Klinac Balavac

Понадах се ја, колико малочас: "Религијске враголије" су чист оксиморон, макар у контексту у коме причамо. Многе суштинске поруке су универзално примењиве, ма из које религије долазиле. Нека мисао, тиме што је теолошка, не губи а priori своју мудрост и примењивост. Мудрост неке мисли се ваљда процењује по њој самој, а не по филозофском систему из кога је поникла? Слажем се, многи људи који нису верници су га поштовали. Али ако је он цео свој живот устројио, односно живео према Јеванђељу и свим неисквареним и неискривљеним хришћанским врендностима и принципима, чему ти људи онда заправо исказују своје поштовање?

Говорио је наш Патријарх Павле: Више пута и ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: "Покажите нам Бога па ћемо и ми веровати". Не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се Бог може видети. А какво је наше и њихово срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни видети Бог Свесилни и Свечисти.

@mohican Можеш да се смејеш само свом незнању. Монашка имена се не додељују насумично, како је у том тренутку пало на памет свештенику који спроводи обред. Додатно томе, наш Патријарх Павле је својим животом показао да је био дорастао том имену. Пошто си се ухватио за најмање битан делић мог поста и на томе базирао свој утисак, надам се да ти и у животу тако лако не промиче суштина.

И нека је тачно оно што прича nigger и остали који мисле као он... Не случајно, имењак нашег блаженопочившег Патријарха Павла, Апостол Павле је рекао: "Пао си у грех, страшан грех и поново пао, стоти си пут пао, устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос." Тај исти Апостол Павле, био је Савле, окорели антихрист и сурови прогонитељ хришћана пре свога покрштења. Никада није касно приближити се Богу, па и да су сви ти људи који су жалили Патријарха били најгори грешници, ако су осетили потребу да стоје сатима у реду да би му се последњи пут поклонили, ако су осетили потребу да прелазе стотине километара да би присуствовали његовом опелу, онда то значи да је наш Павле допрео до њих, што чини његову овоземаљску мисију још сјајнијом и успешнијом.

Baš sam ja hteo da uradim analizu stavku po stavku, kao što si ti Doolio ti uradio, hvala, uštedeo si mi trud, nemam suštinskih primjedaba što bi rekli... Ako logikom nešto ne možeš dokazati nešto nekome, najpametnije je da od njega digneš ruke. Što se tiče najnovijeg citata, on je ovog puta bez ikakve dileme i iskasapljen i izvađen iz konteksta, ali i ovaj put, čak i takav, za onoga ko želi da čita precizno i dobronamerno je jasno da ne tvrdim da je umetnost, jer ako za nešto kažeš da GOTOVO da je tako (npr. gotovo da mi je nestalo beznina, znači da nisam stao na putu i išao pet kilometara peške sa kanticom do pumpe) to ne znači da je tako, nego upravo kako je Doolio protumačio, i kako bi protumačio svako nemaliciozan, da nam je psovanje razvijeno i maštovito. I naravno da nije nikakav argument. Dakle, ta rečenica je komotno moglda da bude ista rečenica sa prethodnom i da stoji zarez pre tog A, jer pojašnjava Isidorinu definiciju narodnog jezika. Bez psovki, taj jezik kako ga je definisala Isidora ne bi bio ni potpun (jer bi falile psovke), ni neposredan (jer u izražavanju posreduje pristojnost i ostale konvenvionalne stege koje nas sprečavaju da npr. pred profesorom govorimo kao kada menjamo gumu na autu). Ali radi se o patološkoj potrebi da se bude u pravu... Jer kada mu je Doolio, za koga se pre može reći da je bliži njegovoj strani, nego mojoj i po pitanju Čorbe i politike, zdravorazumski izbio sve argumente iz ruku nateravši ga da se izjasni da li misli da prisustvo psovki onemogućavaju proglašenje nečega za umetnost ili ne, on se uhvatio toga da dokaže kako sam ja rekao nešto što je notorna glupost - da je samo psovanje umetnost! Evo ako hoćeš malo da ti dam još goriva i da te raspalim, malo sam razmišljao o psovkama i daću ti par čvrstih i eksplicitnih sudova, pa se igraj: 1. Prosto psovanje nije vid umetničkog izražavanja (ispoljavanja). 2. Prisustvo i količina psovki u nekom delu su irelevantni za procenu da li se radi o umetničkom ostvarenju (adekvatnost jeste). 3. Svakodnevna psovka nije umetnost. 4. Vulgarne reči nisu umetnička dela, nego prosto reči kao i sve druge. 5. Umetnost je ponekad moguća čak i u obliku psovke. (npr. neki aforizam) 6. Psovke su neraskidivi deo kulture jednog naroda, odnosno jezika. 7. Jebo mi pas mater što gubim vreme sa takvima kao što je Italiano!

