Mafija i kapitalizam

[fox m.]

Tema o intrinzičnoj vezi mafijaških aktivnosti i legalnog biznisa.

Prvo jedan teoretski osvrt.

Quote

Regarding the role of the mafia in the history of capitalism in Sicily, the rural fieldwork of the 1960s and 1970s brought to light a cluster of challenges to our ini-tial presuppositions: the writings on the mafia of Left intellectuals and journalists in Sicily; the work of our fellow researcher, Anton Blok, who published a provocative critique of Hobsbawm’s “social bandit” concept in 1972; and Peter Schneider’s al-most accidental inclusion in the ritual life of Sambuca’s cosca. With time we came to see mafiosi as closer to “capital” than to “labour,” or better as mediators, well-placed through networks of “friends of friends” to broker favours for businessmen, landowners, and politicians. Then came the discovery, thanks in part to pentito testi-mony in the early 1980s, and in part to a new generation of (mainly) Sicilian scholars of organized crime, that the mafia was and had always been considerably more insti-tutionalized, modern, commercially engaged, and entwined with national as well as regional powerholders, than we had previously imagined.

Most recently, we have encountered the work of economic sociologists whohave theorized the mafia, and mafia-like formations in countries other than Italy, as
“industries of protection.” Although this position remains open to debate, particularly with regard to the interplay of political and economic elements, it opens the door to conceptualizing the mafia as a normal facet of capitalism, no more outside its political economy than the other capitalisms to which we add such qualifiers as “merchant,” “industrial,” “finance,” “proto,” or “crony.” Tentatively adopting the expression “mafia capitalism,” we have come a long way from the Primitive Rebels im-age with which we began. Correspondingly, our understanding of capitalism’s many facets has evolved.Regarding the role of the mafia in the history of capitalism in Sicily, the rural fieldwork of the 1960s and 1970s brought to light a cluster of challenges to our initial presuppositions: the writings on the mafia of Left intellectuals and journalists in Sicily; the work of our fellow researcher, Anton Blok, who published a provocative critique of Hobsbawm’s “social bandit” concept in 1972; and Peter Schneider’s almost accidental inclusion in the ritual life of Sambuca’s cosca. With time we came to see mafiosi as closer to “capital” than to “labour,” or better as mediators, wellplaced through networks of “friends of friends” to broker favours for businessmen, landowners, and politicians. Then came the discovery, thanks in part to pentito testimony in the early 1980s, and in part to a new generation of (mainly) Sicilian scholars of organized crime, that the mafia was and had always been considerably more institutionalized, modern, commercially engaged, and entwined with national as well as regional powerholders, than we had previously imagined.

 

Quote

 

The Mafia and Capitalism: An Emerging Paradigm

[Dandy]

Ne postoji mnogo razlika između mafije i državnog aparata. Mafija je često humanija

[togFU]

Ljudi pihtije ili ne vole ili obožavaju. Stavovi prema njima su tako različiti, da su one ili omiljeno ili najomraženije jelo. Za vas koji pihtije volite, Agromedia prenosi najbolji recept za njihovu pripremu.

Originalne pihtije su zapravo seckano meso u želeu od salamure. U srpskoj tradiciji postoji običaj da se jedu za Bogojavljenje, odnosno 19. januara. Ipak, oni najveći ljubitelji pripremaju ih još za Novu godinu, ili ih jednostavno uvrste u jedan od Božićnjih običaja i služe kao delikates upravo za Božić.

Međutim, pihtije se ne pripremaju samo kod nas. Na primer, Nemci vole da im parčići mesa u pihtijama budu vidljivi. Kod nas to nije toliko bitno, već su  sivkaste i neprozirne, jer se žele priprema od vode u kojoj se  kuvaju.

Pihtije se u različitim krajevima Srbije različito zovu: aspik, hladetina, pitije (na jugu Srbije), ili jednostavno smrznuta supa. One na neki način i jesu smrznuta supa. Ipak, u ovoj smrznutoj supi, mesa ima samo u naznakama, dok su glavni sastojci nogice, butkice, uši ili neki drugi delovi svinje koji u sebi imaju dosta želatina.

