hiperrealizam vs. umetnost

[samir^b]

Covek nacrtao olovkom!

[Debeli]

невероватно!

[Trooper]

[Debeli]

ahahahaha

[Doolio]

Морам интервенисат! ако чоек има добре основе, може ово да нацрта оловком без проблема, ефектно је за оног ко се не бави али је заправо фундаментални скил у питању и људи га превазиђу и зато не цртају тако. Из тог разлога, они што фурају овај правац, пређу космос у тој ниши и то изгледа доста боље од овог примера (серем, није доста боље, ал има бољих свакако). Али то је мало бесмислено радити, зато мало људи ради, углавном они што су добри техничари, али нису креативни.

Међутим, теже је (много) рецимо нацртати овако нешто:

инб4 јел мош ти ово Дакијево - наравно да могу:)

[Shekk]

@KolacUTiganju

Nemoguće!

@Duki:

Cekaj bre Dukice, pricao si ti to meni nesto ali ne kontam princip, mislim razumem da je ono peglanje i detaljisanje ali ne razumem kako je "teže" ovo što si okačio? Teže u smislu obavljenog posla ili teže u smislu koliki car treba da budeš da nacrtaš baš ovako?

Edited August 15, 2012 by Shekk

[Debeli]

мене су одушевиле капљице, види се скил, нема ту приче. и придружујем се Шекијевом питању, Дуле, дедер елаборирај.

инбифор дај неки ЗОТ.

:)

[Doolio]

Теже у смислу да лик који може да нацрта ово што сам ја окачио, сигурно може и оно што је Даки окачио, а обрнуто не мора да значи. Теже у смислу скил левела.

Ако се ограничимо на неко реално цртање/сликање, његова поента је не да буде као фотка, него да буде боље. Хиперреалисти раде са фотки и иду на максималну аутентичност и пеглање, што је основна техника (то ћеш прво да научиш), само доведена до високог нивоа. Међутим, постоје напредне технике и интервенције (плус мало мађије јелте:) ) које се користе да би слика била боља, а не фотореалистичнија, дакле, иде се бијонд. Тако је нпр. ово:

много боље, скиловитије, захтевније итд. од овог:

И то не у смислу ''ох има душу блабла ја сам мали хипстер'', него просто, зајебаније је и квалитетније и као само технички продукт. Можемо ја и Риста да ти насликамо ову рибу исто овако, само је цака у томе што ће нам требати типа триста сати, а лику је требало нпр. педесет и то је трип. Наравно, пошто нисам у тим водама, било би лошије, али после неколико слика бих се уходао. Е, за овај Рембрантов аутопортрет, нешто тако ћу моћи да урадим за дваес година буџења скила МОЖДА, а можда и никад ако је Рембрант био суперталентован и искористио је потенцијал много. Али сигурно нећу моћи да одрадим сада, па макар ми дао годину дана да радим десет сати дневно, просто, није ствар у времену него у скил аутпуту који је недовољан и то је то.

Код цртежа треба знати гледати да ли је добар, јебига, то сад може да звучи елитистички, међутим заправо није елитистички него је просто знање и искуство у питању. Кад си у некој материји, онда видиш више трипова и знаш више трипова, то је природно. Тако ће моја кева да оде негде и да се врати са ''дивном мртвом природом'', а ја ћу да одем да извршим сепуку јер је слика срање. То је екстремни пример јер је моја кева дудук, па ће од десет људи, седам да каже да је слика срање. Е сад, постоје слике где ће од сто људи пет да кажу да је срање и сви ће да им се чуде, а биће у праву. То је само познавање материје.

