24 battleshipova(dreadnaughta) i 3 battlecruisera sa namerom da se sretne sa manjom Bitijevom flotom od 4 dreadnaughta i 6 battlecruisera nekih 100 milja od obala Danske. Ali i nemacka flota je bila podeljena na dva dela. Manji deo koji je trebalo da izmami deo britanske flote predvodio je admiral Hipper i njega je sacinjavalo 5 battlecruisera i 4 light cruisera. Veci deo flote je bio pod komandom Admirala Shira i njega je cinilo 16 battleshipova, 11 light cruisera i 6 zastarelih pre-dreadnaughta.

Pre same bitke par reci o tadasnjim pomorskim taktikama i brodovima. U to vreme je pomorsko ratovanje bilo ograniceno na mali prostor, zbog komunikacije izmedju brodova. Uglavnosm su se koristile zastave i svetlosni signali tako da je bilo tesko koordinisati celu flotu. Brodovi su se kretali u kolonama, obicno nekoliko paralelnih koje bi po potrebi menjale pravac i svrstavale se u jednu liniju u zavisnoti od polozaja neprijatelja. Obicno je prvi brod u koloni bio komandni i sa njega bi se slale naredbe vizuelnim signalima. Dok bi naredba dosla do poslednjeg broda u koloni nekad bi proslo i preko 10 minuta. Jos jedna stvar koja je otezavala borbu bila je kontrola paljbe. Obicno bi se gledalo gde je granata pala po stubu vode i onda podesavala daljina. Ali ako bi vise brodova pucalo na istu metu ovo bi stvaralo probleme, jer se nije znalo sa kog je broda ispaljena koja granata. I naravno idealna situacija za svakog admirala bi bila da njegova flota “cross T” odnosno da se nadje pod uglom od 90 stepeni sa neprijateljem i tako moze da upotrebi sve svoje topove, dok neprijatelj puca samo iz prednjih. Kao sto sam vec rekao nemacki brodovi su imali bolji oklop i manje slabih tacaka, dok su britanski imali veci kalibar. Najveci kalibar nemackih glavnih topova je bio 12 inca(305mm), dok su britanci imali i topove od 15 inca(381mm). Ali neamacke granate su bile bolje od britanskih, koji su takodje imali problem sa korditom koji je bio vrlo zapaljiv. Takodje Nemci su imali bolje Zajs opticke uredjaje(i sada najpoznatiji proizvodjac sociva iz Jene).

Konacno da predjemo na samu bitku. 31. maja oko 14:20 izvidnica Bitijeve flote battlecruisera primecuje prve nemacke brodove iz Hiperove flote. Hiper odmah naredjuje da se njegovi brodovi okrenu prema jugoistoku kako bi namamio Bitijevu flotu na glavninu nemacke flote pod komandom admirala Shira. Biti izdaje naredjenje da se prati nemacka flota i signalizira kontra admiralu Evanu Tomasu da ga prati sa svoja 4 battleshipa. Ali Tomasovi brodovi su bili udaljeni nekoliko kilometara i zbog problema u komunikaciji oni nastavljaju po starom kursu da bi tek posle nekoliko minuta skrenuli. Zbog ove greske oni nece imati skoro nikakvu ulogu u predstojecem pocetnom sukobu dve flote. Ovde se admiralu Bitiju zamera jos jedna stvar. Posto su britanski brodovi prvi primetili nemacke oni su mogli prvi i da otvore vatru. Takodje nemacki brodovi su imali manji domet. Ali Biti nije izdao naredjenje za paljbu nekoliko minuta dok su se dve flote priblizavale. Kada su bile udaljene nekih 14km admiral Hiper naredjuje nemackim brodovima da otvore vatru. U tim prvim minutima razmene vatre britanski brodovi su prilicno prebacivali svoje mete i trebalo im je dosta dragocenog vremena da pronadju pravu daljinu. Obe flote bile su u liniji jedna naspram druge i brodovi su razmenjivali vatru sa svojim parnjacima. Zbog kasnjenja 4 Tomasova battleshipa u Bitijevoj floti se nalazilo samo 6 battlecruisera. To su bili sledeci brodovi: HMS Lion (Bitijev flagship, deplasmana 26000 tona i glavnih topova kalibra 343mm), HMS Princess Royal (26000t, 343mm), HMS Queen Mary (27000t, 343mm), HMS Tiger (28500t, 343mm), HMS New Zealand (19000t, 300mm), HMS Indefatigable (18500t, 300mm). Sa druge strane admiral Hiper je imao 5 battlecruisera i 4 light cruisera koji takodje nisu aktivno ucestovali u bici. Nemacki battlecruiseri su bili: SMS Lutzow (Hiperov flagship, deplasmana 26000 tona i glavnih topova kalibra 300mm), SMS Derfflinger (26000t, 300mm), SMS Seydlitz (25000t, 282mm), SMS Moltke (23000t, 282mm), SMS Von der Tann (19000t, 282mm).

