Doba dronova na Adi

[SolidChief]

Ovaj tekst se originalno pojavio u 1o6. broju časopisa Play!Zine

Ada Ciganlija je idealno mesto za vrele letnje dane, ali mi ovog junskog dana nismo otišli na kupanje,

vožnju bajsom ili skok bandžijem.

Bili smo na daleko uzbudljivijem mestu – Avantura parku, koji u običnim danima nudi priliku da se

pentrate po drveću, zip-lajnujete, preskačete razne prepreke po drveću i slično. Ali događaj dana nije bio

rezervisan čak ni za to – u pitanju je bila promocija i let DJI dronova (ili, kakav je zvaničan naziv na

srpskom, kvadkoptera).

U prelepom zelenom okruženju, momci iz kompanije Kopter Šop i distributera DJI letelica Computer

Land postavili su nekoliko dronova koji su već na prvi pogled hvatali pažnju posetilaca ove prezentacije.

Pre svega izgledom, najviše su plenili novi DJI modeli. A kada se prvi model vinuo u vazduh, niko nije

mogao da skine pogled sa njega.

Dan je bio sunčan, vetra je bilo veoma malo, i to su svakako bili odlični uslovi za demonstraciju svih

sposobnosti ovih letelica.

Prvi model koji se uzdigao nad zelenilom Ade bio je DJI Spark.

Ovu letelicu odlikuju kompaktnost, odlična kamera i lakoća prilikom upravljanja. Kako smo čuli od pilota

ove letelice, namenjen je prvenstveno mlađoj, Fejsbuk-i- Instagram populaciji: Iako postoji mogućnost da

preuzmete gotovo apsolutnu kontrolu nad njegovim letom, postoje i podešavanja za početnike, kao i

ona gde letelica gotovo potpuno sama pilotira, ostavljajući vam slobodu da ispozirate i izgledate što

bolje na fotografiji. Jedan od najinteresantnijih karakteristika je svakako hand-gesture reaction, odnosno

osetljivost kamere Sparka na vaše pokrete rukom. Na ovaj način možete zumirati ili izabrati filtere za

svoju fotografiju (Spark je povezan sa displejem vašeg smartfona, pa možete lako videti koje promene

ste izabrali). Sparkova kamera takođe prepoznaje vaše lice, pa se na vaš osmeh aktivira i lansira sa dlana

vaše ruke u vis. Sparkova cena je najpribližnija ceni nekog novog smartfona – što se poklapa sa željom

proizvođača da naprave pravi mali leteći telefon.

Nakon leta DJI Sparka, usledilo je malo predavanje na temu generalnih karakteristika dronova, ali i

zakonskih regulacija i obaveza za vlasnike ovih letelica.

Zanimljivo je bilo čuti o tome da je u svaki DJI model ugrađena crna kutija – kao i na velikim putničkim

letelicama i avionima. U crnoj kutiji ostaju zabeleženi podaci o kretanju drona, broja obrtaja propelera u

određenim vremenskim trenucima – a to znači da profesionalci u radnji mogu precizno rekonstruisati

čitav let drona. U slučaju nesreće, može se sa lakoćom utvrditi šta je pošlo naopako, bilo to greška u

pilotiranju ili otkazivanje nekog dela letelice. Primer koji su nam momci naveli je sledeći: mušterija je

donela havarisan dron u radnju i požalila se da je dron sam od sebe otkazao. Međutim, nakon očitavanja

podataka iz crne kutije, saznali su da se propeler na nekoliko sekundi potpuno ukočio i da je nakon toga

za samo dve sekunde dostigao daleko veći broj obrtaja nego što fabrička podešavanja uopšte

dozvoljavaju. Daljom rekonstrukcijom događaja, bilo je prilično očigledno da je pilot naleteo dronom na

neki predmet (banderu ili krošnju drveta) i da se jedan od propelera zaustavio u trenutku udarca, a da je,

zbog slomljene elise počeo da se vrti ogromnom brzinom. Dakle – više ne možete prevariti servisere!