инб4 - ха, али уметност је за људе, ваљда ти људи треба да буду задовољни - ово је релативно и ту има више аспеката. Постоје ствари у уметности које су, па, да се тако изразим, ''космички фундаменталне'' тј. практично не зависе од стања јавног мњења. Другим речима, ако сад умру сви ликови који умеју да гледају слике, објективна скала квалитета се неће променити иако не постоји ниједан човек на свету који уме да је примени. У питању су архетипови, наслеђе, наука, емпирија, хемија, биологија итд. тако да није у питању неки мамбо џамбо. Још једна битна ствар код овога: онај који се упусти у бустовање свог перцептивног скила, УВЕК ће се сложити са неким другим ликом који је бустовао перцепцију. Тако да није у питању неки елитизам, већ просто резултат је исти за све који се упусте у гејновање нолиџа. И то објективног нолиџа, не причам о некој професионалној деформацији и избацивању елитистичких дронова који по аутоматизму величају Рембранте јер су Рембранти итд.

Примера ради, линије на овим цртежима које сам поставио су мамојебачке, иако нетренираном оку могу деловати просто. Њихов флоу је нешто што ја не бих могао да урадим па макар седео сад над триста папира и вукао рандом линије, па их кроповао после. При том, да не буде забуне, не мислим на флоу као репродукцију цртежа, већ на флоу као квалитет линије и скиловитост. Или, интелектуални приступ у смислу селекције квалитета линије приликом цртања, као и селекције шта да се нагласи, шта не, како да се реши који објекат, материја итд. То је исто ненормално на овим цртежима које сам поставио и треба ти фазон четрдесет година рада, па да то имаш у арсеналу.

Наравно, може сад неко да ми да аргумент типа ''мени се свиђа и ја бих ово купио, а ово што си ти линковао не бих'' и то је океј. Међутим, ти то купиш, а онда замислимо да кренеш да се интересујеш за те ствари, па мало посетиш који атеље, гуглаш, идеш по музејима, повучеш и ти који потез итд итд итд. и онда после типа 2-3 године лепо дођеш гајби, попиздиш и бациш то што си купио у ђубре и окачиш нешто друго. У том смислу причам.

[Shekk]

Kapiram, mada ne mogu da formulišem šta tačno hoćeš da kažeš jer nemam istoriju umetnosti i filozofiju umetnosti u glavi

U stvari, fotografija koju je onaj lik precrtao je do jaja a on je tehničarska picajzla

[leisure]

Dule, vec si objasnio ovo jednom na jednom, topiku, i ja sam bacio ovu pricu nekoj ribi!

nisam btw

[Kotru]

nub question: koja je uopste poenta hiperrealizma kad imas fotoaparate lol?

edit: i ps, i topaz labs

Edited August 15, 2012 by Dr. Steinman

[Debeli]

добро, Дуле, сад ми је јасније шта си мислио, иако ми је још јако далека та концепција.

хиперреализам није уметност, већ техника, или тако некако (?)

мене одушевљава, рецимо, Дали, због идеја, због откачености, због храбрости и генија, могу да кажем да разумем његов рад. у технике (линије) се далеко далеко мање разумем.

[Shekk]

Ja kao primer svog razumevanja mogu samo da ponudim paralelu između suvoparnog opisnog WoTa i simbolički prenapučene igre rečima u jednoj rečenici koji prenose sličnu misao/emociju/ideju.

[Trooper]

čekaj dule jebemmumiša, ako može neko da iskopira onu ribu piksel po piksel, zašto ne bi mogao da uradi isto i sa rembrantom? znači pričam samo o tehnici reprodukovanja, ne o kreativnosti da se onakav autoportret napravi in the first place

[Doolio]

хиперреализам није уметност, већ техника, или тако некако (?)

Није баш тако, отишао си у онај хипстерски трип ''ово нема душу него је чиста техника'', а те акције бих избегао јер су неопипљиве категорије. Ево вако, останимо САМО у домену технике - опет је ово што сам окачио технички јаче него фотореализам. Дакле, причам само о занату, техници, не идем у ''космос прича кроз дирере'' фазон.

nub question: koja je uopste poenta hiperrealizma kad imas fotoaparate lol?