Bitijev flagship Lion razmenjivao je vatru sa Hiperovim flagshipom Lutzow. Ali zbog greske Britanaca nemacki battlecruiser Derfflinger nije bio pokriven vatrom, dok je Moltke na sebe vukao paljbu sa 2 battlecruisera. U tim prvim minutima odnos direktnih pogodaka bio je 35 prema 11 u korist Nemaca. Nagovestaj fijaska britanske flote desio se kada je granata sa Lutzowa pogodila turret na Lionu. Desetine mornara je poginulo, ali je vecu katastrofu i mozda unistenje broda sprecio smrtno ranjeni major Francis Harvey naredivsi da se potope skladista municije i tako spreci eksplozija. Lion je bio spasen. Ali Indefatigable nije opravdao svoje ime. Oko 16:00 salva sa Von der Tanna ga je pogodila i izazvala eksploziju municije koja je u smrt odnela svih 1019 clanova posade. Oko 16:25 zaboravljeni nemacki battlecruiser Derfflinger pogadja i potapa Queen Marry. Samo 9 od njenih 1275 clanova posade prezivljava. Battlshipovi kontra admirala Evana Tomasa zaostaju na kraju britanske flote, ali ipak otvaraju paljbu iz svojih topova kalibra 381mm, iako su na ivici dometa. Ali zbog udaljenosti nisu u staju da ozbiljnije ugroze nemacke brodove. Za to vreme Hiperovi battlecruiseri nastavljaju da nanose ozbiljnu stetu britanskim brodovima i uspesno nastavljaju svoj zadatak da ih namame na glavninu nemacke flote.

Oko 16:30 oficir utrcava na komandni most Liona i Bitiju saopstava da je Princess Royal eksplodirala. Tada admiral Biti svom kapetanu izrice cuveni komentar: "Chatfield, there seems to be something wrong with our bloody ships today.” Ali Princess Royal nije potonula i nekako je prezivela bitku. Za to vreme izmedju flota besni bitka manjih brodova, razaraca i torpednih camaca. Nesto posle 16:30, light cruiser Southampton primecuje glavninu nemacke flote pod komandom admirala Shira, 16 battleshipova i 6 pre-dreadnaughta. Ova vest na vreme stize do Bitija i on naredjuje okretanje na sever da bi namamio celu nemacku flotu na glavninu britanske flote pod komandom admirala Dzelika. Zbog problema u komunikaciji 4 battleshipa admirala Tomasa opet zaostaju i kasne sa okretanjem. Ovo je jos pogorsala i Tomasova naredba da se brodovi okrecu u liniji, jedan za drugim, umesto svi u istom trenutku. Zbog toga oni dolaze u domet battleshipova iz Shirove flote koji otvaraju paljbu. Ali britanski battleshipovi su mnogo bolje oklopljeni od battlecruisera i uspevaju da izdrze paljbu nemackih brodova i da se povuku, uspevajuci i da neprijatelju nanesu prilicnu stetu. Prvi deo bitke je zavrsen, slobodno se moze reci tragicno za britansku flotu. Dosle su do izrazaja sve slabosti kraljevske mornarice, pocev od problema sa komunikacijom do zapaljivosti kordita u turretima i slabe zasticenosti skladista municije.