Da li je tebi srpski maternji jezik? Kako god rekoh, stojim iza svega što si citirao, no i dalje ne vidim da to potvrđuje ono na čemu ti insistiraš. Poređaj malo te logičke premise, uzmi rečnik srpskog jezika, uzmi knjigu iz logike iz srednje pa dovedi svoje zaključke u red.

Lepo ti je sve rekao Doolio, a ja u svemu onome što si citirao čak i tako iskasapljenom, i dalje ne vidim ono što ti tvrdiš...

Оk, onda imaš problem sa funkcionalnom pismenošću. Ja apsolutno nisam rekao da je psovanje umetnost po sebi, niti je to rekao Doolio, a ja bez izuzetka podržao ono šta je i kako je on objasnio. Probaj ponovo da pročitaš sve šta smo nas dvojica napisali.

Цитираћу дивне речи Епископа шабачког Лаврентија које је овим поводом изрекао: "Мало који народ на свету може даривати такав поклон Богу као што је српски народ дао данас." Био је један од ретких људи данашњице на које је човек без икакве задршке и резерве могао да буде поносан. Нека му је вечна слава и хвала! Замолио бих само остале чланове форума, да макар овај пут не пишу то "RIP", може да се отме и који секунд више од овога дана да се искаже поштовање према таквом човеку.

Tako je, pre svega kao nešto što nije ono što se može čuti u Vestima, Dnevnicima, Telefaktima, itd... Dakle jezik koji je neformalan oslobođen raznih stega i kalupa. To svakako ne znači da se zalažem da se psuje u Dnevniku itd... Sve ima svoje mesto, vreme i namenu. Ono kako i sami pričamo bez zadrške, korekcije i kočnice.

Doolio, stoprocentno se slažem sa svime što si rekao povodom psovanja. @Italiano Evo, mislim da upravo radiš ono što je Doolio pokušavao da opiše na UPT. Veštački se ostrvljuješ na bilo šta, samo zato što je neko "sa one strane" to rekao, u ovom slučaju ja. I šta sada hoćeš? Da ja tebi dam neku definiciju narodnog jezika, a onda ti da mi dohvatiš neki udžbenik sa svog filološkog faksa ili beleške sa predavanja nekog tvog profesora i da likuješ kako nisam u pravu? Zaista... zaista... Ali neka, evo rećiću ti, pa raspali slobodno ako ti je to jedini izvor zadovoljstva... Narodni jezik za mene je ono što sam mogao da pročitam u sakupljenim Vukovim pripovetkama, gde ima i kuraca i sisa, ono što mogu da čujem na pijaci, u selu na sokaku, u gradu na ulici, u autobusu, u kafani... Nisam baš siguran, ali čini mi se da je Isidora Sekulić rekla da je narodni jezik neposredan i potpun izraz narodnog duha. A dozvoli, psovke su vrlo deo našeg narodnog duha, izdignut gotovo na nivo umetnosti, tako da i nesrpski narodi psuju na srpskom. Doolio je sasvim lepo objasnio šta je nemalograđanski i intelektualan odnos prema psovanju, da ne ponavljam.

Opet mi nije jasno šta hoćeš da kažeš? Ne kažem čisto da bih kontrirao, nego mi zaista nije jasno.

Sjajno objašnjeno! Jednostavno i nepretenciozno! A ovi što misle da upotrebe narodnog jezika = seljačizam... NO COMMENT Mislio sam da je ta malograđanština u Srbiji prevaziđena još početkov XX veka kada se odustalo od postavljanja Pobednika u centru grada, jer mu se video KURAC!