крањји резултат - нема је. Једино ако те занима вануметнички трип, па си у фазону ''аааа, ово је слика, у јеботе, ја мислио фотка''. То би било исто као кад би рецимо од две исте слике, од којих је једну неки лик сликао пајом, а другу неки други лик руком, више платио ову прву јер је баш фора што је овај сликао пајом. Фотка је и веће резолуције и боља од фотореализма на основу те исте фотке. Дакле, као финални продукт, фотореализам не нуди много тога, осим трипа да је то фотореализам. И, по мени (ово је моје мишљење), ако неко купи фотореалистичну слику и плати је више од фотке (што је сигурно случај), сасвим је валидно да га тролујеш са ''што ниси узо фотку лол''. Јер је физичка компонента коју слика има над фотком минимална код фотореализма (имаш оригинал слику са физичким радом на њој, док код фотке то није могуће).

U stvari, fotografija koju je onaj lik precrtao je do jaja a on je tehničarska picajzla

Тако некако:)

čekaj dule jebemmumiša, ako može neko da iskopira onu ribu piksel po piksel, zašto ne bi mogao da uradi isto i sa rembrantom? znači pričam samo o tehnici reprodukovanja, ne o kreativnosti da se onakav autoportret napravi in the first place

Зато што да би репродуковао Рембранта, не можеш да примениш пиксел-по-пиксел принцип јер сама слика није таква. Не можеш да фејкујеш умеће потеза (нпр. као један фактор на Рембрантовој слици) тако што ћеш да идеш пиксел по пиксел, него мораш да изведеш тај потез, а за то ти треба скил који је имао тај лик. Другим речима, ако рецимо они Енгрови цртежи које сам линковао имају потезе од, лупам пет сантима, не можеш да их плотерујеш мањим потезима, него треба да изведеш потез од пет сантима, а да буде готиван, што Енгр уме, а ти не умеш. Чак и кад би добио фрапантну репродукцију и продао је Шекију, дошо би ја и реко ''шта је ово лол''.

Такође, приметићеш да Рембрант није репродуковао себе у огледалу или шта већ (јер би фотка њега у огледалу била другачија) него је интервенисао на разне начине да добије оно што хоће. Плотеризам је први скил који учиш у ликовној уметности. После на њега набацујеш остале скилове.

Техника подразумева мали милион аспеката, па тако и на зајебаним левелима, људи трокирају у неким аспектима. То што ја нађем замерку, не значи да сам рекао ''говно је'', него ''може то боље него што мислите''.

Ево рецимо доброг примера за пола-добро пола-лоше:

Овај лик је један од траженијих илустратора данас:

Анализа:

види се да зна знање, ОДЛИЧНО меша боје, прави топло-хладно трип, уме да симулира разне материјале (кожа, метал итд), композиција добра итд. Дакле, плусеви за то.

Где фејлује?

-нема довољно скила за лично интервенисање у циљу атмосфере. Тј. не уме да твикује своју слику у односу на предложак - игром случаја, ово је бољка већине фотореалиста - овај лик, јелте, нема везе са фотореализмом, али то му је највећи минус, недовољан скил за ту врсту интервенције. Дакле, ово је гомила фотканих ликова у студију који су одвојено фоткани, онда их је спојио у фотошопу рецимо и онда је насликао слику уз минималне интервенције (светло, другачије боје итд). Е сад, ја нисам гледао њега како је правио слику, али умем то да видим и ако питате њега, он ће вам рећи исто то (фоткање модела засебно, спајање у фотошоповима, недостатак интервенције). Шта је производ овога - то што нема довољне међуинтеракције међу ликовима, иако су ''укроповани'' у исти простор, делује као да су саутпарковски засебни, сваки у свом лејеру и реалности. Покушаји међуинтеракције су фејласти, нпр. лик се дере на лика, али је приметно да су то само репродуковани модели који нису сликани тако што се један драо на другог него се један као драо, а сутра у пет је дошао други коме је исто речено да се као дере и онда нема међусобног односа, тј. утиска истог. Шта је још проблем? То што није интервенисано у односу на моделе, а то мора да се ради кад се раде епске сцене. Зашто? Зато што на овој илустрацији ми видимо три адвоката, пет економиста, два пекара, три правника и два рукометаша како су се обукли у фантази оклопе и бију се. Уместо да видимо Фарамира и његове другаре. Сећате се филма Такси (двојка мислим да је)? Па она смешна сцена кад се пандури обуку у нинџе и онако стоје у нинџа оделима, а ти опет видиш да нису нинџе него неки француски лол пандури. То је овде урађено, само ненамерно. Чега је то последица? Тога што лик нема довољну технику да уради оно што треба да би то избегао. А то могу бити следеће интервенције:

