Nesvakidašnje iznenađenje iz domaće kuhinje: Scars Above recenzija

[SolidChief]

Kada sam prvi put video trejler za Scars Above, načinio sam dve potpuno pogrešne pretpostavke. Prva, bila je da je u pitanju svojevrsni nastavak na Returnal, igru na koju je ovaj naslov neobično jako podsećao. A druga je bila pomisao da je u pitanju proizvod iz kuhinje nekog velikog stranog studija.

Ako niste čuli za Mad Head Games, u pitanju je domaći studio koji se proteklu deceniju bavio pretežno stvaranjem igara sa skrivenim objektima. Meni lično drag žanr, jer me je kliktanje miša nebrojeno puta budilo iz najslađeg sna, dok je majka za računarom u mojoj sobi uz jutarnju kafu igrala neke od njih kao da sudbina sveta zavisi od toga.

Na stranu ovaj miroljubivi žanr, podatak da Mad Head Games pravi akcionu, naučno fantastičnu igru ovakvog kalibra, odmah me je naoštrio da je lično probam prvom prilikom. Domaća igra koja izgleda ovako dobro, nije svakodnevna pojava i ne sme da se propusti.

Poređenje sa igrom Returnal, nije bilo neosnovano. Ženski protagonista u vanzemaljskom okruženju koji se zanimljivim arsenalom bori protiv najezdi protivnika a nakon što pogine, vraća iznova iz smrti, jesu neki motivi koji sugerišu inspiraciju ovim naslovom. Ali što sam duže igrao igru, sve mi je više bila drugačija od pomenute.

Za razliku od Returnal mehanike, ovde ukoliko poginete, nećete u „rogue-lite“ maniru krenuti praktično ispočetka, već samo od poslednjeg čekpointa. Nešto nalik „soulslike“ mehanici, ali za razliku i od tog serijala, ovde smrću ne gubite praktično ništa. Da, odmaranjem kod čekpointa regenerišete energiju i arsenal oružja dok se protivnici vraćaju iz mrtvih, ali to je jedina sličnost sa „souls“ naslovima koju ova igra deli.

Takođe, akcioni segment i kretanje, veoma su bazični i ograničeni. Nema te „vertikalnosti“ kojom Returnal daje mogućnost igraču da manevriše u svakom mogućem smeru dok kiša metaka traži način da ga razreši života. Ovde imamo jednostavno trčanje, izbegavanje napada bacanjem u stranu i sprint. Jednostavno i funkcionalno.

Naročito mi se dopala upotreba „DualSense“ kontrolera, gde osim odlično implementiranih vibracija, dugmići zaduženi za pucanje različito reaguju u zavisnosti od toga da li možete da pucate ili vam je šaržer prazan. Ovo olakšava igranje time što ne morate konstantno da na oku imate indikator preostale municije, već to prosto osećate pod prstima.

Vredi napomenuti da je princip po kom vas protivnici napadaju najviše zasnovan na elementu iznenađenja. Retke su instance gde ćete videti protivnika pre nego što se upustite u borbu, već će vas oni najčešće zaskakati sa leđa ili iskakati ispod zemlje. Ovo možda više dolikuje horor naslovima, ali kako ponovo budete prolazili kroz istu oblast, znaćete tačno šta i gde možete da očekujete, što ublažava celo iskustvo.

Igra je takođe izuzetno linearna i izuzev par momenata, mala je verovatnoća da ćete zalutati. A svako skretanje sa puta, sa sobom nosi jedino nagradu za istraživanje u vidu novog unapređenja za oružje ili neku statistiku. Pa i svaki deo naoružanja ili borbene sposobnosti, lak je za razumevanje a i zabavan za koristiti. Takođe jednostavno a funkcionalno.

Već postaje jasno da su jednostavnost i funkcionalnost jako dobre odrednice kada postoji potreba da se opiše ova igra. U današnjem svetu gde se produkcije igara mere stotinama miliona i tržište favorizuje količinu sadržaja koju možete dobiti za svoj novac, Scars Above je fantastično osveženje koje se tiče najvažnijeg elementa video igara – zabavnog faktora. U vremenu kada se zabava gubi iz pojma „interaktivna zabava“, neverovatno sam prijatno iznenađen domaćim proizvodom koji se niotkuda pojavljuje ne bi li nas sve na ovo podsetio. Zato dozvolite da posložim misli i krenem još jednom ispočetka.

Vizuelno, već je nakon par minuta jasno da nije u pitanju igra sa budžetom svetskih studija. Animacije su skromne ali zadovoljavaju, teksture su često jednostavne ali vrše posao… Zapravo cela grafika izgleda kao da se proteže između tri generacije konzola, pa na momente nostalgično razočarava a zatim oduševljava.

No, čak i najslabiji momenti u ovom smislu, dovoljno su dobri da ne razbiju kompletno iskustvo. Dizajn sveta i nivoa, povremeni umetnički momenti po pitanju fotografije i arsenal specijalnih efekata čijem izvođenju doprinosi „Unreal Engine“, sasvim su dovoljni da mogu da kažem – igra ne izgleda kao „AAA“ naslov po pitanju sirovog kvaliteta, a i ne mora.