Britanski admiral Dzeliko je bio svestan da se glavni sukob dve flote blizi, ali nije imao dovoljno podataka o polozaju nemacke flote po komandom admirala Shira. Nemci su pak bili ubedjeni da jure samo deo britanske flote, odnosno Bitijeve battlecruisere. Admiral Hiper je svoje brodove prikljucio glavnini nemacke flote. U medjuvremenu Bitijev flagship Lion je primecen od strane Dzelikovog flagshipa Iron Duke, koji je od Bitija odmah zatrazio tacan polozaj neprijatelja. Na ovo pitanje je Biti takodje zakasnio da odgovori i uradio to tek za 10 minuta. Ovo je bilo bitno zbog nacina na koji je Dzeliko planirao da rasporedi brodove za bitku, tj. Da li da ih razvrsta na istok ili zapad. Batllshipovi su bili u nekoliko kolona i trebalo ih je svrstati u jednu liniju kako bi mozda uspeli da “cross T “ sa nemackim brodovima. Na kraju je Dzeliko razvrstao brodove na istok sto se pokazalo kao dobra odluka.

U medjuvremenu su Hiperovi i Shirovi brodovi nastavili da gadjaju zaostale britanske battlcruisere i battleshipove. Hiperov flagship, Lutzow je uspeo da potopi battlecruiser Invincible. Poginulo je svih 1032 clana posade ukljucujuci i kontra admirala Hooda. Takodje je potopljena i krstarica Defence. Ali Nemci nisu imali pojma da ce uskoro naleteti pravo na mocne topove svih 24 dreadnaughta britanske Grand Fleet.

Oko 18:30 Dzeliko je uspeo da “cross T” Shirovim brodovima i njegov flagship Iron Duke prvi otvara vatru i belezi nekoliko pogodaka na battleshipu Konig. Ali ova razmena vatre je kratko trajala posto je Shir na svom flagshipu SMS Friedrich der Grosse uvidevsi da je u losijoj poziciji i odmah naredio povlacenje. Zahvaljujuci losim vremenskim uslovima nemacki brodovi su uspeli da izbegnu vecu stetu u tim trenucima. Dzeliko nije hteo da rizikuje i punom brzinom pojuri nemacku flotu, zbog straha od torpednih camaca. Umesto toga on je naredio floti da nastavi na jug i da drzi nemacku flotu zapadno od sebe. Ali i Shir nije zeleo da nastavi ocekivani beg, jer je znao da bi njegovi brodovi u toj paralelnoj trci pretrpeli veliku stetu od stalne paljbe.Umesto toga on je naredio naglo okretanje na istok nadajuci se da ce tako iznenaditi Dzelika. Ali umesto toga on je samo jos jednom omogucio Dzelikovoj floti da “cross T”. Nemacki brodovi su trpeli strasnu paljbu i nekoliko manjih je potopljeno. Hiper ponovo naredjuje okretanje na zapad i salje svoje razarace i torpedne camce da odvuku paznju. Njegov flaghip Lutzow je bio tesko ostecen posto je primio 24 direktna pogotka kalibra 12, 13.5 i 15 inca. Brod je morao da bude napusten i kasnije je potonuo. To je bio najozbiljniji gubitak nemacke flote, pored 4 light cruisera i jednog zastarelog pre dreadnaughta. U toj poslednjoj razmeni paljbe nemacki brodovi su bili pogodjeni mnogo puta, Derfflinger je pretrpeo 14 direktnih pogodaka. Ali se “german steel” pokazao veoma izdrzljivim i ovog puta.

Bitka je prakticno bila gotova, posto je Dzeliko znajuci slabosti svoje flote u nocnim borbama odlucio da saceka jutro i pokusa da spreci nemacku flotu da im pobegne. Ali Nemci uspevaju da se probiju kroz pozadinu britanske flote. To je velika zasluga Nassau class battleshipa SMS Westfalen koji se sam probio kroz zastitnice britanske flote tesko ostetivsi nekoliko krstarica i tako rascistio put nemackoj floti.

Britanci su izgubili 14 kapitalnih brodova, a Nemci samo 6. U tonazi to je oko 120000t prema 60000t. Poginulo je oko 6000 britanskih mornara i oko 2500 nemackih. Iako su Nemci bolje prosli u ovom sukobu, ipak se ne moze reci da su Britanci porazeni. Oni su uspeli da zadrze brojcanu nadmoc u kapitalnim brodovima i drze nemacke luke pod blokadom do kraja rata. Ipak posle rata je bilo mnogo kritika na racun britanskih komandanata, pre svega vice admirala Bitija. Ova bitka je bila prva koja je nagovestila pocetak kraja britanske nadmoci na moru. U svakom slucaju ovo je bila najveca pomorska bitka svih vremena i mozda poslednji klasicni direktni sukob ogromnih brodova ciji je prototip bio HMS Dreadnaught.