-претеривање у фацијалним експресијама, претеривање у покретима, већа динамика (она која не може да се сними у студију јер би ти требала она брза камера и лик који је гимнастичар), боље баратање осветљењем, динамичнији потези, интервенције на фацама које би отклониле ''ја сам адвокат који се мршти трип'' и пренеле га у ''ја сам Фарамир и није ми добро'' итд.

Дакле, те интервенције нису неки моџо, већ су чист скил и техника, а оне иду после репродуктивне технике, која се прва учи.

Да ли недостатак тог скила ову илустрацију чини лошом? Не баш. Да ли илустрација може бити много боља? Да.

Да, још нешто:)

Ако зађемо ван чисте технике, онда је тек лудило. Постоји десетак Мона Лиза у свету од којих је типа пола боље од Леонардове, значи ликови знају знање. Међутим, опет је Леонардо то оригинално креирао, то му даје плус хиљаду на дело. МАДА, можда и то може да се натегне на технику, а не на моџо, али добро, нек то буде моџо.

[Trooper]

ne kapiram ovaj poslednji momenat sa ilustracijom (krivo ti je sto je on jedan od trazenijih danas a fejluje? )....

a za ono gore, pa naravno da uvek moze bolje nego sto mislimo. I sto se tice reprodukcije, nisam mislio da uzmes lupu i analiziras svaku poru platna - naravno da ces skilled okom da otkrijes discrepancy

[Doolio]

Не, последњи моменат је служио да покажем како та техника није само ''јој што личи'', а да је све остало у домену моџоа, већ је и то што мислите да је моџо, исто техника која је научна и која се учи теоријски и практично. Дакле, ова илустрација је послужила као демонстрација тога да иако је лик опро неке техничке елементе, неке друге је фејловао и на њима треба да поради. А ''обичан човек'' обично за техничке елементе сматра САМО ово што је он урадио добро (ликови су добро нацртани, осликани, нема грешака у анатомији, сенкама итд). Другим речима, то што ова илустрација изазива у човеку трип ''па добро је то ал не могу да пинпоинтујем шта јој фали, некако није епик блабла, мора да је неки моџо у питању'' заправо није моџо већ чиста техника - лик треба да научи да интервенише ситним карикирањима и да ради на слици као на целини више. Што је технички трип, није неки трип да је то зато што ''није радио из муда, па се зато то не манифестује''.

Што се тиче друге реченице у твом посту, то сам и ја мислио, не треба ти лупа, видећеш са пет метара, ниси скапирао, нису детаљи у питању већ целокупни скил, не треба да гледаш под микроскопом. Да треба да гледаш под микроскопом, то би била фејл категорија јер кога боли уво за то што је нечија слика боља од нечије друге под микроскопом? Сваки Енгров цртеж је по техници и скилу и чему год бољи од сваког цртежа овог лика са пет метара. Дакле, није у питању пиксел трип.

Замисли да ти и Џордан урадите предњу промену, обојица сте урадили предњу промену, али не треба ми лупа да кажем чија је боље урађена, јел тако?