Još jedna zanimljivost u vezi sa ovim tradicionalnim srpskim delikatesom jeste ta što su nekada bile jelo za siromašne. Pripremale su se isključivo od najjeftinijih sastojaka i jela ih je sirotinja. Vremenom su prerasle u jedan od najpoznatijih srpskih tradicionalnih specijaliteta.

Pihtije su omiljeno jelo na slavama, proslavama hrišćanskih praznika, ali i za svaku drugu svečanost. Ako uzmemo u obzir povode za koje se pihtije spremaju, možemo slobodno reći da su pihtije jedan od svečanih srpskih specijaliteta. Obično se služe kao predjelo.

U različitim krajevima zemlje, pihtije je različito pripremaju. Naravno, način pripreme zavisi i od ličnog ukusa. Ukoliko niste ljubitelji jačeg ukusa koji ostaje nakon kuvanja butkica i nogica, u pihtije ćete ubaciti više mesa. Ljubitelji nešto jačeg ukusa u pihtije stavljaju isključivo delove svinje koji sadrže dosta želatina. Jak ukus može se neutralisati dodavanjem zeleni, zbog kojih će pihtije mirisati baš kao supa.

U nekim delovima Srbije u tanjir u koji se sipaju pihtije obavezno se stavlja kuvana šargarepa i kuvano jaje.

 

 

[killYg0r]

 

[reki]

Немачке расе ловних паса су познате по својој свестраности. Ови универзални пси пролазе и кроз врло озбиљне узгојне испите, тако да сваки власник добија у старту врло доброг ловачког пса. Колико ће овај пас бити квалитетан зависи од од тога како ће се одвијати његова обука. Несумњиво је да су Немци успели да створе од својих ловачких псаса изузетно свестране псе. Док су Енглези стварали псе специјализоване за проналажење дивљачи на великим пољима, Немци су тежили свестраности својих паса. Они су користили у узгојној селекцији и гене енглеских ловачких паса. У XIX веку сазрева идеја о стварању немачких раса ловачких паса и због тога берлинско друштво-Хектор-организује изложбу немачких ловачких паса. Ова изложба није била плодоносна по питању стандардизације ових раса, али је била врло корисна због сусрета њихових узгајивача. Овај сусрет је допринео врло брзом поновном организовању изложбе у Хановеру и тада су немачки кинолози успоставили службене стандарде за немачког краткодлаког пичара.

Немачки краткодлаки птичар се и даље развијао као ловачки свестрани пас и бивао као и друге немачке расе подложан утицају друштвених збивања али се његов развој кретао у правцу усавршавања. Родовна књига немачког краткодлаког птичара издата је 1897. године и она је била пресудна за даљи узгој расе. Правила за оцењивање облика тела и стандард расе поставио је принц Albrecht zu Solms Brainfeld.

Немачки краткодлаки птичар је заједно са свим осталим расама прошао кроз највећу кризу за време Другог светсог рата када је и ова раса готово нестала са лица земље. Са узгојем се готово морало почети испочетка ипак, немачки кинолози су успели да поврате све квалитете својих ловачких раса. За ловачке псе посебно птичаре карактеристична је врло строга узгојна селекција. То значи да су максимално потенциране позитивне и пожеље особине ових раса и потпуно потисскиване оне непожељне. То је рађено са великом доследнођћу и дисциплином. Оно што краси немачког краткодлаког птичара је његова изузетна воља за радом, уравнотежена нарав, пријемчивост за дресирање, а не можемо занемарити ни његове екстеријерне квалитете. Он својим изгледом одаје утисак снаге и елеганције. У лову је дисиплинован и једнако добро ради и на ливадама и пољима на воденим површинама у мочварама где претражује у шашу и трсци. Обучен пас може одлично радити и на крвном трагу у нашим ловачким круговима је немачки краткодлаки птичар омиљен пас, а имајући у виду његове квалитете јасно је због чега је омиљен.
 

[fox m.]

Koji vam je kurac? Jel to neki organizovani mob u pokušaju da me oterate sa foruma?

4 hours ago, Dandy said:

Ne postoji mnogo razlika između mafije i državnog aparata. Mafija je često humanija

Ma jeste, isto je. Idi se prijavi da te seckaju Belivukovi u Ritopeku ako je tako.

Edited November 18, 2023 by fox m.

[togFU]

A sada i recept za pihtije!

