.

[unknwn]

.

Edited October 28 by unknwn

[bolkonski]

mogao si da das pojmove na engleskom, a ne jos da ti prevodim, da neces i da uradim za tebe?

Imam i pitanja.

Da li mora bas tako opste teme ili moze nesto konkretnije?

Da li ti uopste znaci nesto na engleskom?

Zasto volis da sisash kobashchic vruc?

[Sheyn]

alloooo bre baba ...aj mrsh u pecinu i nastavi da guglas ;))))))

[urgh]

neka ti napishe drashko,ionako na poslu ceo dan ladi muda.ovako ce josh da ispadne zaposlen,a i en mora od shefa da krije sha pishe;))

[zEki]

Kruko ja cu dati ovo, tolko imam tj. tolko sam ja ucio.

Medjunarodni monetarni fond

Osnovan u Breton Vudsu 1944 godine.

Bretonvudski sistem: Posle drugog svetskog rata Sporazumom u BReton Vudsu zansovan je sistem fiksnih deviznih kurseva izmedju clanica MMF, koji je imao slicnosti sa zlatno deviznim standardom. Po Bretunvudskom monetarnom sistemu fisknih deviznih kurseva sve zemlje clanice MMF su utvrdile svoje vrednosti svojin nacionalnih valuta u odnosu na americki dolar, a dolar je sdruge stran bio konvertabilan(zamenljiv) u zlato po fiksnoj ceni od 35 dolara za uncu.

Americkim gradjanima nije bilo dozvoljeno da za dolare kupe monetarno zlato. Zlato su za dolare mogli da kupe samo stranci.

Navedena izuzetno dobra pozicija americkog dolara, bila je rezultat delovanja vise ekonomskih i politickih faktora koju su postojali izmedju 2 svestka rata za vreme rata i u posleratnom razdoblju.

Posle prvog svestkog rata SAD postaju prva industrjiska i finansijska sila sveta.

Drugi Svetski rat ima slicne efekte i privreda SAD i dalje jaca.

Finansijski fondovi iz drugih zemalja odalze u SAD gde imaju vecu bezbednost i bolju priliku za uposljavanje.

Kraj Drugog svestkog rata SAD su docekale sa rezervama zlata u vrednosti od 20 milijardi dolara. (racunato po ceni od 35$ po unci zlata)

1949. godine SAD imaju rezerve zlata u vrednosti od 25 milijardi(isto racunato 35$ dolara po unci i to je 60% svetskih rezervi zlata.

Navedeni porast rezervi zlata u SAD, rezultat je cuvene gladi za dolarima(za vreme obnove Evrope raste traznja za americkom robom i tehnologijom i za dolare je moglo da se kupi sve:oruzje, hrana, zlato, tehnologjia, oprema, bilo koja druga inostarana valuta itd.) Zbog toga monetarne vlasti mnogih zemalja svoje monetarne rezerve drze u dolarima.

U periodu od 1950. do 57. deficit americkog platnog bilansa premasio je iznos od 10 milijardi dolara, alu su rezerve zlata smanjene samo za 1,7 milijardi, dok je glavnina deficita finansirana dolarskim potrazivanjima od pretezno evropskih drzavljana.

Za to vreme su evropske zemlje clanice Evropske platne unije, primera radi 1950. godine raspolagale sa kapitalom u zinosu od 271,6 miliona dolara.

1958 godine. kada su privrede evro zemalja ojacale i kada su valute desetak clanice evropske platne unije postale konvertabilne sitaucjia pocinje da se menja:

Smanjuje se glad za dolarima

OPada poverenje u dolaar

Evropske centralne banke svoja dolarska potrazivanja sve vise konvertuju u zlato

Istovremeno deficit plantog bilansa SAD 1959 i 59 godine dostigao je iznos od 7,2 milijarde.

Sada taj deficit Ameri ne mogu vise da pokriju dolarskim potrazivanjima od evropskih drzavljana kao u periodu 50-57 i zbog toga sto ameri da bi podstakli poslovnu aktivnost kampatne stope drza na niskom nivou, a zapadnoevropske valute postaje konvertabilne i njihove banke nude vise kampatne stope.

Znatni iznos kapitala odlazi u Evropu.

Centralne bank evro zemalja pocinju sve vece iznose dolara da konvertuju u zlato a americke zlatne rezerve su se stalno topile sa 25 milijaradi u 49 na 20, 6 mil. u 1958. 17, 8 u 60 i tako dalje do 68 kada su iznosile samo 10,9 milijardi dolara.

Sire se glasovi i devalvacjiji dolara.

1962. godine americki sistem federalniih rezervi FED pocinje da stvara fondove i u valutama zapadnoevropskih zemalja za otkup dolarskih potrazivanja stranaca da bi se izbegao odliv zlata.

Razvojem evrodolaraskog trzista sve vec sume dolara ostajale su van gracnia SAD.

