Smrtni gresi

[Doolio]

to jeste interesantan koncept i mnogo puta razradjivan, pogotovo tamo na istoku, al sto se mene tice, postavlja se pitanje da li coveka treba (toliko) odvajati od zivotinja, kad on u principu to i jeste...mislim, sigurno nije biljka ili gas ili kamen:) ima kurac, picku, oci, usta, mozak itd. da ih nema, ne bi ni bio podlozan tim stvarima, prirodno. medjutim, ako ih ima, zasto bezati od nj.

ako uzmemo niceovski trip u obzir, covek je stepenica izmedju natcoveka i potcoveka, zato je tako zbunjen, nesavrsen, nekompatibilan sam sa sobom (relacija svest-podsvest, nedovoljan tjuning mozga, psihofizicki jazovi itd). e sad, da li se kao truditi da se bude neki zen madafaka ('vezbati natcovestvo') ili ici witta flow (prejzovati ovde i sada, a priroda ce sama da se pobrine za duhovnu evoluciju ako bude trebalo), pitanje je sad.

[Klinac Balavac]

to jeste interesantan koncept i mnogo puta razradjivan, pogotovo tamo na istoku, al sto se mene tice, postavlja se pitanje da li coveka treba (toliko) odvajati od zivotinja, kad on u principu to i jeste...mislim, sigurno nije biljka ili gas ili kamen:) ima kurac, picku, oci, usta, mozak itd. da ih nema, ne bi ni bio podlozan tim stvarima, prirodno. medjutim, ako ih ima, zasto bezati od nj.

Hegel savršeno odgovara na tvoje pitanje.

Svako biće mora da sebe samo prevlada (mislim na biće u širem smislu). U tom prevladavanju prelazi iz jedne strukture u drugu. Nova struktura u koju se prelazi postoji kao mogućnost u prethodnoj strukturi. Dakle u čoveku postoji mogućnost da izvede individualnu evoluciju svog uma na viši stepen, isto kao što je u šimpanzi postojala mogućnost za čoveka. Šema ide: teza - antiteza - sinteza. Antiteza su gresi tj. ta životinjska priroda koja kritički deluje. To je ona njegova dijalektika gde je cilj samospoznanje apsolutne ideje. Apsolutna ideja se razvija na prirodu i um, gde je priroda otuđena ideja. Znači to je ono sve u čoveku što ti nabrajaš kao kurac, pičku, oči, usta, ono što je bilo dominantno u prethodnoj strukturi. Priroda se razvija samo u prostoru za razliku od uma koji se razvija u vremenu i spoznaje svet. Apsolutni duh se vraća sebi puten religije i umetnosti jer tu postaje svestan samog sebe tj. svoje suštine. Dijalektički put se završava, što bi mi religiozni rekli, ponovnim sjedinjenjem sa Bogom.

Edited December 12, 2009 by Klinac Balavac

[voodoo_]

Antiteza su gresi tj. ta životinjska priroda koja kritički deluje.

Ali životinje ne pate ni od zavisti ni škrtosti ni od drugih ovih grehova. Evolucijom u čoveka ti grehovi su nastali, nije ih čovek preneo iz prethodne forme postojanja. A to da čovek može da dalje evoluira u "superčoveka" je iluzija. Ovo je što je i bolje od toga ne može.

[Klinac Balavac]

Ali životinje ne pate ni od zavisti ni škrtosti ni od drugih ovih grehova. Evolucijom u čoveka ti grehovi su nastali, nije ih čovek preneo iz prethodne forme postojanja. A to da čovek može da dalje evoluira u "superčoveka" je iluzija. Ovo je što je i bolje od toga ne može.

Gresi su odraz nagona, čovek ih sada samo postaje svestan, kao i sebe.

[nikita_]

Otkud znamo da nepate od grehova?

[Klinac Balavac]

Evo ti ilustracija, puma ulovi gazelu, lav je vidi kako klopa i poželi on to što ona ima. Tu sada imamo račvanje zavisti, gneva, srebroljublja i proždrljivosti.