HMS Iron Duke

HMS Invincible

HMS Royal Oak

SMS Friedrich der Grosse

SMS Westfalen

SMS Kaiser

SMS Seydlitz

[Kole]

ubavo kao sto smo navikli, hvala DuleY.

[dzontra.volta]

[brue]

Ali i Shir nije zeleo da nastavi ocekivani beg, jer je znao da bi njegovi brodovi u toj paralelnoj trci pretrpeli veliku stetu od stalne paljbe.Umesto toga on je naredio naglo okretanje na istok nadajuci se da ce tako iznenaditi Dzelika. Ali umesto toga on je samo jos jednom omogucio Dzelikovoj floti da “cross T”. Nemacki brodovi su trpeli strasnu paljbu i nekoliko manjih je potopljeno. Hiper ponovo naredjuje okretanje na zapad i salje svoje razarace i torpedne camce da odvuku paznju. Njegov flaghip Lutzow je bio tesko ostecen posto je primio 24 direktna pogotka kalibra 12, 13.5 i 15 inca

Samo mali dodatak.

Nemci su se izvukli iz Ta, a Sheerovu odluka da okrene flotu koja je vec umakla ni dan danas strucnjaci ne mogu da provale do kraja. Pretpostavljaju da je zbog vremenskih prilika pogresno procenio polozaje Britanaca. U trenutku kada je video da ulece ponovo u "T", naredio je da se sa svih raspolozivih brodova ispale torpeda direktno ka britanskim.

Dzerika su veoma cenili u GB, i bila mu je predvidjena slavna buducnost i pocasti poput Nelsona. U trenutku kad su torpeda ispaljena njegovi brodovi su bili na 90 stepeni u odnosu na nemacke, i imao je 3 opcije: da nastavi da bombarduje nemacku flotu, da ispravi brodove na 180 stepni u odnosu na torpeda i da direktno krene ka nemackoj floti ili da se vrati na 0 stepeni, tja okrene brodove od torpeda/nemacke flote i da se fakticki povuce na bezbednu udaljenost. Njegova odluka je bilo povlacenje a kasnije neproganjanje nemacke flote, i smatra se kontraverznom i dan danas. Bilo koje od drugih 2 opcije bi dovelo do skoro potpunog unistenja nemacke flote i dominacijom Britanije. Medjutim, pitanje koliko bi bilo zrtava, a i krajnji ishod je bio isti - Nemacka blokirana na moru. Sve u svemu, javnost ga je tada pokopala.

Inace, sto se samih brodova tice i gubitaka jednih i drugih, tokom celog rata, nije bila stvar u jacini brodova ili kvalitetu vec doktrini. Gb su imali doktrinu rapidne paljbe, dok Nemci precizne paljbe. To je i dovelo do vecih gubitaka na GB strani, ali iz sasvim glupog razloga.

Sta se dodadjalo? Da bi se postigla rapidna paljba, morala je postojati extra brza dostava baruta ka kupolama topova. Da bi ovo postigli, sto je klasicno bilo nemoguce, britanski mornari i oficiri su prekrsili sve moguce sigurnosne i zastitne radnje i fakticki slagali vrece sa barutom od magacina pa sve do kupole, ostavljajuci vrata za blokadu vatre otvorena na svakom koraku. Pogodak u bilo koji deo te "barutne zmije" dovodio je do kompletnog unistenja broda. Nakon istrage, svi doticni pokazatelji su izbrisani i prikriveni od strane Admiraliteta.

Mala prednost Nemaca je i bila u tome sto su koristili oplatu za barut od lakih metala, dok su Britanci koristili vrstu platna.