Ако се вратимо на пиксел трип, опет са баскет поређењем. Пиксел по пиксел репродукција Рембранта би могла да се паралелише као фрејм по фрејм репродукција Џордановог вођења лопте:) Дакле, ти НЕ МОЖЕШ фрејм по фрејм да имитираш Џордана, испашће ти лопта јер неће да стоји у ваздуху тај фрејм док се ти смислиш. Дакле, да би водио лопту ко Џордан мораш да - водиш лопту ко Џордан:)

[exile]

Ivke car

Edited August 15, 2012 by Exile

[Trooper]

kakav sad ivke

[SavKe]

Dulio, jel bi mogao da nam kažeš ko je ovaj lik, da vidimo ostale njegove radove, mislim na ovog ilustratora?

edit, u stvari nije bitno, našao sam ime lika preko slike.

Edited August 15, 2012 by Савовски

[Doolio]

Donato Giancola, па гуглајте

[samir^b]

Poz od Pikasa

Edited August 15, 2012 by Sijalicа

[Doolio]

Знам да волиш да тролујеш, срећом, разумем се у материју, па ће мало теже да ти прође. Ако не тролујеш, не знам шта си хтео, за сваки случај, постављам се као да тролујеш, то је сигурније:

1 - говори се о техничком умећу и знању, не о стилској преференцији, јелте.

2 - разлика је када неко превазиђе ''обично сликање'' и када неко форсира ''необично сликање'' јер не уме то обично. Код пикаса је први случај у питању.

3 - пикасове слике из периода кубизма су битне за уметност и јако су добре у ономе што он жели да одради њима, а то је један нови приступ. ако неко фура ''стари приступ'', може се лако утврдити да ли га фура добро или лоше. Истина, код ''нових приступа'', то је теже, али за њих постоји тест времена. За Пикаса се показало да је знао шта ради.

4 - Пикасо се и те како доказао и као техничар и као креативац, тако да је имао потпору за своје ''ја сам сконтао и отишао даље'', без бојазни да ће се то тумачити као ''ја не знам боље, па серем да не желим боље''.

5 - тиме што си постовао Пикаса, потврдио си оно што причам на неки начин.

Изволи и шлаг на торту, један Пикасо од 13-14 година:

[OTAC]

sve je to ok...ali ne razumem one fore kad na obicnom platnu uzme neko i prospe kantu farbe, i tako malo razmrlja i proda za 100.000 e

?

jel neko moze da mi objasni to?

mislim, sve ovo ostalo mogu da razumem i predjem preko toga cak i ako moja subjektivna strana zeli da kaze OVO JE OCAJNO (kao npr ta pikasova slika sto je sijalica okacio^) ali one mrlje na platnu nikako ne mogu da ukapiram.

random poprskano i zgrnuto gomile kesha na tome...

Edited August 15, 2012 by OTAC

[Doolio]

То је нека друга прича. И ово Пикасово је нека друга прича. Укратко, у двадесетом веку се кренуло са метафизичким триповањем, што се раније није радило. Е сад, метафизичко триповање нема везе са сликарским занатом, већ су људи били у фазону ајмо откривати космосе. Тако да кубизам или просипање канте боје не можеш да оцењујеш на исти начин као што би неки ''обичан'' правац који се зауставља на класичном поимању сликарства.

У двадесетом веку крећу та лудила и ту можеш лако да повучеш линију. У принципу, то је један хипстерски фазон где се као ради на неком мењању појма ликовна уметност и уметност уопште. Прво су кренули са паметним стварима (игре са елементима, светлом, приступи разни), после су прећерали и на крају се завршило са Полоком, Ворхолом и оним ликом што је кењо у конзерве.

Поента целог тог хипстеризма је била тај метафизички и филозофски трип који су људи хтели да испреврћу и да виде чега ту све има и да ли је компатибилно са класичним сликарством. После се то смирило. Тако да, што се тога тиче, без бојазни, ниси ненормалан што ти је ово Пикасово срање и што не капираш просипање канте боје:)

То заправо и јесте један просер ако гледамо чисто занатски. Они су хтели да одраде и њу фронтир фазон, тако да је ту заправо главна зачкољица и ту се јавља та дискрепанција. Ја лично капирам зашто је то било потребно и зашто се то изодвијало, али ако ћемо искрено, 90% тих ствари је говно.