Ma sve je OK, braniću ja i "kasnu" fazu, samo rekoh da utvrdimo činjenice i da se ne vraćamo više na to, ne dovodimo u pitanje... Mogao bi Laki da stavi u pravila foruma!

Ne, ne, ne... Dozvoli da utvrdimo konačno onda šta tvrdite, da li mi ovde raspravljamo o njegovoj umetničkoj veličini u apsolutnim terminima, dakle o onome šta će ostati iza njega kada umre ili samo o tome da po nekima u poslednje vreme baš i nije nešto? Znači, šta... Svi se slažemo da je Bora Đorđević neporecivo veliki umetnik? Mislim, tako glasi naslov topika... A nastavljamo diskusiju o tome, kakva mu je "kasna" faza?

Evo šta je o Bori Đorđeviću i njegovim pesmama napisao Aleksandar Popović, jedan od najistaknutijih srpskih dramskih pisaca 20. veka:

Ubija kako je ljuto! Ljuto da se usereš!

To ljuto čudo definitivno nema baš najsrećnije ime!

Ja sam zadovoljan tim evropskim nivoom...

Drago mi je da si to rekao, to je upravo bila moja poenta na UPT, Tompson savršeno odgovara nedenacifikovanom hrvatskom društvu...

E stvarno mi je više dokurčilo do vaše izvrtanje reči, rekao sam vulgarni stil izražavanja!!! Valjda se zna šta je vulgarnost. Jebem mu miša, citirate me i onda se pravite ludi, ajde kad se diskutuje uživo, pa se čovek pravi da nije dobro čuo, ovde piše jbg... Naravno da je rok prepun vulgarnosti... A Doolio, nisam komentarisao ono sa sedmoricom mladih, jer mislim da prepuna Arena prilično mladih ljudi ne govori tvojoj tezi u prilog, da je Bora čovek iz nekog prošlog vremena i da se nije prilagodio. U stvari on se i nije prilagođavao, njegov stil je prosto vanvremenski i odlično korespondira za svakom sadašnjošću.

Eto mohi, i ti i ja ćemo da se složimo... Jeste ulični umetnik, pa šta? Taj njegov vulgarni stil izražavanja je odlika rokenrola. To je prosto njegov stil, stil umetničkog pokreta kome pripada. Imamo razne stilove, ali glupo je zamerati stil umetniku pobogu, kao sad sam ja ljubitelj deseterca, pa mi je pomenuti Prever truo, nit rime nit deseterca, nit turcizama...

Desi Drale, izgiboh sa ovima čekajući te! @Italiano Kada sam rekao isti nivo, nisam ništa uvredljivo hteo, nego da istžeš iz konteksta i moje polurečenice kao i stihove... Na to sam mislio. To o čemu ti pričaš bio bi problem da je u okviru iste pesme, a kada je reč o različitim pesmama bio bi problem da je cela pesma reciklirana i prepričana drugim rečima. Kako vrednost jedne pesme može uopšte da se ocenjuje i da je ugrožava neka potpuno druga pesma koja sa njom ne čini celinu? Kao kad bi rekao, jebiga dobra je riba, ali sestra mnogo liči na nju... I šta je to onda, mana te ribe? Znači hajmo, pesmu po pesmu... Ponavljam, spreman sam na analizu dobrih, a sa druge strane uvek ću bez problema reći za njegovu neku pesmu da je sranje kada je stvarno sranje.

Nema problema, ja sam raspoložen i za analizu kao u školic, strofa po strofa, značenje, tumačenje, stil, sve... I sve isto to i za muziku... motiv, obrada motiva, refren, melodijska linija, ritam... Hoćemo?

Umetnost. Šta ovde imamo... Jedan red koji se teško može nazvati stihom, zapravo reč i određeni član, a drugo je nešto što je maltene poštapalica... Eto tako izgleda analiza Žaka Prevera na tvoj način, pitam se kako bi profesori na tvom faksu ocenili tu revolucionarnu metodu "istrgnem po stih iz pesme i sudim"... I ostali komentari su ti na sličnom nivou.