Saznali smo da zahvaljujući ogromnim poboljšanjima kamera, dometa uparavljanja i veštačke

inteligencije dronova, ove letelice mogu da imaju ogromnu ulogu u olakšavanju, ali i u spašavanju ljudskih

života. Naime, jedan od pilota nam je ispričao kako su vatrogasci iskoristili njegove usluge kako bi

pokušali da spasu život nekolicini vojnika prilikom požara pre nekoliko godina. Pomoću ogromnog

dometa koji je upravljač letelice imao, pilot je uspeo da podigne dron, odleti njime preko šume koja je

bila u plamenu, i spusti se iza nje. Ovo je vatrogascima dalo informaciju šta se tu dešavalo, jer nije bilo

načina da se sami probiju do čistine koja se nalazila iza šume. Nažalost, nisu stigli na vreme da spasu

vojnike, ali su požar ukrotili daleko brže nego što bi to mogli bez pomoći letelice.

Saznali smo da uz pomoć nekoliko tehničkih inovacija, dronovi mogu da služe i za prskanje useva,

pogotovo kada se radi ovelikim voćnjacima sa visokim stablima. Umesto da provede dane prskajući svoje

useve, domaćin može vrlo jednostavno, jednim letom, da zapraši čitav svoj voćnjak.

Saznali smo da je registracija ovih letelica samo naizgled veoma komplikovana, dosadna, a neko bi rekao

– čak i nepotrebna. Ali, razsmislite još jednom: jednako jednostavno kao što možete modifikovati dron

da zaprašuje voće, možete ga isto tako lako pretvoriti u leteće oružje ili ga zloupotrebiti na neki drugi

način – setite se samo čuvenog drona koji je prekinuo fudbalsku utakmicu Srbija – Albanija i izazvao

međunarodni skandal čije posledice osećamo i danas. Upravo zato je jednostavno neophodno uraditi sve

te nebrojene testove i provere.

Da biste zakonski smeli da letite svojim dronom, morate proći niz testova za samo pilotiranje, zatim

registrovati svoj dron, a pre svakog leta morate Ministarstvu odbrane Srbije morate dostaviti tačne i vrlo

precizne kote kuda ćete svojim dronom leteti. Takođe, na mapi letenja postoje ’’crne tačke’’ na kojima

ne smete ni pomisliti da letite, a one su na primer aerodrom Nikola Tesla, aerodrom Batajnica, VMA, a

zbog gorepomenutog drona-nosača zastave, to su i stadioni Crvene zvezde i Partizana.

Osim ovih lošijih strana posedovanja letelice, morate biti svesni i toga da ako neodgovorno i neoprezno

letite, možete ozbiljno povrediti sebe i ljude u vašoj okolini. Propeleri dronova se vrte ogromnom

brzinom i lako se ostaje bez prsta ili se i ozbiljnije može povrediti ako je čovek neoprezan.

Ali da se vratimo na svetlije strane: Fotografije i snimci koje prave ovi dronovi su krajnje fascinantni, što

je naravno posledica jedistvene leteće perspektive, ali i OSMO stabilizatora koji svaki DJI model

poseduje. Pomoću njih kamera se uvek nalazi paralelno sa tlom i možete biti sigurni da udari vetra ili

lupingovanje kroz vazduh neće poremetiti idealnu sliku kojoj svi stremimo.

Na samom kraju ovog uzbudljivog upoznavanja, čuli smo i procenu da će svako domaćinstvo u roku od

pet godina imati jedan dron sa kamerom, što je poprilično obradovalo decu u nama. Iako nikako ne

možemo da zanemarimo sve tehničke i robotičke pobede koje ovi dronovi donose, jednako je snažan

utisak bio i taj klinački trenutak upravljanja letelicom pomoću daljniskog. Cene padaju, tehnologija

napreduje – dronovi nisu više budućnost, već stvarnost i sadašnjost koja čeka da se dogodi.

Pročitajte vest na PLAY! sajtu

[kruko]

Kvadrikopter.