Medjutim ovaj odliv dolara nije imao negative posledice po privredu SAD

Dobar deo kapitala i dalje je pod kontrolom americkih banaka i multinacionalnihi kompanija sa svojim aflijacijama u inostranstvu.

Zadrzavannjem i cirkulacijom dolara van SAD omoguceno je finasisranje deficita americkoj platog bilansa na jednistven nacin kao i u razdoblju od 50. do 57.

Medjutim ovaj sistem je vodio nestabilnosti.

Kumuliranje americkog platnobilasnog deficita je i porast dolarskih potrazivanja stranaca, vodlili su smanjenju poverenja u dolar, a svaki monetarni sistem sem onoj koji je zasnovan na zlatonm standrardu pociva na povrenju.

50 i pocetkom 60 godina medjunardona trgovina je rasla oko 6 posto godisenjm a monetarne rezerve zlata su se povecake za oko 1,6 %. To je izazvalo nestasicu sresdtava medjunarodnih finasnija. Dodatna srestva za narasla medjunardona placanjabilo je moguce obezbediti poveravanjem iznosa rezerve valute odnosno dolara u rukama drugih zemlaja sto u stvari znaci povecanje deficita platnog bilansa SAD> Za tako nesto bilo je potrebno puno povrenje u stablinost rezervne valute i njena zamenljivost za zlato sto tokom 60 godina nije postojalo kao u razdoblju od 50 do 57 godine.

Medjutim buduci da je poljuljano povrenje u dolara kao rezervnu vaulutu i da su smanjene rezerve zlata u odnostu na stopu rasta medjunardonde trgovine, nametala se potreba reformisanja MMS. Stvoreni su uslove za napustanje Bretonvudskog sistema cvrrstih deviznih rezervi.

Avgusta 71. godine SAD ukidaju spoljnu konvertabilnost dolara u zlato cime je srusen stub bretonduvuskog monetarnog sistema.

Decembra iste godine dolar devalvira prvi put posl 1934. cena jedne unce zlata povecana je sa 35 na 38 lara, sto predstvalja devalvaciju od 7,8%.

Feburara 73 godine dolazi do nove devalvacjije za 10%

Marta iste goinde konacno se odustaje od utvrdjivanja deviznih pariteta i vecina zemalja prelazi na rezim fluktrurirajucih deviznih kurseva. MMS kakavj konstituisan u Breton Vudsu prestao je da postoji.

od 73 godine glavne valute razvijenih trzisnih privreda bile su u rezimu koje nalazio izmedju:

-rezima fiksnih devinzih kursea, po sistemu klizajucih pariteta i

regulsianog prljavog flukutruiranja deviznog kursa.

DAnas MMF:

Ciljevi MMF:

- Razvinjanje medjunarodne monetarne trgovine

- Sirenje i ravnomerni razvoj medjunarodne trgovine

- Doprinos stabilnosti deviznog kursa

- Uvodjenje multiratelarnog sistema placanja i transfera po tekucim transakcijama, i ukidanje deviznih ogranicenja

Stavljanja ne raspologanje sredstava zemljama clanica

- Skracivanje i samnjenje stepena neraznovteze u bilansu placanja

Sistem odlucivanja

- Na osnovu clanstva (250 glasova)

- Na osnovu velicine kursa

ORgani upralvjanja

- Savet guvrnera fonda

- Izvrsni savet 24 clana

- Generalni direktor fonda

Najvece kvote imaju: SAD, VB, Nemacka , Francuska i Japan

Evropski monetarni sistem:

od 1989 godine u Evropi su valute bile povezane u Evropski moneratni sistem EMS

U vecini zemalja u razvoju kao i uvecni sadasnjih zemalja u trazniciji, dominiraju fiksni devizni kursevi sa unilateralnim klizajucim prilagodjavanjem koje se naziva jednostrano klizajuce prilagodjavanje stranim valutama njacesce amerckom dolaru ili nemackoj marki.

Primer EMS u kooperativnom prilagodjavanju(modalitet rezima fiksnog deviznog kursa)

Kooperatvino prilogdjavanje je slucaj kada se politika fiksnog deviznog kursa vodi uz podeljenu odgovornost vise zemalja po pravilu tesno povezane i medjusobno saradjuju.

EMs koji je stvoren 1989. godine sa teznjom da se ogranici fluktuiranje deviznih kurseva izmedju zemalja tadasnje Evropske ekonomske zajednica.

Uvedena je nova monetarna Evropska novcana jedinica ECU

-Mehanizam uspostavljanja deviznih kurseva u EMS predstvalj model prilagodjavanja u uskim granicama varijacija kurseva izmedju zemalja.

Uspostavljanjem EMS-a uspostvaljeno je i prilagodjavanje prema centralnom kursu za svaku zemlju EU i to iskazano preko cene jedne evropske novcane jedinice ECU u jedinicaa valute svake zemlje. Centralni kursevi su fiksirani, ali se sporadicno vrsi njihova revizija u cilju prilagodjavanja.