Edited August 2, 2007 by brue

[Dule_smor]

tnx na dopuni brue:)...btw, kapiram da je sms ista skracenica kao hms, samo na nemackom, tj. brod njegovog velicanstva...kole molicu elaboriraj:)...inace mnogo su mi kul neka od imena brodova, i nemackih i britanskih...i naravno zamisljam Bitija kako mrtav ladan drzi chasu martinija i kaze "there seems to be something wrong with our bloody ships today" :)...evo spiska svih brodova koji su ucestvovali u bici i slike broda koji je sve ovo zapoceo...naravno HMS Dreadnought(deda javi se:))...

http://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_battle_at_Jutland

[Kole]

mein lieber freund Dule, du braucht's nur zu sagen...

hms = His/hers Majesty's Ship

sms = Seine Majestäts Schiff

oba izraza znache brod njegovog velichanstva...kada bi nemcima kraljica/carica bila na vlasti bilo bi IMS (od Ihres)

;o)

[Dule_smor]

jos sto volem da ucim novi jezik:)...tnx kole...btw, sta cemo sledece, birajte...ustvari nemojte da birate, posto me istocni front mrzi da pisem, a zapadni je mnogo opsiran pa cu to ostaviti za kraj...ocekujte jednu od mojih omiljenih bitaka u ww1, kampanju na galipolju...

[Dreadnought]

...(deda javi se:))...

Tu je deda Dule, sedim u zadnjem redu i pomno posmatram shta vi mladitji ovde radite. Samo nastavite sa ovim lepim tekstovima. :)

[Dule_smor]

dedaaaa \o/....omg, kako ne videh tvoj post 4 dana...elem, drago mi je da imam podrsku old skul ekipe:)...btw, javi se kad dolazis u bg...

[bolkonski]

Bravo Dule, a i Brue.

Covece ovo me podseca na pesadijske bitke kada se neprijatelji nadju na 100 metara i pucaju jedni u druge. Prosto je fascinantno koliko oruzje utice na taktiku, a na strategiju skoro ne.

[Kojot]

Prvo sve cestitke Duletu, svak ti cast. iskreno suza mi je zasuzila u oku dok sma citoa Mojkovcku bitku, i nezezam se odlicno si to napisao.

Drugo Hvala KOle i ti si me u Srce dirnu a znas me kakav sam kada pricam prbooj SOlunskog fornta

Trece za sve vas koji zelite da vidite kako izgleda I Svetski rat preporucujem Srpska Trilogija(tri knjige) od Stevana jakovljevica. Covek je maestralno opisao put srpske vojske i svaki ali bukvlano svaki deo rata

E sada:)

Iako sam ovaj topic poceo da citam u doborm raspolzenju, zahvaljuci idiotima u liku moje rodjene sestre sada sam vrlo smoren i nadrkan. Hteo sma napisati mnog o mnog cemu a posebno o Solunskom frontu i KOlubarskoj Bitci ali nazalost zelja za time je nestala

Mali broj ljudi to zna ali Ljubljana je ostala u kraljevini SHS zahvaljujcu jednom porucniki i njegovih 200 vojnika koji su se vracali iz zarobljenistva. Naime uvidevsi da se Austroguraska raspada i zeleci sto veci deo teritorije za sebe italija krecu u masovno zauzimanje Dalmacije i njenjih pirmorskih gradova. Prvo na prepad zauziamju kompletnu Austrisku Flotu koja je bila stacionirana u Rijeci i to tako sto su na prevaru razoruzali moranre.

Naime posadu tih brodova su vecinom cinili Sloveni i cim je Austrija kapitulirala oni su istakli Srpske zastave na brodove. Ne zelici da srbima prepusti tako mocnu mornaricu, Italijani salju izaslainka koji trazi da mornari napuste brodove zbog pregleda i popisa istih. Nakon sto su oni to uradili italijani se ukrcavaju na brodove i odvoze ih ka Italiji.

Vodjeni logikom sto sada zauzmemo bice nase oni kreci i ka Ljubljani .

Sada se vracamo do onog porucnika. Na zeleznickoj staniici gradski oci ljubljane susrecu porucnika i njegovih 200 ljudi i mole ga da sidje sa voze i organizuje odbranu ljubljane. Nasuprot njemu je cela Italijanska Armija koja je vec dobrano usla preko demarkacione linije. Tipcan Srpski ludak, on to prihvata iskrcava se organziuje gradsku strazu i sve ukupno na raspolaganju ima oko 600 vojinka, dvesta svojih 400 slovenaca, 4 topa od koji je jedan u sumnjivom stanju i veliku dozu ludila, arognacije i pameti. Sutra dan bira 20 najbolje uhranjenih i obucenih vojnika. Njima dodeljuje najbolje puske, sve ih trpa u dva najbolja kamiona koja su na brzinu rekvirana i prefraba u zeleno i alje italijanskom glavno komadujucem.