Čovek zbog toga što um ipak vlada više nad njim, uglavnom zadrži se na tome samo da mu je krivo što neko ima što on nema, lava ništa ne zadržava, njegova zavist automatski je spojena sa gnevom ide i otera pumu i kreće da proždire dokle god može. Srebroljublje je sekundarni greh koji je nastao kao želja za veštačkim sredstvom - novcem, kojim će zadovoljiti u željenom trenutku svoju npr. proždrljivost, požudu, neutralisati svoju zavist i kupiti sebi nešto što neko drugi ima. Životinje sasvim ne mogu da pate od srebroljublja, jer je novac izmislio čovek, dakle dostupno je tek na sledećem nivou, na sledećoj strukturi, ali mu je suština stara.

Edited December 12, 2009 by Klinac Balavac

[voodoo_]

Jebiga, ja tu vidim samo gomilu ćelija koje se kreću pod dejstvom neuralnih impulsa... sve ostalo je izmislio čovek.

Takođe mislim da čovek treba da se bori protiv ovih grehova čisto da bi svoj kratak i bedan život, i život ljudi iz najbližeg okruženja, učinio koliko-toliko podnošljivijim. Npr, ja nisam dobar zato što hoću da evoluiram u superčoveka, već zato što neću da budem seronja, i sam se sebi gadim kada dozvolim da me ovi gresi nadvladaju. Svaka dalja priča o spoznaji i sjedinjenju je iluzija, iz razloga što čovek, i život uopšte, nije nastao da bi bio sjedinjen sa bilo čim, već kao anomalija prirode (u smislu materije i univerzuma). Ma koliko sam pojam života, kao gomila molekula koja se kreće po sopstvenom nahođenju, bio divan i čaroban i čudesan, mi smo ovde greškom.

Katastrofalno loše se izražavam, verovatno sam sebi uskačem u usta, ali tako posmatram stvari.

Edited December 12, 2009 by voodoo_

[Klinac Balavac]

Nisam siguran da razumem šta hoćeš da kažeš?

Aha, sad mi je jasnije posle edita... Samo mislim da te zbunilo ovo sa Ničeovim superčovekom što je pomenuo Doolio, to je nešto drugo...

Nije da kako kažeš "lošim izražavanjem" skačeš sam sebi u usta, nego samom suštinom toga što kažeš nesvesno potvrđuješ ovo o čemu pričam. Ti svojom težnjom da ne budeš seronja donekle ispoljavaš shvatanje kritičkog delovanje antiteze. A što se tiče priče o neuronskim impulsima, šta su oni? Oni su struja, tj. elektricitet. Kroz tvoju rečenicu dokazao si da je elektricitet postao svestan sam sebe, što pre pojave čoveka nije bio, dakle potvrđuje se tok stvari iz Hegelove dijalektike...

Edited December 12, 2009 by Klinac Balavac

[dvnityCker]

Evo ti ilustracija, puma ulovi gazelu, lav je vidi kako klopa i poželi on to što ona ima. Tu sada imamo račvanje zavisti, gneva, srebroljublja i proždrljivosti.

Čovek zbog toga što um ipak vlada više nad njim, uglavnom zadrži se na tome samo da mu je krivo što neko ima što on nema, lava ništa ne zadržava, njegova zavist automatski je spojena sa gnevom ide i otera pumu i kreće da proždire dokle god može. Srebroljublje je sekundarni greh koji je nastao kao želja za veštačkim sredstvom - novcem, kojim će zadovoljiti u željenom trenutku svoju npr. proždrljivost, požudu, neutralisati svoju zavist i kupiti sebi nešto što neko drugi ima. Životinje sasvim ne mogu da pate od srebroljublja, jer je novac izmislio čovek, dakle dostupno je tek na sledećem nivou, na sledećoj strukturi, ali mu je suština stara.

taj neki rad

mi, ljudi, se od zivotinja razlikujemo po tome sto mozemo da razlikujemo dobro od loseg. Lav, kao sto je klinac dao primer, ne vidi nista lose u tome da ubije drugog muzjaka, da bi imao vecu teritoriju odnosno vise zenki sa kojima ce da se pari. niti u tome da ubije mladunce, da bi zenka ponovo dobila nagon za parenje. dobar je i primer to za zavist. ljudi, pak, sa druge strane spoznaju "lose" u tome i njihova svest utice na to da tim primitivnim nagonima ne podlezu, iako imaju takvu zelju.

i onda tu stalno upadamo u iskusenja koja je al pacino odlicno oslikao u monologu u djavoljem advokatu - "look, but don't touch, touch but don't taste, taste but don't swallow" (tako nesto :)

covek, koji tim nagonima podlegne, gubi svoju ljudskost i linija koja ga razdvaja od zivotinje polako krece da bledi.