А то што Полокова слика вреди сто милиона (беше толико?), то је чист хипстеризам и то онај Амерички, најцарскији.

Код Пикаса је трип што је он истраживао, оно, у фазону ''аха, ја ово знам, да видим јел има нешто иза''. И то је друга скупина правила за оцењивање, ако их уопште и може бити. Рецимо, твоја поента би била валидна да је Пикасо ХТЕО да наслика портрет те жене да изгледа како треба и да је испало ''ово''. Онда не би било двојбе да је лик ретардиран у мозак и у руку. Међутим, зна се шта је Пикасо умео да ради, тако да то евидентно није случај.

Оно што тебе вероватно занима је питање цене. Е сад, ту постоје два трипа. Да ли дело треба ценити искључиво као клот дело, по квалитету или треба ту уфурати све могуће ''ванделне'' ствари?

Ако ћемо по овом првом, НИШТА што је урађено тако што је неко бацао канте с бојом на платно не сме да кошта више од укупне цене материјала и још ето, петсто кинти за тог лика што је бацао те канте, уморио се.

Међутим, онда Мона Лиза не би требало да буде национално благо, већ да кошта до сто иљада МАКСИМУМ МАКСИМУМА.

Па ће тако пренафурани Полок да се продаје за милионе, можда и милијарде некад.

Ја лично сам ближе школи ''дај да ја видим каква је слика и не занима ме ни ко је слико ни чиме ни кад ни зашто''. Међутим, овај други, вансликарски принцип је био превалент током двадесетог века и све то што видиш, те канте боје по платну и то, то је одатле. Лупам, налижеш се сличица и узмеш да сликаш и слика ти испадне срање, али пошто је толико тру, људи се испримају и крену да је вреднују по елементима који заправо немају везе са самом сликом (то што си ти тако прималан и царовит био док си сликао).

Ако причамо о згртању кеша рајт авеј, а не на основу имена, то тешко да данас можеш наћи. Први лик који је просипао канте је зарадио брдо кеша и то је то. И то се дешавало тамо крајем деветнаестог века, па је доживело кулминацију после другог светског рата кад су се људи испримали на нове почетке и нове поставке у свему живом и после се то издувало, природно. Нема тога данас.

Још једна ствар - постоје разни правци и њихова примена је, условно речено, различита. Нпр. та просипања боје. Замисли хотелчину неку и сличурду где су просипане боје, а слика има десет са четири метра фазон. Врло декоративно ако мене питаш. Ако се слаже, пре бих то ставио у хол него нека цвећа трте мрте. Да ли је то жешће уметничко дело? Не. Да ли врши посо? Да. Значи корисно је за неке ствари. Није грех узети неко ''просипање боје'' ако је адекватно за неки простор или примену.

Е сад, људи ће се збунити, па морам да дисклејмујем - ова сада прича која је почела са Дакијевим Пикасом НЕМА ВЕЗЕ са оним о чему се причало на почетку сплита. Сликарски занат подразумева сликање и цртање из живота и из главе и могућност представљања разних трипова (атмосфере, простора, блаблабла). И то је једно.

А нешто сасвим друго је ако неко има неки зајебан космос у глави и прави готивна дела (намерно нисам написао слике) иако занатски трокира. Нпр. Шагал је одличан пример, гуглајте га. Лик нема везе са цртањем, али има супер атмосферичне слике и свакако бих држао његову слику у соби и био срећнији десет посто свако јутро кад устанем, а то је нешто. Е, то је тај моџо који избегавам да помињем, али га помињем повремено, чисто да се не занемари, али да не претерам, па да то испадне окосница. Јер је окосница ипак ред рад и дисциплина, ко и у баскету или било чему другом. Али Шагал има заслужено место у историји уметности, неврдлес.