Njemu upucuje depesu sledece sadrzeine.

Ljubaznim ali odlucnim tonom mu saopstava da je prva srpska armija(koja u tom trentuku tek prelazi Savu i pocinje da zauzima srem) stigla do Ljubljane, utvrdila se oko grada i na polozaje izvela svih 200 svojih topova. Takodje sobzirom na blizinu dve prijateljske armije bilo bi veoma lose da tokom vezbanja neka granata slucjano zaluta prema Italijanskim polozajima i to dovede do nezelejnih zrtava. Zato on moli italijanskog general da se povuce nazad preko demarkacione linije koje su odredile sile Antante jer ce on sutra ujutru odrzati artireljsiko gadjanje a bas taj sumarak i okolna bice meta njegove artireljije

Italijan ovu nimalo uvijenu pretnju shvata pirlicno ozbiljno, a dodatan efekat imaju uhranjeni, dobor obuceni vojnici na njega. On se povlaci nazad a Slovenija zadrzava svoju prestonicu. Naravno Slovneci to nikada nece reci ili priznati ali ova epizoda se cesto pominjala u nasim posleratnim istoriskim filmovima

KOlubarksa bitka.

Opet necu se meriti sa duletom koji stvarno super servira cinjenice, ja cu se pozabaviti sa dva aspekta te bitke. Prva je teska odluka koja je misic doneo a to je bilo polvacenje na Suvbor i Rudnik i odlepljivanje od nemaca i austrijanaca. Dobio je 3 dana da naharani i omdori vojsku. Upravo taj faktor je presudio bitku. Front je bio skracen, nije mora da se vise brani Beograd a srpske jedinice koje su bile razvucene su se skupile i dobila se preko potreban rezerva. Silovit kontra napad koje su srpske snage izvele ne samo da je iznezadio Austrijance vec ih je zatekao i potpuno nespremen. Ono sto se izaucava je hrabrost misica koji je protivno svim ratnim doktrinama poslao sve svoje snage kroz pukotinu u frontu. To je bila klasicna kocka, te snage su mogle da zavrse u okruzenju ali on je racuoa da ce ceo front izvrsiti pritiska, a i jeste to uradio i da Austrijanci nisu mogli da napadaju dok ne obezbede krila, a to opet nisu moglu da ucine jer su njegove jedinice otisle predubook da bi oni mogli da osiguraju krila. Nasavsi se sjedne strane pred fornatlnim udarom a sa druge strane sa presecnime krilima i bez linija snabdevanja austrogurai su izabarli potpuno povlacenje ne zelci da pretrpe slom fronta. Slom je inace nastupio a pricalo se da su iza sebe ostavili toliko oruzja i municje da se mogla naoruzati jos jedna srpska vojska.

Tu je prvi put svoju snagu pokazao "gedza" kako su popularno zvali srpskog seljaka. Izrazita disciplinovast i brobenost su bile odlike srpske vojske korz ceo prvi svetski rat. Austrijance je posebno uzasavala borba prsa u prsa i cuvena komanda stavi bajonet. Srbi naprotiv uopste nisu bezali od bliske borbe, pre svega zbog protivnicke nadmocnije artireljije i ostlaog naoruzanja pa su uvke vise voleli da napdanu nerpijatelja u rovovima nego da riskiraju pod topovsko mitraljeskim rafalima. Treba reci da je odnos snaga bio i 3 prema 1 a negde i 4 na prema 1 ali moral i naredjnje Misica: Gonite ih dok vaa srce ne pukne su ucinili svoje.

POvlacenje preko ALbanije

Nakon rata se u pola glasa diskutoavalo dali je srpska vojska morala da se povuce preko albanije. Dolina vardara jeste bila prirodni put za povlacanje i bugari jesu bili zauzeli taj pravac ali se on mozda i mogo probiti. Problme je bio taj sto je varadr u dolini a okolne planine kontrolisu taj pravac bez problema . No bilo kako bilao ostaje da je ALbanska Golgota jedan od najstravicnijih stradanja srpskog naroda. Tu naravno uvek ide pominjanje Mojkovacke bitke gde su Crnogorci drzali odstupnicu Srpskoj armiji iako su imali naredjenje o kapitulaciji i trebali da poloze oruzje. Oni to nisu ucinili a danas mi neki seronje pricaju da smo mi dva naraoda..... CCCCC