[Doolio]

Ali životinje ne pate ni od zavisti ni škrtosti ni od drugih ovih grehova. Evolucijom u čoveka ti grehovi su nastali, nije ih čovek preneo iz prethodne forme postojanja. A to da čovek može da dalje evoluira u "superčoveka" je iluzija. Ovo je što je i bolje od toga ne može.

nije bas tako, evidentno je da je mozdani aparat coveka koji ukljucuje neku visu svest od zivotinje (pa tako i podsvest i sve ostalo sto ide uz taj package) u beta, tj u alfa fazi. da li ce se razvijati ili ne, to ne znam, ali ovo je alfa verzija zasigurno. to pokazuju i 'izleti u beta fazu' tipa nice, buda i ostala kompanija. s tim sto pretpostavljam da je nice prso zbog svoje percepcije jer nije mogo da je hendluje, a buda recimo (ili neki drugi carevi tog tipa) nije. verovatno zavisi i od kulture i drustvenog podneblja. nije fazon samo u tome sto su prepametni ili pregotivni, vec upravo u percepciji koju daje next level. mislim, nista tu nije ezotericno ili omg, prirodno je i prilicno se uklapa u evoluciju kao koncept. ako uzmemo gomilu 2d konfeta, one percipiraju dve dimenzije totalno nesvesne bilo cega daljeg. ako se pojavi konfeta sa ocima na pipcima ili tako nesto, ona konta 3d i predstavlja gotivniju konfetu od ostalih. malo rogobatno kenjam, al jebiga:)

takodje, pretpostavljam da te nije zanimala filozofija, psihologija i metafizika, kao i njihovo podudaranje na nekim poljima. mislim, ti koncepti koji su tebi sad rofl uopste nisu toliko mambo dzambo koliko ti se cine samo zato sto ti deluju ezotericno ili sta ja znam kako. uzmi malo cituckaj neke filozofe, psihologe, citaj junga, mozes i uspenskog da procitas, pa ce ti koncepti razmisljanja na temu prirode, harmonije, kosmosa i ostalih sranja biti mozda jasniji.

mislim, i ja kenjam, al dobro, to su moja dva centa. skrecem ti paznju jer mislim da kritikujes neke postavke po cistoj inerciji jer su ti po defaultu omg lol, a nisi se upoznao sa njima, niti shvatas da su te postavke napredovale i da druguju sa recimo fizickim naukama i slicno.

[Klinac Balavac]

covek, koji tim nagonima podlegne, gubi svoju ljudskost i linija koja ga razdvaja od zivotinje polako krece da bledi.

Upravo tako. Zato čovek treba da se trudi da gura u suprotnom pravcu, kako bi ta linija bila što deblja, dakle da potencira svoju ljudskost, da bi prešao u novu fazu, po Hegelu krajnju fazu, gde ponovo ostaje samo UM, tj. apsolutna ideja.

Nadam se da ćeš mi oprostiti dvinity, ali moram u ovom kontekstu da spomenem religiju, jer vrlo ima smisla sledeće.

Upravo te npr. u pravoslavlju mnogi običaji i pravila koja na prvi pogled deluju besmisleno i ritualno, bukvalno kao neki osmišljen i zaokružen program vežbi u teretani, teraju da vežbaš svoju volju i um, da se udaljavaš od tog primitivnog životinjskog, tj. od greha i da potenciraš svoju ljudsku prirodu.