Svaka clanica EMS-a imala je mogucnost da bira jednu od 2 opcije: uske okvire koji bi omgucavali fluktruiranje vauluta u okviru 2,25% od centralnog kursa i sire okvire, koji su ogucavali varijaciju cak i do 6% centralnog kursa. CB bilo koje 2 zzemlje moraju da intervenisu kada njihovi bileteralni devizzni kursevi dostignu odrejdene okvire.

EMS je imao karakter kooperatvingo prilagodjvanja zbo cega se od svake zemlje ocekivalo da deli teret prilagodjavanja. Zbog toga su intervencije bile zajednice. Ukoliko jedna valuta ima tendenciju depresijacije, napsram druge valute, obe CB moraju da intervenisu da bi otkupile slabu i prodale jaku valutu.

Svestka banka- grupa svestke banke

Izraz: Svestka banka se odnosi na 2 pravna i finasijski odvojena subjekta:

Medjunarodna banka za obnovu i razvoj IBRD

Medjunarodo udruzenje za razvoj IDA

Pod okriljem SB su i njene 2 afiliacije:

Medjunarodna finasijska korporacija IFC

Multilateralna agencija za garantovanja investicijama MIGA

Tri srodna zadatka:

-Pozajmljivanje sredstava

-Purzanje ekonmskih saveta i tehnicke pomoci

_Katalizator medjunardonh finasijskih sredstava (investicija)

Medjunarodna Banka za obnovu i razvoj

-Medjunardona konferencija UN o monetarnim i finasijskim pitanjima u Breton Vudsu 1944.

-Kordinacija i usmeravanja kapitala u cilju finasiranja privrednog razvoja posle rata

-Obnova i razvoj

-Podsticanje privatnih investicjiia na raspolovanje finasijskih sredstava

-Razvijanje medjunardone trgovine i odrzavanje ravnoteze u bilansnim placanjima

-Usklaedjnost davanja zajmova

Clanstvo uslovi

-Clanstvo u MMF

-Obaveza uplate kvote

1944. godine 29 zemalja 21 vek 180 zemalja.

Organ upravljanja:

-savet guvernera

-dobro zivrrsnih direktora

Kapital banke se forimra:

-Upisom zemalja clanica

-emisjiom obveznica

-prodajom dela zajma

-ostali sopstveni prihodi

Medjunardno udruzenje za razvoj

1960.

Cilj: Obezbedjivanje zajmova najsirosamsnijim zemljama pod povljnim uslovima

-Podsticanje ekongomskog razvoja nerazzvijenm zemljama, produktivnost rada ili zivtnog standarda

- Clanstvo uslovljeno clanstvom u MBOR

Medjunarodna finasijska korporacija

1956. u sistemu UN

- privatni kapital primaran u medjunardnom finasiranju

-finansrianje privatnih preduzeca

- vezana za banku izvrsni odbor npr.

-clanstvo uslovnjeno clanstvom u MBOR

Multirlateralna agencija za garantovanje investicija

-Nastala 70 godina a sa radom pocela 1980

Podstianje priliva privatnih investicija u zemlje u razvoju

obezbedjenje od rizika

calnstvo uslovljeno clanstvom u SB

zemlje uvoznice i izvoznice kapitala

Evo to ti je to. Nadam se da sam ti helpovo

poz

Edited November 17, 2005 by zEki

[Lucky]

Ako ti nije pomoglo ovo sto je zeki postovao, videcu ja da ti iskopam neke svoje tekstove i stvari sto sam radio za BOS. Ima bas slicnih tema koje tebi trebaju, cak vrlo verovatno i istih, samo sto se ne bih usudio da krenem u potragu za tim osim ako ovo drugo nije od pomoci.

[Highl1]

Ako ti nije pomoglo ovo sto je zeki postovao, videcu ja da ti iskopam neke svoje tekstove i stvari sto sam radio za BOS. Ima bas slicnih tema koje tebi trebaju, cak vrlo verovatno i istih, samo sto se ne bih usudio da krenem u potragu za tim osim ako ovo drugo nije od pomoci.

←

Laki ishao si na BOS (sh)?

[Debeli]

mmf je jedna #@$%^&^%$#$%^&(% institucija, majku im @#$^%^&%#^& njihovu!!!

to napisi.

btw, bacio sam u pretragu neke ljude, ne brini. ako uklopis ovo sto ti je Zeki dao i ono sto ja mozda nabavim sa Laletovim (i mojim) BOS-ovcima (@%$^^&*#^%@), moci ces da napravis solidan rad.

[edit]margi, budi dobar[/edit]

Edited November 17, 2005 by Ignis Dei

[bolkonski]

jebga, ja imam samo radove na engleskom koji resavaju neke probleme izmedju biznisa/menadzmenta i mmf-a/EU, ali pogledacu ja kod ovih "mojih" bosh pajsera, podsetise me Lucky und Drale.

[Stator]

'bem mu sveca ima sam dosta stiva o MMF-u ali sam pozajmio ortaku (nazalost u papirnom obliku aj videcu a li cu uspeti da ga navatam)