Jump to content

Краљевине Србија и Црна Гора у ратовима 1912-1918.


brue

Recommended Posts

Хвала, морам их контакирати.

 

Ја и после 3 године јебавања са разноразним "девелоперима" и "стручњацима" у овој јебеној квази држави и даље не смем на сав глас да рекламирам сајт, јер једноставно није све готово. Ваљда ми заврше за двестогодишњицу Првог балканског рата, кад сам ето стогодишњице промашио.

 

 

Сад са мање беса:

Но, ова њихова акција је једнократна и у вези је са издавањем публикације, а све је увезано са донацијама.

Са друге стране, сајт који правим, уз и очекивану и неочекивану помоћ, би требало да буде нешто постојаније и на веома дужи рок.

Edited by brue
  • Upvote (+1) 1
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • 1 month later...
  • 2 weeks later...
  • 2 weeks later...

Ок, само мали апдејт - у вези Првог светског рата, за сада су на сајту:

 

- Церска операција

- Битка на Дрини 1914

 

Следe Колубарска битка и Операције црногорске војске 1914, чиме ће бити покривена 1914. Друга је већ спремљена, док ми је за Колубарску остало неких 100њак страна, те се надам да ће бити у току следећег викенда убачене обе.

паралелно са тим, у пуну електронску верзију се пребацују и прве "свеске" тј књиге Генералштаба из 20тих и 30тих година прошлог века - Велики рат Србије за ослобођење и уједињење (од 30 и кусур, већ су три спремљене - које подобро покривају 1914).

Тако у комбинацији ће бити баш подобар преглед свих догађаја у току ове три непријатељске офанзиве... и наравно мамојебачко гажење од стране српске војске аустроугарских потрчака. Ок, са мало мање пржења: цео материјал је и више него изврстан и пружа јасну слику шта се све дешавало, те није баш тако просто и много пута су шансе пропуштене, а некад је све висило о концу и пуком срећом се по добру завршило. Но, на крају, кад се подвуче, српски војник, ручне бомбе /отприлике на нивоу атреидског звучног оружја.../, одважни официрски кадар и искусни ратни генерали су, из љубави према отаџбини и слободи сачували те ратне године и једно и друго.

Edited by brue
Link to comment
Share on other sites

Убачена је и Колубарска битка.

http://www.prvisvetskirat.rs/prvi-svetski-rat/kolubarska-bitka/

 

„Јунаци!
За 12 дана снажних напора, тешких маршева и љутих бојева, узвишеног пожртвовања за Отаџбину и Слободу, историја ће записати златним словима ваша славна дела а поколења ће причати о вашем јунаштву. Ваши ће се потомци гордити вашим делима. Сјај вашег оружја блистаће кроз векове. Европа вам се диви, а наши савезници одушевљавају се са сјајним делима малене српске војске. Снажним ударом срушили сте непријатеља... Спасли сте част нашег народа. Повратили сте и од непријатеља отели наш престони град лепи Београд. Ослободили сте своју милу земљу од најезде охолог завојевача и протерали сте мрског непријатеља преко Саве и Дрине. Силним нападима вашим разбили сте више од пет непријатељских корпуса и задобили силне трофеје. Заробили сте 270 официра и преко 40.000 подофицира и војника. Запленили сте 3 заставе, преко 130 топова, 70 митраљеза и силни ратни материјал. И по трећи пут победили сте непријатеља и задобили сте победу, којој у историји нема равне. Били сте и остајете непобедиви...“

Војвода Путник

 

Колико смо далеко од овога...

Edited by brue
Link to comment
Share on other sites

Галерија је скоро па оперативна. Убацио сам за сад један сет од око 400-500 фотографија из балканских.

Црвено је слово данас (а већ сам довољан баксуз, те ми не треба додатно цимање), па ћу сутра убацити и Операције црногорске војске у 1914, чиме је комплетирана та година.

 

Ако неко зна лично поменуте у Дуловом чланку, било би екстра.

 

Дуле, убаци молим те на фејс страну неку "рекламицу" тј информацију да су на сајту Церска операција, Битка на Дрини и Колубарска битка.

Edited by brue
Link to comment
Share on other sites

На жалост, немам времена да се и око тога ангажујем, тако да ако имаш иоле времена и/или у сарадњи са тим ортаком, молим те погледај шта може да се уради.

Link to comment
Share on other sites

Нисам знао да то уопште и постоји, а камоли да имам налог :)

 

 

Елем, на сајту су убачене и операције Црногорске војске током 1914. и покривају, између осталог, дејства по Источној Босни, као и артиљеријске сукобе око Боке.

 

http://www.prvisvetskirat.rs/prvi-svetski-rat/operacije-crnogorske-vojske-1914/

Link to comment
Share on other sites

Управо у овом тренутку, пре 100 година, 28. јула 1914. око 11:10, послат је телеграм - објава рата. Телеграм је примљен у Нишу у 12:30 часова.

 

"Краљевом министру иностраних дела у Нишу

 

Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. године, коју јој је предао аутроугарски посланик у Београду,  због чега Царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом.