Evo bukvalno na liniji ovoga što pričamo su sledeće rečenice Svetog Jovana Zlatoustog o postu (ja sam podvukao delove upravo o kojima pričamo):

"Ne govori mi: Toliko sam danas postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, isao sam ugruboj haljini; nego kazi nam da li si od gnevnog coveka postao tih, od zestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zasto si telo mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi sto si pio samo vodu? Ako je dusa, koja je gospodarica tela, zabludela, zasto kaznjavas slugu njezinog - svoje telo?"

[dvnityCker]

odlican citat, nisam znao za njega. jako lepo receno.

[Doolio]

mislim da se niko nece buniti ako se religija pominje i upotrebljava u kontekstu u kom si ti to sad uradio. problem nastaje kad se krene sa ima boga nema boga. ako neki religijski spis ili nesto sto je neki religiozni lik reko mogu da doprinesu diskusiji, zasto to ne pomenuti...

[bolkonski]

Ukoliko uzmemo da je ljudskost isto sto i um. Ili bolje reci da smo najljudskiji kada dodjemo do apsolutne ideje. Ili da idemo do kraja i da kazemo da je um nasa priroda.

Ali sta je sa osecanjima i iracionalnim? Da li je to nesto sto nismo mi?

Kad smo vec pomenuli Nicea on nije bio taj koji je govorio da treba teziti umu ili apsolutnoj ideji. Ni on a ni Kjerkegor. Njih dvojicu sam pomenuo bas zbog toga sto su obojica bili fanatici svojih ubedjenja, Nice je bio ateista, a Kjerkegor hriscanin. Obojica su smatrali da su upravo osecanja, emocije, te koje su ljudska priroda (niti su oni jedini), ono sta nas tera da radimo stvari koje nisu logicne ili racionalne ili umom razabrane.

Medjutim, sto bi se pozivali na autoritete. Mislim da nema razloga da to radimo, svako treba da kaze sta on misli, a ne autoritet, pa cemo onda diskutovati.

Moje misljenje je da um ili racionalno (ne kazem da su isto) suvise potiskuju ono sta je podjednako deo ljudske prirode a to su osecanja, intuicija i iracionalno uopste. Mislim da je to odraz zapadne filozofije od samog pocetka i da iracionalno dobija na znacaju mnogo kasnije (da ne kazem od 18. veka). Tu bih se nadovezao na Dulia i rekao bih da je iracionalno vise zastupljeno u istocnoj filozofiji, ali da je sustina u spajanju ta dva, grubo receno, posto nisu samo dve stvari u pitanju. Ne treba odbacivati ogromne mogucnosti koje nudi covekova priroda samo zato da bismo sebe razdovjili od zivotinja. Niti racionalno treba da apsolutno kontrolise iracionalno, niti iracionalno treba da vlada nad racionalinim. Jedini problem je u tome sto je taj balans tesko odrziv, ali ne znaci da ga je nemoguce dostici. Ovde ne mislim na zlatnu sredinu posto ona predstavlja ravnotezu izmedju dve krajnosti, vec, ako mogu tako da se izrazim, centar mase, oko koga sve mora da gravitira podjednako udaljeno, kako struktura ili sistem ne bi eksplodirali/implodirali. Iracionalno ima ogroman problem u tome sto je tesko objasnjivo jezikom a da to ima racionalnog smisla.

[Doolio]

ja se u sustini slazem sa tobom, mada ja nemam neki stav prema tome u kom smeru ce se to kretati. jednostavno imam generalni stav da tu treba da nastupi neka harmonija. u principu, slozio bih se da ne treba potpuno podrediti racionalno/iracionalno jedno drugom. jednostavno, to nije njihova priroda, tako ja to vidim. njihove uloge su takve kakve su, samo sto mi ne umemo da ih koristimo kako treba (jos uvek).

sto se tice neke 'metafizickije' i opstije diskusije, misao je jedna strasno interesantna stvar. samim tim sto postoji, misao ima energetski potencijal i, sto se mene tice, ne vidim kako bi misao mogla da ispari, crkne. samim tim se postavlja pitanje sta se desava sa mislju kad ona nastane, da li postoje odnosi izmedju misli u nekom zajebanom 'etru' i da li se ti potencijali skupljaju u nekom 'sabirnom centru'...