UJalo da zaboravim

Slava svim palim ratnicima za otadzbinu

Solunski front

Moemnat kada je srpksa vojska pokazla svima od cega je naprvljen srpski seljak. Sbozuirom da je dule lepo objanio celu pricu oko Solusnkog fornta opet bih smao dodao neke detalje. Prvobitni plan nije bio proboj SOlunskog fronta vec samo vezivanje vecih nemackih snaga pred saveznicku predstojecu ofanzvu na zapadnom frontu. Ovaj front je trebao da posluzi kao varka.

Srpska vojska je napravila bresu od 30 Km u neprijateljskom frotnu. U terminima ratovanja to je tek rupica. Kroz tu rupicu su za dva dana prosle 4 srpkse divzije a zatim i dve frnacukse i nastavila nastupanje pod borbom. SLicno kao i za vreme kolubarkse bitke Misic je racuno da ce nerpijatelj morati da se povuce jer ima presecena krila i trpi pritiska forntalno. Nazalost zelja saveznikaza borbom je bila prilicno diskutabilana i nakon napredovanja od nekih 1o tak kilometara vecina saveznika je smanjila intezite opercija. Tada doalzi i do prvog sukoba Franse Depre-a i Misica. Ovja mu naredjuje da zaustavi napredovanje svojih trupa jer ugrozavaju integritet SOlunskog fronta. nasi su tada vec zuzeli bitolj i pod borbom napreduju ka Skoplju. Dve francuske divizije su manje vise ostale iza nasih a jedino je jos Konjicki puk drzao korak sa nasim "gedzama"

Neznam kak da vam to objansima ali zamislite konjicki puk koji nemoze da stigne pesadinca. Takav primer se nikada nije desio u istorji ratovanja. Na neki nacin i Bugari i Nmeci i Savezniic su ocekivali da se front pomeri 15-20 kkilometara i da se sve vrati na staus Kvo. Nazloast srbi su im pomutili racune. Nakon pada Skoplja Franse depere preti Srpskoj vladi da ce Antant odustati od ranijih dogovra o novim teritorijama ako Srpskoa vojska ne zaustavi napredovanje. Misic se ne smao na to oglusave vec i on pomera svoj genrelstab u zleji da bude blize dejstvu trupa. 30 km fornta gde su srbi prosli zrvi prazno. Frncuzi su nekih 60 K dalje u makeodnije, dok Bugari i nemci nemogu da shvate sta se desava i zasto im je pozadina odsecena. uvidevsi da mora iskoristi takticku situcaiju De Pere naredjue opsti npada koji ovaj put uspeva da slomi bugarski deo fronta. NO i dalje savezniic napreduju vrlo poalko i pazljivo. ne i Srbi. NIs je sledeca stanica

Car Kajzer VIlehm licno zidaje proglas za nemacke Vojnike u NIsu. Koji kaze i to doslovce

Vojnici u NIsu se brani temelj Nemacke Carevine. VI morate izdrzati. Umesto fronatlnog napada koji bi ih masakrirao vecina nasih trupa zaoblazi nis i dan kansije udara u ledja nemce. Oni su bili utvrdjeni za fornatlni napda iz pravca napredovanja ali Bojovic pametno zakljucuje da nema potreb ici medvedu na rupu . Ovim manevrom Nis pada i nakon toga ostaje smao da se krene put Beograda . Beograd nije ni branjen a Asutrogurai se uburzano povlace sa druge strane save i Dunava.

Nakon KOnsolidacije trupa od 15 dana i uzasnog marsa kojie su pretpele Srpske trpe prelaze Savu i zauzmanji ,Srem, banat, backu i Baranju. Svugde ih docekuju kao oslbodioce. Tim potezom onemoguvcavaju rumuniji da preuzme velike deo Vojvodine sto dovodi do daljih kontraverzi sa saveznicima.

Nakon toga ovaj rat prelazi zi domena vonnog u Domen politike

Sta reci na kraju??