Da mogu da biram, jedino bih voleo da ljudski karakteri izgledaju malo živopisnije i realističnije u licu. Mislim da bi to umnogome podiglo ceo vizuelni utisak, ali i bez toga mislim da je on poprilično solidan. Ovo se može reći i za audio. Nisu tu prisutne nikakve muzičke teme koje ću pevušiti do kraja marta, ali bukvalno svaki muzički i audio momenat idu sjajno pod ruku sa vizuelnom prezentacijom.

Naročito oduševljava način na koji je u igri sve usklađeno. Vizuelno sa zvučnim, zvučno sa pripovedanjem, pripovedanje sa pričom a priča sa atmosferom. I sve to prožeto odličnim zabavnim faktorom koji realno i ne možemo više tako često da sretnemo u svetu video igara.

Protagonistkinja Kejt sa svojim timom kreće u svemirsku ekspediciju da istraži neidentifikovan objekat koji se preteći pojavio u Zemljinoj atmosferi. Ovo će je odvesti na put vanzemaljske planete i otkrića po pitanju smisla i istorije celokupnog života u univerzumu. Priča koja počinje pomalo generički i ima nekolicinu lošijih momenata, ali naposletku ostavlja izuzetno dobar utisak neočekivanim otkrovenjima i snažnim duhom svojih likova.

Arsenal naoružanja svodi se na četiri glavna oružja koja se ovde duhovito provlače kao „oruđe“ ali naposletku služe istoj svrsi – da na što zabavniji način prokrčite sebi put kroz neprijateljske redove. A osim njih, na raspolaganju imamo i nekolicinu zabavnih spravica kojima možete da usporavate vreme, aktivirate lični štit ili odvučete pažnju protivniku.

Zapravo sve ove mehanike je dosadno objašnjavati a poprilično zabavno otkrivati kroz igranje. A u skladu i sa novim lokacijama i protivnicima, sve se zaista odličnim tempom uvodi u igru čime je do samog kraja održava da ne postane ni na trenutak dosadna. Za prelaženje će vam biti potrebno između 8 i 12 sati, što možda ne zvuči kao mnogo, ali ja bih naprotiv rekao da je idealno. Igra traje tačno onoliko koliko je bilo neophodno, ne bi li vam do samog kraja držala pažnju.

Jedino zameram što pri prelasku igre nemate mogućnost da nastavite od poslednje tačke i istražite sve što ste možda propustili, već vas igra vraća u glavni meni i nudi jedino opciju da igru krenete potpuno ispočetka. Nikakav „New Game+“ ili dodatni režim, što je stvarno šteta s obzirom osećaj dostignuća koji vas konstantno prati kroz igru. Na kraju taj ceo osećaj naglo splasne, kao da ništa i niste postigli. Avaj…

Moram da priznam da sam se izuzetno zabavio uz Scars Above, što je za mene najvažniji faktor kada su video igre u pitanju. Ne sadržaj niti grandiozna produkcija, što svakako jesu stvari vredne divljenja kada kolektivni trud stvori nešto zaista impresivno. Ali jednostavan i intrigantan gejmplej, jeste razlog zašto sam isprva i zavoleo video igre. A ovaj naslov upravo i jeste takav. Možda daleko skromniji od visokobudžetnih igara, ali se odlično snalazi na svom terenu dokazujući da, bar kada su video igre u pitanju, „više“ ne znači obavezno i „bolje“. Umereno je izgleda uvek najbolje.

Priznajem, toliko sam bio pod utiskom nakon igranja da sam morao da sačekam barem 24 sata pre pisanja ove recenzije, kako bih doneo što objektivniji sud u momentima kada igru preporučujem. A to je upravo sada, jer dragi čitaoci, ja vam oberučke poručujem da bi trebalo da je zaigrate. Ukoliko vam nije najbitnija stavka da igra koju pokrećete na PlayStation petici „rastura“ koliko dobro izgleda, već više cenite ljubav kojom je igra građena i precizno usmeren trud u skladu sa ograničenim sredstvima, ovo je bez sumnje igra za vas.

Društvu iz Mad Head Games-a srdačno čestitam na ovom dostignuću i želim da naredni naslovi budu još impresivniji po pitanju produkcije, ali da ne skrenu sa puta na kom su sada, jer on je popločan upravo onim najsjajnijim elementima ove industrije – zabavom zbog koje svi i volimo video igre. Živeli!

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Nesvakidašnje iznenađenje iz domaće kuhinje: Scars Above recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

[manson]

Predlog, da na kraju napišete na kojim sve platformama može da se igra neka igra 🙂 morao da guglam, kaže windows, ps4&5, xbox (one, series x/s).

[Lucky]

42 minutes ago, manson said:

Predlog, da na kraju napišete na kojim sve platformama može da se igra neka igra 🙂 morao da guglam, kaže windows, ps4&5, xbox (one, series x/s).

prosleđeno urednicima!

[Pesma-mrtve-dece]

Kupite mi igru! Alo.

Hvala na lepo reviewu 🙂

[Lucky]

1 hour ago, Pesma-mrtve-dece said:

Kupite mi igru! Alo.

Hvala na lepo reviewu 🙂

Kupi sam štekaro! Podrži svoje! I to 10 kopija pa giftuj okolo!

[Dule_smor]

Opa, Peletova firma pravila...i cena postenih 33 ojra, pa to je red da se uzme!

[Lucky]

56 minutes ago, Dule_smor said:

Opa, Peletova firma prafila...i cena postenih 33 ojra, pa to je red da se uzme!

NJESRA JE IGRA ALI KUPI DA IH PODRŽIŠ!

šalim se Emile!