Kad smo vec pomenuli Nicea on nije bio taj koji je govorio da treba teziti umu ili apsolutnoj ideji. Ni on a ni Kjerkegor. Njih dvojicu sam pomenuo bas zbog toga sto su obojica bili fanatici svojih ubedjenja, Nice je bio ateista, a Kjerkegor hriscanin. Obojica su smatrali da su upravo osecanja, emocije, te koje su ljudska priroda (niti su oni jedini), ono sta nas tera da radimo stvari koje nisu logicne ili racionalne ili umom razabrane.

obozavam i jednog i drugog, svakog na svoj nacin:)

edjutim, sto bi se pozivali na autoritete. Mislim da nema razloga da to radimo, svako treba da kaze sta on misli, a ne autoritet, pa cemo onda diskutovati.

pa nisu to autoriteti, to su jednostavno ljudi koji su se bavili takvim stvarima i mislim da je neophodno da se prodje kroz to da bi mogao da se da rafiniran utisak i stav. prvo hodas, pa onda trcis. sve su to jako pametni ljudi i svi oni super rade to sto rade. u tome je i poenta - ti kad uzmes da citas nicea, ti na svakih par recenica skaces i vices 'jeste, jeste bas je tako!', onda uzmes kjerkegora posle i radis to isto, pa onda uzmes mozda junga, pa radis to isto, onda uzmes hegela i radis to isto. pa se onda zbunis kako ti se sve to cini logicno, a ljudi pricaju drugacije stvari. onda opet malo citas pa uporedjujes, pa kao gradis svoj stav na osnovu neke licne analize.

eto, ja cu reci sta ja mislim, ali ne mogu da kazem da na mene niko nije uticao ili da kazem da bih sam dosao do zakljucaka i tome slicno. mislim, to je toliko normalno da ne znam sto si pomenuo ovo za autoritete. upravo je poenta da to nisu autoriteti vec izvori informacija i sireg obrazovanja.

li sta je sa osecanjima i iracionalnim? Da li je to nesto sto nismo mi?

naravno da ne. sve sto posedujemo i sve sto smo to jesmo mi. samo sto to ponekad nije in-tune ili se barem jos nije doslo do toga. to je moj stav. mislim da je harmonizacija odnosa izmedju neke duhovnosti, emotivnosti, instinkta, racija, iracija itd stvar evolucije. mentalne, duhovne, kako god ocete.

[Klinac Balavac]

Moram priznati bolkonski da si istakao jednu semantičku manjkavost mojih postova. Ja sam pogrešno insistirao na umu, a to zapravo ni malo neispravno može da dovede do zaključka da se odnosi samo na racio, tj. na razum. U govornom srpskom se razum i um gotovo sinonimično koriste, mada nisu isto, posebno u filozofiji. A i Hegel i Jovan Zlatousti zapravo govore o duhu, tj. o duši, a to ne isključuje ovo o čemu si ti pričao.

Jedino bih napravio dve distinkcije. Što se tiče emocija tu bih izdvojio ljubav od ostalih, jer se često pod emocijama ubraja i ono što smo svrstali pod grehe i primitivne porive. Ljubav je takođe jedna od stvari koja čoveka čini čovekom, preciznije svesna ljubav. U tom smislu Milan Rakić ima sasvim u duhu pomenutog Hegela stih:

"Јер пре нас ни поља ни кршеви голи

Не могаше другом свесну љубав дати."

Druga distinkcija koju bih napravio je kod pitanje podsvesti. Imamo značenje podsvesti kao deo onog "primitivnog mozga", a imamo i onu podsvest koja je praktično neka subsfera dublji sloj naše svesti. Dakle, nešto što je prošlo kroz obradu našeg uma pa je onda skladišteno u tu subsferu iz raznih razloga, npr. psihičke stabilnosti (neka potiskivanja itd).

Mislim da vredi malo šire porazgovarati o svesnoj ljubavi u ovom kontekstu koji smo započeli, ako ste voljni...