Neki od najteih i najlavnijih moemnata sroske istroije desili su se za vreme Velikog Rata. Iako joj je bio nametnuti, iako je pretrpela uzasne gubitke Srbije je iz ovog rata izasla prvidino i ojavana i veca. Veliku zaslugu za to imaju srpski vojnici koji su mogli da ostvare ono sto su od njh zeeleli srpksi komandatni. Nijedna od nasih vojvoda to nije zaboravljao.Uvke su bili u kontaktu sa vojnicija, osluskivali njihovo rasopolzenje i trudili se da ih ne zrtvuju bez veze. Zato su se i naredjnej zivrsaval bez pogovara.

Takodje veliki deo ofciria je praktivoa da kaze Zamnom junaci a ne da komanduje juris iz rova. I to je imalo uzasan pozitivan efekat. Na kraju treba reci da Austrougarksa i Bugarska nisu bile narocite jake i da su vecinu rata vojevali nemaci a Bugari i Austrijaci drzali rupe.

Bilo kako bilo svak vast Dule i daj jos!!!!

[Dule_smor]

kojoteeee \o/ :))...elem, bas mi je drago da ima jos ljudi koje zanima prava srpska istorija...zao mi je samo sto moj deda nije poziveo, on je znao brdo prica iz prvog svetskog rata koje mu je pricao njegov otac, solunac...i uopste covek je mnogo dobro znao srpsku istoriju, ali nazalost nikada nisam imao prilike da pricam sa njime...a i od ove familije iz crne gore nije ostao niko vise ko se seca prica iz mojkovacke bitke...sada se sve to zaboravlja, pa cak i u knjigama iz istorije preskacu ovi slavni momenti...sta reci:(...tako da ako naletite na neke price i bilo sta zanimljivo kao ova kojotova prica o ljubljani recimo iz ww1 obavezno okacite ovde...

[LaG]

svaka dala duletu omg

[Kojot]

A da evo da prepricma pricu iz Srpkse Trilogije

Dule je negde pomenuo da je na solunskom forntu postojalo Brdo, zvalo se Jez

Elem tu je bio stacionirna odredjni porucnik pomalo cudnog ponasanja. Naime covke je stlano bio ukoravan, razalovan , promovisan i slicno. Razalovan zbog drskosti i lajavog jezika a promovisan jer je bio ludo hrabar. Na kraju zavrsi na Jezu kada je nesto odbrusio Misicu tokom obilaska rovova.

E sada kada je tmao stigoa potrudio se da ga bugari omdah zapamte.

Kaze on, ONi jedn granatu, Ja dve

Oni Dve ja cetiri

Oni cetiri ja 8 i tako brjako moj dok nisma potorsio sve rezerve municije. Vidim ja neki tvrdoglavi ljudi, narucim ja dzebane za tri meseca i krenem da pucam dan i noc ne hlaidmo cevi. # dana kasnije prestanem da cujem pucaju li BUgari. Jok cutie ko zaliveni. Od kada sma ih tako vaspitao pitaju pre nego sto pucaju na nas, ako mogu granatu dve ako nam nije problem

[Dule_smor]

http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7199127.stm

inace na danasnji dan je godisnjica smrti vojvode Zivojina Misica(1921) i vojvode Petra Bojovica(1945)...

[Dule_smor]

ccc, niko da prokomentarise ove zanimljive podudarnosti, razocarali ste me:(

[leisure]

Jel istina da su Vojvodu Petra Bojovica ubili komunisti?

[Dule_smor]

e to vec ne znam...znam samo price da su ga partizani maltretirali za vreme rata i da je umro u bedi sa svojih 87 godina, kao poslednji od 4 velike srpske vojvode...

[Dule_smor]

juce je bilo 90 godina od proboja solunskog fronta...

[Dule_smor]

al naravno, ko ce toga da se seti, mora da se vodi drzava!

[Guest]

nemoj tako, ja sam zakačio nešto na rts-u o prvom svetskom ratu!

[Dule_smor]

verovatno je sutanovac nesto kenjao i delio neka sranja...

[Sting]

Ne ne, takvi datumi se ne pominju da ne bi ispali nacionalisti!

[Kole]

bila ja juche "prigodna emisija" (not) pre slagalice.....stvarno bi bilo cool da neko ulozhi malo tih od nas dekranih para u pravljenje jedne dobre history-like doku mini serije o nashima u 1 sv ratu...

[Sting]

Nemojte mozda pobede radikali na izborima onda =S