Osnovni recept za pihtije zapravo je potpuno jednostavan. Možete ga menjati i dopunjavati kako god želite, sa onim što je vama po ukusu.

Potrebno vam je:
•    kilogram svinjskih nogica (možete pomešati sa butkicama, repićima ili nečim drugim)
•    2 glavice belog luka (možete staviti i manje ako ne želite da ovo bude dominantan miris)
•    so
•    začin po ukusu
•    biber

Svim ovim sastojcima, ukoliko volite, možete dodati listiće lovora ili peršuna, kako bi pihtije poprimile miris.

Pre kuvanja svinjske nogice morate dobro očistiti i oprati. Stavite ih u dublju šerpu, a preko njih naspite so i začin, listiće lovora ili peršuna, biber i beli luk. Ako ne želite da miris belog luka bude previše jak, možete ga dodati i naknadno, tokom nalivanja pihtija u tanjire.

Preko svega ovoga nalijte dosta vode (oko 3 litra, ali može i više, jer se voda tokom kuvanja ne dodaje naknadno). Pihtije se kuvaju dosta dugo, oko 3 do 4 sata u zavisnosti od mesa, sve dok se meso ne odvoji od kostiju, a u šerpi ostane jako malo vode.

Ukoliko beli luk niste već dodali, u tanjire u koje ćete sipati pihtije stavite po čen belog luka. Kako bi što bolje pustio aromu, naseckajte ga na sitnije deliće. Sitno morate naseckati i skuvano meso. U tanjire najpre lepo rasporedite meso, a zatim nalijte preostalu zamućenu tečnost u kojoj se meso kuvalo. Ostavite da se ohlade, a onda ih smestite u frižider, kako bi se što bolje stegle. Možete ih razliti i u jednu veću tepsiju, pa ih kada se stegnu naseći na kockice i tako služiti. Preko njih možete posuti malo aleve paprike.

Pihtije će imati najbolji šmek ukoliko ih pripremate od dimljenog mesa.

Dodatni savet: Ukoliko ne želite da na površini  bude previše masnoće, pre izlivanja u tanjire možete iz lonca u kojem su se pihtije kuvale sa vrha pokupiti suvišnu masnoću.

Pihtije pre služenja moraju biti potpuno čvrste. Ne očekujte da će biti prozirne, blaga zamućenost je potpuno normalna.

Ovo su tradicionalne pihtije. Međutim, one mogu biti i posne, i tada se pripremaju sa povrćem. Zbog nedostatka želatina iz mesa, u ovakve pihtije moraćete dodati želatin.

[manson]

Treba dodati i malo junetine, ne samo svinjetinu, i nekoliko šargarepa prilikom kuvanja.

[Lucky]

Ja volim pihtije!

Preko zime koga mrzi da ih pravi, u Panti ima odlične. Dobar kvalitet i sastojci, bez šale.

9 hours ago, fox m. said:

Tema o intrinzičnoj vezi mafijaških aktivnosti i legalnog biznisa.

 

realno ne znam šta ti je tema, ali stvarno ne mislim da iko ko je stariji od 12 godina ne veruje u spregu mafije i vlasti 🙂 to kad si do 12 onda znaš ono iz stripova-serija-filmova o mafiji i to ti je jedina vizura pa misliš da su neki totalno odvojeni bad guys.

nevezano za to,

čitao sam nešto na netu, verovatno je fejk, lik koji je upao kod mafijaša u piceriju koja ofc je bila samo paravan, slučajno zašao i oni mu napravili picu i dali džabe jer nisu ni znali kako da mu naplate. mislim, kao priča zvuči zabavno pa idemo na to da je istina!

[Dandy]

4 hours ago, fox m. said:

Ma jeste, isto je. Idi se prijavi da te seckaju Belivukovi u Ritopeku ako je tako.

Ozbiljan sam donekle.

Princip je sličan. Dobiješ zaštitu i plaćaš za to (hint - porez).
Državni aparat nastaje na sličan način i iz istih potreba kao organizovana mafija. E sada... imaš korumpiranu mafiju i onu koja se zapravo drži nekih pravila i poštuje članove zajednice. Isto važi i za državne aparate.
U demokratskom uređenju imaš kao neke izbore i živiš u iluziji da nešto možeš da promeniš, dok je mafija tu barem iskrena.