Edited December 12, 2009 by Klinac Balavac

[bolkonski]

Nisam bio dovoljno jasan oko autoriteta. Hteo sam da kazem da nema potrebe da govorim sta kaze ovaj ili onaj. Moje misljenje se formira na razlicite nacine, tako da ako hocu nesto da kazem i ako se to podura sa nekim filozofom, misliocem, itd. nije vazno da ga pomenem, niti time sto ga ne pomenem umanjujem njegov znacaj za mene i za drugog. Pozivanje na autoritet deluje kao deklaracija. Sa druge strane mislim da je ok citirati neki autoritet da bi se potkrepio argument, ali ne zato sto je taj covek autoritet nego zato sto je pametno ili mudro to sta je rekao.

Hocu da kazem da ne treba iskljucivati nekoga iz diskusije zbog toga sto ne poznaje odredjeni autoritet. Meni ne smeta, ali mislim da mnogi zbog toga mogu da odustanu od diskusije kojoj bi mogli da doprinesu.

Edit i ja

@KB

Nisam napravio ili napravili, semanticku gresku nego nisam hteo da ulazim u raspravu oko racionalnog i umnog, zato sam i napisao

... Moje misljenje je da um ili racionalno (ne kazem da su isto)...

Ali je sustina da umno i iracionalno nisu povezani, a da umno i racionalno jesu.

Edit i ja 2

@KB

Podsvest je kao pojam zastareo. Ne kazem ovo da bih se pravio pametan, nego hocu da kazem da treba pricati o nesvesnom. Zato i kazem nesvesno jer je podsvesno Frojdovski pojam koji je ono sta si ti opisao (mada i on to zove nesvesno). Zapravo i ne znam kako se kod nas na sprskom pojavio pojam podsvesno. U tom smislu nesvesno bi bio kao nekakva kanta za otpatke.

Medjutim, mislim da je nesvesno mnogo sire i dublje od toga. Cak bih rekao da je svesno samo deo ledenog brega, ako uzmemo da je covek sastavljen od svesnog i nesvesnog. Nesvesno u sebi ima mnogo sadrzaja koje prenosi u svesno na razlicite nacine. I u ovom slucaju je balans bitan da bi covek mogao da ostane normalan (posto je nesvesno psiholoski pojam onda pricamo o normalnosti) i bas zbog toga nesvesno nije samo obicno mesto na kome se nesto gura pod tepih, odnosno prebacuje svesni sadrzaj u nesvesno. Nesvesno ima svoj zivot koji je bogatiji od svesnog. Itd.

[Doolio]

pa sta ja znam, podsvest je podsvest sto se mene tice, tj bolji termin je nesvesno.

sto se tice svesne ljubavi, aj definisi je poblize, mislis li na onaj 'guru' (pa i hriscanski) koncept 'volimo sve na svetu' ili nesto konkretnije?

Nisam bio dovoljno jasan oko autoriteta. Hteo sam da kazem da nema potrebe da govorim sta kaze ovaj ili onaj. Moje misljenje se formira na razlicite nacine, tako da ako hocu nesto da kazem i ako se to podura sa nekim filozofom, misliocem, itd. nije vazno da ga pomenem, niti time sto ga ne pomenem umanjujem njegov znacaj za mene i za drugog. Pozivanje na autoritet deluje kao deklaracija. Sa druge strane mislim da je ok citirati neki autoritet da bi se potkrepio argument, ali ne zato sto je taj covek autoritet nego zato sto je pametno ili mudro to sta je rekao.

Hocu da kazem da ne treba iskljucivati nekoga iz diskusije zbog toga sto ne poznaje odredjeni autoritet. Meni ne smeta, ali mislim da mnogi zbog toga mogu da odustanu od diskusije kojoj bi mogli da doprinesu.

pa zato se to i radi, pogotovo na ovakvim temama. zapravo, nije ni moguce predstaviti nekog kao autoritet u, recimo, filozofiji kad tu postoje desetine ravnopravnih 'potencijala za autoritet' koji bi jedni drugima oci iskopali kad bi se sreli. tako da ne znam sto uopste potenciras na tome kad se to podrazumeva, materija je takva.