 

Министар иностраних дела Аустроугарске, гроф Бертхолд "

Edited by brue
Link to comment
Share on other sites

@ Brue:

Prilazem sliku originalnog telegrama :)

19618885753d628a608688560620135_orig.jpg

Bio je danas lep clanak o Oku Sokolovom, Politika:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Oko-Sokolovo-simbol-nepokornosti.sr.html

ubij jednog - ubica si;

ubij hiljadu - vojskovodja si;

ubij milion - drzavnik si.

A single death is tragedy, million is a statistic. - I.V.Stalin

It's nice to be important, but it's more important to be nice.

NN 4ever

Link to comment
Share on other sites

Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству.

 

„Јулска криза“ је окончана ратом. Тридесет седам дана дипломатских акција, јавних и тајних преговора, међусобних притисака и уцењивања, завршено је објавом рата Аустро-Угарске Краљевини Србији. Обичним телеграмом, као да се ради о неком војничком или љубавном писму. Иако Србији није било до рата, морала је да га прихвати. Регент Александар Карађорђевић је позвао Србе да „бране свом снагом своје огњиште и српско племе“. Овај позив ниједног Србина није оставио равнодушним. Следећи позив свог унука, принца Србије, краљ Никола I Петровић је своје Црногорце позвао у бој за ослобођење „Српства и Југословенства” и одбрану Црне Горе. Антологијске речи ратног прогласа „цара јунака“ можда најбоље сведоче о карактеру тадашње црногорске државе, њеном духу и циљевима.

Црногорци!

Још не доспјесте да крв оперете с ваших храбрих мишица, а ваш стари Краљ приморан је да вас и по трећи пут за непуне двије године дана позове под оружје; да вас и по трећи пут поведе у рат – у свети рат за слободу Српства и Југословенства.

Црногорци!

Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мöра притиска душу југословенског народа, развио се, да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази.

Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилогађавали хришћанској Аустрији, да се с њом заједно опру најезди са Истока. Они су код ње тражили спас живота, а нашли су гроб своје слободе. Немилосна Аустрија примала их је не као помагаче за заједнички опстанак, већ као измећаре и убоге најамнике да њиховим месом и крвљу њиховом штити искључиво своје себичне интересе. Држала их је као бедем према разјареном Азијату и гурала их немилосрдно на кланице њемачких и италијанских поља. Хероји битке на Бауцену, гдје је славни шведски краљ погинуо, били су Југословени. Крвљу својом прелили су бојна поља Холандије и залили обале Сјеверног Мора, а Адрију су јој, залуду, само они очували. Беч, из којег се сада наредбе дају за уништење Српства, очували су бедеми костију словенских.

За све то Аустрија је захвалила Југословенству неправдом, гоњењем, робовањем и пакосним сијањем раздора међу браћом, за што је чак и цркву као средство узимала.

Док су ланци робовања стезали Словенце у земљама Монархије, дотле су носиоци црно-жуте боје чупали и исчупали срце Србиново – дивну Босну и Херцеговину.

Крвљу српском заливени Скадар и Драч отели су нам својим интригама. А кад им све то није помогло – кад су се слободне српске земље, оснажене посљедњим ратовима, хвала буди Богу и јунаштву српском, спремале за нови културни живот; када су се словенска браћа нашла заједно у пространој цркви све Југославије, са амвона којег отпочела се проповиједати слога, братство и једнакост – латили су се оружја, да своје злобне намјере постигну, да нас униште.

Црногорци!

Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству. Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог Словенства и наша вјековна заштитница, са својим просвјећеним савезницима.

Црногорци!

Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад — ко је јунак, на оружје! Ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска Краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој су страни Бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог Краља пратиће вас у свим нашим подвизима.

Живјели моји мили Црногорци!

Живјело наше мило Српство!

Живјела наша моћна заштитница Русија и њени савезници!

 

Цетиње
, 24. јула 1914. год.
 

НИКОЛА
 с. р.

 

Предсједник Министарстког Савјета,

Министар Војни,

Генерал-ађутант, дивизијар

сердар 
Ј. Вукотић
 с. р.
 

Министар Финансија и Грађевина,

Р. Поповић
 с. р.
 

Министар Правде,

Љуб. А. Бакић
 с. р.
 

Министар Иностраних Дјела,

П. Пламенац
 с. р.
 

Министар Унутрашњих Дјела,

Саво П. Вулетић
 с. р.
 

Министар Просвејете и Цркве, Послова,

Гаврило М. Церовић
 с. р.

  • Upvote (+1) 2

ubij jednog - ubica si;

ubij hiljadu - vojskovodja si;

ubij milion - drzavnik si.

A single death is tragedy, million is a statistic. - I.V.Stalin

It's nice to be important, but it's more important to be nice.

NN 4ever

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Да, на данашњи дан је почела. Да ли се обележава у Србији је већ друго питање :)

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Поглед са Гучева, код споменика (иначе, релативно на погрешном месту су га поставили), доле испод су ка Дрини Бања Ковиљача на средини ка лево (тачније њен почетак, јер је заклања шума на слици), а средина десно Лозница. Крајње десно, у даљини, Цер.

 

xvxegCu.jpg

 

Окачићу наредних дана цео сет слика, од Мачковог камена на југу до Сремске Митровице и Шапца на северу.

Edited by brue
  • Upvote (+1) 2
Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...