za ovo ispod verovatno mislis na to sto sam skrenuo paznju vuduu. pogresno ste me shvatili onda. ja sam vuduu odgovorio zato sto mislim da nije usao u materiju (sad, dal posmatranjem, citanjem ili bilo cim, nije bitno) niti razmislio o istoj, a dao je prilicno konacan odgovor i to bez obrazlozenja. onda me to malo smori jer su o tim stvarima mozgale hiljade ljudi pojedinacno pametnijih od svih nas ovde zajedno hiljadama godina i dosli do raznih zakljucaka, onakvih ili ovakvih. i onda dodje vudu deus ex machina:) malo me to pecne jer ja ovde lelemudim i nesto kao pricam s ljudima, a on jednostavno zna to o cemu se diskutuje i nastupi sa konacnim stavom. zato sam krenuo da branim ceo koncept takvih teorija...

sto se tice doprinosa, u pravu si, ali donekle. recimo, ja sa mojim caletom apsolutno NE MOGU da diskutujem na ovakve teme jer je covek bilijardu puta verziraniji u tome od mene. mogu nesto da ga pitam i da slusam sta ce da mi kaze. ne zato sto je on pametniji od mene nego sto barata neverovatnom gomilom informacija koje se ticu diskusije, a i praksom mu je istreniran mozak da procesira tu vrstu analitickog razmisljanja nevidjeno brzo. jednostavno, ja mogu da dodjem sa tripom 'ej setio sam se neceg do jaja, pazi sad ovo blabla' i da dobijem odgovor 'setio se i pera peric i mnogo je bolje to analizirao', 'ne moze to sto pricas zbog toga toga toga i toga', 'fino si ti to smislio, al pazi sad ovo blabla' i tome slicno. ne kazem da su ovde toliko drasticne razlike, naravno, niti vidim da je bilo toga da se neko udaljio iz diskusije zbog toga sto se neko pozivao na autoritete. ko sto vec rekoh, slazem se da je glupo vaditi autoritete iz dzepa kad ih prakticno nema.

medjutim, koriscenje velikih mislilaca kao municije je potpuno legitimno i u redu, sad ti recimo gotivis konfucija, sasvim je u redu da te KB gadja niceom, lupam.

edit:

Medjutim, mislim da je nesvesno mnogo sire i dublje od toga. Cak bih rekao da je svesno samo deo ledenog brega, ako uzmemo da je covek sastavljen od svesnog i nesvesnog. Nesvesno u sebi ima mnogo sadrzaja koje prenosi u svesno na razlicite nacine. I u ovom slucaju je balans bitan da bi covek mogao da ostane normalan (posto je nesvesno psiholoski pojam onda pricamo o normalnosti) i bas zbog toga nesvesno nije samo obicno mesto na kome se nesto gura pod tepih, odnosno prebacuje svesni sadrzaj u nesvesno. Nesvesno ima svoj zivot koji je bogatiji od svesnog. Itd.

dobro, al ja sam mislio da se takva definicija podrazumeva kad se prica o nesvesnom. mislim, kolko sam ja upoznat sa tim, taj koncept je odavno ustanovljen i vladajuci i nema 'neprijatelja'. frojd je prevazidjen, ali ovaj jungovski model je i dalje vladajuci i uvek se nekako dokazuje u praksi i naucnici se rukovode njime. tako da sam mislio da se ovo sto si rekao o nesvesnom podrazumeva kad neko kaze 'nesvesno'.

barem ja kad razgovaram sa ljudima uopste ne definisem pojam nesvesnog u toku razgovora vec ocekujem da ga sagovornik prihvati po 'jus-u'. gresim li?

[bolkonski]

Ali ja sam odgovorio oko nesvesnog KBu na osnovu onoga sta je on rekao.

[Doolio]

pa ne, ja se samo tu ubacujem jer kontam da se taj pojam vodi kao definisan, mislim, nikog ne napadam nego pitam jer sam se sad zbunio, pa mozda treba da ga i definisem u raspravama, a ne da ga uzimam zdravo za gotovo. takodje ja cesto pisem podsvesno i nesvesno kao sinonime, mada je nesvesno daleko prikladniji termin.

[Pipboy]

е сад, Пип, праведнички гнев има право да испоручи једино Бог, као врховни судија.

A pošto je Bog u svima nama.... Jasno, razumeli smo se :))

[Atelas]

A u kom smislu pozuda?